|
makijato
|
#1
|
Posts: 3
07. � 2005. 22:08:13
|
Prièa o neroðenoj duši...
...Onako umoran jedino sto mu je preostalo,bilo je da se zavali u svoj
naslonjac i da podari osmeh pun zahvalnosti malenom patuljku koji mu je
doneo veliku solju caja. vatra je veselo pucketala u kaminu,a mala
patuljcica je brisala otopljene pahulje,koje su pohrlile u sobu kada je
on
usao.Deda Mraz.duboko je udahnuo i zadovoljno se promeskoljio sretan
sto je
i ova godina za njim..meseci napornog rada su prosli.sva deca su dobila
paketice,a njegovo srce se napunilo decijom cikom i uzdasima
iznenadjenja.
Ostao je jos jedan vazan posao.ispuniti zelje malih Nerodjenih Dusa.
Polako jedna za drugom izlazile su iz kamina i govorile svoje zelje.a
ko bi
bolje znao gde koja treba da ode od njega koji je poznavao sve
odzake,sva
vrata i dnevne sobe svih ljudi nase male planete.malo bi
razmislio,pozeleo
svu srecu nerodjenoj dusi,sapnuo irvasu adresu i nerodjena dusa bi
nestala
na irvasovim ledjima.
Sve su duse razlicito zelele.neke nisu imale zelje.necije zelje su bile
tuzne,ali on je morao da ih ispuni ,ma koliko mu cudno zvucale. Bilo je
zelja od kojih bi mu suza krenula,jer su bile
sive,nerazumljive,tuzne.ali on
je morao da ih ispuni.Radovala ga je misao da ce opet naredne godine sa
prvim pahuljama sresti Nerodjene Duse u njihovom novom
obliku.Prepoznace ih
i one njega.prepoznace ih po sjaju u ocima,one njega po osmehu.
Smenjivali su se dan noc dan noc..i taman kada je pomislio da ih nema
vise,jedna mala Nerodjena Dusa mu je skocila u krilo i ugnezdila se u
bradu.zagolicala ga i morao je grohotom da se nasmeje.Pogledao je i
zanemeo.. Bila je to najsitnija i najveselija Nerodjena Dusa koju je
ikada
video.Nije stigao ni da je pozdravi,a ona je vec postavila bezbroj
pitanja,
a na neke je vec i dala odgovore. Zaprepastio se, jer ne samo da je
bila
najsitnija i najveselija,vec i najradoznalija i najsmelija Nerodjena
Dusa.Priznala mu je da se iskrala i da je provela nekoliko meseci
ziveci u
Ljudima. nekom u zenici,nekom na ramenu,nekom u mislima,nekom u
kosi,nekom u
snovima.i vratila se zbunjena. mnogo toga je dozivela i nije znala kako
da
imenuje sve sto je videla.sve je bilo nepoznato i sve ju je
uplasilo.Pricala
je dan noc dan noc.. trudila se da sa sto vise detalja opise sve sto je
dozivela,a Deda Mraz je prepoznao suze koje je navala "voda u zenicama"
,prepoznao je bol koji je nazvala "munja u grudima", prepoznao je
ljubav
leptiri u stomaku"i jos mnogo mnogo toga..Uzivao je njenoj prici i
njenim
dozivljajima.iznenadila ga je njena smelost koju je retko koja
Nerodjena
Dusa imala.Tako sitna odvazila se da upozna drugi svet.njen buduci
svet.i
kako se blizio kraj njene price,bio je sve tuzniji jer se plasio njene
zelje.
Onako umorna naslonila mu se na obraz i pozelela.
-"Moja zelja je da se ne rodim."
"Ne sada,ne ove godine.."
"Zelim jos da lutam,zelim da uradim mnogo vise od toga da se
jednostavno
rodim."-
i zaspala je..I Deda Mraz je zaspao.sretan.posle mnogo godina i on je
doziveo pricu koju su sa ceznjom pricali njegovi prethodnici...o
posebnim
Nerodjenim Dusama.
