BARJAK

Fórum
Fórum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > BARJAK

Oldalak : Elõzõ 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 Következõ
barjak	#1
Posts: 706 18. Jú 2009. 14:07:57	BARJAK ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA

barjak	#72
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:14:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Razumem što ne možeš da imas poverenja u mene, ali stvari èe doèi na svoje mesto, vrlo brzo. Poèela sam da se brinem. Ona žurba u kojoj je Ismar napustio svoj kabinet kazivala je da se nešto dešava. Posebno kada je on otišao da sreduje situaciju. Nisam imala izbora, sedela sam u sobi njegove sekretarice, koja je sada naš razgovor prevela u apsolutno konvencionalne vode, i èekala da se nešto desi. U jednom trenutku u sobu je ušao jedan od ljudi koji su, za vreme dogadaja od pre sat dva vremena, èesto ulazii u Ismarov kabinet. Za njim je ušao momak kojeg su ostavili da me èuva. Prešli su u srednju sobu, bliže Ismarovom kabinetu, i zatvorili vrata. Sve to uradeno je u velikoj brzini, što je samo potvrdivalo oèiglednu èinjenicu da se nešto dešava, nešto što nije u skladu sa Ismarovim planovima. Posle desetak minuta zadržavanja njih dvojica su izašli iz sobe, stali ispred mene i onaj koji je u njihovoj hijerarhiji oèigledno bio stariji rekao mi je da krenem sa njima. Mogu li znati kuda me vodite - bila sam radoznala. - Ne možete, i nemojte mnogo da zapitkujete - èula sam prilièno hladan i upozoravajuèi odgovor. Nije bilo druge nego da krenem sa njima, bez suvišnih pitanja. Ona žena se podigla sa stolice i kada sam se na vratima okrenula da joj kažem do videnja ona je samo klimnula glavom uz smešak, koji je bio prilièno ohrabrujuèi. Tek kasnije sam otkrila ko je u stvari ta žena i koji joj je zadatak bio, kada sam ja u pitanju. Vozili smo se gradom najviše petnestak minuta, a onda su kola stala ispred jednog restorana. Nije to bila periferija, IstanbuI je ogroman grad i teško se kroz gust saobraèaj dolazi do njegovih rubova, ali ovo mesto gde smo došli bilo je prilièno tiho. Saobraèaj nije bio gust, a po izgledu okolnih zgrada pretpostavljala sam da se nalazimo u jednom od elitnih delova Istanbula. Ušli smo unutra. Bila je to velika sala, sa možda pedesetak stolova. Restoran je bio nacionalnog karaktera, tako je bio ureden enterijer, a verovatno je i kuhinja bila u tom duhu. Mi smo se smestili u jedan separe. Njih dvojica su razgovarali prilièno žustro a ja sam, kako ništa nisam razumela, iskoristila poziciju koju su mi dodelilil za stolom - i gledala prema centralnoj sali. Unutra je bilo najviše dvadesetak gostiju, ali se po njihovom izgledu videlo da pripadaju višim socijalnirn slojevima toga grada. Ponudili su me pièem, a kada sam odbila njih dvojica su nastavili da razgovaraju, povremeno telefonirajuèi sa mobilnih telefona. - Mogu Ii nešto da vas pitam? - odvažila sam se da im prekinem razgovor. - Izvolite - kazao je jedan od njih. - Ja sam gladna i molila bih da mi naruèite nešto za jelo. - Naravno, izvinite što mi to nije odmah palo na pamet rekao je onaj stariji i pozvao konobara. Izabrala sam neko meso koje su mi, u stvari, oni poruèili zajedno sa konobarom i kada je to stiglo videla sam da se radi o veoma ukusnoj hrani. Pojela sam skoro sve, posle toga popila dve koka-kole i kada sam pomisliala da poruèim kafu videla sam da kroz salu, prema našem separeu, ide Ismar, u pratnji dvojice telohranitelja. Kada je ušao kod nas ona dvojica su se podigla bez pozdrava, ja sam se malo ustezala, ali da ne bih komplikovala sebi život videèi da je Ismar veoma zabrinut, podigla sam se i klimnula glavom. Oni su poèeli sa razgovorom. Posle samo minut-dva trojica stražara napustili su separe. Ostao je samo jedan iz Ismarove liène pratnje. Ismar je pogledao u mene i upitao : Jesam li sam gladna, a kada sam rekla da je ruèak upravo završen. Gledajuèi èas u mene èas u sto, procedio kroz zube: - Imam jedan posao za tebe. - Kakav posao, pa zar ja nisam veè u nekoj vrsti pritvora? - pitala sam ga. - Nema razloga da te lažem. Bièeš na neko vreme izvan Istanbula, kod jednog od mojih poznanika. Osetila sam u trenutku veliki strah, ali mozak mi uvek nije bio sposoban da registruje suštinu onoga o èemu je govorio Ismar. Èekala sam da kaže još nešto, ali je èutao, paleèi mirno cigaretu. - Znaèi li to da me sklanjate iz Istanbula ili me posudujete? Možda je u pitanju prodaja? - poèela sam prilicno nekontrolisano da govorim, uzbudenje je bilo sve vece. Oseèala sam da se dešava nešto veliko, još jedan ogroman proces u mom životu. - Nemoj da histerišeš i dižeš ton, jer nisi u situaciji, pazi sta radiš. Moram li da te podseèam na tvoju poziciju? – uzvratio je Ismar, i nastavio: - Ja sam za tebe dao prilièno veliki novac ali ti nisi ono što sam kupio, nisi potpuno zdrava devojka, meni tako nešto ne treba.

barjak	#73
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:15:02	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Covek kod kojeg èeš ièi nije u rangu, on je na nižim nivoima poslova kojima se povreno bavim i ti èeš mu biti kao glavni dobitak na lutriji. - Znaèi li to da èete me prodati? - upitala sam, veè ne uspevajuèi da sakrijem svoje veliko uzbudenje. - Otprilike tako, ali za utehu reèi èu ti da neèeš biti samo njegova, on neèe dobiti pravo da raspolaže sa tobom. Drugim reèima, neèe imati moguènost da te proda nekom drugom, pošto sam zadržao pravo da te poseèujem i odzavam kontakte sa tobom, naravno, ne fizièke, veè preko mojih ljudi, koji èe te povremeno obilaziti. Zaèutala sam. Opet se sve u meni lomilo. Opet je nada nestala i sve je izgledalo zauvek izgubljeno. Dobre namere mog potencijalnog spasioca Safeta pokazale su se kao kontraproduktivne. Naša igra sa mojom navodnom bolešèu, sa epilepsijom, dala je najgori moguèi rezultat. Ismar je odluèio da me proda, da me ustupi nekom sitnom trgovcu i ko zna šta me sada èeka, gde èu da završim. Podilazila me jeza, osetila sam da znoj curi niz moja leda. Nisam imala više ni atom snage da nastavim razgovor. Nisam mogla ništa da pitam. Cutala sam i gledala ispred sebe. Ismar je telefonirao. Uskoro je dao znak da krenemo. Dok smo prolazili kroz veliku salu, zastali smo pored jednog stola gde su sedela èetvorica starijih ljudi, prilièno dobro obuèenih sa zlatnim lancima i narukvicama na sebi. Ispred njih su stajali mobilni telefoni, a nekoliko metara dalje, :prilièno diskretno, pet-šest momaka sedelo je osmatrajuèi salu. Oèigledno, bili su iz njihove pratnje i sve je govorilo da .se radi o znaèajnim ljuduma, najverovatnije iz sveta biznisa, što se Ismar zaustavio da razgovara sa njima. Ubrzo smo izašli iz restorana. Kola su nas èekala napolju i samo što smo seli, jedan od onih momaka koji su , uvali grupu biznismena istrèao je i dao nam znak da krenemo. Obratio se Ismaru i on je napustio automobil. Mi smo ostali da èekamo. Vreme je prolazilo, a Ismar se nije pojavljivao. Imala sam neku vrstu groznice, poèela sam da se tresem i bivalo mi je èas toplo, èas hladno. Moj organizam je izgleda reagovao na Ismarovu prièu. Bila sam potpuno slomljena. Pred oèima mi je bilo sve crno. Nisam videla svoju duènost, nisam znala šta èe biti sa mnom i jedini traèak nade se javljao se pri pomisli na Safeta, ali kako doèi do njega? Da li on zna šta je Ismar naumio sa mnom? Onaj momak koji je sedeo za volanom, postajao je sve ~’’ ozniji. Èovek do njega pogledavao je na sat, Ismar je i dalje bio unutra. Njih dvojica su se pogledali i onda je onaj prednjeg sedišta napustio automobil i krenuo prema ulazu, restorana. Ništa se nije dogadalo. Videla sam da su u jednom mercedesu ispred nas trojica ljudi. Samo što je naš stražar ušao u restoran, oni su napustili kola i krenuli unutra. Odjednom sam sve svoje crne misli odbacila i poèela da pratim razvoj dogadaja ispred restorana, pošto je bilo oèigledno da èe se nešto dogoditi. Naš vozaè je laganim pokretom otvorio svoja vrata i izbacio jednu nogu napolje. Videla sam kada je izvukao pištolj ili tako nešto. Oružje u svakom sluèaju. Niko nije ni ulazio ni izlazio iz reštorana. Pritisnuta oseèanjem da bi moglo uslediti nešto veoma opasno, lagano sam se spuštala sve dublje u sedište. Samo , mi je glava virila iznad nivoa prozora. Onda je sve poèelo. Najpre je iz restorana, kao iz katapulta izbaèen, izleteo Ismar. U ruci je držao pištolj, a na vratima se u tom èasu pojavio naš stražar, držeèi levom rukom jednog od one èetvorice sa kojima je Ismar razgovarao izlazeèi iz sale, dok je u desnoj držao pištolj uperen u glavu tog tipa. Išli su unatraške korak, po korak. Otvorila su se vrata i na njima je za sekund-dva bilo nekoliko ljudi sa pištoljima u rukama. Scena je bila kao iz jeftinih amerièkih filmova: Ismar je polusagnuto stajao iza naših kola, sa pištoljem, koji je držao obema rukama, a ona dvojica su i dalje lagano prilazili kolima, dok su najmanje petorica išla za njima sa podignutim revolverima. Danas kada razmišljam o tome oseèam veèi strah nego tada. Bilo mi je svejedno, verovatno zbog onoga što mi je pola sata ranije rekao Ismar. Podsvesno sam želela da umrem, a ovo što se dogadalo pred mojim oèima bila je sjajna prilika za umiranje. Medutim, ne umire èovek pre sudnjeg dana, a meni tada nije bilo sudeno. - Oèekivala sam u svakom trenutku da poène pucnjava, ali onda sam shvatila da Ismarov èovek, držeèi, izgleda, veoma važnog taoca u rukama, kontroliše situaciju. I taj kojem je pištolj bio uperen u glavu davao je rukama znakove onima sa pištoljima na gotovs da se smire, da ne pucaju. Oni su stajali kao ukopani, a ova dvojica su lagano obilazili naš automobil. Bilo je izvesno da prilaze sa druge strane i da je ideja našeg tražara bila da se nadu sa druge strane kola, koja bi im, u tom sluèaju, poslužila kao velika zaštita.

