BARJAK

Fórum
Fórum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > BARJAK

Oldalak : Elõzõ 1 2 3 4 [5] 6 7 8 Következõ
barjak	#1
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:07:57	BARJAK ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA

barjak	#58
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:01:26	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Probudila me neka vika na hodniku. Došla sam do vrata, da èujem o èemu se radi, ali ništa nisam mogla da razumem. Ljudi su, a bilo ih je više, govorili na turskom i je što sam mogla da zakljuèim odnosilo se na užurbano trcanje u hodniku. Sutradan sam saznala od stražara da se radilo o manjem požaru u instalaciji zgrade i to na jedanaestom spratu. Vratila sam se u krevet, ali san više nije dolazio na oèi. Doruèak je kasnio, ali nisam bila baš gladna. Pojela sam malo paštete na tostu i jedno bareno jaje, a posle toga pozvala stražara i saopštila mu da mi trebaju tablete za glavobolju, pošto se bol ponovo javio. U stvari, bio je to mamurluk, posledica velike, bar za mene, doze alkohola konzumiranog u poslednjih 48 sati. Tržila sam i dobila jaku kafu, bez šeèera i sa malo limuna. Nisam ruèala, a negde oko šesnaest èasova toga dana :dogodilo se nešto što tek sada ocenjujem kao najznaèajniji ;trenutak moga boravka u Turskoj. Bio je to èas kada je poèela da teèe akcija mog oslobadanja i prebacivanja za Srbiju. Naravno, to znam sada, kada rekapituliram sve dogadaje, a susret o kojem želim da govorim izgledao mi je tog dana potpuno beznaèajan, kao i mnogi pre njega tih godina. Dakle, èula sam zvono na vratima i lenjo sam se odšetala da vidim šta stražar hoce. Medutim, na vratima je stajao èovek pedeset i nekoj godini života, visok, pravilnih crta lica, sa tom prosedom kosom i jakim obrvama. Imao je prodorno plave oèi i videlo se da ne pripada sredini u kojoj se nalazi. Nije Turèin. Gledao je zabezeknuto u mene tako da sam se gotovo uplašila. Izgledao je kao da vidi neljudsko bièe. U trenutku sam ocenila da to ne proistièe iz odnosa muškarac zena. Ne, nešto drugo je bilo u pitanju i to sam saznala kasnije. Kada se pribrao, rekao mi je samo da dolazi u ime Ismaila koji je poruèio da sutra ujutru budem u njegovom kabitu. Poklonio se i krenuo unatraške i dalje zapanjeno gledajuèi u mene. Zatvorila sam vrata, razmišljajuèi šta je to meni kod nepoznatog èoveka ostavilo takav utisak. Otišla u kupatilo da se pogledam u ogledalo. Ništa na mom nije moglo biti predmet onakvog èudenja. Slegla sam ramenima i uzela da prelistavam neki modni magazin. Opet se culo zvono na vratima. Sada je sigurno stražar, pomislila . Ne, opet je bio onaj èovek, ali sada nešto pribraniji. Delovao je, ipak, kao uznemirena osoba, koja kontroliše je u kojem se nalazi svetu. - Izvinite što vas uznemiravam, molio bih samo da mi kažete kako se zovete i gde ste rodeni - rekao je na relativno dobrom engleskom jeziku. Ništa mi nije bilo jasno i zato sam izbegla odgovor. Rekla sam da je to nevažno, da sam u Istanbulu pod drugim imenom, a što se tièe mog porekla uputila sam ga na Ismara. U stvari plašila sam se da nije neka provokacija, nešto što može da mi donese nevolje. On je i dalje gledao u mene, onda se naglo okrenuo i otišao. Sada sam veè bila uznemirena i ja. Mora da postoji razlog zbog kojeg taj èovek reauguje na naèin koji nije uobièajen na ovakvom mestu. Oseèala sam u vazduhu da èe se nešto desiti, neka velika promena. Zatvorila sam vrata i ostala osluškujuèi korake u hodniku. Uèinilo mi se da je onaj gospodin s plavim oèima ostao u hodniku da potiho razgovara sa stražarom. Dugo nisam mogla da zaspim. Pojava èoveka koji je u meni video nešto o èemu nije želeo da prièa ostavila je dubok trag. Prelistavala sam po glavi prošle godine, ukljuèujuèi i život u Beogradu. Èovek mi je bio poznat, ali nikako nisam uspevala da ga smestim u neku situaciju. Nije mi polazilo za rukom da utvrdim da li mi je to lice zaista poznato ili je sve bila moja fikcija. Medutim, jedna èinjenica bila je neoboriva, èovek nije bio Turèin. Dakle, bio je stranac i to je ono što me je tera na dalje razmišljanje. Negde oko jedan sat posle ponoèi opet sam èula glasove i korake u hodniku, oèekivala sam da neko pozvoni na vrata moje sobe, ali ništa se nije dogadjalo. Napolju je poèela prava letnja oluja. Munje su parale nebo, kiša je padala u talasima, zasipajuèi prozor. Stajala sam sa strane i gledala Istanbul. Grad je tonuo u san, svetlost je igrala neku èudnu igru sa kišnim kapima. Ranije, kad sam bila dete, plašila sam se grmljavine i uvek u takvim sluèajevima bežala bih majci u krilo. Seèala sarn se tada kad je, pre petnestak godina, moj èale otišao na kratko do kumova na Karaburmi, a u meduvremenu poèela je prava oluja i prolom oblaka. Mene je ostavio kod kuèe samu, keva i brat bili su kod bake na selu, i kada je oluja poèela, toliko sam uspanièila da je pravo èudo kako taj sluèaj nije ostavio na mene trajne posledice. Našli su me sklupèanu na krevetu kako jecam. Dugo su brinuli hoèu li uopšte ostati zdrava, pošto je lekar, neki èika Mile, vrteo glavom, ponavljajuèi da je velika glupost ostavljati decu samu u stanu. Te noèi u Istanbulu, nad kojim se prolomilo nebo, a munje noè pretvorile u dan, ja sam savršeno mirno stajala pored prozora. Ono što se dogodilo od te grmljavine i mog detinjeg straha do dolaska u Istnbul promenilo je sve u meni. Zivot me proveo stazama velikih neugodnosti, ali stazama na kojima se odrasta preko noèi.

barjak	#59
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:02:00	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Probudilo me zvono na vratima. Bilo je veè devet sati. Stražar je pitao želim li doruèak, što sam odbila. Nisam bila gladna. Opomenuo me da se spremim, pošto Ismar hoèe da me vidi. Znala sam za taj poziv još sinoè, saopštio mi ga je , onaj nepoznati èovek njegov emisar, stražar, šta li je. Ismara sam zatekla za radnim stolom kabineta. Delovao je hladno, kao i predhodnog dana. Ponudivši mi da sednem, otvorio je drvenu kutiju sa tompusima i zapalio jedan. - Nisam najzadovoljniji tvojim ponašanjem u Ankari - rekao je gledajuèi me u oèi. - Šta sam uradila suprotno od onoga što ste mi rekli da radim - upitala sam ga, munjevito vraèajuèi kroz glavu dogadjaje iz apartmana u jednom od hotela Ankare. - Nešto sam video, a nešto sam èuo i to što su mi rekli i moji poslovni partneri ne ide tebi u prilog. Mene ne interesuje sta ti, devojko, misliš o sebi i šta si bila u Beogradu, a šta u Dubaiju. Ovde si na raspolaganju i moraš se ponašati u skladu sa mojm željama i osetanjima. Videla si, pretpostavljam devojke koje su nas saèekale u Ankari. One su profesionalke. - Bièu za tvoj ukus možda previše indiskretan i grub te su profesionalne kurve, a ti se od njih razlikuješ samo u to što jedino ja raspolažem tvojim telom i što sam uzeo sebi za volju da spavaš jedino sa mnom. Drugo je dozvoljeno, naravno, kada ja odredim. - Šta onda nije bilo u redu u Ankari - upitala sam. - Šta je to nevažno, posao je sklopljen, one tri devojke su obavile svoj zadatak sjajno, ti si malo zakazala i to nije imalo negativne posledice za mene i moj biznis. Zaboravim šta je bilo. Zvao sam te samo da ti još jednom skrenem paznju da bez ustezanja izvršavaš moja naredenja - rekao je Ismar i povukao dim iz tompusa. Ja sam gledala u pod. Svaka reè, svaka odbrana i pokušaj da nešto objasnim. imala bi suprotan efekat, znala sam i zato od mene nije ni èuo reè. - Još nešto. Za dva dana idem da posetim jednog mog starog prijatelja. On živi na pedesetak kilometara iznad grada. Spremi se da ideš sa mnom. Od mojih ljudi èeš èuti taèno vreme polaska - rekao je više onako uzgred Ismar dižuèi se sa fotelje, što je bio znak da je razgovor završen. - Kada èete mi dozvoliti da se javim roditeljima Beograd? - iznenada sam presekla tišinu, koja je nastala posle okonèanja razgovora. - Ne seèam se da sam ti tako nešto obeèao - kazao je Ismar. - Niste, ali ste rekli da èete razmisliti o tome - bila sam uporna. - Devojko, nemoj da postavljaš suvišna pitanja i kad pitam ja oèekujem odgovor koji mi neèe pokvariti raspolozenje. Da li sam jasan - izgovorio je Ismar. - Znam, ali ja želim da se javim mojima, da vidim jesu li živi, da oni znaju da sam ja živa i... U tom trenutku sevnula je njegova ruka i ja sam dobila strahovit šamar, koji me bacio nazad u fotelju. On je stajao iznad mene, kao razjareni bik. Povukao me za kosu, i još jednom udario. Ponovo sam pala. Oseèala sam sopstvenu krv u ustima. Ismar je vikao nešto na turskon. Uskoro su u sobu ušla dvojica momaka iz sobe za njegovu stražu, uzeli me pod ruke i izveli me iz Ismarovog kabineta. U jednom malom toaletu u hodniku oprala sam krv sa lica. Usnica mi je bila raseèena sa unutrašnje strane. Nije bilo strašno, ali je pomalo krvarila. Uzimala sam hladnu vodu i zadržavala je kratko u ustima i tako nekoliko minuta. Krv je stala i krenula sam sa stražarima prema malom liftu koji se spuštao do izlaza na drugoj strani zgrade. - Jedan od stražara u kolima rekao mi je da ne zna šta se dogodilo u kabinetu njegovog šefa, ali zna da tako prolaze oni koji se suprostavljaju Ismaru. - Nemojte više da radite takve gluposti - kazao mi je sa prizvukom dobre namere u glasu. Iz malog frižidera u garsonjeri izvadila sam nekoliko kockica leda i tako pokušala da zaustavim otok na licu. Sledeèe noèi nekoliko puta me je probudio bol, kada bih u snu legla na onu stranu koja je udarena. Ujutru pred ogledalom videla sam i mali podliv ispod oka, te crvenilo izmedu nosa i obraza. Seèam se da sam dugo plakala, nemoèna da pomognem sama sebi, a isto tako nemoèna da bilo šta promenim. Sve se oko mene rušilo. Prvi put me napuštala nada ipoèela sam najozbiljnije da razmišljam o samoubistvu. Legla sam na krevet i onako poražen i prazna, ne verujuèi u buduènost, poèela sam da smišljam kako da prekratim muke, kako da se ubijem. Pado mi je na pamet skok sa dvanaestog sprata, ali prozor je bio hermetièki zatvoren - svež vazduh je dolazio kroz rashladni uredaj. Druga pomisao odnosila se na struju. Bilo je dovoljno da uhvatim neku golu žicu i sve bi se završilo u trenu.

