BARJAK

Fórum
Fórum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > BARJAK

Oldalak : Elõzõ 1 2 3 [4] 5 6 7 8 Következõ
barjak	#1
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:07:57	BARJAK ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA

barjak	#44
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:49:34	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA U tim trenucima, moram priznati, opet mi je padala ideja o bekstvu iz palate. Èinilo se da su okolnosti povoljne, ali opet delovalo je suludo bežati sa mesta koje èeš i onako napustiti za dan-dva. U tim razmišljanjima setila sam se lekarke iz Italije i našeg dogovora da ona pokuša preko jugoslovenske ambasade : u Dubaiju da stvori uslove za moj izlazak. Ništa se nije dogadalo na tom planu i meni je ostalo samo da se nadam. Veè sam u glavi isplanirala šta èu i kako èu kada nas puste iz palate. Nameravala sam da odmah potražim našu ambasadu i da sa vrata kažem: - Ja sam ona devojka o kojoj vam je prièala lekarka iz Italije. Veè sam videla kako mi daju avionsku kartu i kako sedam u avion, koji èe me odvesti do mog Beograda. U tom èasu nisam znala za još goru sudbinu koja me èeka. Nisam znala za ono što sledi. Sada se može reèi kako sam bila naivna, ali bilo je to maštanje devojke koja i dalje nije želela ili nije mogla da shvati realnost u kojoj se nalazila. Posle ruèka, baš kada sam se digla od stola i krenula i prema apartmanu, prišao mi je stražar i rekao mi da me u velikom holu èeka jedan gospodin. Bože što sam se tada ponadala, kao nikada pre toga. Èvrsto, najèvršèe sam verovala da se radi o mom spasiocu, da je došao neko iz jugoslovenske ambasade, neko iz policije - da me odvedu iz harema. Hodala sam brže nego ikada. Prostor od bašte za ruèavanje do ulaza u palatu prešla sam, verujem, za tridesetak sekundi. Stražar me je jedva pratio. Ušla sam u hol i razoèarala se. Za stolom u uglu, koji je služio za razgovore ljudi iz obezbrdenja sa nama devojkama, sedeo je onaj mali debeli, Austrijanac. Ustao je, naklonio se i pokazao mi rukom da sednem. Stražar se udaljio, a ja sam se razoèarana svalila u fotelju. Austrijanac je ritualno upalio veliki tompus, povukao dva - tri dima, skinuo naoèare i poèeo svoju prièu. - Verujem, gospodice, da se, kao i ostale devojke, interesujete do kakvih je promena došlo, obzirom na èinjenicu da vas je gospodin Hafez obavestio da èe te uskoro napustiti palatu. Ja vam iskreno savetujem da ne razmišljate o tome. Ništa ne može da se izmeni. Ono što se dogodilo izmenièe i moj život, kao i vaš. Bièu otvoren: u ovome èu ja proèi mnogo gore nego vi. Verujem da èu ostati bez posla, ali moje veze u ovom svetu su takve da sigurno neèu biti gladan. Naravno, vi se pitate šta èe biti sa vama? - Da, i molim vas da mi bez suvišne prièe kazete šta èe se dalje dogadati sa devojkama. Konkretno, kakva je moja sudbina? - bila sam otvorena. - Gledajte, okolnosti su takve da sve devojke iz palate neèe imati istu sudbinu, bar u nekoliko sledeèih meseci. - Šta je sa onom prièom koju sam èula od vas po dolasku na ovo mesto? Šta je sa stanovima i gradovima koje ste nam obeèali i dali na biranje? Važi li to još uvek? Šta sve ovo znaèi? Igrali ste se sa nama i sada nam ko zna šta spremate -odbrusila sam Austrijancu. On je ostao miran. I dalje je vukao dimove, dok sam ja, nervozna, lomila prste. Dolazilo mi je u trenucima da skoèim i da mu isparam ono masno, odvratno lice. - Gospodice, ja vas razumem, ali nisam adresa na koju treba da uputite svoje nezadovoljstvo. Taèno da je bilo pbeèanja, ali ja sam samo prenosio samo ono što su drugi odluèili da vam kažem. Ja ovde nikada ni o èemu nisam odluèivao. Mogu da vam isprièam okolnosti pod kojima sam iz Beèa, pre dvanaest godina, stigao u Dubai... - Nemojte da mi prièate, to me ne interesuje - rekla sam. - Dobro, ono što vas interesuje ja ne znam. Mogu samo kažem da èete u roku 48 sati napustiti palatu. Nemojte se , radovati, neèete krenuti u Jugoslaviju, odnosno u Beograd. - Šta to znaèi? Da me niste prodali? - rekla sam mu histericno. - Nisam siguran da je to pravi izraz. Jedan naš poslovni’ partner zainteresovan je za vas i vi èete najverovatnije uskoro biti njegova štièenica - odgovorio je Austrijanac. Ja sam zanemela. Znaèi, ipak je u pitanju prodaja. Kkva štièenica - neko me je od onih ljudi koje sam sretala društvu Gospodara video, svidela sam mu se i sada, kada Gospodar umro ili odluèio da nas proda, ponudili su me tom èoveku koji je pokazao najveèe interesovanje. Sada mi je bilojasno zašto nas je jedan mladiè, pre desetak dana, fotografisao na bazenu. Došao je sa nekoliko foto-aparata i dva stražara tražio od devojaka da poziraju. Mi smo to shvatile kao dobru zabavu. Pravile smo izazovne poze, zabacivale kosu, gurale u prvi plan svoje obline. Dakle, te fotografije su ispunile katalog sa "robom". Tako su nas pokazivali i prodavali.

barjak	#45
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:50:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Mogu li bar da znam nešto preciznije, idem li dalje ili ostajem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima? - pitala sam Nisam ovlašèen da vam to kažem. Sve èete saznati sutra od Hafeza - rekao je Austrijanac i podigao se. Uzeo je neki mali notes stavio ga u džep, pozdravio me i napustio hol. Sedela sam još nekoliko minuta, zureèi u malu fontanu sa leve strane. Zubor vode me je smirivao, ako se u takoj situaciji uopšte moglo govoriti o nekom unutrašnjem miru. Osvanuo je dan odluke. Da odredimo vreme, bila je sredina 1995. godine. Tresla me neizvesnost. Nisam doruckovala, ali sam odluèila da odem na bazen i tu sam videla da je poèela realizacija onoga što je nagovestio Hafez; pola devojaka više nije bilo na bazenu, a to je znaèilo samo jedno više nisu bile ni u palati. Kada sam pomislila da je i Danijela nestala videla sam je da se približava kroz park. Nije bila pratnji stražara. Strašno sam se obradovala. - Danijela, šta je sa devojkama, znaèi li ovo da je pocela evakuacija iz palate? - upitala sam je. - Slušaj, niti znam, niti me interesuje. Ja sam se defitivno zajebala onoga dana kada sam iz Italije krenula za obeèanjima onih prevaranata i sve što se kasnije dogodilo, i što èe dogoditi, prihvatam kao Božiju kaznu za moje gluposti. To je škola i moram je proèi. Zaista ne znam šta je sa devojkama. Stvarno izgleda da nas iseljavaju - izgovorila je Splièanka u jednom dahu. Uskoro nam se prikljuèila i devojka iz Francuske sa kojom smo Danijela i ja povremeno razgovarale; uglavnom na bazenu. Bila je vidno zabrinuta. Poèela je da plaèe. Uskoro sam se i ja rasplakala, uprkos duhovitim dobacivanjima i upadicama, kojima je Danijela pokušavala da nas oraspoloži. Ni toga dana nije bilo stražara u našoj blizini. Dopratili bi nas do bazena i nekuda odlazili. Danijela je rekla da je gotovo sama došla od apartmana do bazena. Njen stražar je odmah posle izlaska iz tog dela palate otišao na drugu stranu. Tako nešto se ranije nije moglo zamisliti. Danijela i ja smo se dogovorile da pokušamo pomoèi jedna drugoj, bez obzira na to gde nas pošalju. Razmenile smo brojeve telefona, ona je meni dala svoj u Splitu, ja njoj broj telefona mojih roditelja u Beogradu. Pa, ako budemo u prilici, javièemo se i svojima i na onaj drugi telefon. Nekoliko puta smo ponovile brojeve i bilo je izvesno da smo ih zapamtile. Kao da smo znale da nam je to poslednje videnje, dogovorile smo se da zajedno ruèamo i prema bašti smo krenule odmah sa bazena. Samo su tri stola bila zauzeta. Ruèale smo uglavnom èuteèi. Gušilo me je u grlu i bila sam na rubu plaèa. Sada je i Danijela delovala drugaèije. Èutala je. Popile smo pièe, ustale od stola i èvrsto se zagrlile. I onda je krenulo - obe smo poèele da ridamo. Ne seèam se kada sam se tako isplakala u životu. Danijela se sva tresla od plaèa. Rastale smo se gotovo bez reèi. Ona je krenula na svoju stranu i zastala posle nekoliko korak. Okrenula se i rekla: - Javi se mojima, molim te, samo ako budeš mogla. Mislièu na tebe. - Nikada više nisam videla Danijelu. Ne znam , šta bih dala da je opet sretnem. Posle dolaska u Beograd dugo vremena sam svaku zvonjavu telefona povezivala sa Danijelom, ali nije se javila. Neèu da verujem u ono najgore. Sigurna sam da je živa i da èe se javiti jednog dana. Zapamtila je ona broj telefona, ne brinem se. Ja sam po dolasku u Beograd, pokušavala da dobijem njene roditelje u Splitu, ali bezuspešno. Konaèno sam u oktobru 1996. godine uspela da dobijem broj koji mi je Danijela dala, ali mi je glas sa druge strane rekao da je porodica sa njenim prezimenom imala taj broj telefona i da su se odselili iz Splita, a broj je ostao drugima. Bilo mi je neizmerno žao. Pitala sam znaju li gde su otišli, imaju li broj telefona, ali ništa nisam uspela da saznam. Ali, da se vratim haremu.Rastala sam se sa Danijelom i otišla, i dalje plaèuèi, u apartman. Dugo sam ležala u kadi napunjenoj gotovo hladnom vodom. Bilo mi je teško. Razdirala me je neizvesnost. Oseèala sam da je to poslednji dan u palati. Nekoliko minuta nakon što sam izašla iz kade èulo se zvono na vratima. Bio je to stržar. Rekao je da što pre mogu dodem do Hafeza, u njegovu kancelariju.