barjak	#74
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:15:38	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Tako je i bilo. Naš šofer je u meduvremenu startovao motor i izašao iz automobila. Otvorio je zadnja vrata i vratio se za volan, držeèi pištolj uperen u pravcu onih tipova napolju. Ismar je i dalje èuèao iza haube, sada se lagano primièuèi donjem delu automobila. Ja sam, dakle, bila izmedu tih ludaka sa pištoljima i ovih koji nisu ništa bili bolji od njih. Bila sam tampon zona, bespomoèna i potpuno nezaštièena. Stražar je, uz manju pomoè Ismara, ubacio onog taoca na zadnje sedište do mene i seo pored njega. Govorio mu je nešto, a po reakciji sam zakljuèila da traži od njega da se ne saginje, veè da drži glavu visoko podignutu, što je on i uradio. Mada je bilo malo prostora za nas èetvoro, uskoro je i Ismar bio na zadnjem sedištu. Zatvorio je vrata i dao znak šoferu da krene. Ovaj je, kao što se moglo oèekivati, krenuo unazad. Udario je jedan automobil, malo manevrisao i opet nastavio da se kreèe. Oni tipovi sa pištoljima, lagano su nas pratili, ali se videlo da neèe pucati. Spustili su pištolje. Iza njih su bila i ona trojica sa kojima je talac sedeo za stolom i jedan od njih, to sam videla kroz prozor, davao je znak da se spuste pištolje, da se smire. Mi smo se lagano udaljavali, a oni su ubrzano prilazili svojim kolima. Uskoro smo bili na ulici. Šofer je dodao gas i za samo nekoliko minuta bili smo u najveèoj gradskoj gužvi. Ismar je stalno okretao glavu da vidi prate li nas i uskoro sam po njegovoj reakciji zakljuèila da idu za nama. Sedela sam pribijena uz vrata automobila, oseèajuèi telo èoveka kojem je pištolj i dalje bio prislonjen uz telo, ali sada ne uz glavu, veè na nivou bubrega. Uostalom, nije bio u situaciji da nešto uradi. Oseèala sam da se pretvorio u vodu; znoj je lio sa njega, probijajuèi košulju i pantalone. Ismar je uglavnom bio okrenut oèekujuèi da se pojave oni sa kojima je zapoèo rat. Jedno je bilo jasno, ako nas i sustignu pucnajava je bila iskljuèena, bar dok smo u gradu. To su shvatili Ismar i njegovi tako da su kružili gradom, posebno od onog trenutka kada su videli da nam je potera za petama. Okrenula sam se nekoliko puta. Za nama je išao plavi mercedes, isti onaj koji je bio parkiran ispred restorana u kojem je došlo do sukoba. Situacija je bila bezizlazna, gotovo igra maèke i miša. Nisam imala ideju na koji naèin sve to može da se razreši. Doduše, više mi nije bilo zabavno, posebno kako je vreme proticalo. Naš automobil je na nekim raskrsnicam pokušavao da pobegne, ali uzalud. Stalno su nam bili za petama. Po sve manjoj gužvi u saobraèaju i okolnim zgradama videlo se da idemo prema periferiji. Ismar je nekoliko puta upotrebio mobilni telefon, a ja sam molila Boga da nas zaustavi policija pored koje smo prošli na nekoliko mesta. Nažalost, ništa od toga. Sada smo veè bili izvan grada, automobil je jurio preko sto kilometara na sat, ali potera je bila iza nas na nekoliko desetina metara. Ismar i šofer su se nešto dogovarali. Posle kilometar, dva, vozaè je na jednoj maloj raskrsnici naglo skrenuo u desnu stranu i našli smo se na, uslovno reèeno, sporednom putu, u stvari u naseljenom mestu koje se izdvajalo po velikim i gustim dvoredima. Medutim, Ismar je odjednom pobesneo. Okrenula sam se i videla razlog - varka nije uspela, plavi mercedes je i dalje jurio za nama. Bio je sve bliži, a kako sam ja bila poluokrenuta u levu stranu ustanovila sam, u jednom trenutku, da èovek koji je sedeo u drugim kolima, na sedištu pored vozaèa, protura kroz prozor ruku u kojoj je držao pištolj. Uskoro se zaèuo pucanj. Mislim da je pogodio automobil, ali negde u gepek. Usledila su još dva pucnja. Stražar je naterao taoca da sedi što uspravnije i ovaj je, ne imajuèi izbora, poslušao. Ismar se pognuo napred držeèi pištolj u ruci, dok se onaj tip koji je kontrolisao taoca povukao napred i potpuno se okrenuo nazad. U stvari, nastojao je da se zakloni iza uhapšenog, prislanjajuèi mu pištolj ponovo uz slepoènicu što je, verujem, trebalo da predstavlja poruku onima iz potere da prestanu sa pucanjem. Sve se to dogadalo munjevitom brzinom. Mercedes je malo smanjio brzinu i sada nas je pratio na pedesetak metara odstojanja. U tim trenucima, ni sada ne rnogu da objasnim na koji naèin, Ismar je, onako krupan i zdepast, uspeo da se prebaci na sedište do vozaèa. Pozadi smo ostali zarobljenik, stražar i ja. Videla sam da Ismar otvara prozor, što je za posledicu imalo jak udar vetra u donji deo kola. Ismar je nešto rekao vozaèu i uskoro je naš automobil osetno poèeo da smanjuje brzinu. Potera je za samo nekoliko minuta bila iza nas i u tom èasu Ismar je gurnuo ruku kroz prozor i poèeo da puca.