barjak	#60
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:02:42	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Imala sam i moguènost da prerežem vene, pošto je u maloj èajnoj kuhinji bio i jedan mali nož, ostavljen sa ciljem da mi bude pri ruci za voèe: jabuke, kruške, ananas... Nikada pre toga nisam razmišljala o snazi koja je potrebna da se èovek ubije. Sada, suoèena sa životom koji to nije, divila sam , se onima koji su imali snage za tako nešto. Sama pomisao, da uzmem nož i prerežem vene na sopstvenim rukama, bila je strašna. Nisam imala snage za takav èin. Ono sa strujom bilo je, èinilo mi se, lakše i brže. Iz tih crnih misli prenuo me je zvuk zvona na vratima. Bio je to stražar. Delovao je Ijubazno, pitao je da li mi treba kakvih lekova, tableta, zavoja, bilo šta, pošto je video, kada sam prolazila pored njega, da sam povredena. - Ne, uredu je, mnogo vam hvala - kazala sam i ponovo zakljuèala vrata. Zaèudo, posle toga nisam razmišljala o samoubistvu. Dan je proticao sporo. Pokušala sam malo da vežbam, tek da ostanem u fizièkoj kondiciji, ali su mi pokreti gornjeg dela tela izazvali bol i prekinula sam. Došlo je vreme i za najavljeni put izvan grada. Ismarov vozaè došao je po mene negde oko deset sati pre podne krenuli .smo. Njegov šef pridružio nam se negde u centru grada. Seo je pored mene na zadnje sedište na kojem je, do njegovog pojavljivanja, bio jedan od njegovih telohranitelja. Plašio se da me ostavi samu, pa je prešao da mi pravi društvo. U stvari, mislili su da èu, posle onih šamara u kabine pokušati da pobegnem. Vožnja je trajala više od sat vremena, dugo nam je trebalo da se izvuèemo iz gradske vreve i gužve. Skrenuli smo glavnog puta, a nakon desetak minuta vožnje odvojili smo s sa tog puta uskim, ali asfaltiranim drumom prošli kroz jed šumu, ne dužu od kilometar, da bismo se zaustavili pored jedne kuèe, odmaknute od toga puta jedno pedesetak metara. Ismarov mercedes je bio u velikom neskladu sa prostorom u kojem smo še našli - kuèa sklona rušenju, sa zidovima koji nisu bili kreèeni od nastanka kuèe, ograde nije bilo, a ne seèam se da li je taj kuèerak imao struju. Doèek nas je pas boje pepela i zaèudo nije lajao. Samo je njuškao oko naših nogu. Jedan od stražara ušao je u kuèu, dok st svi mi ostali napolju. Posle minut dva pojavio se na vratima i dao nam znak da udemo. Ja sam išla iza Ismara, a ispred onog drugog stražara. Èim smo kroèili u prvu prostoriju osetio se ustajali vazdul zapuštenost u kojoj je bila kuèa. Iz te male prostorije ušlismo u jednu veèu, u kojoj je bilo nešto nalik na regal, peè, drva i krevet. Na krevetu je sedeo èovek èiju je životnu dob bilo teško odrediti. Verujem da je imao više od osamdeset, godina. Videlo se da se on i Ismar dobro poznaju, srdaèno su se pozdravili, a onda je, pokazujuèi na mene, Ismar nesto rekao tom starcu. Ovaj mi je pružio ruku, poklonio se i nesto promrmljao. Gledao me je u oèi i taj pogled nikada necu zaboraviti. Nisam mogla da ga izdržim ni pet sekundi. To je bilo strašno, imala sam oseèaj da me njegove oèi probijaju, kao skener. Seli smo na nekakvu drvenu klupu preko koje ja starac prebacio nekakvu krpu. Poèeli su, on i Ismar, razgovor, na turskom, razume se. Ja sam se pretvarala da me interesuje i gledala sam èas u jednog, èas u drugog. U stvari, interesovalo me, ali nisam smela ni da pomislim da nešto pitam. Starac je bio pojava koja se ne vidja èesto a još teže zaboravlja. Imao je za svoje godine dosta kose i ten slièan svakom Arapinu. U jednom trenutku, Ismar se okrenuo prema meni i rekao: - Ahmed je moj dugogodišnji prijatelj. Bio je prijatelj mog pokojnog oca i cele porodice. Živeo je u Istanbulu, ali se ovde preselio još šezdesetih godina i sada živi sam. On je vidovit èovek i ja povremeno dolazim kod njega, donosim mu hranu i odeèu, a on mi kaže kakva me sudbina èeka. Uvek pogada. Samo sam klimnula glavom, a ono što sam èula pojaèalo je moje interesovanje za starca. Razgovor, odnosno poseta, trajala je oko sat vremena. Starac nas je ispratio do kola i pre nego što smo ušli unutra, gledajuèi u mene. Ismar je samo odmahnuo rukom, vidno nezadovoljan izgleda onim što je èuo od svog domaèina. Nekoliko stotina metara pošto smo krenuli Ismar mi je arekao da èe prema predvidanjima starca, te godine imati veliki finansijiski gubitak. Videlo se da mu nije svejedno što je to èuo. Bilo je oèito da veruje tom èoveku. - Da, rekao je i nešto i za tebe. Najpre sam oèutala, a onda se odvažila da upitam: - Mogu li da znam šta je rekao? - Rekao je da neèeš još. dugo ostati ovde gde si sada, a èeš relativno brzo videti osobe koje voliš i sanjaš.