barjak	#46
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:50:37	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Saèekao me je ispred vrata, brzo sam se obukla i krenuli smo hodnikom. Veè sam dva puta bila u Hafezovoj kancelariji i taèno sam znala kuda idemo. Stražar je pokucao i pre nego što se èuo odgovor otvorio je vrata. Ja sam ušla iza njega. Hafez je ustao sa fotelje da me pozdravi. Pokazao mi je rukom da sednem. On je ostao naslonjen na svoj sto. - Ja nisam èovek koji voli duge razgovore, posebno kada su oni neprijatni, a cenim da ono što bismo nas dvoje imali da prièamo sigurno nije prijatno. Nadam se da se slažete - rekao je Hafez. - U potpunosti, reci te mi šta me èeka - bila sam direktna. - Vi ste predmet interesovanja jednog èoveka iz Turske. Dakle idete u Istambul. Još veèeras. Molim vas da spremite ono što je najosnovnije. Bièu iskren - ne znam šta vas tamo èeka. Nemo sam gledala u pod. Ništa nisam oseèala. Dakle, Turska. Hafez je i dalje stajao naslonjen na sto. Oseèala sam da gleda u mene, ali nisam imala snage da podignem oèi. On se pomerio, mislim da se vratio za sto, seo je i progovorio nekoliko reèenica na arapskom. U sobi je i dalje vladao muk. Izbegavala sam da gledam u Hafeza, stražar je bio sa moje desne strane, korak iza fotelje na kojoj sam sedela i pretpostavljala sam da nekoga èekamo. Posle dva-tri minuta èulo se nešto u hodniku. Vrata su se otvorila i u sobu je ušao onaj Austrijanac, oèito jedan od operativaca u palati, nekakav izvršni organ koji je èini mi se i danas, svoj posao obavljao savršeno. - Gospodice - rekao je austrijanac i nastavio - gospodin Hafez vam je, pretpostavljam rekao kuda idete. Zbog toga ste i došli u ovu sobu. Na meni je da organizujem operativni deo. Molim vas, budite ljubazni i sledite me. I dalje sam sedela ne pomièuèi se. U meni su se preplitali bes i tuga, snaga i nemoè, Ijutnja i žalost. Došlo mi je da vrištim. Bila sam dovedena u situaciju da plaèem za neèim što predstavlja poniženje, pošto nisam znala u kakvu novu avanturu idem. Posle toga mi se uèinilo da je palata, taj harem, ma kakav on bio, pravi raj u odnosu na potpunu neizvesnost pred kojom se nalazim. Ustala sam i smogla snage da pogledam u Hafeza. Njegove prodorne oèi bile su hladne i prosto su me probijale. Ni zrna samilosti koju sam tražila nisam mogla da vidim. Ne znam zašto, taj njegov pogled podsetio me je na onaj dan kada sam 1991. godine u Beogradu videla te oèi, dan kada su Hafez i Majkl ušli u butik u kojem sam radila. Munjevito kao u prièama kada ljudi doživljavaju klinièku smrt, navodno, videla sam ceo svoj život. Za jednu ili dve sekunde, kroz moju glavu prolazile su slike tog prvog susreta koji me je i doveo u Dubai. Oseèala sam potrebu da kažem Hafezu hiljadu ružnih reèi, da mu pljunem u lice, ali nisam imala snage ni usta da otvorim. Kao da je znao šta mislim, Hafez je u jednom trenutku ’ rekao: - Imate mnogo razloga da me okrivljujete, ali vas molim da nešto shvatite - ovo je moj posao. Kada sam poèeo da ga radim bio sam u situaciji koja nije ostavljala prostor za izbor. Reèi èu vam da sam poèeo kao stražar, ali sam veè za nekoliko meseci postao ono što sam danas. Bio sam plaèen da idem Po Evropi, izmedu ostalog, i u Beograd; i u pet-šest dana koli smo se tamo zadržavali, da pronadem devojku po kriterijumu Gospodara. Naleteli smo na vas. Znam da èe vam ovo zvuèi prazno i pokajnièki, ali ako vam nešto znaèi, Majkl i ja smo još u Beogradu u velikoj dilemi da li da vas vodimo ili ne. Lièno mislim da biste, u nekoj drugoj zemlji i drugoj situaciji sa lepotom koju imate, mogli da uzmete bogatstvo kao makenka, foto-model, glumica i slièno. - Molim vas, prekinite - rekla sam, misleèi da èeme pustiti da odem, ali on je nastavio. - Mladi ste, pred vama je život i bez obzira na sledecu etapu vašeg životnog puta ja verujem da èete kroz desetak; dana biti sreèna žena. Ono što ste ovde doživeli ne bi trebalo da ostavi traume na vama. Cenim da ste jaka osoba. Još jednom vam kažem, ne znam šta vas oèekuje u Turskoj. Znam da ste, odlukom nekoga ko je iznad mene u hijerahiji palate, upuèeni jednom bogatom Turèinu. Da li je u pitanju mesto kao ovo, da li èete tamo biti poslovna pratnja, poslu, hostesa, neèiji ukras - to zaista ne znam. Želim vam mno sreèe - rekao je Hafez i pokazao rukom put prema vratima Austrijanac je otvorio vrata, stražar je i dalje stajao u mestu, a ja sam krenula. Išla sam kroz hodnik kao omamljena.

barjak	#47
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:51:30	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Verujem da vam je reèeno da se putuje još ove veèE Molim vas prošetajmo do hola da se dogovorimo o detaljil - èula sam reèi Austrijanca koji je hodao korak-dva iza n ne. Nastavila sam da koraèam. Dolazilo mi je u trenucima se okrenem i da ga udarim nogom, da ga ugrizem, opal mu šamar, bilo šta. Samo da se ispraznim na neki naè Ništa nisam uradila. Nisam imala snage. Sela sam na jednu fotelju u holu. Ispred mene je 1 ; omanji sto sa zelenom mermernom ploèom. Preko puta seo Austrijanac. Gledali smo jedno drugo i èutali. - Recite - bila sam direktna. - Budite Ijubazni i saslušajte moja upustva. Kada se vratite u apartman videèete da vas tamo èekaju dva velika kofera. Izabrite šta želite od odeèe i obuèe i spakujte se. Kad budete gotovi, dajte znak i neko èe doèi po vas. Ispred hola, dakle, nedaleko odavde, èekaju vas kola i idete na aerodrom. Izvolite vaš pasoš. Upozoravam vas da je on falsifikovan, ali savršeno falsifikovan. U pasošu piše da se zovete Brigit Johanson i da ste rodeni u Malrneu. Najdobronamernije vam preporuèujem da na buduèim pasoškim i drugim kontrolama ništa ne prièate. Imaèete pratnju i ostaje vam samo da pružate i primate pasoš - rekao je Austrijanac, stavljajuèi švedski pasoš ispred mene. - Gospodice ovo je naš poslednji susret. Ako je bilo neugodnosti sa moje strane one nisu bile liène prorode. Ja sam samo radio svoj posao - rekao je Aistrijanac, klimnuo glavom, okrenuo se i otišao. Stražar koji je stajo pored nas dao mi je do znanja da je do polaska ostalo još sat vremena. To je znaèilo da moram da požurim. Krenula sam prema apartmanu. Nisam imala snage da se spakujem. Sedela sam desetak minuta nemo posmatrajuèi balkonska vrata. Jedino se èuo aparat za klimatizaciju. Gotovo da ništa nisam oseèala. I onda, odjednom, u meni.se javila nada.Rezonovala sam: šta god da me èeka ipak èu biti u Turskoj, a to nije daleko od Srbije, bar ne kao Ujedinjeni Arapski Emirati. Pokušaèu da bežim, odzvanjalo mi je kroz glavu. Hrabrila sam sebe ponavljajuèi tu reèenicu. Kao da sam dobila snagu, podigla i: sam se, otvorila kofere i poèela da ubacujem haljine, cipele, sandale, parfeme. Uradila sam to za desetak minuta. Znajuèi da èe stražar doèi po mene, ponovo sam sela i poèela da intezivno razmišljam o Turskoj. Nije me interesovalo šta me i ko me èeka. Bila sam spremna na sve, ubedena da èu iz Turske pobeèi u Srbiju. U srednjoj školi sam uvek ’ imala najbolje ocene iz geografije i znala sam da se Turska granièi sa Grèkom i Bugarskom. To je šansa da pobegnem rekla sam sebi i veè toga trenutka bila spremna da krenem. Obuzelo me oseèanje koje se moglo definisti kao radoznalost. Interesovalo me šta èe biti u Turskoj, radi li se opet o nekom haremu ili je u pitanju nešto gore. Bila sam spremna na sve. Moja misao vodilja bila je vezana za bekstvo. Èula sam zvono na vratima. Bilo je vreme da se krene. Stražar je uzeo moje kofere, meni je ostala mala ruèna torbica. Zastala sam na vratima i okrenula se. Ne mogu reci da mi je bilo žao, ali napuštala sam prostor gde je ostalo gotovo èetiri godine moga života. U holu nije bilo nikoga. Bacila sam pogled na telefonski aparat sa kojeg sam svojevremeno uspostavila vezu sa Beogradom, i sa kojeg sam dobila onog kanobara, i to mi je dalo novu snagu i još jaèe verovanje da èu i tarno gde idem uspeti da probijem neke barijere. Ispred palate stajao je, èini mi se, ševrolet, ali nekako manji, što je kod mene izazvalo èak i neki podsmeh: znaèi na tome se videlo da nas više ne tretiraju kao pre, da u palati nije kao što je bilo. Dok je stražar stavljao kofere u kola, vozaè nešto razgovarao sa jednim izrazito niskim èovekom ja sam odšetala nekoliko koraka prema kapiji i okrenula se. Htela sam da još jednom pogledam palatu. Veè je pao prvi mrak, ali u Dubaiju su noèi nekako svetle, pune zvezda tople i sve podseèa na juli u mom Beogradu kada sunce, što bi rekla moja Svetlana, izade pre nego što zade. Palata je izgledala velièanstveno. U arhitektonskom smislu predsta vljala je spoj tradicionalnog i modernog. Tamo iza dela predivnog parka videla su se svetla sa bazena. Priseèala sam se svih dana provedenih na tom mestu. Da nije gde jeste, taj bazen bi mi ostao u najlepšoj uspomeni. Njegova lepota mogla je da se meri sa najlepšim mestima takve vrste koje sam vidala na filmovima ili u magazinima i reportažama o životu velikih filmskih zvezda.