barjak	#75
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:16:41	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sagnula sam glavu, oèekujuèi reakciju druge strane, ali nje nije bilo. Ohrabrila sam se i pogledala iza. Oni tipovi su bili na pristojnoj udaljenosti, ali samo za kratko. Ponovo su se primakli na dvadeetak metara, možda i bliže, i poèeli da pucaju, ali sada sam èula a delimièno i videla dva a ne jedan pištolj. Cilj im je izgleda bio da onesposobe kola, da probuše gume i na taj naèin da nas zaustave. Konaèno je bilo jasno da neèe pucati prema nama, pošto su se plašili da nepogode svog èoveka. Tako mi se uèinilo, ali veè u sledeèem momentu ostali smo bez zadnjeg stakla. Dva ili tri metka pogo dila su levu stranu i staklo se sasulo u paramparèad. To je bio povod našem stražaru da otvori vatru na poteru iz nekog automatskog oružja. Oni su uzvraèali, ali i dalje pucajuèi u levu stranu automobila, kako ne bi pogodili èoveka zbog kojeg su nas jurili, ili u pravcu guma. Èulo se udaranje metaka po kolima. Nisam znala za sebe od straha. Naš èovek je povremeno otvarao vatru, pridruživao mu se Ismar, ali pratnja je i dalje bila iza nas. Medutim, posle jednog dužeg rafala videla sam da je plavi mercedes naglo poèeo da pleše po putu i uskoro je preleteo mali jarak pored puta, nestajuèi u šumi kroz koju smo jurili. Oèigledno je vozaè njihovih kola bio pogoden. To je u našim kolima izazvalo buru oduševljenja. Ismar i ona dvojica vrištali su od radosti, a kada su se smirili Ismar je naredio da se vozi sporije, izvadio je mobilni telefon i èini mi se bezuspešno pokušavao da uspostavi vezu sa nekim. Posle desetak kilometara vožnje, a penjali smo se uz nekakvo brdo, kola su skrenula u stranu i uskoro smo se zaustavili. Tek kada sam izašla napolje videla sam da mi je leva ruka sva u krvi. Staklo koje je naprslo u pucnjavi raseklo mi je ruku, ali nije bilo strašno. Zadnji deo kola bio je izrešetan, kao i deo unutrašnjosti, ali sreèom niko nije bio povreden. Vozaè je sklonio automobil u grmlje, gotovo da se nije video od granja, a za to vreme Ismar je, konaèno uspevši da uspostavi telefonsku vezu, razgovarao sa nekim. U šumici nedaleko od puta zadržali smo se sat, dva, a onda je došao mali konvoj automobila po nas. Mislim da ih je bilo pet sa po tri, èetiri èoveka unutra. Bilo je izvesno da sam prisustvovala obraèunu bandi kriminalaca u kojem je, bar ovoga puta; Ismar izašao kao pobednik. Na brzinu su smestili automobil koji je nastradao u pucnjavi, na vozilo, koje je došlo kasnije, a mi smo posedali u ostale automobile i krenuli prema gradu. Sedela sam sa Ismarom i jednim od stražara koji je i vozio kola. Mi smo bili pozadi i Ismar je sve vreme telefonirao.Videlo se da je veoma nervozan. Onaj èovek kojeg su iz restorana poveli kao taoca bio je u kolima ispred nas. Sve to je delovalo na mene gotovo nestvarno, bez obzira na to što sam se za veoma kratko vreme u Turskoj navikla na svašta. Nisam bila u pravu pretpostavljajuèi da se vraèamo za Istanbul. U stvari, mi se jesmo kretali prema gradu, ali na jednom uzvišenju, sa kojeg se vidi grad skrenuli smo desno i uskoro izbili pred motel koji je najverovatnije bio Ismarovo vlasništvo. To sam zakljuèila po njegovom ponašanju i odnosu zaposlenih prema njemu i svima nama. Kao što se moglo oèekivati, sobu sam delila sa Ismarom. On se najpre istuširao, a kada je izašao iz kupatila popio je priliènu dozu viskija, zavalio se u fotelju i pokazao mi da mogu u kupatilo. Dugo sam ostala pod tušem. Prijala mi je topla voda, ali u trenucima opuštanja setila sam se razgovora sa Ismarom i njegove najave da èu uskoro biti isporuèena jednom njegovom poslovnom partneru na neodredeno vreme. Nije bilo nikakve šanse da nešto promenim, da ga molim za ostanak, da pokušam sama bekstvo, pošto mi je tada izgledalo da je Safet tako daleko, da više nije u stanju da kontroliše dogadjaje. Nisam imala izbor. Tu noè morala sam da provedem sa Ismarom. Izašla sam iz kupatila i videla ga kako sedi na krevetu, gleda televizor i pijucka viski. Èulo se zvono na vratima i uskoro je jedan od stražara provirio, saopštavajuèi Ismaru neke novosti. Posle samo nekoliko reèenica stražar se povukao i nas dvoje smo ostali sami. Ismar je dugo gledao u mene. Na sebi sam imala samo gaèice, bez grudnjaka. Ispijao me pogledom. Konaèno je zatražio da legnem pored njega i kada sam to uradila dugo me je milo vao, ljubio mi leda. Na kraju smo imali seksualni odnos u ko jern sam, priznajem, glumila zadovoljstvo, pošto mi nije bilo ni do èega. On je bi prilièno nežan što mi, u takvom stanju, ništa nije znaèilo. Kao da je znao da je to naš poslednji telesni kontakt pa se, možda, zbog toga trudio više nego inaèe. Oboje smo se probudili negde iza pola noèi, jer se èulo kucanje na vratima. Ismar je izašao i poduže razgovarao sa jednim od svojih ljudi. Bilo me je strah.Znala sam da je onaj èovek još uvek sa nama i da ga njegovi sigurno traže, verovala sam da planiraju osvetu, što je moglo da se završi kobno po svakog od nas. Te noèi je padala kiša, kapi su udarale u prozorska okna i nakon tog budjenja dugo nisam mogla da zaspim. Uhvatila me je neka seta, tuga kojoj nisam mogla da se suprostavim.

barjak	#76
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:17:07	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA U stvari, bilo je to oseèanje nemoèi, ubijanje nade koja se pojavila sa Safetom i njegovom namerom da mi pomogne, da me izvuèe iz košmara u kojem sam se nalazila poslednjih godina. Sada je sve izgledalo tako daleko, moj Beograd i roditelji, Èeda, prijatelji, sve se izgubilo u sumaglici i neizvesnosti, koja me je obavijala. Ismar je spavao, a ja sam tu pored njega plakala za svojim životom. On je raspolagao sa mnom kao da sam stvar. Pokušala sam te noèi, dok smo vodili ljubav, da budem poželjna, da mu se dopadnem, gajeèi nadu da èe me ostaviti kod sebe i tako nesvesno omoguèiti da pobegnem uz Safetovu pomoè. Medutim, jutro i novi dan pokazali su svu surovost života. Posle doruèka seli smo u kola i Ismar mi je rekao da idemo na "obeèano mesto”: Shvatila sam, išli smo kod mog novog vlasnika. Vožnja je trajala nekoliko sati, odmarali smo se samo jedanput, praveèi pauzu za kafu. Onda smo konaèno stigli. Bila je to varošica, u stvari malo veèe selo kojem ni ime nisam videla niti je ko oseèao obavezu da mi ga kaže. Najpre smo stali u centru sela. Vozaè i jedan od stražara pitali su nešto dvojicu starijih ljudi koji su sedeli ispred jedne kuèe, a onda smo krenuli i posle nekoliko stotina metara zaustavili automobil ispred kuèe ogradene velikim zidom. Po onome što se moglo videti spolja vlasnik je, bar za uslove toga mesta, bio imuèan, ali ništa više od bolje seoske kuèe. Dok smo mi èekali u kolima jedan od Ismarovih ljudi nestao je iza ograde i pojavio se za minut, dva. Iza njega je išao èovek u petoj deceniji života, gustih obrva i brkova, malo poveèeg nosa, otprilike moje visine. U prvi mah nisam ništa pomislila, verujuèi da se radi o pripadniku isto tako ne- ’ kog obezbedenja, ali ubrzo sam shvatila da se radi o osobi koja je tog trenutka postala moj vlasnik. On i Ismar izmenii su nekoliko reèenica, posle èega smo svi ušli u kuèu. Muškarci su se odvojili u sobu prema kojoj je vodio mali i hodnik, na desnu stranu, a mene je jedna starija žena odvela ulevo u mali sobièak koji je, iskreno reèeno, delovao prilièno èisto i uredno. Zapazila sam da su svi, ukljuèujuèi i Ismara, skinuli cipele pre nego što su ušli u sobu. Uskoro sam dobila kafu. Ona žena je takode pila kafu, pažljivo me analizirajuèi pogledom. Posle petnestak minuta Ismar i èovek kojeg sam opisala ušli su u tu malu sobu. Ismar je tražio da ustanem. Malo mi je bilo neprijatno, ali nisam imala izbora. Ustala sam i okrenula glavu prema prozoru. Ustala je i ona žena, a posle nekoliko sekundi Ismar mi je rekao da se okrenem. I to sam uradila, sada veè sa oseèajem gadenja prema sebi samoj - bila sam u poziciji robe, stvari, stoke, baš tako. Kao da sam na stoènoj pijaci i onaj koji me prodaje traži da se okrenem, da šetam u krug, kako bi me kupac bolje video i procenio. Kada mi je reèeno da mogu sesti, okrenula sm glavu prema njima. Onaj Turèin, moj novi vlasnik, zadovoljno se smešio, a taj oseèaj zadovoljstva, verovatno zbog dobro obavljenog posla, videla sam i na Ismarovom licu. Razgovarali su još neko vreme, a potom napustili sobu. Popila sam kafu, koju mi je ona žena skuvala, i sve više tonula u oèajanje. Izgledalo je da više zaista nema izlaza. Nisam ni u Dubaiju, ni u Istanbulu, nalazila sam se u dubokoj provinciji, sama bez ièije pomoèi, isporuèena èoveku koji mi je na prvi pogled bio odvratan. Ne kao muškarac, jer ni njega ni ostale na èelu sa Ismarom nisam posmatrala na toj relaciji, veè kao èovek. Imao je nešto podlo i opasno u sebi. Napolju je poèela da pada kiša, udarali su gromovi i sve je lièilo na oluju. Zena koju su mi dali da bude moja pratilja bila je priprosta seljanka, verujem nešto iznad proseka, ali svakako neobrazovana, tako da je komunikacija bila iskljuèena. Koliko sam mogla da procenim ni onaj koji me je kupio nije znao nije znao osim Turske. Crno, da crnje ne moze biti. Pokušala sam da pred tom ženom sakrijem emocije i da se držim hrabro, ali nisam više imala te unutrašnje snage i poèela sam da plaèem. Ona je neko vreme gladala, a onda je okrenula glavu i poèela da posprema nešto po sobi. Negde pred noè, kada se kiša smirila, u sobi se pojavio Ismar, ostao je na vratima, ne ulazeèi unutra, i rekao mi: - Ja sada idem. Nisam siguran kada èemo se videti. Tvoje je da budeš pametna i da ne pogoršavaš situaciju u kojoj se nalaziš. Moji ljudi èe povremeno dolaziti da te obidju, da vide kako si. Ako budem imao vremena i ja èu navratiti - rekao je i zatvorio vrata. U tom trenutku osetila sam neopisivi strah. Situacija je bila paradoksalna. Bez obzira na to što je odlazio èovek koji me je uvalio u novi živi pesak, uèinilo mi se da èu njegovim odlaskom izgubiti novu nadu.

