----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Tvoj odlazak meni nije znaèio ništa! Niti tvoja ruka na mom vratu Koja je pila njegovu toplinu I prstima stezala crno biserje.
Naše su se želje rasule po ploèniku Ko mramorne kapi lanjskih kiša Što su nas ono jutrima, na oknima budile Naše su želje perle, tuðe se noge o njih spotièu.
I nebo se ocijedilo, ko stare krpe Njegove halje vise ponad naših glava Ti oblaci tmasti, pritišæu nam bilo I mi kucamo samo po navici.
Staklene ulice na iskrivljena ogledala slièe. Iza prozora, sklupèani životi èame A mi tražimo svoj kutak tame I dva lika izgubljena u vremenu.
Ništa nije ostalo isto, Sa svake strane istih vrata Dva razlièita svijeta stoje I naša tijela uz hladnu dasku prislonjena.
Mi smo blizu, i mi smo daleko I sve ima smisao, i ništa smisla nema Jer…, nema Te Jer…, Te nema.