barjak	#61
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:03:26	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Bila sam šokirana. Došlo mi je da vrištim od zadovoljstva, mada se ništa nije dogodilo, osim što je eto jedan starac, pustinjak, rekao da èu uskoro videti svoje roditelje, da cu stièi kuèi. Teškom mukom sam se suzdržala da ne napravim neku glupost neki gest koji bi otkrio naglu promenu raspoloženja. Možda me Ismar i isprobava na taj naèin. Neka, neka je i to, ali bar na èas vratila mi se nada da može i biti bolje. I dalje sam gledala kroz prozor. Vozili smo se još uvek sporednim putem i tako je automobil dobio ubrzanje, poèeo je da pleše po putu i onda smo osetili snažan udarac od kojeg sam poletela napred i udarila glavom u sedište ispred mene. Ismar je takode pao, a ja sam, dižuèi glavu, videla da je staklo ispred vozaèa otišlo u paramparèad. Ismar je stenjao, držeèi se za glavu. U tom èasu otvorila su se moja vrata i stražar sa prvog sedišta, koji se držao za usta, uhvatio me za ruku i izveo napolje. Tada sam videla da smo se zabili pod jedan kamion. U blizini je bio restoran, radilo se o mestu spajanja glavnog i sporednog puta, naš vozaè je bi nepažljiv i došlo je do nesreèe. Oprali smo Ismara, kojem je iz usta izlazila krv Kasnije se ispostavilo da nije bilo ništa u smislu teže povrede. Nažalost, govorila sam u sebi. Mobilnim telefonom Ismar je pozvao druga kola i ubrzo smo napustili mesto nesreèe, ne èekajuèi policiju. Ostao je samo vozaè, bez obzira na lakšu povredu glave, mislim da je bilo u pitanju oko. Ismar je bio strašno Ijut na njega, nije ga tukao, ali ja sam oèekivala da èe ga svakog trenutka udariti šakom. U Istanbulu smo se razišli svako na svoju stranu. Posle tuširanja u garsonjeri legla sam da se odmorim i tada se oglasilo zvono na vratima. Otvorila sam i zapanjila se - na vratima je opet bio onaj èovek sa plavim oèima. Zatražio je da udje. Seo je na fotelju, a ja na dvosed. Opet je imao onaj zaèuden pogled, ali sada sa primesama zadovoljstva što me vidi. - Doneo sam vam svežeg voèa i nekoliko knjiga koje bi vas mogle interesovati. Ostala sam kao prikovana za fotelju zanemela od iznenadenja. Èovek je to izgovorio na èistim srpskom jeziku. Sada sam ja vec, njega gledala izbezumljena: - Ko ste vi? - jedva sam izustila. - Zovem se Safet, roden sam pre pedeset èetiri godine u Srbiji. Poreklo vuèem iz Sandžaka. Moja rodena sestra udata je za Ismara, dakle, što bi se po naški reklo, on mi je zet. A sada èu ti isprièati zaštosam ustvari došao do tebe, dete. Sedela sam i gledala u Safeta. Strah je lagano klizio niz mene i nije se vraèao. Opuštala sam se pred èovekom koji je govorio mojim jezikom, koji je pokazivao razumevanje za mene, koji, bilo je oèigledno, ili ima potrebu da nešto kaže ili igra neku igru. Ovo drugo mi se uèinilo daleko i nisam želela da tu pretpostavku prihvatim. Uostalom, zašto da i rneni jednom ne krene, možda je ovo šansa, ona presudna, možda , èu uskoro kuèi - razmišljala sam. - Ne mogu da objasnim zašto sam od prvog trenutka njegove prièe poverovala u svaku reè. Slušala sam otvorenih usta, gotovo bez prekidanja, a on je prièao. - Kao što sam ti rekao, roden sam pre 54 godine u Sandžaku, taènije u Novom Pazaru. Nije to bila velika porodica, za one uslove èak mala, pošto je tada, a èujem i danas, bilo normalno u tom kraju da muslimanske porodice imaju po šestoro dece, pa i više. Moj otac je nastavio porodiènu tradiciju, bavio se nekim zanatom koji nije bio posebno profitabilan. Vremena su bila takva, socijalistièko društvo nije dozvoljavalo razvoj privatne inicijative, a on je imao potrebu da se dokazuje, da stvara. Otac mi je bio sandžaèki musliman, vukao je lozu od jedne crnogorske pravoslavne porodice, a majka mi je bila Turkinja. Safet je prièao polako, polutiho, tonom koji je obavezivao slušanje. Vezivala sam se za prièu sve jaèe. - Jednoga dana - nastavio je Safet - otac nas je skupio u sobu i zakljuèao vrata. Nije dugo govorio. Saznali smo da napuštamo Pazar i da se selimo u Tursku. Plan je bio da najpre ode majka i da izvidi moguènost za posao kod nekih njenih rodaka, a da posle krenemo svi za njom. Tako je i bilo. Uskoro smo svi, tih pedesetih godina, došli u Tursku. Cela porodica. Živelo se teško, bilo je za hranu i odeèu i ništa više od toga. Svi smo radili, otac, majka, sestra i ja. Onda smo poèeli da oseèamo rezultate oèeve sposobnosti. Kao da je želeo da nas ubedi što pre i što snažnije u ispravnost odluke da se iselimo iz Srbije i Jugoslavije, u njegove prièe kako èe za sve nas život u Turskoj biti lepši. Ja sam završio ovde i nekakve škole, ali od toga nisam živeo, bavili smo se pekarskim zanatom i držali malu prodavnicu sa voèem i povrèem. Išlo nam je dobro. Zamomèio sam se i poèeo da gledam devojke - prièao je Safet sa malim pauzama u kojima je povlaèio dimove, strasno pušeèi. Kada sam imao dvadeset i neku godinu upoznao sam svoju sadašnju suprugu Zinaidu, takode poreklom iz Srbije. Njeni su se u Tursku doselili iz Kosovske Mitrovice, mada su pre toga živeli u Prizrenu.

barjak	#62
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:04:16	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Bila je izuzetno lepa, a i sada se vide ostaci te lepote, medutim slomila nas je velika tragedija i tu leži odgovor na pitanje zašto sam onako sa èudenjem gledao u tebe kada sam te prvi put video. Sigurno si mislila, dete moje, da sam neki manijak ili nenormalan èovek. Ne, ja sam se sledio kada sam te prvi put video, jer ti neverovatno lièiš na moju kèerku Selmu, moju pokojnu kèerku koja je izgubila život pre pet godina. Na torn mestu Safet je prekinuo prièu. Oèi su mu se napunile suzama i nije bio u stanju da prevali reè preko usta. Gledao je u stranu, izvukao maramicu iz sakoa, obrisao suze i dalje èutao. - Oprosti mi dete - rekao je i nastavio. - Imala je osamnaest godina i bila je prava lepotica. Nema onoga ko se za njom nije okrenuo. Vitka, visoka, lepa, plava kosa i plave oèi, tvoja slika i prilika. Èak je nekako izgledala kao ti. I onda se dogodilo ono o èemu nismo sanjali, ono sto smo mislili da se dogadja drugima, onima koji nemaju sreèe, a dogodilo se menii i mojoj porodici. Selma je izgubila život u saobraèajnoj nesreèi sa još dvoje mladih ljudi. Jurili su kolima kao da niko drugi na putu ne sedi za volanom i njen momak, a tek kasnije smo saznali da je imala momka, izgubio je kontrolu nad kolima. Sve je bilo gotovo u jednoj sekundi. Mislio sam da neèu preboleti taj trenutak, da èu umreti od tuge. Imam još dvoje dece, volim ih više od života, oèi bih dao za njih, ali Selma je za mene bila nešto posebno. To je razlog što sam bio možda i neugodan u nastupu prema tebi. Neodoljivo si me podsetila na kèerku i zato sam ovde, zato želim da ti pomognem, i pored toga što takva aktivnost može da me skupo košta. Rekao sam ti, Ismar je oženio moju sestru, ali to nije kao kod vas u Srbiji, ovde u Turskoj žena je nešto drugo. Nije na ženi da pita, da naruèuje, da bude ravnopravni èlan. Ja znam da Ismar prema mojoj sestri postupa nekorektno, ali to je ovde sasvim normalno. To su ostaci bivše Turske, onoga vremena kada se zivelo izvan okvira sadašnje civilizacije. Znam za sve njegove, izlete izvan braka, za njegove ljubavnice i tako sam saznao da je našao jednu izuzetno lepu Srpkinju. Èim sam èuo došao sam da te vidim, našao sam razlog da dodem i tad smo se videli prvi put. Interesovalo me je, pošto sam mislio da si došla direktno iz Srbije, ali sam u meduvremenu saznao za tvoju sudbinu. Uspeo sam da se detaljno informišem i tako sam došao podataka vezanih za tvoj boravak u Dubaiju. Veoma mi zao što se to dogodilo. U ovom delu sveta važe druga pravila a ti si mlada i naivna i nisi to znala. Moja je velika želja ti pomognem da pobegneš iz Istanbula, da odeš svojoj porodici. To sam odluèio onoga èasa kada sam te prvi put video. Kada sam se spuštao liftom, rekao sam sebi - Safete, ovo èeš izvuèi odavde, pa koliko te god koštalo. Nemojte se ljutiti, ali ja još uvek zadržavam pravo da sumljam u vaše dobre namere. Mnogo toga ružnoga dogodilo se poslednjih godina i sumnjam u sve. Plašim se da ovo nije igra - rekla sam Safetu. - Ni govora, dete drago. Ako hoèeš, rnogu da ti se zaku nem u moju pokojnu Selmu. Tvoje pojavljivanje me je trglo iz snova. Od Selmine smrti živim drugim životom, živim u strahu da mi se ostaloj deci ne desi nešto i da im obezbedim egzistenciju. Zato sam ostavio ranije poslove i sada, veè dve godine radim kod Ismara. Imam status njegovog zamenika za odredene grane posla. Svašta on radi, bavi se i dozvoljenom i nedozvoljenom trgovinom, ali ja pokušavam da se u svemu tom držin po strani. U glavnom mu pomažem organizaciono. Kada sam tebe video, kao da sam se vratio pet godina u prošlost. Bièe mi najveèe zadovoljstvo da ti pomognem i zato sam došao. - Šta mislite da se može uèiniti? - pitala sam Safeta. - Razmišljao sam. Možda bi bilo dobro za poèetak da izmislimo neku bolest i da te hitno prebacimo u bolnicu. Možda odglumiš nesvesticu, da kažeš kako si dobila iznenadnu glavobolju, koju nisi u stanju da trpiš i slièno. Tako èemo otvoriti proces koji èete u Ismarovim projektima staviti u drugi ili treèi plan. Neèe te mnogo koštati, a to èe nam dati vremena da smišljamo ili realizujerno bekstvo - odgovorio je. Razgovarali smo još sat vremena. O svemu, o mom životu o Srbiji, naèinu života u Turskoj, njegovoj porodici...