barjak	#77
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:17:58	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Takav kakav je, bio mi je nekakva zaštita, vezao me je za Istanbul gde su moguènosti da nešto i uradim na planu bekstva bile u opticaju. Sta ovde, u ovom selu, da radim? Ne znam ni gde se nalazim ni kod koga sam. Niko ne govori engleski jezik. Niko mi ne govori koja èe biti moja nova uloga. Jesam li došla u to selo da bih služila onom tipu za uživanje, kao seksualni objekat, ili me je zadesila sudbina koju je po dolasku u Istanbul, prilikom prvog razgovora Ismar pomenuo? Rekao mi je, da podsetim kako mi se može desiti, u sluèaju pokušaja bekstva, da budem uhvaèena i kažnjena prodajom nekom seljaku koji èe od mene tržiti da radam decu. Možda me stigla takva sudbina. Nikada se gore nisam oseèala. Te veèeri sam, u razmišljanjima, shvatila da je prethodna pozicija, kako se god to èinilo nelogiènim, bila bolja od ove, u kojoj sam sada. Prihvatila sam u Dubaiju i u Istanbulu ulogu prinudne prostitutke. Bilo je jasno da sam, uz sve gadosti koje sam doživljavala, bila oslobodena onog najgoreg - da rodim neželjeno dete i razbijem svoj život kao staklo. Mislim i danas, evo dok ovo prièam, da to nikako ne bih mogla da preživim. Ubila bih se. Ali te veèeri pojma nisam imala šta me èeka. Ponudila mi je ona žena veèeru, nekakve pite, gibanicu, stvarno ne umem da objasnim šta me je nudila, a kada sam posle samo nekoliko zalogaja ostavila tanjir, ona je otišla iz sobe i brzo se vratila, noseèi neko suvo meso. Probala sam i ustanovila da je sušena ovèetina. Nikad pre to nisam jela, ali jagnjetinu sam obožavala i danas smatram praznikom dan kada jedem jagnjetinu, i to mi je pomoglo da odgonetnem o èemu se radi. Dobila sam parèe suve kobasice, naravno, ne u smislu mesa. Bio je to onaj sudžuk, koji se, videla sam, može naèi i u nekim beogradskim radnjama. Uz parèe hleba dobila sam i šolju èaja. Glad oèiju nema i najela sam se kao da jedem najbolju hranu na svetu. Uskoro su se zaèuli glasovi ispred kuèe. Muški glasovi. Kiša je prestala da pada, ja sam oseèala umor, dremalo mi se, ali sam pomisao na nove okolnosti u kojima sam se našla odnosila je, kao rukom, san od mene. Verovala sam da èu noc provesti u toj sobi. Žena koja je donela veèeru mirno je sedela i rašivala makazama neku tkaninu. Nije ni pogledala u mom pravcu. Glasovi koje sam èula pred kuèom sad su bili bliži, gotovo pred vratima, ali uskoro su utihnuli, pa sam zakljuèila da su nestali u onoj sobi za muškarce. Nekoliko minuta kasnije moj novi gospodar ušao je u sobu i rekao nešto onoj ženi. Ona me podigla, uzela pod ruku i povela. Èovek je krenuo ispred nas, prošli smo mali hodnik i ušli u sobu u kojoj su sedela trojica muškaraca. Bi su srednjih godina, osim jednog koji je mogao imati blizu šezdeset. Taj je u rukama držao nekakav instrument, koji pre toga nikada nisam videla. Lièio je na tamburu, ali sa ne uobièajenom dugim vratom. Svi su ustali, kada sam ušla u sobu. Okrenula sam se videla da je žena nestala iz sobe. Vrata su bila zatvorena Moj gospodar je stajao iza mene, držeèi ruke na ledima, s osmehom na licu koji se mogao protumaèiti jedino i samo kao izraz velikog zadovoljstva što pred svojim prijateljima i: rodacima, ne znam ko su mu bili, može da se pohvali novom ženom. Mladom, zgodnom, lepom i u sve to još sa plavom kosom. To je u Turskoj retkost. Stajala sam na sredini sobe, oni su posedali na jastuke razbacane po podu, a pod je bio prekriven èilimima. Zavese na prozorima bile su navuèene, gorelo je samo jedno svetlo nekakva noèna lampa u uglu sobe i oseèao se jak miris duvana. Èovek sa tamburom poèeo je da prebira po žicama, a ostali se užarenih oèiju gledali u mene. Onaj koji me je kupio od Ismara poèeo je da nešto govori, bilo je oèito da se meni obraèa, ali ja ništa nisam razumela. Onda se podigao i posle pomalo smšnog objašnjenja, uglavnom telom, shvatila sam da traži o mene da plešem. Nisam imala ni volje ni snage za tako nešto On je opet, sada veè sa neskrivenom ljutnjom, tražio da plešem. Setila sam se onog lokala u kojem sam bila sa Ismaror i njegovim poslovnim partnerima iz Ukrajine, u kojem nas je sve zadivila prelepa plesaèica trbušnog plesa. Oni su od mene oèekivali nešto slièno, to je bilo izvesno, ali pomoèi nije bilo. Ja to nisam znala. Kada je po treèi put ustao sa poda, moj gospodar me je zgrabio za ruku iznad lakta i okrenuo nekoliko puta. Umalo nisam pala. Govorio mi je nešto u lice i mada nisam ni reè razumela, znala sam da treba da plešem. I dalje sam stajala u mestu. Usledio je strahovit šamar od kojeg mi je glava odletela u stranu.. Uspela sam da se održim na nogama, mada me je i on malo pridržao. Njegovo lice stajalo je ispred moga na nekoliko santimetara. Bila sam potpuno nemoèna, a kada sam osetila da mi raskopèava dugmad na košulji sledila sam se. Prva pomisao bila je da èe me svi oni sada silovati. On je raskopèao moju košulju, skinuo je i bacio na pod. Na meni je ostao donji deo i grudnjak.

barjak	#78
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:18:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Oslobodena svake nade da mi neko može pomoèi, u trenutku sam se pomirila a sudbinom i poèela otvoreno da gledam u oèi najpre ovoga koji me je maltretirao, a onda i ostale na podu. Cekala sam samo kada èe da me obore, skinu i preostalu odeèu i siluju. - Želela sam u tim trenucima da umrem, da nestanem iz te sobe, da me zauvek nema. Videlo se po njihovim licima da su zadivljeni mojim telom. Na sebi sam imala neki grudnjak za broj manji i grudi su mi, i nako bujne, prosto navaljivale groz tanki i prozirni materijal. U takvim trenucima u životu èovek se poput davljenika vata za slamku, èini ono što mu diktira unutrašnji nagon, pa sam i ja, valjda u nadi da èu produžiti stanje koje je svakog trenutka moglo da završi kobno po mene, poželela da se kreèem oko svoje ose. Pokušala sam, opet više nesvesno, da pratim ritam onog instrumenta. Njihala sam kukovima, pupak , je bio otkriven, suknja je kliznula niz telo i videli su se rubovi mojih gaèica. Oni su najpre lagano, a potom sve jaèe poèeli da udaraju dlanom o dlan. Plesala sam sa rukama izdignutim do glave i mogu misliti koliko ih je sve to uzbudivalo. Tada se dogodilo nešto što je, sigurna sam, otklonilo ono ružno što je moglo ili trebalo da usledi. Napolju se èula jaka sirena automobila - kao da je ispod prozora. Najpre jedanput, onda još tri puta. Moj gospodar je dao znak ta’rašu da prestane i svi su automatski okrenuli glavu prema prozoru. Ja sam instiktivno pokrila rukama grudi, ali vise na mene i nisu obraèali pažnju. Gazda je brzo napustio sobu, dok su oni razgovarali nešto izmedu sebe iskoristila sam priliku i obukla košulju. Nisu mi branili. Uskoro je gazda ušao u sobu i posle nekoliko reèenica su krenuli za njim. Mene je odveo do sobe u kojoj sam sedela sa onom ženom i gurnuo me unutra. Kada je upalio svetlo videla sam ženu da leži na divanu pored zida. Spavala je obuèena i brzo se podigla. Gazda je rekao nešto, ona je samo klimnula glavom i uskoro smo nas dve ostale same. Pred kuèom su se èuli motori automobila. Nekoliko puta svetla su preko prozora i zidova sobe, a onda je sve utihnulo. U sobi su, seèam se, bila dva uska kreveta. Pokazala je da legnem na jedan, a ona je legla na drugi. Pre toga zakljuèala vrata i stavila kljuè u nedra. Legla sam, ali nisam mogla da zaspem. Uplašilo me je otvaranje ulaznih vrata. Neko je ušao u kuèu ali uskoro i izašao. Medutim, imala sam oseèaj da nekoga ima ili u jednoj od soba ili ispred kuce. Oseèala sam se strašno. Ponižena, bez nade, a u situaciji na koju nikako nisam mogla da utièem. Setila sam se prvo èaleta i keve, onog telefonskog razgovora sa njima i obeèanja èu im se uskoro javiti, da èu doèi kuèi. Kako je te noci izgledalo izgubljeno i daleko. Zaèudo, nisam mogla da zaspim. Sve u meni bilo je ubijeno, sve nekako tupo i bez traga sve. Nisam više maštala, sanjala o bekstvu, nisam ništa imala u planu. U tim crnim mislima doèekala sam jutro. Zena na drugom krevetu spavala je dubokim snom. Lagano sam se obukla, razmakla zavese i pogledala kroz prozor. Bili smo na spratu kuèe, ispred je bilo drveèe, izmedu njega uzak prolaz posut sitnim kamenom, koji je vodio do glavnog puta, saobraèajnice koja je prolazila selom. Povremeno se èuo zvuk motora, gore na glavnorn putu. Nisam znala šta da radim. Ležala sam i gledala u zid. Kada se žena probudila objasnila sam joj da želim u toalet, da mi treba umivarije, pranje zuba... Sišle smo ponovo u prizemlje i dole zatekle jednog èoveka kojeg sinoè nisam videla. On je ubrzo napustio kuèu, a ja sam se zadržala sigurno pola sata u prostoru koji je trebao da bude kupatilo. Istina, bila je tu i kada i lavabo, ali sve je delovalo prljavo i zapušteno. Po tome sam zakljuèila da onaj èovek koji me je kupio ili nije oženjen ili živi sam, sa onom ženom koja ga služi, ili mu je ta kuèa neko sklonište u kojem se provodi i gde dovodi svoje prijatelje. Kada sam izašla, èekao me je doruèak. Opet pita i šolja èaja. Dok sam jela, žena je sedela preko puta mene i gledala u moje noge. Moje skupocene italijanske cipele bile su joj, verujem, èudne i nije skidala pogleda sa njih. Posle jela, pokušavala sam, uglavnom rukama, da od nje saznam gde je gazda, šta se noèas dogodilo, kuda su svi nestali... ali uzalud. Ona je samo slegala ramenima i odmahivala glavom. Opet sam èula da neko ulazi u kuèu, zatim korake u hodniku, pa izlazak iz kuèe. Nije bilo šanse da razgovaram niti je ta žena uopšte pokazivala neko interesovanje za mene.

