Secate se svoje ’’prve ljubavi’’? da li se zaboravlja , setite se nekad kako je to bilo? da li vam je nesto ostalo u srcu i danas na pomisao...prva ljubav.... ima i ona stara...’’prva ljubav zaborava nema’’.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... I vise nego dovoljno godina kasnije,možda neèiji,možda prosed i možda bez ikoga,ti æeš ugledati belog leptira na jorgovanu i širom otvoriti prozor,mameæi ga da ti sobu opraši polenom,proleæem.A ulicom ce upravo prolaziti mali cigan s violinom,videæeš samo drozdovo pero na šeširu kako promièe za šimširom,i zaèuæeš neku staru dobru nepoznatu pesmu koju prvi put slušaš a godinama je znaš.I zaplakaæeš istog èasa,i najzad shvatiti koliko sam te volela ...
... Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli ... I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu ...Takva je naša dusa ... Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmeju, zabole. Ponekad namerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas èeka neprospavana noæ. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuðe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali èežnjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalaèkih ljubavi. Pa se naprežemo da èujemo onaj letni povetarac što je šaputao u krošnjama drveæa ispod kojeg smo se, držeæi svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali ... umesto tog šapata samo uzdah srca svoga èujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle ....
Ja, koja sam dotle imala brze snove, a spor život, nisam stigla ni da porumenim od stida, a veæ sam se našla u njegovoj postelji. U tom zagrljaju za nekoliko trenutaka razbolela sam se i ozdravila, ogladnela i nasitila se. Tek potom crvenilo mi obli obraze i slivajuæi se niz vrat siðe kroz rukave i ja to rumenilo ugledah na svojim prstima... Nada mnom njegov osmeh se rasplinu i odlete na Dunav, a njegova moæna istina uðe u mene kao nož. Prièao mi je ponekad da postoje siti i gladni èasovnici kao što ima sitih i gladnih ljubavi, a uveèe, èitao mi je naglas u postelji knjige za koje je nepogrešivo pogaðao da æe mi se dopasti. Išli smo u istu, Sabornu crkvu, ali ja sam sveæe palila zimi, a on leti.
Neæemo piti iz te iste èaše ni vodu, a ni slatko vino, niti ljubiti se u rano jutro naše, ni naveèer kroz prozor motriti. Ti dišeš suncem, mene luna plavi, ali u jednoj živimo ljubavi.
Uvijek je nježni prijatelj sa mnom, s tobom je vedra prijateljica tvoja. Ali ja shvaæam strah u oku tamnom, i ti si krivac moga nespokoja. Mi susrete odužujemo svoje, a mir naš saèuvat suðeno je.
Tvoj glas u mojim pjesmama se vije, u stihovima tvojim lebdi moj dah. O, ima plamen kojega ne smije dotaknuti ni zaborav, ni strah. I da znaš kako sad privlaèe mene te tvoje usne suhe i rumene.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Da se ti nisi rodila, neko bi morao biti voljen na ovom mestu ... da se ja nisam rodio nego bi umesto mene bio tu da te voli ... Drugi bi primili poruku i drugi bi produžili to što se zove beskrajno ... Veruj mi ... Prva Ljubavi ... nemoguæe je voleti prvi put u ovoj veènosti ...
Noc je plesala u ritmu tela Tvoje nemirne ruke i postelja bela Lete godine , sretan im put Al zauvek ostaje nash prvi put... mesechina k’o dukat zut , ja dovoljno mlada , ti dovoljno lud...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".