barjak	#63
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:05:00	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Dogovori smo se da po njegovom izlasku, najviše za dva sata, pozovem stražara i zatražim intervenciju hitne medicinske pomoèi. Tako je i bilo. Kada sam zazvonila, pojavio se stražar iz hodnika i ja sam mu rekla da mi se vrti u glavi, da jedva stojim na nogama, a onda se pred njim srušila na patos. Zatvorila sam oèi glumila da sam u nesvesti. On me je prskao vodom, lagano pljuskao po obrazima, a kada je video da ne otvaram oèi, izjurio je na hodnik i telefonom stupio u kontakt sa nekim. Za samo desetak minuta došla su kola hitne pomoèi. Prebacilu su me nekakvu ambulantu, gde sam, kao, došla sebi. Jedan od lekara pitao me je šta se dogodilo, a ja sam rekla da sam iznenada dobila vrtoglavicu, da sam nekoliko puta gubila svest i da u jednom trenutku više nisam znala šta se dogada. Tako sam se, rekla sam, probudila u bolnici. Taj lekar me je još neko vreme posmatrao, gledao mi je u oèi, merio puls, beležio nešto i nakraju rekao mojim stražarima, onima koji su me dovezli da me vrate nazad. Meni je na engleskom dao do znaja da ne izlazim napolje, da budemu zarnraèenoj prostoriji i da uzimam što više teènosti i voèa. Ja sam samo klimnula glavom i na kraju ga zamolila da isto to kaže stražarima. On je rekao da je i to sredeno. Sledeèih nekoliko dana provela sam u sobi, a onda došao jedan stražar i rekao mi da se spremim; pošto Ismar želi da me vidi. Ismara sam zatekla u njgovom kabinetu, nešto je prevrtao po svom radnom stolu. Kada sam ušla samo mi je rukom pokazao da sednem i dalje tražeèi po fiokama. Plašila sam se da je nešto u vezi Safeta, da je Ismar saznao za naš razgovor, a pomislila sam i to da možda Safet nije sjajno odigrao svoju rolu, samo da me navuèe na tanak led, da ispita jesam li lojalna novom gospodaru ili nisam. Dva-tri minuta èutanja prekinuta su Ismarovim pitanjem koje sam jedva èula, tako je bio tih. - Šta se to sa tobom dogada? Cujem da si bila bolesna i da su te vozili hitno kod lekara. - Imala sam nesvesticu, skoro sat vremena. Ne znam o , èemu se radi - odgovorila sam. - Da li si ranije imala tako nešto, dok si bila u Dubaiju? E- nastavio je ispitivanje Turèin. - Samo jedanput, ali to je trajalo nekoliko minuta - slagala sam u želji da svojoj "bolesti" uèvrstim autentiènost. - Sutra èu poslati moga lekara da te detaljno pregleda. Možda je nešto opasno, nešto što može da se otvoreno pokaže tek kroz nekoliko meseci ili godina. U tom trenutku jedan od Ismarovih Ijudi, iz njegove telesne zaštite, ušao je u kabinet, i to bez kucanja, bez najave, sto se nikada nije dogadalo. Brzo je prišao njegovom stolu, krenuo meni leda i nešto prièao, pokazujuèi rukama prema vratima. Ismar se brzo podigao iz fotelje i obojica su krenula ka vratima. Kao nekom nevidljivom rukom vodjena i ja sam se podigla da vidim o èemu se radi. Oni više nisu obraèali pažnju na mene. Kroz otvorena vrata videla sam da je ona soba, u kojoj su gosti èekali da ih Ismar primi i gde sam ja, prvi put kada sam došla kod njega, provela gotovo pola sata, puna policajaca. Dvojica Ismarovih momaka stajala su prislonjena uza zid raširenih nogu i jedan od policajaca ih je pretresao. Onaj što je ušao u Ismarov kabinet dobio je izgleda naredenje da podigne ruke uvis i veè u sledeèem trenutku videla sam da mu oduzimaju revolver. Ismar je stajao ispred vrata svoga kabineta, nemoèan da bilo šta uèini. Jedan od policajaca prišao je meni i zatražio da se odmaknem prema stolu, posle èega je pregledao kabinet. Dosta površno, ali verujem da i nije imao šta da nade. Èovek za kojeg se moglo reèi da je bio šef te grupe razgovarao je sa Ismarom i to prilièno oštro. Ismar je samo širio ruke. Posle kraèeg vremena naredeno nam je da svi, u pratnji policije, sidemo u prizemlje. Kada smo se našli u jednoj sobi, u visini ulice, ja sam upitala, na engleskom naravno, govori li neko od policajaca engleski. Jedan je odmah okrenuo glavu, ali ništa nije rekao. Njegov šef je, bilo je oèigledno, razumeo šta sam rekla, ali je samo mahnuo rukom, što je trebalo da znaèi da zaèutim. Ubrzo je do ulaza stigao jedan veliki kombi u koji smo svi ušli i posle desetak minuta bili smo u policijskoj stanici. Ne znam šta se tamo dogadalo, pošto je komunikacija bila na turskom jeziku, ali Ismar je dobio pravo da telefonira što nas je, pretpostavljam, izvuklo. Uskoro je stigao njegov mecedes, koji nas je vratio nazad u zgradu. U stvari, mene su prebacili u moju garsonjeru.

barjak	#64
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:05:32	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Kasnije sam od Safeta èula da je ta "poseta" bila povezana sa jednom anonimnom prijavom o navodno veèoj kolièini droge koja se, prema toj prijavi, nalazila u sobi Ismarove sekretarice. Nisu ništa našli. Ismar je povukao neke svoje veze, verujem da je dao i novac, tako da srno brzo izašli na slobodu. Sutradan je Safet ponovo došao u moju garsonjeru. Rekao mi je da je nagovorio Ismara da mu da odrešene ruke grupu poslova vezanih za Istanbul, što je znaèilo da Ismar može otièi nekoliko dana na planirano putovanje. Prièao sam mojoj ženi za tebe, rekao sam joj da se kod Ismara zaposlila jedna devojka koja neodoljivo podseèa na našu Selmu. Iskren da budem, nije ni želela da sluša, a rekla je da ne bi podnela da se susretne sa tobom, ako toliko podseèaš na našu Selmu. No, dobro. Ovo ti prièam uzgred. Ono glavno vezano je za naše planove. Ismar je otišao na put i ovo je dobra prilika da nešto pripremimo. Ja imam neke ideje, ali najbolje bi bilo da ih oboje pretresemo, da vidimo koliko u sve to možeš da se uklopiš. - Pravo da vam kažem, Safete, mene je pomalo strah od pokušaja bekstva. Ismar mi je, prilikom prvog susreta, rekao da èu, ako tako nešto pokušam, biti sigurno kažnjena. Spominjao mi je èak i moguènost prodaje nekom seljaku kojem èu biti obavezna da radam decu a, i to je kazao, može se desiti da me u Istanbulu, za vreme pokušaj bekstva, uhvate i prodaju kao belo roblje. - To je sve moguèe, ali samo ako se odluèiš na bekstvo bez ièije pomoèi. Rekao sam ti, ja sam odluèio, bez obzira na posledice, i što se toga tièe nemoj da brineš. Sve je u mojim š rukama, tvoje je samo da se odluèiš. - Znaèi li to da èe taj pokušaj biti ovih dana - pitala sam safeta. - Ne, ni govora. Od danas samo poèinjemo da radimo na planu. On mora da bude savršeno pripremljen sa najmanjim stepenom rizika i, kada to postignemo, kreèemo u akciju, a sve to nije moguèe za nekoliko dana. Zato te molim da se strpiš - odgovorio je Safet i na polasku upitao želim li nešto da mi donese. - Molila bih da mi omoguèite da stupim u telefonsku vezu sa mojima u Beogradu, samo da im èujem glas, da oni mene èuju. Ništa više mi nije potrebno. Safet je zastao na vratima izmedu moje male sobice i hodnika, koji vodi od izlaznih vrata. Razmišljao je, gledajuèi koliko trenutaka u pod, a onda klimnuo glavom. - Rešièemo to. Možda veè sutra. Doneèu telefon, budi bez brige, samo èeš morati da budeš tiha da te ovaj u hodniku ne èuje. Vratila sam se, legla na krevet i poèela da udaram nogama od sreèe. Ništa se nije još dogodilo, ali moj život je u tim trenucima dobio novi smiso. Nisam znala kako èu od uzbudenja da doèekam novi dan. Sat ili dva nakon što je Safet napustio moju sobu èulo se zvono na vratima. Nisam, da budem iskrena, ni pretpostavljala ko može da bude, mislila sam na poslednji razgovor sa Safetom, sanjala sam o Beogradu i telefonskom razgovoru sa roditeljima, koji mi je èovek iz Sandžaka obeèao. Otvorila sam vrata i ostala ukopana. Ispred mene je bila grupa policajaca, dvojica pred samim vratima, a još pet-šest uokolo. Onaj najbliži progovorio je na turskom, ali kada sam slegla ramenima, želeèi na taj naèin kako ništa ne razumem, on je uspeo da nešto procedi na engleskom. Razumela sam da su došli u nameri da pregledaju moj stan. Imali su i neki papir koji je, verovatno, predstavljao dozvolu za petres. Pomakla sam se u stranu, držeèi bespomoèno papir koji su mi dali. Trojica policajaca stajala su u hodniku, jedan na ulaznim vratima, dok su ostali ušli u sobu. Poèeli su, prilièno pažljivo, da traže nešto, a kada je, posle grubog pretresa poèela faza zavirivanja u knjige, u moj pribor za liènu higijenu, pretresanje odeèe, bilo mi je jasno da traže drogu. Sve to je trajalo oko 45 minuta. Ja sam samo èutala i povremeno se pomicala u stranu, ostavljajuèi im prostora za pretres. Onaj policajac koji je razgovarao samnom sve držao je ruke na ledima i gledao šta ostali rade. Davao je povremeno neka upustva, ali nije ništa sam preduzimao. Videlo se da nisu ništa našli njihov šef dao je znak ostalima da napuste garsonjeru. Ostali smo smo nas dvoje u sobi. - Molim vas da mi pokažete svoj pasoš - rekao mi je. Uzela sam pasoš sa jedne od polica i pružila mu, sva u strahu da me ne upita nešto o Švedskoj, "mojoj rodnoj grudi", pošto je u pasošu pisalo da sam Švedanka, da se zovem Brigit Johanson, sa Malmeom kao mestom rodenja. On je dugo prelistavo pasoš, zapisivao nešto i, na kraju, pružajuèi mi ga nazad upitao kako to da sam se zadržala baš u Turskoj.