barjak	#79
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:19:36	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Pospremila je po sobi, izlazila povremeno, ostavljajuèi vrata otvorena, valjda da me drži na oku, rnada meni na kraj pameti nije bilo da pokušam da bežim. Gde da pobegnern? Da se uvalim još u veèu nevolju. Negde oko podneva ispred kuèe èuo se automobil. Osetila sam nervozu, verujuèi da dolazi gazda, najverovatnije sa društvom od sinoè. Povukla sam se u ugao sobe i èekala. Automobil je i dalje radio, koliko sam ja mogla da zakljuèim bio je parkiran u blizini prozora i skoro smo obe èule otvaranje ulaznih vrata. Naime, ona žena se uznemirila, posebno nakon što je pogledala kroz prozor. Uskoro su se vrata naše sobe otvorila i na njima je stajao mladiè mojih godina. Pogledom je preleteo preko sobe, okrenuo se da osmotri hodnik i onda meni dao znak da izadem. Poslušala sam bez reèi. Kada sam ušla u hodnik, on je rekao nešto onoj ženi i zatvorio vrata. Pokazao mi je rukom da izadem napolje, pošto su i ulazna vrata bila otvorena. Samo što sam izašla i okrenula se polulevo došlo mi je da vrisnem od sreèe. Par metara od mene stajao je Safet. Potrèala sam prema njemu, zagrlila ga, kao da sam videla oca, tako sam se obradova. - Nemoj ništa da me pitaš, sve èu ti objasniti u autu. Vratati se brzo u kuèu uzmi svoje stvari i idemo. Uletela sam i za nekoliko sekundi pokupila sve stvari i donela. Ona žena me je nemo posmatrala. Izletela sam ipred kuèe, gde je Safetov mladi prijatelj okrenuo auto. Seli smo unutra i krenuli. Automobil se lagno kretao kroz selo, a ja sam drhtala od uzbudenja. Ponovo je moj život dobio smisao, vratila se nada i to u trenucima kada je sve oko mene izgledalo tamno kao noc. Sedela sam sama na zadnjem sedištu luksuznog automobila. Safet i njegov mladi prijatelj, koji je vozio, bili su napred. Videlo se da su i jedan i drugi pomalo nervozni. Kilometar, dva po izlasku iz sela, vozaè je smanjio brzinu i kretali smo se najviše pedesetak kilometara na sat. Jedan i drugi su gledali sa strane, kao da nešto traže. Onda smo prošli pored jednog sporednog puta, koji se sa desne strane spajao sa glavnim, èak mislim da nije bio ni asfaltiran. Primetili smo, svi u jednom èasu, automobil parkiran nekoliko desetina metara do glavnog puta, malo uvuèen u sumu. Naš vozaè je naglo zakoèio tako da sam gotovo udarila glavom u prednje sedište. Neki sekund kasnije onaj automobil izašao je na put i stao iza nas. Safet je napustio kola. To isto je uradio èovek iz automobila koji nam se pridružio i razgovarali nekoliko minuta. Ubrzo smo krenuli, samo što smo mi vozili sporije, u stvari, pratili smo ritam kola koja je pustio da idu ispred naših. - Nemoj ništa da se plašiš, to su moji prijatelji, rekao mi. Jedan od njih je iz policije, angažovali smo ga da se nadje u sluèaju kontrole na putu - rekao je Safet na srpskom jeziku, ne okreèuèi se meni. Odmah potom je izvukao mobilni telefon i uspostavio kontakt najverovatnije sa Ijudima iz prednjih kola. Ja sam èutala. Prošli smo kroz jedan provincijski gradiè, nisam mu zapamtila ime, i skrenuli levo na poslednjoj velikoj raskrsnici. Ona kola su i dalje bila ispred nas. Safet je postao mnogo mirniji. - Kako ti je bilo? - upitao me je. - Jesi li imala neugodnosti? - Nisam. Noèas su tražili od mene da ih zabavljam. Da budem iskrena, verovatno bi sve po mene završilo jako ružno da nas nije prekinula neka noèna poseta, neki automobil. Taj što me je kupio od Ismara ubrzo je pokupio celu ekipu i napustili su kuèu. Kao što ste videli, nisu se vratili do danas. - Ni to noèas nije bilo sluèajno. Ja sam preduzeo, doduše u velikoj žurbi, nešto da ih razdvojim od tebe i, eto, uspelo je. Nema smisla da ti prièam dalje, a i nevažno je pred èinjenicom da je uspelo. Plašio sam se da te ne povrede. To su primitivni i neobrazovani ljudi. U Istanbulu žena još i nekako uživa odredjena prava i poštovanje, ali ovde u provinciji... - Safete, kako ste saznali da sam prebaèena izvan Istanbula, da sam u tom selu? - bila sam radoznala. Premestila sam se u levi kraj automobila tako da mogu da vidim Safetovo lice i da razgovaram sa njim. On je èutao neko vreme, zagonetno se smeškajuèi. - Mogu da ti kažem, ti si odrasla devojka i neèeš mi zameriti. Mnogo mi je pomogla, a naravno i tebi, Ismarova sekretarica. Nju si pretpostavljam upoznala? - Da, to je ona zgodna žena. Zar vam je ona rekla šta se dogada? - Taèno, ona mi je rekla, ona i ja smo, oprosti mi dete na ovom, veè nekoliko godina u vezi. Gotovo da živim više kod nje nego medu svojom porodicom. Ali, to je izvan ove prièe i ne treba da te optereèujem. Dakle, od nje sam saznao šta se dogada.

barjak	#80
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:20:07	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Hitno mi je javila da je Ismar odluèio da te proda, a pošto je znala gde i kome, javila mi je je na vreme tako da sam preduzeo sve što je bilo u mojoj moèi da te izvuèem. - Sada mi je jasno njeno ponašanje kada sam poslednji put bila kod Ismara. - Šta se dogadalo? - upitao je Safet. - Ništa posebno, samo je ta žena, za razliku od ranijih naših kontakata, bila neuobièajeno ljubazna, otvoreno me pitala kako se oseèam u poziciji koju imam, kako mi je u Istanbulu. Mislila sam da me provocira i nisam se upuštala u poverljive razgovore. - Da, ona mi je sve rekla, ukljuèujuèi i onu pucnjavu koju ste imali na izlazu iz Istanbula; Ismar joj je telefomdojavio. Dobila je zadatak da organizuje ljude koji èe doèi po vas u onaj motel, ali je istog trenutka i mene izveštavala o svemu što se dogada. Tako sam noèas uspeo da se organizujem i insceniram, navodno, veliki posao zbog kojeg onaj kreten, što te je kupio od Ismara, morao hitno da otputuje. Mogu da ti, u ostalom kažem - on je u lancu Ismarovih ljudi koji na odredenim relacijama sa Istoka prebacuju drogu preko Turske i to dalje preko Bugarske ide u Evropu. Iskoristio sam njegovu pohlepu za svakim dolarom i strah koji ima pred Ismarom, pa sam ga poslao na put. - Možete li imati zbog toga problema kod Ismara, kada sazna da ste prevarili njegovog èoveka? - bila sam znatiželjna. - Ne, to su uradili ljudi za koje Ismar nikada u životu nije èuo. Grupa mojih dobrih prijatelja, ali bili su toliko ubedljivi da onom seljaku na pamet nije palo da se Ismaru javi telefonom. Ubedili su ga da je potrebna najveèa tajnost koja iskljuèuje bilo kakav kontakt i on je sad negde na granice Turske. Kada shvati da je prevaren poludeèe, ali je nevažno. Uostalom, u ovom poslu prevare su nešto najnormalnije. Tu se gine više nego u saobraèaju, pa èe prevara na kraju doèi kao uteha, nasmejao se Safet. - Znate li nešto o pucnjavi èiji sam bila svedok? Jedva smo izvukli žive glave. - Nisam ti do sada prièao, a nismo doduše ni imali priliku, tako nešto se Ismaru èesto dogada. Mislim da je u pitanju neki veliki posao oko droge. Koliko znam onaj èovek kojeg su uzeli za taoca predstavlja sam vrh trgovine drogom u Turskoj, ima ih pet, šest, i Ismar je uleteo u jedan kanal koji nije smeo da dira. Opominjali su ga, ali uzalud. - Šta je sa èovekom kojeg su poveli kao taoca, odnosno kao zaštitu, pošto ne verujem, da bismo preživeli da njega, nije bilo na zadnjem sedištu automobila? Izrešetali bi nas. Slažete li se Safete? - U pravu si. To je bio dobar potez, jedini dobar potez, u toj situaciji. Slažem se da bi vas sve pobili da njega nije bilo. Ovako, imali su naredenje, verujem baš od njega, da ne pucaju. Ne znam gde je sada taj èovek, ali neèe mu se ništa dogoditi. Otkupièe ga njegovi, samo što èe Ismar zbog te gluposti nekoliko meseci morati da se prikrije, da deluje iz tajnosti. Neèe mu biti prvi put. Ne plašim se ja za njega. Kola su prolazila predivnim krajem u kojem bih sigurno uživala da situacija nije bila tako složena. S vremena na vreme Safetov mobilni telefon je zvonio, a i on je zvao nekoga. Zaustavili smo se posle dva, tri sata vožnje kod jednog restorana da ruèamo. Jedan i drugi automobil vozaèi su parkirali tako da ne padaju u oèi onim što prolaze pored restorana. Unutra su nas poslužili jagnjetinom. Za mojim stolom, pored Safeta i našeg vozaèa, nije sedo niko, ali je kasnije Safet pozvo èoveka èetrdesetih godina, da nam se pridruži. Na prvi pogled je bilo jasno da se ne radi o Turèinu. Samo što je seo za sto Safet mu je na srpskom rekao: - Esade, ovo ti je zemljakinja, odnosno, naša zemljakinja. Iz Beograda je. Sve drugo znaš, a sada je prilika da se upoznate. Možda se posle i neèete videti. - Drago mi je gospodice - progovorio je taj èovek na srpskom, a ja sam, verujem, izgledala prilièno blesavo, vrteèi glavom najpre u pravcu Safeta, a onda Esada, pa ponovo tako. Ništa mi nije bilo jasno. - Vi ste iz Srbije, upitala sam èoveka? - Da, roden sam u Kraljevu, kasnije su se moji preselili u Rašku i danas su tamo, a ja sam pre petnaestak godina, ttažeèi bolji život, napustio Srbiju, otišao kod rodaka u Nemaèku, a kako se ispostavilo da tamo nema šanse da radim druge poslove osim gradevinskih, krenuo sam sa jednim zemljakom u Tursku. I, evo me danas ovde. Veliki sam prija telj sa Safetovom porodicom i kada mi je rekao o èemu se radi, da treba pomoèi jednoj devojci iz Beograda, porucio sam mu da raèuna na mene. - Èime se bavite u Turskoj? - ispitivala sam Esada.