barjak	#48
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:52:09	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ne znam šta sve oni imaju, ali mogla bih da se kladim da je bazen mog dotadašnjeg Gospodara sa svim onim kaskadama, sa slapom, kamenjem, odnosno stenama i zelenilom, jedan od najlepših na svetu. Mislila sam u tim trenucima i na Splièanku Danijelu, na onu "ludu" Poljakinju, koja je izgleda uspela da pobegne, na a rnoj neuspeo pokušaj izlaska iz harema. Ona dvojica kod su i dalje razgovarali. Šetala sam oko kola i priseèala se dana kada sam pre gotovo èetiri godine prvi put videla mesto na . kojem se sada nalazim. Dobro znam šta se te veèeri, kada su me sa aerodroma dovezli u palatu, imala na sebi. Pamtim èežnjive poglede ljudi koji su me doèekali, Majkla, koji je delovao pomalo nesigurno i nervozno, ulaska u hol, prve noèi u apartmanu... sve mi se vraèalo. A onda me je u stvarnost vratio glas vozaèa. Bilo je vreme da krenemo. Stražar mi je pokazao rukom da sednem na zadnje sedište i on je seo pored mene. Krenuli smo prema kapiji koja se, dok smo prilazili, sama otvorila. Uskoro smo bili u gradu. Dubai se kupao u svetlu. Na ulicama je bilo mnogo automobila, pa su se naša kola sporo probijala. Gledala sam u bogate radnje, velike izloge, ogromne zgrade, robne kuèe. Kasnije sam, po dolasku u Beograd, saznala da je Dubai jedan od najpogodnijih gradova za kupovinu nakita, posebno zlata. Tamo su, navodno, niske marže i porezi pa ljudi iz Evrope dolaze u Dubai da kupuju zlato, dijamante, srebro i slièno. Tu se bogatstvo sreèe na gotovo svakom koraku. Vozaè je pomalo nervozno gledao na sat. Zakljuèila sam da kasnimo. Kada smo na auto-putu prošli ispod putokaza koji je "govorio" da je do aerodroma ostalo još nekoliko kilometara i on je postao smireniji. Izvukli smo se iz gradske gužve. Ja sam i dalje bila u raspoloženju preplavljenom više išèekivanjem nego strahom od onog što me èeka. Odmah mi je bilo jasno da neèemo putovati redovnom linijom. Stražar me je odveo na jedan ulaz za koji se nikako ne bi moglo reèi da je glavni. Izmenio je nekoliko reèenica sa dvojicom ljudi iza staklenih vrata i pozvao me da udem. U sobi je bio samo jedan šalteer, a meni je reèeno da pokažem pasoš. Èovek sa druge strane je obavio uobièajene formalnost, vratio mi pasoš i krenula sam sa stražarom. Posle kraèeg hoda kroz uski hodnik prošli smo kroz gotovo identiènu sobu u kojoj su bila dva uniformisana lica, onda smo skrenuli polulevo i uskoro se našli gotovo na pisti. Desetak metara od vrata stajao je jedan manji automobil. Raèeno mi je da udem unutra, a stražar je teškom mukorn uspeo da moje velike kofere ubaci u kola. Seo je opet pored mene i dao znak vozaèu da krene. Vozili smo se upo redo sa aerodromskom zgradom, ali sa one strane na kojoj su piste za uzletanje i sletanje. Kola su stala na dvadesetak metara od manjeg aviona, sliènog onom u kojem sam svojevremeno sa Gospodarom letela u Moskvu. Stražar je ubacio kofere, uz pomoè èoveka koji je izašao iz aviona, a onda meni dao znak da udem. Pre nego što sam krenula na stepenice èula sam glas tog mladièa, stražara. - Gospodice, želim vam mnogo sreèe u životu. Žao mi je što smo se upoznali u ovakvim okolnostima. Sada mi je delovao tako ljudski, iskreno. Imao je oko tridesetak godina, kratku kosu, ne viši od 170 santimetara vitak sa širokim ramenima. - Mogu li nešto da vas pitam - rekla sam. - Samo izvolite. - Da li je Gospodar umro?- To zaista ne znam. U palati se dogadaju stvari koje ne umem da objasnim, èini mi se da je Gospodar rasprodaje harem ili prodao palatu, što je ipak malo verovatno. Mogucno je i da je umro, pošto sam video njegovog brata pre dva dana, a on se nije pojavljivao najmanje dve godine. To je sve što znam. Verujte mi. Samo sam klimnula glavom zahvalila se i ušla u avion. Uskoro je pilot ukljuèio motore i avion je krenuo prema pisti šli smo sporo, a onda je, došavši u ravninu, naglo poveèao brzinu i kroz desetak sekundi odlepili smo se od užarene pisteDubaija.

barjak	#49
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:52:46	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ispod nas je bio grad, kao na dlanu. Ista ona slika koju sam videla. prilikom dolaska u Dubai, pre èetiri godine. U avionu su pored mene bili još dvojica muškaraca za koje ne bih rekla da su tu bili radi mene, pošto je na sedištu sa moje leve strane sedeo èovek èiji je posao bio da me kontroliše. Ona dvojica su razgovarala na arapskom i povremeno su gledali u mom pravcu, ali diskretno. Ne seèam se koliko je let trajao, ali mi se èinilo da nije dugo. Onaj sa moje leve strane upozorio me je da vežem pojas, što sam i uradila. Pogledala sam ispred sebe i videla nepregledna svetla. Leteli smo iznad ogromnog grada. To je mogao da bude samo Instanbul, zakljuèila sam. Ubrzo je avion dodirnuo pistu. Sleteli smo mirno i pilot je odvezao avion na jedan izdvojeni prostor. Ja sam sedela i èekala uputstva. Gledala sam kroz prozor. Baš u tom trenutku uzletao je jedan veliki boing. Možda ide za Beograd, prošlo mi je kroz glavu. Nisam tada znala da je Srbija pod sankcijama i da avioni ne lete ni u Beograd niti iz Beograda. Posle desetak minuta èekanja videla sam da nam se približava jedan crni automobil sa one strane sa koje sam ja sedela. Bio je to mercedes, po èemu sam zakljuèila da ni moj novi Gospodar ne oskudeva u novcu. Izašli smo iz aviona i ušli u kola. Ona dvojica su ostala na pisti, oèigledno èekajuèi da neko dode po njih. Vozaè je bio proèelav, delovao je pomalo zapušteno i nije progovorio ni reèi. Èovek iz aviona seo je zajedno sa mnom na zadnje ! sedište i dao znak da krenemo. Posle nekoliko minuta vož nje izašli smo, ja i onaj stražar, i prošli uobièajenu kontrolu. Nije bilo nikakvih primedbi na moj pasoš. Èak su mi poželeli dobrodošlicu. Nisam imala volje ni da im zahvalim. Izašli smo ispred aerodromske zgrade i onaj isti mercedes èekao inas je tamo. Moj stražar povremeno je progovarao nešto što I je trebalo da lièi na engleski jezik. Doduše, i nije trebalo ništa da objašnjava. Bilo je dovoljno pokazivanje rukom. Nije bilo više nikakve dileme. Došla sam u Istanbul. iznad nas velikim slovima pisalo je "Aerodrom Istanbul". Krenuli smo kroz grad koji je za razliku od Dubaija izgledao neuporedivo naseljeniji, sa uskim ulicama, lošim automobilima na njima, i zgradama koje su u odnosu na one u Dubaiju izgledale mnogo lošije. Primetila sam da me onaj vozaè èesto gleda preko retrovizora. Onaj drugi je prilièno nezainteresovano gledao kroz prozor. Vozili smo se dugo, neoèekivano dugo i to stalno kroz grad. Primetila sam da su kuèe i stambene zgrade sve lepše, što je znaèilo da se nalazimo u nekom elitnom delu Istanbula. Stali smo ispred jedne bele stambene zgrade, koja je više lièila na hotel. Imala je najviše desetak spratova. Moj pratilac je otvorio vrata i ja sam izašla na ulicu. Iz lokala preko puta dopirala je prilièno glasna muzika. Mirisao je sveže peèeni hleb, a ja sam oseèala glad, bez obzira na sendviè pojeden u avionu. Iz zgrade je izašao jedan èovek srednjih godina i zamolio nas da udemo unutra. Ušli smo u jedan prostor koji je lièio na bolje opremljeni kabinet. Unutra su sedela dvojica muškaraca i jedna žena. Imala je, seèam se, gustu crnu kosu, jake obrve i izrazito zelene oèi. U svakom sluèaju pojava koju je teško zaboraviti. Jedan od onih ljudi prišao je meni i èoveku iz pratnje. Kratko su razgovarali, a potom mi je ponudeno da sednem. Spustila sam se u jednu kožnu fotelju, smeštenu nedaleko od prozora, tako da sam imala dobar pogled na ulicu. Pitali su me jesam li gladna i ja sam, ni sama ne znam zašto, rekla da nisam. Tražila sam da mi donesu kafu, a zaista mi se jelo. Onaj što me je dopratio brzo je napustio prostoriju, njih dvojica su razgovarali a žena je prevrtala neke papire, zapisivala nešto na male papirièe i povremeno bacala pogled prema meni. Vreme je prolazilo i ja sam shvatila da nekoga èekamo. Nisam ni pomišljala da su me zaboravili, samo im se nije dalo da razgovaraju sa mnom. Malo sam se oslobodila i zatražila još jednu kafu. Jedan od one dvojice visok rastom, samo je klimno glavom, žena je okrenula telefonski broj posluge i za minut dva dobila sam traženo. - Mogu li da dobijem i jedan sendviè - upitala sam ne želeèi i dalje da se borim sa oseèanjem gladi. Onaj tip me je pogledao malo zaèudeno, ali uskoro je stigao sendviè. Jela sam gledajuèi kroz prozor. Na ulici je bilo sve više automobila, jutro je odmicalo, a ja sam poèela da oseèam posledice neprospavane noèi.