barjak	#65
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:06:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Drugim reèima, interesovalo ga je šta ja radim u njegovoj zemlji, pošto je u pasošu pisalo da sam student. Poèela sam prièu o nekom studijskom putovanju, upoznavanju zemalja sa islarnom kao dominantnom religijom, kako ja to spremam gradu za diplomski i još neke gluposti, kojih se više i ne seèam. Da je, kojim sluèajem, zatražio samo jedan papiriè, kao rezultat tih mojih istraživanja, verujem da bih podigla ruke i rekla da lažem. Naravno, nekoliko puta mi je na pamet pala misao da mu sve isprièam, potražim pomoè, da kažem kako sam samo roba u rukama jednog bogataša, da sam u stvari neka vrsta prostitutke, ali sam u startu odbacila taj plan, s obzirom na to da je tako nešto bilo krajnje rizièno. Ko mi je garantovao da Ismar nema uticaja u policiji, u ostalom, bila sam prisutna kada ga je policija, za vreme moje posete u njegovom kabinetu, privela i pustila posle samo jednog njegovog tefonskog poziva. Možda èe mu dojaviti posle sat vremena i posle toga samo bi Bog mogao da mi pomogne. Na izlazu iz garsonjere šef te policijske patrole okrenuo se pitao od koga sam iznajmila garsonjeru. Bilo je to svakako najteže pitanje koje mi je mogao postaviti. Medutim, pre nego sto sam i pokušala da kažem, èula sam glas stražara sa hodnika, veka koji, zajedno sa još trojicom, 2 sata održava stražu pred moje garsonjere. On mu je govorio nešto na turskom, ovaj je samo èutao i gledao u njega, a onda dao znak rukom ostalima da krenu. Posle nekoliko koraka okrenuo se prema njemu , rekao nekoliko reèi, vrteèi glavom. Stražar je zatvorio vrata za njim. Ja sam i dalje stajala na ulazu u garsonjeru, ni sama ne znajuèi šta da uradim. Onaj tip iz hodnika bio je bled kao krpa. Samo je otpuhivao, dajuèi mi znak rukom da udem u sobu. Samo što sam zakljuèala vrata èula sam njegov glas. Telefonirao je nekome. Najverovatnije Ismaru. Cele noèi oka nisam sklopila. Brzo sam zaboravila policiju i opet se prepustila slatkim snovima, vezanim za sutrašnji dan i obeèani razgovor sa Beogradom. Ležala bih pola sata ili sat, onda odlazila do prozora i tamo stajala dugo, dugo gledajuèi Istanbul koji je spavao. Vraèala sam se u krevet i opet bezuspešno pokušavala da zaspim. Pogledala sam na sat. Bilo je èetiri ujtro. Grad se budio tu pred mojim oèima. Ogroman grad o kome sam samo slusala, zamišljajuèi ga kao nešto daleko, orijentalno, tako razlièito od mene. Odozgo sa dvanaestog sprata videlo se da na ulice izlazi sve više automobila. Dan je lagano smenjivao noè, a ja naslonjena na zid pored prozora vraèala sam se u život. Kao da sam slutila detalje koji èe se odigrati toga dana poèela sam, prvi put za èetiri godine, da razmišljam kako ce me primiti kada dodem u Beograd. Hej, kada dodem u Beograd. Nikada pre nisam tako nešto ni pomislila. Sanjala sam kevu i èaleta, brata Èedu, užasno jako sam ih želela, ali nikada do tog jutra ni pomislila nisam šta èu raditi onoga dana kada se vratim u moj rodni grad. Bila je to velika promena. Doruèak je malo kasnio. Videèi kako izgledam, odmah sam se našminkala i sredila kao da me èeka bal, stražar, ne bez duha i smisla za šalu, upitao izlazim li možda ne. Nasmejala sam se, odgovorivši da je današnji dan nesto posebno u mom životu, jedan datum koji èu proslaviti sama sa sobom i da sam se zbog toga našminkala. - Ako postoji razlog da vam èestitam, onda pr: moje èestitke - rekao je stražar i napustio sobu. Naravno, nisam mogla da mu kažem kako je sve sto sam uradila podstaknuto oèekivanjem da mi Safet dc telefon preko kojeg èu razgovarati sa mojima u Beogr da sam se, iz razloga koje ni sama ne mogu da obja; zbog toga našminkala i obukla. Negde oko ruèka došao je Safet. Èula sam ga razgovara sa èovekom. u hodniku. To je potrajalo nekoliko, minuta, a onda je pokucao na vrata garsonjere. Iako sam stajala pred vratima, saèekala sam nekoliko sekundi i onda otvorila. On je u rukama imao nekakav notes i olovku i zatražio je, tu pred stražarom, moje liène podatke, i dalje stojeèi pred vratima. Shvatila sam u trenutku da je to samo deo njegove igre, vodjene kako bi dolazak dobio i javno opravdanje i nekoliko reèenica izmenili smo onako stojeèi. Potom sam ga pozvala da udje unutra. Zakljuèala sam vrata. Poslednji pagled po hodniku govorio je da onaj stražar, potpuno nezainteresovano, okrenut ledima, stoji u dnu hodnika, gledajuèi kroz prozor. Zatvorila sam i druga vrata. Safet je iz unutrašnjeg džepa sakoa izvukao mobilni telefon.

barjak	#66
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:07:35	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Prišao je prozoru i ukucao nekoliko brojeva, malo saèekao, poništio poziv, pa opet ukucao brojeve, posle èega mi je pružio aparat i rekao da biram broj svoga stana u Beogradu. Ruke su mi drhtale, ali nekako sam uspela da pritisnem tastere na aparatu. Telefon je zanemeo i krenuli su trenuci duži od veènosti. Posle dve-tri sekunde, možda i više, èula sam da telefon zvoni. Jedanput, dva puta, tri... drhtala sam kao prut. I onda: - Molim... - Mama, jesi li to ti, èuješ li me, poèela sam da vièem, našta je Safet prstom pokazivao da budem tiša. - Slabo vas èujem, ko je to, halo - dolazilo je sa druge strane žice. - Mama, ja sam, mama da li me èuješ, ja sam... tvoja... - Ti, ti... ti si... Dete moje, jesi li to ti? - Mama, ja sam, volim te najviše na svetu, poèela sam da prièam, više buncajuèi nego suvislo sastavljajuèi reèenice, dok su mi suze navirale na oèi. Odjednom na drugoj strani veze više nije bilo nikoga, ali zvuk u telefonu bio je takav da se nije moglo zakljuèiti da je veza prekinuta. Nešto se dogadalo. Èula sam glasove koje nisam mogla da razumem, ali nešto se dogadalo sa druge strane žice. Osetila sam po zvuku da je slušalica pala i da je sada neko ponovo uzima. - Halo, halo, jesi li ti... sunce tatino? - Da, tata, ja sam. Tata, volim te puno i tebe i mamu, Èedu. Ja sam dobro i nemojte više da brinete za mene. Kako ste vi, kako je Èeda, jeste li zdravi, kako živite...? – prosula sam bujicu pitanja, ne èekajuèi da dobiiem odgovore. - Dobro sam, sada smo dobro. Cetiri godine nismo znali gde si, jesi li živa. Otkuda se javljaš? Kada dolaziš, reci nešto, poèeo je sada moj èale da postavlja pitanja. Onda sam.ponovo èula mamu da nešto govori. Kasnije, kada sam došla u Beograd, prièali su mi da je keva skoro pala u nesvest. Izgubila je na trenutak moè govora, zanemela slušalica je pala na pod. - Dete moje, gde se nalaziš, kada èemo te videti, opet sam èula glas moje majke. - Ne znam, javièu se uskoro. Verujem da èemo se za kratko vreme i videti. Tada èemo prièati o svemu. Reci kako je Èeda, šta on radi - pitala sam. - On je dobro, radi nešto privatno, a veliki deo vremena provodi u potrazi za tobom. Dolazio je do nekih informacija, do tragova koji su navodno vodili do tebe, zvao je ambasade, ali...ma pusti to. Prièaj mi nešto, ne mogu da verujem da te èujem. Videla sam Safeta da odlazi prema vratima i prisluskuje. Verovatno je èuo nešto na hodniku ili je to radio iz prevencije. Ja sam i dalje prièala sa majkom, uglavnom suvislo, rastrgano, sa reèenicama koje nisu imale bog zna kakav smisao. Ali to je bilo najmanje važno. Sve je nevažno pred èinjenicom da razgovaram sa mojim roditeljima, posle èetiri godine, da znam da su živi, da je moj Ceda dobro... Safet se vratio do prozora i prstima mi pokazivao da bi bilo dobro prekinuti vezu. - Mama, èuèemo se ponovo. Ne mogu da ti dam broj telefona i nije važno zašto, ali èuèemo se opet. Ljubim te i tebe i tatu. Volim vas najviše na svetu. Poljubi mi Cedu. Zdravo mama. - Zdravo dete, i Bogu velikom hvala što si se javila, što si živa - rekla je mama posle èega sam prekinula vezu. Vratila sam aparat polusvesno Safetu, sela na krevet i poèela histerièno da plaèem, da ridam. Nisam mogla da kontrolišem emocije. U nekim trenucima hvatala me je euforija, širila sam ruke i smejala se, pa opet plakala. Safet je gledao u mene, sa rukama na licu, oèiju punih suza. - Hvala vam, neizmerno vam hvala, Safete. Nemam reèi da vam zahvalim za ovo - rekla sam, podigla se i poljubila tog èoveka koji mi je omoguèio da posle èetiri godine èujem one koje najviše volim. On me je oèinski milovao po glavi. Prošlo je dobrih petnestak minuta dok sam se smirila. Otišla sam u kupatilo, da popravim šminku, a kada sam se vratila zatekla sam Safeta koji stoji pored prozora i puši. - Još jednom, hvala vam od srca - rekla sam. - Ništa, ništa dete. Sada moramo da napravimo plan bekstva. Okvirni plan, a posle èemo o detaljima. Bilo bi opasno da to sve radimo u žurbi. Ismar nije glup èovek. Vrlo je intelegentan i svaka, pa i najmanja greška može nas otkriti. Zato èeš se ponašati prema mojim uputstvima. Pokušaèu, za poèetak, da ti što pre omoguèim lekarski pregled i to, ako budem mogao, u klinici èijeg direktora dobro poznajem... - Kada sam poslednji put bila kod Ismara i on mi je spominjao lekarski pregled pošto je èuo za moje "padanje" u nesvest - upala sam u reè Safetu. - Bolje da je tako. Siguran sam da èe Ismar i meni reèi da treba da ideš kod lekara. Verujem da èe on predložiti svog liènog...