barjak	#81
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:20:56	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Uglavnom trgovinom. Imam i dva butika, nešto saradujem sa zemljacima, tvojim i mojim, prebacujem u Srbiju džins, otuda uvozim kožu, radimo nešto i sa zlatom i srebrom. Mora se priznati da mi ide dobro. - Da, ali ima nešto što nam Esad nije rekao, nešto što moramo da menjamo što pre. Je li tako Eso? - upao je Safet u razgvor. - Ma pusti to Safete, kasno je. - Nije kasno Esade. Tebi je èetrdeset i neka. Jeste prolazi poslednji voz, ali ima vremena da uskoèiš – nastavio je Safet, a onda se okrenuo prema meni i rekao. - Znaš, Esad se još nije oženio. Bilo je prilika, dobrih prilika, ali on nešto previše bira i tako mu prodoše godine. Ona koja se za njega uda živeèe kao kraljica - kazao je Safet, gledajuèi u mene, što sam protumaèila kao sugestiju, poruku. Medutim, ja sam bila u drugim mislima i prebacila sam razgovor na sasvim suprotnu stranu, na muke u kojima smo se našli i Safet i ja. - Šta vi mislite Esade hoèe li Safet uspeti da me prebaci u Srbiju? - upitala sam zemljka iz Raške. - Safeta znam godinama i verujem da ga dobro poznajem i kao èoveka sa èvrstim karakterom i kao osobu koja završava zapoèete poslove. Prièao mi je o tebi, znam gde si bila, da ne možeš doèekati susret sa svojima, ali moraš biti strpljiva. Nas nekoliko je tu da budemo Safetu pri ruci. Najvažnije èe biti da te prebacimo preko granice, da te izvuèemo iz Turske. Dalje èe, verujem, ièi lakše. Uskoro smo krenuli dalje. Esad je otišao u automobil ispred nas, tamo su bila još trojica, a putovanje je nastavljeno nešto bržim tempom. Seèam se da smo na jednom mestu prešli most iznad neke reke i taj most je nešto njlepše što sam na tom putovanju videla. Izgledao ie kao biser u zelenilu baèen i zaglavljen izmedu dve obale. Cim smo prešli preko mosta put je savijao u levo, išli smo uz reku, a ja sam oduševljena lepotom toga mosta dugo držala glavu na prozoru gledajuèi ga. Sve dok se to moglo. Odjednoin se, iza velike krivine na putu kao iz zemlje iznikla, pojavila patrola policije. Dali su nam znak da se zaustavimo. U stvari, zaustavili su ona kola ispred nas, a kako se naš vozaè malo zbunio, pomislio je da i mi treba da se zaustavimo, smanjio je brzinu. Medutim, policajac nije davao znak da stanemo, ali sada, pošto smo se približili Esadovom automobilu, nije bilo više šanse da ih zaobidemo i nastavirno sa vožnjom. Drugom trakom prolazili su automobili. To naše stajanje jedan od policajaca iz patrole je iskoristio i dao znak i nama da se parkiramo i saèekamo kontrolu. Dok je jedan iz grupe policajaca pregledao dokumenta Esadovog vozaèa, drugi je laganim korakom krenuo prema nama. Videla sam da se Safet uznemirio, èak je opsovao na srpskom. U tom trenutku iz Esadovih kola izašao je jedan od putnika i obratio se policajcu koji samo što nije došao do nas. Razgovarali su, a onda je onaj iz automobila pokazao nešto što je lièilo na legitimaciju. Policajac je samo klimnuo glavom, pozdravio ga i vratio se do patrolnog automobila. - U redu je, ovaj èovek je iz policije i zato smo ga i poveli - kazao je Safet. Kontrola Esadovih kola je bila završena i mi smo nastavili put. Samo što smo odmakli Safet je telefonom stupio u vezu sa Esadom i posle završenog razgovora, okreèuèi prema meni rekao: . - Znaš li šta je ovaj rekao policajcu? - Ne, ne mogu ni da predpostavim - odgovorila sam. - Rekao je da sam ja brat nekog našeg ministra, da se sa kèerkom vraèam u Istanbul, a da je on, zajedno sa Edom i ostalima, u pratnji. Posle toga je Safet zaèutao. Naravno, spominjanje kèerke kojoj sam ja neverovatno slièna, bar mi je to Safet rekao izazvalo je u tom plemenitom èoveku seèanje na kèerku koja je izgubila život u saobraèajnoj nesreèi 1991, godine. Posle toga Safet je dugo èutao i gledao ispred sebe. Èini mi se da je i vozaèu bilo jasno da se Safet našao u kovitlacu teških i žalosnih misli o tragediju koja je zadesila njega i njegovu porodicu. Lagano se spuštalo veèe. Jedan telefonski poziv vratio je Safeta u stvarnost. On se okrenuo i rekao mi da èemo uskoro biti u predgradu Istanbula. Nije bilo baš tako, vozili smo se još manje od sat vremena pre nego što smo u daljini sada veè u noèi, videli svetla velegrada. Saobraèaj je bio veoma gust. Prestrojili smo se u tri beskrajne kolone prema centru grada, a onda sam, zabrinuta za eventualnu Ismarovu potragu i reakciju onog tipa kod kojeg sam prenoèila, upitala Safeta gde èu da spavam. - Naravno da neèeš tamo gde si bila. Ništa ti, dete, ne brini. Odredili smo skrovište za tebe, a ako bude potrebno menjaèemo mesto tvog boravka i nekoliko puta na dan.

barjak	#82
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:21:34	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Imas li još uvek onaj falsifikovani pasoš kod sebe? - Nemarn, uzeli su mi ga - rekla sam. - Dobro, i to èemo da rešimo. Uradièemo novi – izustio je Safet. Zaustavili smo se ispred jedne kuèe u delu grada koji ne bi mogao smatrati ekskluzivnim. Najpre smo sedeli u kolima desetak minuta, oèekujuèi Esada i èoveka koji je otisao sa njim da se vrate. Pojavili su se u pratnji starije žene, mogla je imati oko šezdeset godina, i svi su prišli našim kolima. - Idemo, sve je u redu - rekao je Esad Safetu i meni. Napustili smo kola, ostao je samo vozaè i ušli u kuèu. Bila je to, spolja, prilièno zapuštena kuèa na sprat, ali kada smo ušli unutra kontrast izmedu spoljašnjosti i unutrašnjosti bio je prosto neverovatan. Sve je bilo èisto sa malo nameštaja odabranog sa ukusom, zidovi su bili okreèeni u belo, divno nameštena kuhinja i velika soba, prostrano kupatilo... - Devojko, ovo je teta Hazila. Kuèa je prazna i ona vodi raèuna o njoj. Ti èeš biti u prostorijama na spratu. Nigde se neèeš kretati izvan kuèe, neèeš prilaziti prozorima, neèeš izlaziti na balkon, a sve što ti bude trebalo dobièeš ili od nje ili od mene i Esada. Od ovog trenutka poèinje realizacija plana koji èe se okonèati onoga trenutka kada udješ u Srbiju i kada mi se javiš iz Beograda, od svojih roditelja. Tek tada èe sve biti završeno - izgovorio je u jednom dahu Safet. Dodao je da èe sutra navratiti oko podne i uskoro su svi napustili kuèu. Hazila mi je dala kuènu haljinu i papuèe, istuširala sam se i otišla u svoju sobu. Reèeno mi je da ne palim svetlo, pa sam se uvukla u krevet pomoèu svetla iz hodnika. Glava mi je bila okrenuta prema prozoru. Nebo osuto zvezdama bilo je te noèi posebno vedro. Nigde oblaèka, a ja sam preko krova kuèe u komšiliku, poput deteta, poèela da brojim zvezde, èekajuèi da neka padne, da poželim što brži povratak u Beograd. Ležala sam sa rukama ispod glave. Sve je sada bilo drugaèije. Pre samo 24 sata u onom selu bila sam na rubu ponora, u situaciji koja je obeèavala nova poniženja posle kojih, da su se dogodila kako sam oèekivala, verovatno ne bih imala snage da nastavim život. Sada sam opet na krilima nade, ponovo razmišljam o èaletu i kevi, o bratu Èedi, o mom Beogradu, Svetlani, Tanji, Banetu, društvu koje sam ostavila pre èetiri godine. Opustila sam se kao da sutra kreèem za Beograd prvim vozom, kao da sam u Istanbulu na turistièkom putovanju. Svu tu nadu, i snagu da èekam, ulio mi je Safet zajedno sa Esadom. Prvi put za èetiri godine razgovarala sam i družila sam se sa ljudima koji govore mojim jezikom i koji žele da mi pomognu. San nije dolazio na oèi i veè je bilo, mislim, oko dva sata posle pola noèi, a ja sam i dalje razmišljala i brojala zvezde. Medutim, u jednom trenutku uèinilo mi se da se nešto mièe na krovu kuèe u susedstvu. Ta kuèa je od mog prozora bila udaljena najviše desetak metara i nije bilo nikakve šanse da se varam. Jeste, bila je noè, ali vedra i lepa noè kroz koju se daleko videlo. Podigla sam se i protrljala oèi. Nije bilo sumnje - na krovu te kuèe bio je èovek. Lagano se kretao preko krova, zaustavljajuèi se svakih nekoliko metara osmatrajuèi okolo. Uhvatio me je strah. Ni sama ne znam zašto, povezala sam tog èoveka sa sopstvenom situacijom i munjevito kroz glavu mi je proletela misao da se možda ne radi o poteri za mnom. Da Ismar možda nije saznao gde se nalazim ili onaj seljak i sada šalje svoje ljude da me kidnapuju ili ubiju. Možda su nas pratili sve vreme, možda im je ova baba dojavila, možda je sve neka igra - razmišljala sam. Èovek je došao do vrha krova i brzo se prebacio na drugu stranu. Sada ga je èekala veèa strmina, ispod nje nekakva garaža ili nešto slièno, sa koje je mogao da ude u naše dvorište, a ostalo je, plašila sam se lako. Sta da radim? To pitanje odzvanjalo mi je u glavi, a u stvari postojao je samo jedan izlaz. Da probudim Hazilu i kažem joj šta se dogada u komšiluku, pa šta bude da bude. Sjurila sam se niz stepenice, ne paleèi svetlo, i za èas došla do njene sobe. Ušla sam bez kucanja. Ona je spavala èvrstim snom. Probudila sam tu ženu, a kako nije znala ni reè engleskog, a ni ja turskog, povela sam je onako uplašenu prema prozoru. Površinu krova iz njene sobe nismo mogli da vidimo, a sada nije više bilo ni onog èoveka. Žena je zabezeknuto gledala u mene ništa ne shvatajuèi dok sam ja i dalje uporno pokazivala prema krovu u nastojanju da je ubedim kako gore ’nekoga ima. Ona je gledala, ali kao ni ja nije ništa videla. I baš kada sarn pomislila da èu ispasti paranoik, onom ravnom krovu pojavio se èovek o kojem sam govorila.