barjak	#50
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:53:23	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Cini mi se da sam u toj prostoriji sedela više od jednog sata, kada je, posle telefonskog poziva, ona žena nešto vrlo kratko rekla jednom od dvojice tipova, onom koji mi je naruèio kafu i sendviè. Posle toga on je na svom mobilnom telefonu okrenu nekoliko brojeva i posle završenih kratkih razgovora, na solidnom engleskom rekao. - Molim vas, budite ljubazni i podite sa mnom. Krenuli smo. Onaj drugi èovek je nosio moja dva kofera i uskoro smo se našli u liftu. Moram priznati da sam imala tremu. Bez obzira na iskustva iz Dubaija, bez obzira na sve što se dogodilo u protekle èetiri godine. Sam dolazak u Istanbul i blizina Srbije, koju sam gotovo oseèala, probudili su u meni veliku nadu da èu uskoro biti u Beogradu, što se nekoliko meseci kasnije i dogodilo, mada nisam ni slutila da èu najružnije i najprljavije uspomene poneti upravo iz Turske, iz Istanbula. Lift je stao i onaj visoki je prvi izašao. Pošto je drugi èovek stajao i gledao u mene, shvatila sam da je na mene red i izašla sam u hodnik. Unutrašnjost te zgrade govorila je da su njeni stanari, vlasnici ili vlasnik, imuèni. Sve je odisalo arhitektonskim skladom i lepotom. Po zidovima su bile velike slike, koliko sam uspela da vidim radilo se o originalima, na mermernom podu debeli èilimi kožne fotelje na svakih pet metara, a negde iz zidova dopirala je prigušena muzika. Ušli smo u jednu kancelariju u kojoj je za stolom sedela staxija žena, a na dva-tri metra od nje mladiè mojih godina, kratko ošišan, širokog vrata, velikih pesnica, u crnom odelu i sve je govorilo da je u ulozi èuvara. Posle kraèe konsultacije sa nekim moj pratilac i ja dobili smo odobrenje da krenemo dalje. Ustvari dali su nam zeleno svetlo za vrata koja su, gledano sa ulaza bila na levoj strani zida. Ušli smo u malo veèu sobu u kojoj nije bilo ništa osim dve fotelje i jednog dvoseda, nešto malo zelenila i jedan muzièki stub smešten u uglu. Naravno, bio je tu i mali stoèiè na kojem su stajala dva mobilna telefona, èiji su vlasnici sedeli i nisu se pomakli kada smo ušli. Ispred mene, na pet-šest metara, bila su velika tapacirana vrata na osnovu èega sam ispravno zakljuèila da se iza njih krije èovek koji me je kupio, zbog kojeg sam i došla u Istanbul. Jedan od onih èuvara podigao se sa fotelje i pokazao mi rukom da sednem. On je lagano odšetao do prozora. Vreme je prolazilo, a meni se niko nije obraèao. Oni Ijudi su nešto razgovarali medu sobom, na turskom naravno, smejali su se i sigurna sam da sam i ja bar povremeno, bila tema njihovog razgovora. Hvatao me je umor, spavalo mi se i bez obzira na to što sam to jutro veè popila dve kafe, zatražila sam da mi donesu još jednu. Onaj tip što je došao sa mnom rekao je da se malo strpim. - Uskoro èete dobiti kafu, ali ne ovde, veè unutra kazao je, upiruèi prst u ona vrata. I kao da nas je onaj unutra èuo, u tom trenutku vrata su se otvorila. Na njima se pojavio èovek pedesetih godina. Jednu ruku je držao u džepu odela koje mu je, bez obzira na oèigledni kvalitet, grozno stajalo. Naime, tip je bio izrazito nizak, ne veèi od metar i šezdeset, sa kratkim krivim nogama. Svi u sobi su ustali, što sam protumaèila kao gest poštovanja ili straha, svejedno, pred nekim ko ima moè, odnosno novac. Taj neko bio je moj novi gospodar. Èovek je i dalje stajao na vratima, gledajuèi u mene. Ništa nije govorio. Osetila sam potrebu da i ja ustanem i to sam uradila. On je i dalje èutao, mereèi me od glave do pete. Po izrazu lica moglo se zakljuèiti da je bio zadovoljan onim što vidi. Posle dužeg vremena rekao je nešto onim tipovima i dalje gledajuèi u mene, odgurnuo vrata, koja su se sasvim otvorila., i pozvao me da udem unutra. Bio je to veliki kabinet, sa dve strane u staklu. Celim prostorom dominirao je veliki sto na kojem je bilo nekoliko telefonskih aparata, nešto malo papira i fotografija žene u društvu sa troje dece. Oèito, bila je to njegova porodica. Sa desne strane bio je okrugli sto sa èetiri fotelje i divnom lampon u sredini, malo dalje jedan manji stoliè, dvosed i dve fotelje Kabinet je, po slobodnoj proceni, imao oko pedesetak kvadratnih metara. U uglu je stajao televizor sa ogromnim ekranom. - Kako ste putovali - konaèno mi se obratio moj domaèin, na vrlo korektnom engleskom jeziku. - Hvala, dobro, let je bio udoban - odgovorila sam. - Moje ime je Ismar. Ja sam poslovni èovek, roden sam ovde u Istambulu i bavim se biznisom, ne samo u Turskoj. Tako sam i došao do vas. Pitate se naravno, šta vi ovde radite. Pret postavljam da ni vama ni meni ne treba neko ko èe da objašnjava naše pozicije. Vi ste, mlada gospodice kupljeni. Ja sam za vas dao veliki novac i to ne sluèajno. Na jednom poslovnom ruèku u Dubaiju u ruke su mi dospele vaše fotografije i bio sam zadivljen vašom lepotom. U tom trenutku kroz glavu su mi munjevito prošli oni trenuci kada nas je pre mesec i nešto dana jedan momak fotografisao na bazenu u Gospodarevoj palati. Znaèi veè tada je bilo jasno da èe harem biti raspušten i poèele su priprem za rasprodaju devojaka.