barjak	#67
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:08:55	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - U pravu ste, rekao je èak da èe poslati lekara ovamo u garsonjeru, ali onda se dogodio policijski upad u njegov kabinet, odvedeni smo svi u policijsku stanicu, tako da verujem da se on više i ne seèa šta je rekao - ponovo prekinuvši svog sagovornika. - Budi strpljiva. Ja èu izmisliti nešto, nekakav razlog, da dodjem veèeras ponovo do tebe. U meduvremenu èu, popodne, imati jedan poslovni dogovor, tu u blizini, a èuèu se i sa Ismarom. On nije u Istanbulu, ali smo u vezi - rekao je Safet i uskoro otišao. Ponoè je bila blizu kada se vratio. Rekao je da èu najverovatnije ièi kod lekara i to na kliniku koju je spominjao. Navodno, èuo se sa Ismarom, rekao mu da je bio kod mene i da ne izgledam dobro, da mi je neophodan lekarski pregled. Dogovorili su se da odem na detaljan pregled. Sutradan, posle doruèka, ispred zgrade èekao me je automobil za èijim je volanom sedeo Safet. Najverovatnije da su kola bila njegova, ali na prednjem sedištu bio je još jedan èovek. Iz stražarske službe. Sela sam i krenuli smo prema klinici. Veè na ulazu, doèekao nas je lekar sa kojim se Safet, bilo je izvesno, zna od ranije. Srdaèno su se pozdravili i razgovarali nekoliko minuta sa strane. Za to vreme onaj stražar je mirno šeto po holu bolnice. Onda su mi dali znak.da krenem za njima i uskoro smo se, na drugom spratu, našli u sobi toga lekara: on, Safet i ja. Opet su njih dvojica razgovarali i bilo mi je žao što ništa ne razumem, pošto je razgovor, u to nije bilo sumnje, bio vezan za mene. - Ostaèeš ovde danas i sutra. Omar je moj veliki prijatelj. Ti si zdrava devojka i neèe biti nikakvog detaljnijeg pregleda. Možda èe ti samo izvaditi krv, forme radi, a rezultat je veè poznat, je li tako Omere - rekao je Safet na engleskom jeziku, okreèuèi se na kraju prema lekaru. ovaj se skrštenih ruku smešio i gledao u mene. Posle toga Safet je još neko vreme ostao na klinici. Nosio je nekakve papire po sobama, dok je stražar mirno sedeo na hodniku. Na kraju su me ostavili na klinici. Bila sam smeštena a u sobi sa još jednom starijom ženom, Turkinjom, što mi je odgovaralo, s obzirom na to da nisam oseèala potrebu za razgovorom, posebnv sa nekim nepoznatim. lstoga dana lekar, Safetov prijatelj, došao je kod mene, uzeo osnovne podatke, tražio od sestre da mi izmeri temperaturu i pritisak. Posle sam išla da mi vade krv a kada sam, vraèajuèi se u sobu na hodniku, susrela doktora Omara, on je samo klimnuo glavom i šapatom mi rekao da èe sve biti uredu. Vratila sam se u sobu i legla na krevet. Sestra mi je donela sok i jednu jabuku. Ona žena je nekako èudno gledala u mene. Soba u kojoj sam ležala bila je opremljena standardno za bolnièke uslove. Po odnosu lekara i osoblja prema meni nisam mogla da zakljuèim radi li se o privatnoj ili državnoj bolnici, ali to me pitanje i nije posebno interesovalo. Moj krevet bio je do prozora, a drugi, na kojem je ležala Turkinja bio je odvojen od mene dva metra.Od prvog trenutka, kada sam ugledala tu ženu, nije mi se dopala. Nešto hladno bilo je u njenim oèima, a što je pomalo delovalo uznemirujuèe ni ona u meni, izgleda nije videla ništa lepo. Posle odlaska sestre iz sobe proteklo je oko pola sata u tišini. Ja sam pijuckala sok i razgledala neke lokalne novine, obraèajuèi pažnju na fotografije, pošto tekst nisam razumela. Šta vi radite u Turskoj - u jednom trenutku zaèula sam glas one žene sa drugog kreveta, glas koji me je presekao i višestruko iznenadio. Izgovorila je to na èistom engleskom jeziku, tonom koji je, pre bi se reklo, dolazio iz usta nekog policijskog islednika nego od jedne žene u godinama. - Vi govorite engleski - progovorila sam, više spontano, .tek da nešto kažem, nego što me je stvarno interesovalo. - Kao što vidite govorim, zar je to nešto èudno? - Ne samo pitam, pretpostavljam da ste odavde iz Istanbula - odgovorila sam. - Da, živim u Istanbulu, a šta je sa vama. Otkud vi u Turskoj?

barjak	#68
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:09:36	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Oprostite, kako ste znali da sam stranac? - interesovalo me je. - Devojko, jeste li skoro bili pred ogledalom. Šta vi u svom izgledu imate zajednièko sa ovom rasom. Evidentno je da niste iz Turske. Ako ne želite da odgovorite na pitanje, neèu insistirati. Pitala sam vas iz prostog razloga da razbijem ovu tišinu- rekla je Turkinja i okrenula glavu na drugu stranu. Oseèala sam se pomalo neugodno. Sada je ona opet imala inicijativu i trebalo je mnogo sposobnosti da razgovor podignem na nivo u kojem èu ja da kontrolišem temu i diktiram tempo. - Oprostite, nisam nameravala da vas uvredim. Ja sam iz Švedske. Ovde sam na studijskom putovanju. Prouèavam vašu zemlju i mogu reèi da je vrlo interesantna - pokušavala sam da lažem i premestim prièu u drugi okvir. - A šta to studirate i gde studirate - upitala je. - Bila sam zateèena. U Beogradu nisam ništa studirala. Znala sarn naravno fakultete, tu sam mogla da se izvuèem, ali nekako mi je bivalo sve neugodnije pred tom ženom koja je postavljala pitanja tonom koji je riašu komunikaciju pretvarao u odnos profesora i studenta. Oseèala sam se inferiornom. Uostalom, trebalo je spomenuti neki fakultet u Švedskoj, a šta ja o tome znam. Ko je ta žena? - proletelo mi je kroz glavu. - Studiram sociologiju u Malmeu - rekla sam. - Nisam nikada bila u Malmeu, a ja sam studirala u Parizu i taj grad je zadovoljavao sve moje prohteve, bar u mladosti. Završila sam arhitekturu, ali nikada nisam radila ono što sam studirala. Sticaj okolnosti. Posle toga Turkinja je zaèutala i tišina je trajala nekoliko minuta. Oseèala sam da nešto moram da kažem, kako bih stvorila utisak da želim razgovor, i da mi nije drago što smo ga završili. Plašila sam se da nešto ne posumnja. - A jeste li voleli arhitekturu ili ste je upisali po neèijem nagovoru ili ne daj bože naredenju - prekinula sam èutanje, i moje i njeno. - To je, devojko, duga prièa, a ne verujem da bi bila interesantna za jednu Švedanku. Ostavimo to, nego recite mi kako ste dospeli na ovu kliniku? Ne izgledate mi kao bolesna osoba. Naprotiv, dugo nisam bila u prilici da vidim tako lepu i privlaènu ženu kao što ste vi - iznenadila me je pomalo svojom reakcijom, Turkinja. - I to je duga prièa. U najkraèem, osetila sam neku malaksalost, laganu nesvesticu. To me je pratilo nekoliko dana i tako sam dospela ovde - slagala sam u trenu. Ona je posle toga zaèutala, zatvorivši oèi, i meni je izgledalo da je razgovor priveden kraju. Zaspala sam, verujem, iza pola noèi. U sobi je svetlo, a san mi je došao na oèi tek kada sam bila sigurna da je ona žena sa susednog kreveta veè u dubokom snu. U hodniku su se èuli koraci i povremeno glasovi. U bolnici je postajalo sve tiše. Probudila sam se samo jednom i to pošto sam sanjala, i danas se toga seèam, kako me nosi bistra reka èije su obale na mestima gotovo dodirivale drugu, ali matica je bila tako jaka da se ja nikako nisam uspela dokopati obale. Bilo je kovitlaca i virova, pa sam jednom od njih potonula i videla sebe u dubini vode kako se davim, kako hvatam vazduh i tonem sve dublje. Trgla se sva u znoju, turkinja je spavala je spokojno, okrenuta na stranu. Svuda je vladala tisina i ja sam ponovo legla. Ubrzo sam i zaspala. - Probudila me je medicinska sestra sa pitanjem jesam li za doruèak. Naravno, rekla sam, pošto sam zaista bila gladna. Doneli su mi sendviè, èaj i umesto voèa nekakav suvi kolac, koji nisam mogla ni da okusim. Sat vremena kasnije došao je lekar, Safetov prijatelj. Rekao mi je da èe u toku dana nalazi bit gotovi, pitajuèi kako se oseèam, da li mi je nešto potrebno. Bilo je izvesno da on zna ko je i šta. Turkinja, koja je ležala zajedno sa mnom u sobi, tako da je u razgovoru bio veoma služben iz jednog gesta iz kojeg bi se moglo zakljuèiti kako je sve vezano za mene, u stvari, farsa. Došlo je i veèe, a ja papire nisam dobila. Daleko bilo, ostaèu i sledeèu noè u bolnici, što mi nije teško padalo. Povremeno sam izmenila poneku reèencu sa Turkinjom koja se nije predstavljala, a ja, ni sama ne inam zašto, poželela da saznam kako se ona zove. Uostalom, i da je znala šta bi mi to znaèilo? Medutim, u jednom trenutku kada smo ostale same, posle veèere, ona je rekla: - Devojko, nemoj da se ljutiš, ali moram da ti kazem da ne verujem u tvoju prièu o studijskom putovanju. - U Turskoj iz drugih razloga - kazala je. - Ne razumem, otkuda takav zakljuèak i èemu sve to? - reagovala sam. - Ništa, ništa, samo glasno razmišljam - odgovorila je Turkinja uz osmeh, koji mi se ni malo nije dopadao. Poèela sam da oseèam strah. Razmišljala sam šta sve može da uradi ta žena i kome može da me prijavi. To bi, pretpostavljala sam, moglo da dovede u veliku nevolju i Safeta i njegovog prijatelja lekara koji pokušava da mi pomogne. Turkinja je i dalje èutala.Ni meni se nije razgovaralo.