barjak	#83
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:22:21	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Hazila se trgnula i povukla i mene u unutrašnjost sobe. Èovek je stajo neko vrerne, a onda je legao na krov, verovatno nasluèujuèi neku opasnost, neke zvuke koji su mi bili sumnjivi. Htela sam da otvorim prozor, ali mi Hazila nije dala. Povukla me je za sobom i ostavila ispred stepenica, koje vode na sprat do moje sobe. Vratila se držeèi u ruci ogromnu baterijsku lampu i krenule smo stepenicama prema mojoj sobi. Vrata su bila otvorena i lagano smo ušle unutra. Prišle smo prozoru koji je bio poluotvoren, jer sam ga ja otvorila. Onaj èovek je i dalje ležao na krovu. Onda se lagano podigao, pa èuènuo osmatrajuèi okolinu. Bio nam je okrenut ledima. Hazila je santimetar po santimetar otvarala prozor, toliko da se može nagnuti preko, a onda u sekundi ukljuèila lampu i snažan snop svetlosti, usmerila prema onom tipu na krovu. On je nekoliko sekundi bio u šoku. Lampa je imala snažan, èak neuobièajeno snažan snop svetla pod kojim smo videli da èovek na sebi ima crnu odeèu i isto tako crnu kapu navuèenu do pola èela. Bilo je oèigledno da ni sam ne zna šta da radi. Okrenuo se tek toliko da vidi iz kojeg pravca dolazi svetlo i dalje smišljajuèi šta da radi. Èinilo se da to sve traje neuobièajeno dugo, a onda se on bacio napred, pokušavajuèi da se izvuèe ispod dela krova koji je natkriljivao ravninu iznad garaže. Kada je video da nema prostora da se zavuèe, munjevito se otkotrljao prema rubu. Svetlo ga je i dalje pratilo, bio je na brisanom prostoru, bez ikakvih šansi da se sakrije. Onda je odluèio. Podigao se i u dva-tri koraka stigao na drugu stranu, vodeèi raèuna da ne okreèe glavu prema nama, i skoèio na zemlju, odnosno u dvorište kuèe na èijem je krovu bio. Veè sledeèeg trenutka zaèuli smo lavež psa, koji je potrajao dobar minut. Upalila su se i svetla u kuèi, potom i u dvorištu, a nas dve smo se povukle u tamu kuèe. Osmatrale smo šta èe da se desi. Svetla su i dalje bila upaljena, ali nikakva buka se više nije èula. Èak ni lavež psa. Hazila mi je dala znak rukom da legnem, a onda je otišla u prizemlje. Dugo nisam mogla da zaspim. Gledala sam ponovo onaj krov, oèekujuèi da se opet neko pojavi, ali ništa se nije desilo. Tako sam i zaspala. Jutro je bilo divno. Kuèa na èijem se krovu prošle noèi odvijala mala drama kupala se u suncu. Posle izlaska iz kupatila srela sam Hazilu, nosila je kafu od koje je mirisala cela kuèa. Popila sam je u slast. Smešile smo se jedna drugoj zbog sinoènjeg dogadaja, ali nas je jezièka barijera spreèavala da iznesemo i utiske. Posle doruèka vratila sam se u sobu i za veliko èudo ubrzo zaspala, što mi se retko dogadalo u životu. Èak ni onda kada sam u beogradu dolazila kuèi u svitanje, budila se oko deset i nastavljala kao da sam spavala celu noè. Zivot i umor su èinili svoje. Probudila sam se negde oko podne. U stvari, probudio me je razgovor u prizemlju sobe, a èula sam ga zbog otvorenih vrata. Prepoznala sam Safetov glas i sišla. Samo što me je ugledao nasmejao se i rekao da ne brinem zbog sinoènjeg dogadaja. Hazila mi je sve isprièala. Kada sam ja ponovo zaspala ona je prošetala i sluèajno srela vlasnika ove kuèe u komšiluku, koji joj je sam, bez pitanja, rekao da je neko pokušavao da ga opljaèka. Po njegovoj prièi izgleda da je taj èovek loše prošao. Skoèio je u dvorište i tamo naleteo na velikog psa. Uspeo je da preskoèi ogradu, ali su u dvorištu i na ogradi ostali tragovi krvi. - Safete, jako sam se prestrašila noèas. Razmišljala sam èak da je taj èovek tamo bio zbog mene, da su nas pratili i da hoèe da me likvidiraju. - Ni govora, nema razloga da se optereèuješ takvim pretpostavkama. Na bezbednom si. Ljudi koji su uèestvovali u operaciji tvog spasavanja iz onoga sela, moji su ljudi od najveèeg poverenja. Svašta sam pokušao sa njima, svašta sam im èinio u životu, uvek dobro i oni su mi dobrom vraèali. Budi mirna, dete. Sve èe biti dobro. Safetove reèi su delovale terapeutski. Hazila se samo smeškala, a ja sam, seèajuèi se onoga od noèas, rekla Safetu: - Ova žena je izuzetno hrabra. Ne znam da li vam je rekla kako je baterijskom lampom "skinula" onog tipa sa krova. Držala ga je u snopu svetlosti, sve dok nije skoèio sa krova. - Jednom kada budemo imali vremena prièaèu ti ko je Hazila. Volim je, kao sestru, a što se hrabrosti tièe prošla je ona mnogo veèa iskušenja. To noèas je njoj bila dobra zabava. Nego, da vidimo šta èemo sa pasošem. Ti verovatno nemaš neku fotografiju koja bi mogla da posluži. - Nemam, Safete, zaista nemam. Nisam ni bila u situaciji da me za tako nešto slikaju. Ono što su uradili u Dubaiju nisam ni videla. Samo sam bila upoznata sa pasošem kada je bio gotov.