barjak	#51
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:54:01	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Èula sam Turèina kako nastavlj svoju uvodnu reè. - Oni su rekli cenu, ja sam je bez pogadanja prihvatio. U meduvremenu sam saznao gde ste rodeni, saznao sam da ste iz Srbije. Znam neke ljude iz Beograda, neke Srbe, saradujemo poslovno zbog ovih sankcija koje su uvedene protiv tvoje zemlje. Prebacujemo neku robu preko Bugarske i uglavnom ide dobto. Ne znam koliko si upoznata sa situacijom, a ne verujem da znas mnogo, pa èu ti reèi da je Srbija pod sankcijama medunarodne zajednice, izbaèena iz svih institucija, avioni ne lete za Beograd tvoji sunarodnici ne igraju èak ni medunarodne sportske utakmice. To je zbog rata u Bosni. Medutim, mene se te vaše gluposti ne tièu. Ja sam musliman, ali šta me se tièe Bosna. Najvise volim onu zemlju u kojoj mogu najviše da zaradim. Èutala sam i gledala Turèina. Otkud sad rat u Bosni, koje crne sankcije, kako može biti da ne lete avioni za Beograd, naši ne igraju sportske meèeve? Ništa mi nije bilo jasno. Šta je sa mojima u Beogradu? Kako se tamo živi, ako je sve pod režimom zabrane kontakta sa inostranstvom? Bezbroj pitanja prolazilo mi je munjevito kroz glavu. - Izvinite, a šta èu ja ovde da radim? Ovo mi ne lièi na prostor u kojem sam do sada bila - upitala sam Turèina. U pravu ste, ovo nije harem. Ja, da budem iskren, nemam onoliko novca koliko ima vaš dosadašnji Gospodar, ali volim žene isto kao i on, medutim ne mislim da je neophodno držati ne znam koliko žena u jednom prostoru i poseèivati ih povremeno. To je bacanje para. Ti èeš, draga moja, od danas biti kmoja lièna pratnja u trenucima kada ja procenim da je to neophodno. Naravno, imaèeš status kakav ima privatna svojina. Ja sa tobom mogu da raspolažem po mojoj volji. Bièeš pri ruci kada ja to budem želeo i moraèeš da obavljaš još neke poslove za koje ocenim da mi mogu koristiti u biznisu. Stanovaèeš u zgradi nedaleko odavde, u jednoj garsonjeri, pod stražom i nemoj da ti padne napamet da bežiš. Ja sam tvoj pasoš, ovaj falsifikovani, i upozoravam te da u sluèaju bežanja možeš završiti u neuporedivo goroj situaciji od ove u kojoj se sada nalaziš. Može ti se, na primer, desiti da te vec neki idioti i prodaju te za male pare nekom bogatom jaku, koji èe oceniti da mu ti možeš da rodiš petoro, šestoro dece. Ne verujem da bi te to veselilo i zato budi pametna. Pretrnula sam. Bilo je jasno da pred sobom imam bespuloznog èoveka, koji zna šta hoèe od života i koji to što hoce i ostvaruje najkraèim moguèim putem. Odzvanjale su u glavi njegove reèi vezane za bekstvo i moguènost da zavrsim u nekom zabaèenom turskom selu negde u Andoliji, gde èu biti prisiljena da radjam decu. Gospode, tek sada sam osetila koliko mi je u Dubaiju bilo lepo, ako se u mojoj situauopšte može upotrebiti taj izraz. - Hoèete li mi omoguèiti da se javim porodici u Beograd, bar kažem da sam živa? Tako nešto nisam bila u mogucnosti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - upitala sam, svesna da to moje pitanje sa sobom nosi odredeni rizik. On je ostao miran. Zadubljeno je gledao u moje oèi, naslonjen na levu ruku, pripalio je cigaretu i ja sam oèekivala samo dve vrste reakcije, ili da mi udari šamar ili da kaže: Izvoli, tamo ti je telefon i javi se. - Nije uradio ni jedno ni drugo. Povukao je dva, tri dima i rekao. - Rano je za tako nešto. Nisam protiv toga, ali moram da razmislim. Budi strpljiva i još jednom da ponovim, budi pametna, sve zavisi od tebe. Jedino ti sama možeš da pogoršaš svoj položaj. Od mene nembj da oèekuješ milost. Za to su drugi zaduženi. Mene život nije milovao i ja sada, kada sam se velikom mukom izborio za ovo što imam, koristim život maksimalno. Èutala sam i gledala u tog niskog, zdepastog Turèina, koji od danas upravlja mojim životom, koji èe delimièno odredivati i moja oseèanja, èineèi ovo ili ono. - Da li èu biti sama ili ste kupili još neku devojku - upitala sam. - Za sada si sama. Bio sam u dilemi da ti i još jedna plavuša dodete u paru, ali sam odustao, zakljuèujuèi da si mi sasvim dovoljna. Bar za sada. Bude li trebalo dobièeš društvo.Pošto imam neke obaveze, a popodne me èeka kraèe putovanje, ti èeš sada otièi sa ovim momcima napolju. Oni èe te odvesti do mesta gde èeš stanovati. Dobro se odmori, ispavaj i nemoj previše da razmišljaš. Ništa ti neèe pomoèi što èeš razbijati glavu crnim mislima. Ako ti je to uteha, mogu ti reèi da planiram tvoje prisustvo ovde u sledeèe dve godine. Budeš li dobra, nemam ništa protiv da posle toga odeš u Beograd - rekao je Turèin i podigao se iz fotelje. To je znaèilo da je razgovor završen. Izašla sam bez reèi iz njegovog kabineta i krenula prema hodniku. Dvojica stražara pošli su za mnom.Vratili su se hodnikom uporedo sa kabinetom, skrenuli levo u jednom malu prostoriju i došli opet do lifta, ali manjeg, predvidenog za tri osobe, koji je, oèigledno, služio samo za posebne liènosti, posebne stanare ove zgrade.

barjak	#52
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:56:09	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA U stvari nikada nisam ni saznala da, li je taj Turèin, Ismar, bio samo stanar ili vlasnik cele zgrade u kojoj sam bila prvog dana po dolasku u Istarnbul. Posle nekoliko minuta vožnje došli smo do lepe stambene zgrade ispred koje su stajale deojica u uniformama. Nisu bili ni vojnici ni policajci, neka vrsta obezbedenja, ali po njihovim facama dalo se zakljuèiti da je najbolje ne imati sa takvima nikakvog posla. Jedan od onih momaka ostao je u kolima, a drugi je krenuo sa mnom u unutrašnjost zgrade. Pozdravio se sa stražarima i izmenio nekoliko reèenica. Jedan od njih pogledao je neke papire i dao znak da možemo unutra. Lift se zaustavio na dvanaestom spratu. Èim su se vrata otvorila ugledala sam na hodniku jednog tipa, tridesetih godina i bilo je jasno da se tu nalazi kako bi nekoga ili nešto èuvao. To je znaèilo da èu i ja biti pod kontrolom. Moj pratilac je otkljuèao vrata i ja sam ušla prva: Našli smo se u maloj prostoriji, koja nije bila duža od dva metra, ispred nas su bila jedna vrata, a sa desne strane druga. Otvorila sarn ona ispred sebe i ušla u sobu velièine pet puta èetiri metra. Bila je ukusno nameštena, sa divnim krevetom, jednim dvosedom, manjom foteljom i stolom sa dve stolice. U jednom uglu bila je èajna kuhinja. Onaj koji me je dopratio pokazao je da se kupatilo nalazi iza vrata, desno, radilo se o malom prostoru dovoljnom tuš-kabinu i jedan manji ormariè. Razgledala sam ne koentarišuèi. - Molim vas da se smestite. Ako želite da se odmah tuširate uvitrini u sobi imate peškire. Ja èu se vratiti za pola sata da dogovorimo o nekim pojedinostima, odnosno da vam iznerežim vašeg buduèeg života u ovom stanu - rekao je èovek , iz moje pratnje i na izlazu napomenuo da ne pokušavam ništa u vezi bekstva. Napolju je, kao što ste videli, stražar i nemojte raditi ništa što bi moglo da iskomplikuje vaš život - rekao je. Ostala sam sama. I površni pogled kroz prozor govorio da se nalazim u zemlji islama. Grad se kupao u nekoj vrsti jutarnje izmaglice, pomešane sa smogom. Bezbroj minareta izvijalo se prema nebu. Skinula sam sve sa sebe i otišla pod tuš. Tu su mi se vratile u Dubai. Stajala sam pod mlazom tople vode, oslonjena uz poploèani zid i priseèala se svog bogatog i raskošnog apartmana prema kojem je turska garsonjera bila kao svratište na otvorenom putu. Bila sam tu na dvanaestom spratu zgrade u Istambulu, roba u rukama bogatog Turèina, èije se bogatstvo ne može porediti sa onim u kojem je uživao moj Gospodar u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za samo nekoliko dana sve se izmenilo oko mene, nema ni traga od one raskoši, nema moguènosti da biram odeèu i obuèu, bazen da i ne spominjem... Opet sam se u mislima vratila na ideju rodenu u vreme napuštanja Dubaija - što pre pobeèi od novog šefa i prebaciti se u Srbiju, u Grèku, Bugarsku, svejedno, samo da se odmaknem od ljudi koji raspolažu mojim telom, koji su praktièno moji vlasnici. Mlaz tople vode slivao se niz moje telo. Dugo sam stajala pod tušem i kada sam napokon zavrnula slavinu oseèala sam se mnogo bolje, odmornije. Voda je uèinila svoje, navikla sam se na vodu poslednjih godina. Èesto sam ležala u kadi u Dubaiju i po nekoliko sati, a vreme na bazenu èinilo je sastavni deo moje svakodnevnice. Izlazeèi iz kupatila videla sam prekidaè, slièan onom za svetlo, na koji mi je pažnju skrenuo stražar koji me je dopratio u apartman - radilo se o nekoj vrsti signala. Rekao mi je da ga mogu upotrebiti uvek kada osetim potrebu za neèim, kada nešto želim. Nisam ga toga dana nameravala upotrebljavati. Navukla sam na sebe male ružièaste gaèice i legla na krevet. Kada sam se probudila, napolju je bio mrak. Spavala sam gotovo ceo dan. Organizam je reagovao i uzeo onoliko sna koliko mu je trebalo. Prišla sam prozoru i dugo gledala. Istanbul se kupao u svetlu. Ogroman grad ušao je u svoj noèni život. Kroz glavu mi je prošla pomisao na samoubistvo. Trebalo je samo da otvorim prozor i da se bacim. I šta bih time postigla, imam dvadeset i neku godinu, ono što je bilo pamtièu do kraja života, ono što me èeka videèu, ali verujem da èu živeti još najmanje pedesetak godina, a to je dovoljan razlog za borbu. Kao što nisam znala 1991. godine šta me èeka sutra, tako ni tada u Istambulu nisam znala šta donosi novi dan. To mi je u startu odbacilo pomisao na samoubistvo. Taj èin bi pripisali mojoj psihološkoj nestabilnosti, sahranili bi me pod tudim imenom, obzirom na falsifikovani pasoš, i sve bi se smirilo za nekoliko sati. Ja hoèu da vidim svoje roditelje, svoj Beograd, Srbiju, moga brata, hoèu da živirn.