barjak	#69
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:10:37	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Gledala sam u zid ispred sebe i proklinjala vreme što tako sporo prolazi. Snagu mi je davala èinjenica što ta žena nije ni sa kim razgovarala, što dakle nije imala šansu da me nekome prijavi. Ali, to nije bilo dovoljno za spokojan san. Probudili su me prvi zraci sunca. Pogledala sam na stranu i videla Turkinju da mirno leži i èita novine. Nisam imala ni snage ni volje da joj poželim dobro jutro. Uskoro je u sobu ušla sestra, a nekolko minuta kasnije i lekar. - Molim vas da za nekoliko minuta podete sa sestrom u moju sobu. Tamo èete dobiti na uvid nalaze, a posle toga èete najverovatnije napustiti bolnicu, pošto ne vidim razloga da i dalje ostanete ovde, bez obzira na to što nalazi nisu najbolji - rekao je doktor. Tako je i bilo. Izlazeèi iz sobe okrenula sam se i slavodobitnièki saopštila Turkinji da odlazim, poželela joj prijatan ostanak. Ona je samo klimnula glavom, opet sa onim osmehom na licu koji mi se nije dopadao. Doktor me je doèekao u sobi zajedno sa sestrom. Posle kraèeg vremena sestra je izašla, a on je, bez mnogo uvijanja, rekao. - Sve je u redu. Vi ste potpuno zdravi, kao što smo i pretpostavljali. Ja sam, razume se, u dogovoru sa mojim i vašim prijateljem Safetom, delimièno izmenio nalaz medicinskih pregleda tako da se iz papira može zakljuèiti da imate veoma lošu krvnu sliku, da ste skloni brzom zamaranju organizma i èestim promenama krvnog pritiska. Takav nalaz ce vam, ubeden sam, koristiti kod ljudi od èije dobre volje zavisite. Safet mi je nešto prièao i meni je veoma žao što vas je zadesila takva sudbina, ali zahvalite Bogu što ste živi. Sada èemo saèekati Safeta - rekao mi je lekar, nudeèi kafu ko sam sa zadovoljstvom prihvatila. Ubrzo je stigao i Safet. Oprostili smo se sa lekarom i napustili bolnicu. U kolima su opet bila dvojica èuvara i Safet je, po ulasku u automobil, promenio odnos prema meni, samo da oni ne otkriju igru. Ostavio me je u garsonjeri i obeèao da èe naveèe doèi kod mene. Samo dvadesetak minuta po njegovom odlasku, pola sata najviše, èula sam zvono na vratima. Kada sam otvorila, ispred je stajao jedan od Ismarovih telohranitelja. - Molim vas da se spremite i krenete sa mnom kod gospodina Ismara - rekao mi je. - Šta je, da se nije nešto dogodilo? Ja sam, znate, bila bolnici i ne oseèam se najbolje. Da li baš moram da idem - pokušavala sam da izbegnem odlazak i svojoj "bolesti" pojaèa utisak. - Verujem vam, ali ja imam naredenje da vas dovedem , Nemojte, molim vas, da pravite neugodnosti i meni i sebi. Spremite se, imate desetak minuta vremena. Ja èu da vas saèekam ovde u hodniku i krenuèemo do gospodinovog kabineta - bio je vrlo odreden taj momak. Nisam imala izbora. Zatvorila sam vrata i rekla da prièek Oblaèeèi jednu od novih haljina koja mi, u to sam bila ubedel nije dobro stajala i u njoj sam izgledala nekao nezgrapn poèela je da me opseda misao vezana za taj iznenadni poziv S to može da znaèi, možda Ismar nešto sumnja, zašto me zo~ samo nekoliko sati posle izlaska iz bolnice, zna li on uopšte da sam ja bila u bolnici? Više pitanja nego odgovora, ali ja vi nisam imala vremena da se bakèem sa njima. Obukla sam diskretno našminkala i krenuli smo. U gradu je bila velil gužva i automobil se brzinom pešaka probijao ulicama Istanbula. Pred Ismarovim kabinetom èekala sam nekoliko minuta, a onda mi je jedan od njegovih ljudi dao znak da udem Otvorio je vrata i ja sam videla Ismara u dubini sobe kako sedi za stolom i telefonira, duboko zavaljen u svoju fotelju. Ustala sam i zatvorila vrata iza sebe. On je i dalje telefonirao. Kao da se nisam pojavila. Nije me udostojio ni pogledom. To je trajalo gotovo desetak minuta. Naravno, nije mi ni na pamet padalo da protestujem. Stajala sam ispred vrata i èekala. Napokon je spuštio slušalicu i dalje ne obraèajuèi pažnju na mene. - Kako je bilo kod lekara? - napokon se oglasio Ismar. - Ne mogu reèi da je dobro jer onaj ko ide kod lekara ;nije dobro - odgovorila sam. - Kakvi su nalazi? - Ne razumem se u njuh, ali reèeno mi je da imam veoma lošu krvnu sliku, te da je to osnovni uzrok povremenih nesvestica i napada slabosti organizma. - Samo su ti to rekli - nastavljao je Ismar sa pitanjima, uglavnom gledajuèi kroz prozor. - Samo to, jedino ako postoji još nešto o èemu nisam obaveštena - upitala sam pomalo iznenadena. - Devojko, u prvom trenutku, kada su mi javili da imaš nesvesticu, pomislio sam da foliraš, da nešto izvodiš, da me bojkotuješ, ali Safet mi je poslao papire, a ja mislim da si upoznala Safeta... - Jesam.