barjak	#84
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:22:57	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Fotografije su neophodne, naravno. Videèemo šta može da se uradi. Znam jednog fotografa, u stvari on se fotografijom bavi amaterski, ali mislim da bi mogao da uradi ono što nam treba. Saèekaj - rekao je Safet, uzeo telefon i okrenuo nekoliko brojeva. Oèigledno, nije mogao da nade tog fotografa, ili nije imao broj, pa se raspitivao kod drugih. Posle ne znam kog razgovora, rekao mi je: - U redu je. Vraèam se za pola sata sa èovekom koji èe da ti ovde napravi fotografije, odnosno da te slika, a dok se ja vratim ti se malo našminkaj i sredi frizuru. Tako je i bilo. Safet se ubrzo vratio sa èovekom možda desetak godina mladim od njega. Nosio je torbu i kada smo se upoznali videla sam da me gleda oèima u kojima je plamtela požuda. Popeli smo se na sprat i on je ocenio da èe najkvalitetnije fotografije da napravi u jednoj maloj sobi koja je lièila na ostavu, ali - najverovatnije zbog toga što je bila prazna sa mnogo svetla - pretvorili smo je u priruèni studio. Postavio je aparat na stativ, ja sam stala uz zid, a onda je on poèeo da me namešta. Dodirivao mi je grudi i lice, milovao ramena, a ja nisam znala šta da uradim. Mogla sam sve da prekinem i pozovem Safeta, on je ostao u prizemlju, ali fotografije su mi trebale, pasoš je bio neophodan, morala sam da progutam i tu gadost. Napravio je nekolko snimaka, a kada sam pomislila da je gotovo on je, na prilièno lošem engleskom, napomenuo da je to bila samo proba i nastavio da me namešta. Ponovo je okinuo aparatom nekoliko puta, a onda došao kod mene i pomerajuèi moje telo levo-desno, za nekoliko santimetara, upitao da li bih htela da mu poziram na drugi naèin, da malo razgolitim svoje telo. Vi predivno izgledate, bila bi šteta da to ne zabelezimo kamerom. Evo povucite haljinu iznad kolena, ovako, govorio je podižuèi levi deo haljine, ujedno milujuèi moju butinu. U èasu kada sam htela to da prekinem ili šamarom, ili vikanjem; èuli su se koraci na stepenicama. Uskoro se na vratima pojavio Safet, a onaj tip se brzo povukao iza aparata i, naknadno je napravio još nekoliko snimaka, obavestio je Safeta da je sve u redu. Ubrzo je posle pièa napustio kuèu. - Dogovorili smo se da se sa gotovim fotografijarna vrati kroz dva sata, rekao je Safet, više za sebe nego što je to bilo upuèeno meni. Nisam htela da mu kažem kako se ponašao onaj tip, pošto to jednostavno ne bi moglo da poboljša situaciju. Naprotiv. Medutim, plašila sam se da taj èovek ne ode do policije i isprièa kako je snimao neku devojku, oèigledno strankinju, za liènu kartu ili pasoš, svejedno. Sumnjivo u svakom sluèaju. Rekla sam i to Safetu, ali je on odmahnuo rukom, dodajuèi da je onom fotografu dao toliko novca koliko on nije u stanju da zaradi za dva meseca. - Ne plaši se, vratièe se on radi novca. Ništa mu nisam dao, dok ne vidim fotografije, a ni posle neèe biti razloga za strahovanje. On je kukavica i kada mu pripretim ozbiljno, ni sebi sutra neèe priznati gde je bio i šta je radio, a kamoli policiji - pokušavao je Safet da me umiri. I zaista, posle sat, sat i po vremena tip se pojavio sa fotografijama. Bile su kvalitetnije nego što sam oèekivala -Doneo ih je desetak. Safet je odabrao šest, isplatio ga i èovek se uskoro izgubio. Posle ruèka i Safet je otišao. Rekao je da èe se vratiti sa pasošem ili veèeras ili sutra pre podne. - Safete, mogu li da vas nešto zamolim - zadržala sar ga na vratima. - Naravno, samo reci. - Volela bih da opet èujem roditelje, ako vam nije problen - Ne, ne ni govora. Izvini, na to sam zaboravio. Mog bisrno sada to da obavimo, ali strašno žurim. Moram da zavšim još nekoliko važnih poslova u gradu. Uradièemo to ili weèeras ili sutra. Telefon mi je stalno pri ruci, bez brige budi, uzvratio je i izašao. Oèekivala sam ga sa velikim nestrpljenjem uveèe, razmišljajuèi ostatak popodneva o roditeljima i o onome šta èu da ih pitam, o èemu èemo da razgovaramo. Medutim, Safet se nije pojavio i to me je uprkos svemu malo zabrinulo. Hazila je shvatila da nisam baš spokojna i stalno je ponavljala "o kej, o kej". To je jedino znala da kaže na engleskom. Te noèi sam spavala mirno i dugo. Sanjala sam ogromnu plažu na obali mora èija je boja podseèala na nebo pred kišu. Interesantno, plaža je bila pusta, a moji pokušaji da udem u vodu nikako nisu uspevali. Uvek se nešto ispreèilo, nekada vetar, pa veliki talas, onda glasovi, koji su se èuli iza mojih leda. Na kraju sam sela na obalu i gledala prema puèini. Videla sam u daljini brod koji se približavao, pa onda opet udaljavao od kopna. To je trajalo dugo, bar je u snu tako izgledalo i kada je brod bio veoma blizu obale, ja sam se probudila. Volela bih da mi je neko tada protumaèio san. Zbog bistrine slika koje sam videla u snu, zapamtila sam taj san i uvek mogu da ga preprièam do detalja.

barjak	#85
Posts: 706 18. Jú 2009. 15:23:37	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Safet je stigao sutradan nešto oko jedanaest sati. Znao je da ga oèekujem sa velikim nestrpljenjem i samo što je seo, izvadio je telefon. Kao i u onom prvom sluèaju ukucao je brojeve a onda mi dao aparat i rekao da ukucam svoj broj u Beogradu. Uradila sam to drhtavim rukama i uskoro èula da zvoni telefon. Posle petog ili šestog puta neko je podigao slušalicu: - Molim - èula sam glas majke sa druge strane. - Mama, ja sam, da li me èuješ? - Sunce moje, ti si. Bogu hvala da si se javila. Otkud zoveš, hoèeš da zovnem tatu, on je dole pred zgradom, kada dolaziš u Beograd - tekla je bujica reèi sa druge strane. - Mama, mama, samo se javljam da sam dobro. Nemoj da ideš po tatu, mnogo ga pozdravi, a ja èu se ponovo javiti kroz neki dan. Jeste li zdravi? - Jesmo, zdravi smo, sunce moje, i Bogu se molimo da te živi doèekamo. Mislili smo da se nikada više neèeš javiti. Èetiri godine su prošle. Svašta smo mislili, svašta se prica, ja sam uvek... - i mama je poèela da plaèe. Nekako sam je smirila obeèanjem da èemo se vrlo brzo videti. Treba samo još neke poslove da obavim i eto me u Beogradu rekla sam joj, pozdravljajuèi èaleta, Èedu i sve koji pitaju za mene. - Rekla sam svima da si se javila, nisu mogli da veruju, neki mi zaista ne veruju, misle da sam luda, da fantaziram, èula sam je kako prièa kroz suze. - Ajde sada da prekinemo razgovor. Mnogo vas volim: mama i jedva èekam da vas zagrlim i izljubim. Poljubi tatu i èuèemo se - rekla sam i prekinula vezu nakon što sam èula kevu da kaže: "Dobro sine". Ponovo sma plakala i Safet je èekao da se smirim. Hazila je donela kafu i ratluk. Atmosfera se popravila, a posebno sam se obradovala kada je Safet stavio na sto moj novi pasoš. Bio je engleski, u njemu je pisalo da se zovem Margareta Hoèkins. Nasmejala sam se slatko. - Znaèi više nisam Švedanka - upitala sam Safeta. - Nisi, a i šta ti fali da budeš Engleskinja, bliži su ti oni od Švedana - rekao je uz osmeh. Probudila sam se oko devet sati. Jutro je bilo sunèano i oseèala sam se dobro. Dolaskom u kuèu na periferiji Istanbula, gde se Safet brinuo o meni i odakle sam trebala da krenem na put za Srbiju, osetila sam veliku promenu. Uspela sam da se otrgnem od godinama gradenog oseèanja da sam u zarobljeništvu i bez ikakve perspektive. Naravno, iz kuèe nisam smela da izlazim, ali sam živela u ubedenju da o meni brinu Ijudi sa najboljim namerama, ukratko, prijatelji. . Posle doruèka sedela sam neko vreme za stolom, dok je Hazila pospremala sobu. Sa radija je dopirala lagana instrumetal-muzika. Sve èešèe sam razmišljala o Beogradu, u stvari, moj grad mi je stalno bio u mislima i u glavi su mi se preplitale slike roditelja, brata Èede, prijatelja, ljudi iz komšiluka. Strašno sam ih se uželela. Pogled mi je pao na televizor, koji je stajao u uglu. Ne pamtim kada sam gledala tv-program. Upitala sam Hazilu, nadajuci se da èe me razumeti, da li je televizor ispravan. Ona je samo slegla ramenima, ali je po mom interesovanju shvatila da nešto hoèu što je vezano za televiziju i poèela je da prekopèava elektriène kablove. Uskoro se èuo ton, a posle kraèeg vremena, na ekranu se pojavila i slika. Hazila je donela daljinski upravljaè, pa sam poèela da biram kanale. Televizor je bio prikljuèen na satelitsku antenu i ja sam se zadržala na jednom kanalu koji je emitovao muziku.Kada mi je to postalo dosadno, krenula sam da tražim nove programe i zaustavila se na jednom. Ne znam koji bio u pitanju. Emitovao je vesti. Preko celog ekrana stajala je karta Jugoslavije, u stvari bivše Jugoslavije sa novim državama, nekada èlanicama zajednièke zemlje. Obuzimalo me oseèanje koje ne bih mogla da opišem, ali sam se pretvorila u uho. Spiker je govorio o nekim pregovorima, sankcijama, mirovnim planovima.! Jedino sam shvatila da se radi o šukobu na prostorima zemlje koju sarn ostavila pre èetiri godine. Uskoro su vesti okonèane, u stvari prešli su na druge krajeve sveta i ja sam otišla u svoju sobu na spratu. Te veèeri došli su Safet i Esad. Veèerali smo zajedno, posle èega je Safet otvorio flašu crnog vina. Nazdravljali smo za moj povratak za ponovni susret sa roditeljima, za sreèan put, kao da ujutru kreèemo iz Istanbula. U jednom trenutku Esad je uzeo èašu i poželeo da nazdravi. Govorio je kako je te veèeri posebno sreèan, da se nalazi medu zemljacima, medu dobrim ljudima, zahvalio je Safetu na ukazanom poverenju, govorio o meni kao osobi koja ga je podsetila na Srbiju u kojoj je roden i slièno. Potom je na sto stavio jedan ukusno upakovan paketiè i rekao:

Oldalak : Elõzõ 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 Következõ

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.