barjak	#53
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:57:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Dugo sam stajala gledajuèi grad ispred sebe, koji je pulsirao, disao punim pluèima. U sobi nisam imala ni televizor ni radio-aparat, nije bilo knjiga, magazina, ništa. Naravno, nije mi se spavalo i, eto, veè u startu susrela sam se sa dodatnom teškoèom - dosadom. Legla sam na krevet i gledala. Sanjarila sam otvorenih oèiju, maštala kako èu opet sa društvom da idem na Adu Ciganliju, kod Svetlane, u Cvijièevu ulicu, na najbolje zabave u tom delu grada, u Borèu i èaletovu vikendicu... Ne znam kada sam zaspala, ali sam se probudila kasno. Pošto se nisam setila da ponesem sat iz Dubaija, pritisnula sam prekidaè i uskoro se zaèulo zvono na vratima. Otvorila sam i ugledala èoveka èetrdesetih godina. Pristojno je pozdravio i upitao šta želim. Rekla sam da hoèu doruèak, sat, novine, televizor i nekoliko knjiga na engleskom ili srpskom jeziku. - Zašto na srpskom? - upitao je stražar. Videla sam u tom trenutku da sam napravila glupost. Èovek je bio informisan da je u pitanju Švedanka i tako me je prihvatio. Šta sada? - Znate ja govorim nekoliko svetskih jezika, ali i srpski potrebno mi je da održavam tu vrstu kondicije, slagala sam trenutak, ipak ubedena da delujem dovoljno uverljivo. Onaj tip me je i dalje gledao, nije izgledao sumnjièav, pa je reagovao pomalo iznenadujuèe. - Molim vas udite u sobu, ja èu ponovo doèi za dese’ k minuta - kazao je i ja sam zatvorila vrata. Bilo je oèito ide na konsultacije, ili èe se èuti sa nekim telefonom. Pozvonio je na vrata, mislim da nije prošlo ni pet minuta - Gospodice, dobièete danas nekoliko listova na engleskom`, jeziku, radi se uglavnom o štampi koja ne tretira politiku, vas to, pretpostavljamo, najmanje interesuje, dobièete i nekoliko knjiga na engleskom jeziku, a nadam se da èu vas u toku sutrašnjeg dana obradovati i televizorom. Reèeno mi je da pre toga valja obezbediti neke tehnièke uslove. Ali, to je manje važno od voga što vam želim reèi: Gospodin Ismar je tražio da se pripremte za veèerašnji susret sa njim. Kola èe doèi po vas oko osam naveèe. Sada èete dobiti doruèak i recite kelneru u`koje doba želite ruèak. Hvala i do videnja, ja sam u vašoj blizini, stojim vam na usluzi i brinem o vašoj bezbednosti. Nekada ja, nekada neki od dvojice mojih kolega - rekao je i udaljio se. Uskoro je stigao doruèak. Dobila sam dve vrste morske ribe, jedno bareno jaje, neke zaèine i tost. Bila je tu, èini mi se, i paštete i ja sam se slatko najela. Ne zato što je jelo bilo ukusno, veè stoga što sam bila gladna. Ruèak sam naruèila u tri sata posle podne. Oko osam sati èulo se zvono na vratima mog novog stana i ja sam bila spremna. Obukla sam helanke i usku majicu,obula sandale sa visokom potpeticom, našminkala se i realno, izgledala sam izazovno. Pred zgradom nas je doèekao volvo u kojem su sedela dvojica ljudi. Ni jedan od njih nije bio Ismar. Vozili su me dvadesetak minuta i našli smo se pred jednim hotelom. U njihovoj pratnji došla sam do restorana na prvom spratu, gde nas je èekao Ismar. Podigao se kada me je video i po izrazu lica zakljuèila sam da je oduševljen mojim izgledom. Prosto me je ispijao. Ona dvojica sela su za susedni sto. Nas dvoje ostali smo sami. Ismar je poèeo da prièa o tome kako je dan koji je na izmaku bio vrlo dobar uspešan, kako je zakljuèio dobar posao sa nekim biznismenima iz Rusije. Naruèio je još jednu flašu šampanjca, ja sam polako poèela da se otapam. Nisam mogla ništa da postignem hladnim držanjem; znala sam da èu te noèi da završim sa Ismerom u krevetu i tu se nije moglo ništa izmeniti. Sedeli smo najviše: sat, možda sat i po, a onda je Ismar, sa odredenom dozom uzdržanosti, predložio da predemo u njegov apartman koji se, rekao je, nalazi u istom hotelu, dva sprata više. Nisam ništa odgovorila, gledala sam èoveka koji je raspolagao mojim telom u koje je uložio veliku sumu novca. Mogao je da radi šta mu je volja. Ismarov apartman je imao dve sobe i ogromno kupatilo. Verovala sam da èu najpre u kadu, ali samo što smo ušli Tuircin me je uhvatio za ruku i povukao prema velikom krevetu. Zatražio je da sednem i poèeo da se skida. Uskoro je bio samo u gaèama. Nisam imala izlaza, skinula sam i njih i poèela da ga zadovoljavam, najpre rukama, a potom i oralno. To je trajalo desetak minuta, a posle toga smo legli na krevet. Seksualni odnos trajao je najviše petnaestak minuta. Ne tražim nikakvo opravdanje, ali iskreno kažem da se nisam uzbudila i nije mi jasno kako je uopšte prodro u mene. Glumila sam uzbudenje i on je, kao što rekoh, brzo bio gotov. Ležali smo neko vreme jedno pored drugog, on me držao za ruku, a onda se podigao i otišao do kupatila. Soba je bila u mraku, preseèenom zrakom svetlosti koji je dolazio kroz odškrinuta vrata iz druge sobe. Nisam imala snage da se pomerim. Ležala sam na ledima, prazna, utuèena, oseèala sam se bezvrednom i poniženom.

barjak	#54
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:58:20	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ismar je izašao iz kupatila i otišao u drugu sobu. Vratio se sa nekoliko limenki piva. Iznenadio se kada sam mu rekla da èu i ja pivo, a ne vino, koje mi je ponudio. Uzela sam otvorenu limenku i otišla u kupatilo. Ležala sam u kadi sigurno pola sata, ispijajuèi za to vreme hladno pivo. Prijalo mi je, i ako pre toga nisam imala obièaj da konzumiram pivo. Vraèajuèi se u sobu, upitala sam Ismara hoèemo li ostati te noèi u apartmanu ili se vraèamo. On se javio iz drugr sobe i poruèio da èemo spavati tu, u hotelu. Videla sam da sedi za malim stolom i da nešto jede. Te noèi sam se bezberoj puta budila i uvek je pored mene, kao ružan san, ležao Turèin Ismar. Padalo mi je napamet pokušam bekstvo, ali ta misao je u startu doživljavala pogubno. Seèala sam se onoga što mi je Turèin rekao pre dva dana. Plašila sam se da me ne uhvate neki manijaci i prodaju a, što najvažnije, znala sam da ispred naših vrata stražare njegovi ljudi i da je bekstvo nemoguèe. Ustala sam prva i otišla u kupatilo. Dugo sam se muvala oko vode nisam èula kada je Ismar ušao. Trgla sam se preplasena, osetivši njegove ruke na mojim kukovima. Jednom rukom je skinuo gaèice, a drugom raširio noge. Uzeo me je odpozadi, bez ikakve pripreme, bez trunke nežnosti, gotovo zivotinjski. Bila sam naslonjena na umivaonik i videla sam njegovo podbulo lice, kako se pojavljuje iza moga ramena. nekoliko silovitih udaraca on je svršio i potom zatražio da oboje udemo u kadu. Tražio je da ga operem, što sam i uradila. Iz hotela smo izašli oko deset sati. On je napustio kola izlazeèi negde u gradu, rekla bih u centru, a mene je vozac odvezao do zgrade u kojoj je bila garsonjera. Ostatak dana provela sam ležeèi. Bila sam utuèena zbog onoga što se dogodilo. Naravno, ja nisam ništa drugo oèekivala. Ono što sam doživela u Dubaiju bitno se razlikovalo od ovoga u Istambulu. Gospodar je nas, devojke, doživljavao drugojaèije, poklanjao nam je paznju, imale smo oseèaj da nas poštuje na neki naèin, da smo predmet njegove kompletne želje i to je davalo snagu da se istraje. Sinoènje iskustvo pretvorilo me je u predmet, mašinu koja èe morati u svakom trenutku da zadovolji ovog Turèina koji je imao dovoljno novca da me kupi. Sutradan, posle doruèka, u garsonjeru je došao stražar da me obavesti da èu posle podne, nešto iza petnaest èasova ièi u grad sa Ismarom. Mislila sam da je opet u pitanju seks , i pomalo me je zaèudilo da èovek u njegovim godinama ima toliku potrebu za polnim životom. Medutim, nije bilo to što sam pretpostavila. Odvezli smo se kolima do poslovne zgrade u kojoj sam prvi put videla Ismara. Èekali smo neko vreme, onda se i on pojavio. Seo je pored mene na zadnje sedište i izgovorio nekoliko standardnih reèenica. Mislila sam da se vozimo prema istom hotelu, pa sam se iznenadil kada je Ismar dao znak vozaèu da zaustavi u jednoj prilièn prometnoj ulici, krcatoj malim trgovinama i buticima. Rekao mi je da izadem..Napolju je veè bio stražar koji je sedeo na prednjem sedištu i budno je motrio na mene. Iz kola se napokon izvukao i Ismar, zakopèavajuèi odelo. Mahnuo je glavom i.svi smo krenuli za njim. Stražar i ja išli smo korak dva iza njega, a on je, sa rukama na ledima, koraèao sporo, razgledajuèi izloge. Zaustavio se kod jednog izloga pretrpanog zlatom. Ušli smo unutra i zlatar nas je doèe kao stare poznamke. U stvari, Ismara. Videlo se da je gazda i ranije navraèao na to mesto. Razmenili su nekoliko reèenica na turskom, a potom je trgovac iz male prostorije u dubini zlatare doneo kutiju obloženu crvenom èojom, sve vreme se cerekajuèi. Stavio je pred nas i otvorio. Bila sam u malom šoku. Ispred mene je stajalo pravo bogatstvo u ženskim narukvicama. Bilo ih je najmanje tridesetak, jedna lepša od druge. - Izaberi, ovo je znak moje pažnje i zahvalnosti za prve lepe trenutke koje smo proveli - rekao mi je Ismar. Pogledala sam u njegove oèi, ali nisam ni tada, kao i nikada posle, mogla u njemu da pronadem razumevanje. Bio je to èovek savršeno izrazenih životnih pravila u koja se sjajno uklopila i ova ponuda da uzmem parèe zlata kao poklon, za njegovo noèašnje zadovoljavanje seksualnih nagona na mome telu. Znala sam da bi bila veèa greška odbiti nego prihvatiti poklon. .Ako uzmem, tako sam razmišljala, uvek mogu da bacim ukoliko me bude podseèala na nešto ružno, a ako odbijem ne mogu ni da pretpostavim kako èe on da reaguje. Izabrala sam jednu prekrasnu, pletenu, od 24-karatnog zlata. Izašli smo napolje i ja sam se zahvalila tek na ulici. On je samo klimnuo glavom, bez ikakvog izraza na licu. Nastavili smo do setamo. U jednom trenutku kao da me neko ošinuo. Stala sam u pokušaju da registrujem razgovor grupice Ijudi sa druge strane ulice. Uèinilo mi se da govore srpski. Stražar me je gurao i ja sam krenula, ali sam se u trenutku dosetila, sevnula mi je ideja.