barjak	#70
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:12:20	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Dakle, iz tih papira i onoga što mi je reèeno vidi se da uprkos izgledu koji je za svaku pohvalu nisi baš u najboljem zdravstvenom stanju. Taèno je da imaš slabu krvnu sliku, ali igleda da ti nisu rekli ono osnovno. Ti imaš, draga moja, jedan blaži oblik epilepsije i to je ono što me u ovom èasu zabrinjava. Znam šta je epilepsija, ona je u ovom delu sveta uobièajena pojava, negde je èak ne smatraju bolešèu, to se mene ne tièe. Ti si od danas jedan od mojih problema. Dao sam novac za tebe kao lepu i zdravu devojku. Po ovome sam danas saznao ostaješ samo lepa - zdrava nisi. U prvi mah bila sam šokirana, pošto sam pomislila da Safet i onaj lekar nisu hteli da mi kažu nešto što meni nije poznato, a onda sam se opet u trenutku smirila, shvativši da je Ismar naseo na laž, da stvarno veruje u prièu o mojoj bolesti i padanju u nesvest. Ja kao da sam u tim trenucima zaboravila da nisam bila u nesvesnom stanju, da je sve to bi dogovor sa Safetom, onaj pad u garsonjeri, dolazak hitne pomoèi i put do bolnice na kojem mi je bilo najteže da držim oèi zatvorene. Bilo mi je jasno da sada, tu pred Ismaron moram nastaviti igru, nastaviti da glumim i tako je i bilo. Prišla sam fotelji i sela, gledajuèi ispred sebe. Kao, nisam mogla ništa da kažem od iznenadenja. - Znam da je to neugodno otkrièe za tebe, ali budi razumna. To jeste bolest, ali bolest sa kojom možeš da živiš stotinu godina. Što se našeg odnosa tièe još nisam ništa odluèio, dok to ne rešim, neèemo se vidjati. Od tebe tražim da ne padas u oèajanje i da budeš prisebna. Javièu ti se - rekao je Ismar pozvao svoje stražare da me izvedu iz njegovog kabineta. Naravno, i dalje sam glumila osobu koja ne zna za sebe, osobu koja je saznala poražavajuèu istinu o sebi. Verujem da sam bila veoma ubedljiva, pošto su ona dvojica stražara prema meni tada bila neuobièajeno pažljiva. Odvezli su me do garsonjere, što sam jedva doèekala, a kada sam okrenula kljuè sa unutrašnje strane bacila sam se na krevet, pokrila glavu jastukom i poèela da vrištim od radosti. Sat vremena posle veèere èulo se zvono na vratima znala sam da je Safet. Službeno me je pozdravio i ušao unutra. Krajièkom oka videla sam stražara na hodniku, duboko zavaljenog u fotelju, kako drema. Odmah sam isprièala Safetu za razgovor sa Ismarom i on je zadovoljno trljao ruke. Rekao mi je da su se i on i lekar dogovorili oko dijagnoze moje "bolesti", a da im je epilepsija pala napamet pošto se radi o bolesti koju, ako zatreba, èovek uz dobru vežbu moze èak verodostojno i simulirati, a teško je otkriti radi li se stvarno o epilepsiji ili je u pitanju laž, pošto ona kazao je napada èoveka bez ikakvih najava i bez ustaljene periodike. - To je u redu, a sada da vidimo kako da organizujemo bekstvo odavde, odnosno da utvrdimo polazište za taj plan. Moje mišljenje je da bi sve trebalo da se odvija u èetiri faze o kojima èemo kasnije da prièamo. Prva faza je završena, utvrdjeno je da si bolesna i sada Ismar neèe obraèati pažnju na tebe, neèe te angažovati. Druga faza je tvoje izvlaèenje iz Turske, treèe prebacivanje preko Bugarske i èetvrta prelazak iz Bugarske u Srbiju - rekao je Safet. Dugo sam razgovarala sa Safetom o naèinu kako da pobegnem iz Turske, uz njegovu pomoè, naravno. Videlo se da je èovek odluèio da me po svaku cenu izvuèe iz pakla u kojem sam se našla. Cetiri godine nisam videla èaleta i kevu i onda sam kod sebe registrovala oseèaj koji je lièio na potrebu za roditeljima. U Safetu sam videla svoga oca, èoveka koji brine o meni, bori se za mene. Osetila sam ponovo da nisam sama, a to je davalo veliku snagu i do tada potopljenu sigurnost. Sve što je Safet obrazlagao vezano za bekstvo, ja sam prihvatala, pošto od mene ništa nije zavisilo, ali on je imao potrebu da upita da li se slažem. Samo sam klimnula glavom. Posebno je bilo uzbudljivo kada je govorio o naèinu mog prebacivanja preko bugarsko-jugoslovenske granice, mom ulasku u Srbiju. Podilazila me jeza od uzbudenja, iako je sve to još bilo veoma, veoma daIeko. Safet mi je obeèao da èe mi uskoro ponovo omoguèiti da se èujem sa roditeljima i, pre nego što smo se rastali, pitao me imam li neku želju. - Ništa Safete, hvala vam za sve do sada, ništa mi ne treba osim odlaska kuèi - rekla sam. Dan koji je osvanuo bio je posebno lep. Stajala sam pred prozorom i gledala Istanbul. Mnoštvo automobila i Ijudi na ulicama, svi su imali svoje živote, razmišljala sam, svoje probleme, ali meni se èinilo da je moj problem poseban, da je iznad ostalih. Znam, varala sam se, nikada ne može èovek da zna šta nosi neko u sebi, koliko je povredjen ili žalostan, za èime èezne, èemu se nada i koliko ga boli. Meni je toga jutra, bar u mislima, bilo lepo.

barjak	#71
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:13:15	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Slutila sam da èu uskoro napustiti Tursku i doèi u moj Beograd. Ali... Negde posle doruèka jedan od Ismarovih stražara došao je po mene i rekao da se spremim, pošto gazda, kako je kazao želi da me vidi. Za desetak minuta bila sam spremna, izašli smo ’i automobilom se relativno brzo probili kroz gradsku gužvu. Rekli su mi da prièekam u onoj sobi koja se moze ’smatrati prijemnim odeljenjem Ismarovog kabineta. Cekala sam možda pola sata, a onda se osetila èudna, užurbana nervoza medu Ismarovim ljudima. Telefoni su zvonili, dvojica od njih su èesto ulazili u Ismarov kabinet i još brže se vraèali noseèi neke papire. Ismara nisam uspevala da vidim, sama sam sedela na fotelji desno od vrata i nisam mogla da vidim unutrašnjost kabineta. Nešto se dešavalo. U jednom trenutku se pojavio Ismar. Pogledao me je i rekao da èekam i dalje, kao, on èe se brzo vratiti. Potom su svi otišli, samo je jedan mladi momak ostao da me èuva. Tišina, koja je osvojila sobu, dobro mi je došla, èutala sam i gledala u jednu taèku. Nastojala sam da se iskljuèim iz onoga što se dešava. To je potrajalo možda petnestak minuta, a onda se na vratima pojavila Ismarova sekretarica, koja je sedela u sobi u koju se ulazilo iz lifta. - Devojko, jeste li možda za kafu ili neko pièe? - obratila mi se i to me je pomalo iznenadilo. Ta žena je bila strarija od mene možda petnestak godina i kad god bih dolazila kod Ismara imala je prema meni nekako hladan i odbojan odnos. - Da, bila bih vam zahvalna ako mogu da dobijem kafu i djus - rekla sam. Ona je samo klimnula glavom i zatvorila vrata. Posle odredenog vremena pojavila se na vratima i rekla nešto na turskom onom stražaru. On se bez reèi digao iz fotelje i otišao u hodnik; a sekretarica je meni rekla da predem u njenu sobu, gde me èekaju kafa i sok. Sela sam na fotelju, koja je stajala izmedu prozora i vrata. Ta žena je oslonila glavu na skrštene ruke i gledala direktno u mene. Bilo mi je pomalo neprijatno. Skrenula sam pog1ed i krenula da popijem gutljaj soka, kada sam zaèula njene reèi. - Devojko, kako ti je u Istanbulu? - Dobro, imam manjih problema sa zdravljem, ali sve u svemu nije loše - rekla sam, verujuèi da se radi o provokaciji, njenoj nameri da nešto izvuèe iz mene. Opet je nastao period èutanja. Ona je i dalje gledala u mene. Oseèala sam i to, iako nisam imala snage da podignem glavu. Tumaèila sam sebi da ona nastavlja neku vrstu ispitivanja u ime svog šefa Ismara. - Zašto lažeš da ti je dobro, kada ja znam kako je. Ja sve znam, devojko, i nema razloga da me lažeš. Pretpostavljam da bar imaš potrebu da razgovaraš sa nekim otvoreno, da ti bude lakše. Ne treba da se plašiš, nisam nikakav provokator - rekla je. I dalje nisam verovala, a nisam ni znala šta da kažem. Situacija je bila veoma delikatna. Kako mogu da verujem u dobronamernost žene koja radi na tako osetljivom mestu kod Ismara, èoveka koji me je praktièno kupio? I zašto bih joj verovala, razmišljala sam, Ostaèu na svojoj prièi, bez obzira na to što se krilo iza njenih reèi. - Žao mi je zbog svega što ti se dešava. Znam da te neko negde èeka, da se nada tvom dolasku. Sigurno imaš roditelje, rodake, koji te vole i èekaju. Tu ne mogu da ti pomognem, ali ako nešto drugo mogu da uradim za tebe, kaži mi. Ima naèina da ti pomognem, bez rizika da to bude otkriveno, da radi toga budem kažnjena - bila je uporna Ismarova sekretarica. - Ne, hvala. Nema potrebe, dobro mi je, imam dobar smeštaj, zadovoljna sam i ne vidim u èemu možete da mi budete od koristi - nadovezala sam se, odbijajuèi i dalje njenu ponudu. Potom je ustala i odšetala prema drugom delu sobe, gde je pretraživala po nekim papirima. Bila je to prilika da je malo bolje osmotrim. Mogla je biti visoka oko 165 santimetara, imala je gustu crnu kosu, malo talasastu, koja joj je padala do ramena. Sada sam videla da je bilo veoma zgodna žena, sa istaknutim uskim strukom, bujnim grudima i malo jaèim nogama. Možda je imala malo muškiju facu, sa jakim obrvama, ali sve se to uklapalo u njenu figuru. Dobro, nije bila rasna lepotica, ali je bez ikakve sumnje spadala medu zgodne žene. Kada je pronašla papir za kojim je tragala, ponovo je sela za sto, pogledala u mene, a onda okrenula telefon. Uskoro je poèeo razgovor koji, naravno, nisam razumela, ali mi se èinilo da sam ja predmet razgovora. Ona je povremeno, u toku razgovora, bacala pogled prema meni, zagonetno se smeškajuèi. Postajalo mi je neprijatno i nastojala sam da se iskljuèim, da bar ne gledam u nju, medutim, ubedenje da se razgovara o meni, a to me ubedenje nije napuštalo, držalo je moju pažnju i prosto me prisiljavalo da gledam u njenom pravcu. Uskoro je razgovor bio završen. Ona je nešto pisala i posle nekoliko minuta èutanja rekla: - Dobro, sada je tako.

Oldalak : Elõzõ 1 2 3 4 [5] 6 7 8 Következõ

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.