Možda vi niste znali, da ljubav su vijeèni valovi. Možda æu vam sada baš ja reæi, da ljubav je sve što se može steæi. Ljubav je patnja, bol i nada, što upoznajemo baš sada. Možda je ljubav samo srcu draga, a možda i meni koja piše sada. Možda æu vam prenijeti svoje misli, a možda i neæu što me jako tišti
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... ka centru grada gde se svi putevi sreæu, èekajuæi tebe ... u dubine okeana, gde sve nade tonu, èekajuæi tebe ... ja sam se kretala kroz muk bez pokreta ...
... htela sam leteti ... ... krila mi uzeli ... ... mogla sam voleti ... ... sve su mi moje uzeli ... ... htela sam leteti ... ... krila mi slomili ... ... mogla sam voleti ... ... nisu me pustili ...
Mozda kad se na zemlju spustiš i kada pogledaš svet oko sebe, možda kad koju suzu pustiš i prestaneš da voliš samo sebe… Možda kada tvoj pogled dobije neki smisao i izgubi tu prikrivenu prazninu, možda kad prestaneš da živiš samo da bi disao, veæ da bi upoznao ljubav, toplinu, blizinu… Možda ako mi posvetiš pažnje bar malo, jer èovek mišljenja menja, možda ako mi pokažeš da ti je stalo i uèiniš da zaboravim sva ona razoèarenja, možda æeš i ti voleti jako i shvatiti da i ti voleti umeš… Možda æu ti tada priznati da te…… Ma zaboravi, ti ionako ništa od ovoga ne razumeš………
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne èežnje i nežnosti i topline ... Da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da teèe ... Da obavijem ti sve bi’ najèulnije dubine ...
Samo danas æu se truditi proživeti dan ne želeæi rešiti problem svog života odjednom. Samo danas neæu strahovati. Posebno se neæu bojati izraziti radost svemu što je lepo i poverovati u sve što je dobro.
Zivot je poput putovanja vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava srecne trenutke ali ima i nezgoda, nesreca i zalosti.
Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji... Nazalost, istina je sasvim drugacija. Kad-tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne. To su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom zivotu.
Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu ... Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima kojima je potrebno pomoci.
Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju. Mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju. Mnogu ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .
I takav je zivot. Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.
Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici ... cak ni oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tuzan i zalostan kad budem morao da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretao za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek. Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogao da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.
Potrudimo se i nastojimo da imamo srecno putovanje. Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene... Okej
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ako me sretnes jednoga dana veselu i srecnu ako u mojim ocima nebude vise tuge znaj zaboravila sam te sad me grle neke druge ruke Ako me sretnes jednoga dana nemoj dugo gledati pgoreli plamen moje ljubavi raspaliti necesi jednom sam volela a dvaputse nemoze voleti Ako me sretnes jednoga dana okreno glavu i prodji jer vise nisam ono sto sam bila ja neznam vise da volim u mojoj dusi mrznja se skrila...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Budite kao baklja na nebu, zraèeæi ljubav i svjetlost. Zamislite tisuæu takvih baklji na nebu, poput sjajnih zvijezda u dalekim galaksijama koje možete vidjeti za vedre noæi. Vi imate u sebi istu snagu da zraèite ljubav i svjetlo i trebali biste sjajiti poput zvijezde, od trenutka kad se probudite ujutro pa do trenutka kad idete spavati."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
NIKO I NISTA 