barjak	#55
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:59:05	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Obratila sam se Ismaru i zamolila ga da predemo a drugu stranu te trgovaèke ulice, da pogledam izlog sa cipelama. Klimnuo je glavom u znak odobravanja i mi smo se ribližili onima za koje mi se uèinilo da govore mojim jezikom. Bila sam upravu. Bili su to turisti iz Srbije. U stvari, šverceri pošto su jedva vukli ogromne šarene torbe. Po govoru bih reklaa da su neki bili iz Bosne. Prièali su o cenama, povratku, autobusu, ne seèam se više, a dve žene iz te grupe zastale su baš pred izloga sa italijanskim cipelama, koji je i mene, kobajagi, interesovao. Stražar je stajo na dvadesetak centimetara od mene, a Ismar nekoliko metara ispred, razgledajuèi neku tehnicku robu. One dve su se zgražavale nad visokim cenama, govorile kako dve-tri ulice dalje ima mnogo jeftinijih italijanskih cipela i sandala i uskoro požurile da pristignu svoje. Gledala sam za njima, uzbudena, radosna i razoèarana u isto vreme. Znala sam da mi ne mogu pomoèi i da sam se javila da sam poèela da vrištim, plaèem, da vièem kako sam iz Beograda... Zgrabili bi me stražar i Ismar, odvukli u neku o ’trgovina, strpali u taksi. Ni sanjati ne smem šta bi dalje bilo. Morala sam da èekam pogodniji trenutak, da se pripremin nadem neku vezu, nadem osobu koja èe mi pomoèi. Ismar mi je kupio još dva para cipela, ruèni sat i dve haljine. Vratili smo se u kasnim popodnevnim satima. Na izlasku iz kola Ismar je preporuèio da se dobro naspavam, pošto èemo sutra, kazao je, na put. Nije mi rekao kuda idemo, a pravo da kažem nije me ni mnogo interesovalo. Preskoèila sam veèeru i ujutru sam bila budna veè u sedam sati. Doruèak je stigao pola sata kasnije? Pojela sam ga sa velikim zadovoljstvom. Kola su došla u devet i krenuli smo, videlo se po putokazima, prema aerodromu. Tamo jeveè bio Ismar. Idemo u Ankaru, da li si nekada bila u tom gradu? - pitao me je. - Ne - odgovorila sam kratko. - Imam tamo jedan važan sastanak, dolaze mi poslovni partneri iz Kijeva. Ti èeš me saèekati, a posle èeš nam se pridružiti da proslavimo, nadam se, uspošno završen posao, bio je odreden Turèin. - Šta to znaèi - ohrabrila sam se da pitam. - To znaèi da èeš, sa još dve devojke, biti na raspolaganju meni i mojim poslovnim prijateljima - kazao je Turèin. To je dakle jedna od mojih novih uloga. Mislila sam èu biti na raspolaganju samo Ismaru, ali èinilo se, bar na èas, da je moj posao mnogo složeniji i odvratniji nego sto sam pretpostavljala. Avion se odlepio od piste. Istambul bio sve manji i sve udaljeniji. Leteli smo redovnom linijom za Ankaru. Ismar je sedeo pored mene, bili smo smešteni u tzv. biznis klasi, a ispred nas jedan od pratilaca. Kada je avion dostigao željenu visinu opustili smo se. Došla je stjuardesa, ja sam uzela kafu i sok, a Ismar nije želeo ništa. Povremeno je stavljao svoju desnu ruku medu moje buitine, milujuèi unutrašnju stranu svojim debelim šakama. Pravila sam se kao da ne primeèujem. U Ankaru smo stigli relativno brzo. Nisam znala šta me oèekuje i tresla me neizvesnost. Po onome što je Turèin nagovestio, sigurno je da me nije èekalo ništa dobro. Smestili smo se u jednom luksuznom hotelu. Tu sam upoznala devojke o kojima je govorio Ismar. Dve su bile strankinje, kao i ja, dok je treèa bila Turkinja, sa krupnim crnim oèima, velikim grudima i širokim kukovima. Odveli su nas u jednu sobu koja je, prema mojoj proceni, bila udaljena svega desetak metara od kongresne sale u kojoj se Ismar sastajao sa poslovnim partnerima. Bilo je pomalo dosadno. Razgovarale smo i u tom razgovoru saznala sam da je jedna od devojaka iz Francuske,a druga iz Madarske. Bile su profesionalne prostitutke i to uopšte nisu krile. Jasno, taj vid prostitucije razlikovao se od onoga što podrazumevamo pri prvoj asocijaciji, kada neko upotrebi termin prostitucija. Devojke su izgledale lepo, èak prefinjeno, videlo se da imaju pri ruci skupu šminku, odeèa bila italijanska, sa skupim zlatnim nakitom. Delovale su kao deca dobrih i bogatih roditelja. Njih dve su mislile da sam i ja prostitutka, koja je došla u Tursku da zaradi novac i da se, kao što su njih dve planirale kroz oliko godina vrati u svoju zemlju, kupi lokal, otvori butik ili nešto slièno i poène pošten život, tražeèi dobru priliku za udaju. Nije mi se dalo da objašnjavam okolnosti pod kojima sam dosla u Tursku pre samo nekoliko dana. Uspela sam da saznan da obe rade za jednog bogatog gospodina iz Izmira, èiji je glavni biznis upravo organizovanje "poslovne pratnje", odnosno iznajmljivanje mladih i atraktivnih devojaka. One nisu radil sat. Ne. Prodavale su svoje usluge samo u ovakvim i sliènim prilikama, kada su poslovni ljudi organizovali gala-veèere povodom uspešnih ugovora ili ako su strani diplomatski predstavnici u Turskoj želeli da na svojim banketima zatvorenog tipa ponude gostu ili gostima nešto više od veèere i dobrog pièa.

barjak	#56
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:00:04	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Na direktno pitanje, koliko se bavim ovim poslom mislile su, naravno, na prostituciju, rekla sam im da to radim èetvrtu godinu. Na neki naèin to je bilo taèno, ali moja " stitucija" svakako se ne uklapa u date društvene okvire najstarijeg zanata. Posle dva-tri sata Ismar se pojavio u našoj prostoriji vidno raspoložen, što je trebalo da znaèi da je posao pred zakljucenjem. Pitao nas je jesmo li ruèale, kako ubijamo vreme, treba nam nešto... Nekoliko minuta posle njegovog odlaska u sobi se pojavila trojica muškaraca uèesnika sastanka. Po izgledu sam zakljuèila da su dvojica Evropljani, a da je onaj treèi Turcin ili neki Arapin. Gledali su prema nama i nije bilo nikakve sumnje: izašli su da vide kako izgledamo, ko èe da ih oraspolozi te veèeri i zadovolji njihove strasti. Po završetku sastanka nas èetiri devojke pozvali si dodemo u jednu manju sobu restorana. U stvari bio je separe odvojen velikim cvetnim zidom i nekakvim drvenim ukrasima. Tu smo ostali oko dva sata, a tada je Ismar predlozio da promenimo mesto, odnosno da se odvezemo do jednog njemu omiljenog noènog bara. Garantovao je svojim poslovnim prijateljima odlièan provod. Uskoro srno se našli u restoranu ili baru, ni sama ne znam kako da ga nazovem. Bio je to prostor sa spuštenim podijumom za igru u sredini. Tu su nas najpre zabavljale dve pevacice dominirao je turski melos, a posle njih voditelj programa javio je zvezdu veèeri, neku plesaèicu, kojoj sam zaboravila ime. Svetla su odjednom postala prigušena i na podijum je došetala bosonoga devojka mojih godina, zanosne lepote. Bila je proseène visine, sa bujnom crnom kosom, koja je padala do pola leda, velikim divno oblikovanim grudima i strukom koji je izazivao divljenje. Za moj ukus imala je prenaglašenu zadnjicu, ali kasnije sam shvatila da je to kod muškaraca koji su je ispijali pogledima predstavljalo dodatne poene u ocenama. Na licu je imala feredžu, ustvari nešto što je trebalo da predstavlja feredžu samo kako bi dobila na snazi i autentiènosti. Ta devojka je bila trbušna plesaèica. Njihala se u ritmu muzike, igrajuèi se velikom šarenom maramom. Ples je bio zanosan, provokativan, pun erotskog i naboja. Kako je muzika ubrzavala tempo crnokosa lepotica je bila sve neverovatnija. Nikada pre toga nisam gledala trbušne plesaèice osim u nekim filmskim sekvencama, ali ovo što sam videla u Ankari te veèeri oduševilo me. U završnoj fazi plesa njene velike grudi plesale su ispred oèiju jednog od Ismarovih gostiju, koji je bio na sedmom nebu. Da ga je neko tada upitao kako se zove, kunem se da ne bi znao. Krajièkom oka gledala sam Ismara. I on je, nema sumnje, uživao, ali se videlo da kontroliše emocije. Lagano je pijuckao i povremeno, kada bi plesaèica dolazila do njega, stavljao novac u njen grudnjak. To su radili i ostali. Mislim da je ta devojka dobila na taj naèin bakšiša od kojeg se moglo dobro ziveti najmanje mesec dana, ako je taj novac išao njoj?! Posle plesa ostali smo u klubu još sat vremema. Pili smo sampanjac, viski i votku. Ismar je zamolio da nam se pridruzi i trbušna plesaèica i ona je došla i sela pored Ismara i jednog gosta iz Kijeva. Delovala je fascinantno. Njene oèi, koje polumraku nisam dobro videla, igrale su kao žeravica. Imala je krupne, tamne oèi od kojih je muškarce sigurno proilazila jeza. Ubijala ih je tim pogledom. Žena sam i znam sta znaèi pogled, šta znaèi kada neko ima lepe oèi i kada zna da gleda, a ta Turkinja je znala. Bez obzira na nas èetiri koje smo, realno gledajuèi, po nekim višim estetskim standardima izgledale bolje od nje, ona je dominirala i bila je predmet pažnje svih muškaraca. Samo je jedan od njih, kestenjaste kose, mislim da je bio Ukrajinac, posveèivao pažnju meni. Nekoliko puta mi je sipao šampanjac, nazdravljao, zapitkivao i ukratko davao do znanja da rnu se dopadam. Nisam znala kako da se ponašam. Daleko od toga da mi se Ukrajinac svidao, ali u mojoj glavi bila je totalna konfuzija, obzirom na ono što je Ismar rekao prilikom polaska iz Istanbula. Šta ako Ukrajinac zatraži da spava sa mnom? Koliko daleko mogu da idem? Smem li uopšte da kažem Ismaru? Lovila sam pogledom njegove oèi, ali nije vredelo, on je bio zaokupljen onom trbušnom plesaèicom. Ipak, ta devojka je napustila društvo, zahvalila se na pièu i praèena jednim od Ismarovih stražara napustiila bar. Ponoè je veè odavno bila iza nas. Neko je predložio da se ide u hotel i tako je i bilo. Nisam znala šta da radim i èekala sam Turèinova upustva. U društvu nas je bilo desetak, možda jedan manje ili više. Èetiri devojke i ostalo muškarci. Medu njima dva Turèina, Ismar i jedan za kojeg i danas mislim da mu je bio blizak rodak. U hotelu smo se smestili u apartman, koji se sastojao od tri sobe. Svi smo bili pod uticajem alkohola, najviše jedan Ukrajinac, koji je pevao i polivao se viskijem po glavi. Nije znao za sebe od pièa.

barjak	#57
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:00:47	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sa muzièkog stuba odjekivala je muzika, èas turski melos, èas savremena evropska pop-muzika. Bilo je tu Bitlsa, Roda Stjuarta, Maraje Keri, Rolingstonsa. Plesali smo i postajali sve opušteniji. Pored mene je najèešèe bio onaj Ukrajinac, zvao se Oleg, i prilikom jednog laganijeg plesa osetila sam da je seksualno uzbuden, što mi je i otvoreno dao do znanja. Èutala sam. Ismar je za to vreme plesao sa Madaricom, držeèi je ispred sebe. Bila je to pomalo komièna scena, ona je od njega bila viša za glavu, ali se videlo da je Turèin uglavnom zaiteresovan za njenu zadnjicu. Uskoro su nestali iz sobe i bilo je jasno da su otišli da vode ljubav. Ukrajinac je bio sve napadniji, milovao mi je grudi, podizao majicu, pokušavajuèi da me poljubi u pupak. Znala sam da ne smem postupiti prema svojim oseèanjima, a ona su mi govorila da mu opalim šamar i da se izgubim iz tog odvratnog društva.Postajala sam nervozna, jer mi nije bilo jasno sa koliko slobode raspolažem. Padalo mi je na pamet da zgrabim tog Ukrajinca za ruku, odvedem ga u drugu sobu i ostanem tamo do kraja "zabave" bez obzira na to šta mi se sa njim dogadalo. Ali, plašila sam se Ismarove reakcije. Uskoro se on, na svu sreèu, pojavio u sobi, bez sakoa, sa košuljom preko pantalona i bilo je izvesno da je imao seksualni odnos sa onom devojkom. Pozvao me je da plešemo. - Zadovoljièeš sve želje mojih prijatelja osim one poslednje, ne dozvoljavam ti da imaš odnos sa njima, sa bilo kojim od njih, ali na sve drugo što budu tražili moraèeš da pristaneš - rekao je Ismar. Nisam znala šta to može da znaèi, ali mi je, uslovno reèeno, sada bilo lakše. Bar sam znala na èemu sam. Ismar se ponovo izgubio u nekoj od soba, a ja sarn osetila neèiju ruku na svojoj zadnjici. Ispijala sam i dalje pièe, uvijajuèi se u ritmu muzike. Ruka se penjala i došla do ruba gaèica. Uskoro sam osetila i drugu ruku i veè sledeèeg trena gaèice su klizile preko mojih butina i kolena. Bio je to Ukrajinac. Svetla u sobi gotovo da nije ni bilo. Na jednom trosedu pored prozora videla sam da Ismarov rodak uveliko obraduje Madaricu. Ukrajinac je bio uzbuden i tražio je da stavim ruku u njegove pantalone, što sam i uradila. Zadovoljavala sam ga rukom i dalje okrenuta ledima, gledajuèi u ono dvoje na trosedu, koji su se veè spojili. Madarica je glasno uzdisala i tako dodatno raspaljivala atmosveru u sobi. Zatvorila sam oèi, pokušavajuèi da ne mislim ninašta što me okružuje, ali nisam uspevala. Onda sam osetila na sebi još jedan par ruku. bio je to èovek èetrdesetih godina, koji je sve vreme druženja èutao, povremeno se smejao i nazdravljao. Njih dvojica su me odvela do dvoseda, nasuprot onome gde su bili Turèin i devojka iz Madarske. Skinuli su mi majicu i grudnjak. Onaj drugi što je došao najpre mi je ljubio grudi, a onda postajuèi sve grublji, valjda u pokušajima da me uzbudi, gotovo mi nanosio bol. Za to vreme zadovoljavala sam rukom Ukrajinca, a kada je onaj drugi uèesnik u svemu tome konaèno ostavio moje grudi i zatražio da ga oralno zadovoljavam, ja sam odbila. Usledio je strahoviti šamar od kojeg mi je glava odletela na drugu stranu. Posle toga i drugi. Zujalo mi je u ušima i od tog trenutka ispnjavala sam svaku njihovu želju. neke su predstavljale prljavštinu i pravu perverziju, ali nisam imala izlaz. Verujem da bi se desilo i ono poslednje, bez obzira na Ismara upozorenje, da se odnekud nije pojavila ona Turkinja sa svoga posla, a trenutno slobodna, odvela grubijana u stranu. Ostala sam sa Ukrajincem, nastavljajuèi da ga zadovoljavam. Nije ni tražio da idemo do kraja, a videlo se da ga i alkohol sve više obara sa nogu. Uskoro se zadovoljio samo milovanjem. Bio je na granici sna i sigurno bi zaspao da neko nije upalio jednu od noènih lampi. Videla sam Madaricu, polugolu, sedi u Turèinovom krilu, dvojica su obradjivala Turkinju, a L i još neko bili su sa Francuskinjom u drugoj sobi. Dva Ukrajinaca su ležala na podu, spavajuèi. Ponovo je svetlo ugašeno i ja sam, zajedno sa ostalima, uskoro utonula u san bez obzira na to što su se èuli tihi uzdasi, ženski i muški, jasno odavali o èemu se radi. Probudila sam se medu prvima i otišla u kupatilo. Srecom zakljuèala sam vrata tako da jedan od Ukrajinaca, koji je hte da ude za mnom, nije uspeo u svojoj nameri. Dugo se umivala, pošto nije bila situacija za tuširanje, a prekrivao oseèaj od kojeg mi se okretao stomak. Oseèala sam se prljavo poniženo. Sve je lièilo na nivou prostitutke i život je, za samo jednu noè, bio pretvoren u pravu moru, u besmisao. Vratili smo se u Istanbul istog dana. Samo što zakljuèala vrata na garsonjeri, skinula sam sve sa sebe i uletela u malo kupatilo. Stajala sam pod tušem beskonaèno dugo plaèuèi. Pred oèima su mi prolazile slike protekle noèi, secam se detalja orgijanja u Ankari, pijanih Ukrajinaca i Turcina svih onih prljavština. Bolela me je glava i pokušala hladnom vodom da neutrališem bol, ali nije išlo. Kada sam legla na krevet, bol je lagano popustio. Lako sam zaspala.

Oldalak : Elõzõ 1 2 3 [4] 5 6 7 8 Következõ

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.