Kada se probudio nje nije bilo.nije bio tuzan,znao je da ce se vratiti
i sa
nestrpljenjem je ocekivao.
Prosla je godina.
Vratila se.
Ne tako razdragana i vesela kao pre.. Sela mu je u krilo i ispricala
sta je
sve videla.
-"Videla sam mnogo Rodjenih Dusa, ispunjenih i praznih..Primetila sam
da
prazne i nesretne Rodjene Duse nemaju "krivu crtu koja ispravlja mnoge
stvari". Zelim da budem rodjena kao neko ko ce vracati Rodjenim Dusama
tu
krivu crtu na lice."
Kriva crta koja ispravlja mnoge stvari, kriva crta koja ispravlja mnoge
stvari. rojilo se po glavi Deda Mrza.sta bi to moglo da bude.rekla je
da to
nose na licu.zamisljeno ju je gledao nekoliko trenutaka a onda se
seti.OSMEH-to je kriva crta koja ispravlja mnoge stvari.
-"Ti zelis da donosis osmeh na lice ljudima? I nije ti bitno gde i kako
ces
biti rodjena?
Idi..irvas te ceka."
.pogledali su se jos jednom,ona je ukrala deo njegovog osmeha,on
komadic
sjaja njenih ociju.po tome ce se prepoznati.
|
|
|
DRAGANCEbg
|
#2
|
Posts: 27
07. � 2005. 22:29:54
|
ne znam sta da kazem .....
prelepo
|
|
|
detlich
|
#3
|
Posts: 82
08. � 2005. 17:36:11
|
...osmeh...
...koja je cena osmeha koji ispravlja mnoge stvari? ... da li je to susret emotivno/mentalno srodnih dusa... ili samo trenutno [samo]zadovoljenje svih svojih 5 cula? ...i onog najmocnijeg zemaljskog... IDa?
...sve zavisi od ravnoteze individualnog ljudskog uma... a svako od nas je "osmeh" sam za sebe... pa onda i za druge... zar ne?!
|
|
|
makijato
|
#4
|
Posts: 3
08. � 2005. 18:27:07
|
RE : ...osmeh....
Ocekujes od mene da ti potvrdim ili negiram tvoj zakljucak ?
Listajucu formu, video sam pregrst tvojih komentara. Delujes kao nacitana, inteligentna i elokventna osoba... Proceni sam koliko kosta tvoj osmeh upucen slucajnom prolazniku, prodavcu novina, apsolutnom strancu u tvom zivotu. Koliko kosta tvoj osmeh? A kako se osecas kad das nekom taj osmeh ili kad isit primis ? Ako smatras da se sve u zivotu moze meriti i u "nekim" jedinicam vrednovati, onda meri.
Meni osmeh koji dobije od slucajnog prolaznika nema cenu, ali i tako osmeh koji dajem nema cenu, jer svaki put moj osmeh bude uzvracen osmehom... A to je ono sto mene pokrece. Kao sto pise u profilu, ...za one kojima je casa uvek do pola puna ...
|
|
|
detlich
|
#5
|
Posts: 82
08. � 2005. 21:40:33
|
...ne znam... makijato...
...ja sam uvek casama, napola praznim [i skroz praznim] uzvracao osmesima... i uglavnom dobijao surove zivotne istine... toliko strasnih tajni znam... samo sto sam dobronamerno upucivao osmehe... i sto jesam nacitan, inteligentan i elokventan... barem se nadam da jesam!? %)
...iako sam zbog moje iskrenosti bio surovo potapan mnogo puta... jer se od mene ocekivalo blagoglagoljivo opravdanje za tudje tajne... tudje greske... tudje sebicnosti... okrutnosti... za tudja "frown" lica... odustao nisam... nisam... ima snage u meni da idem napred... i opet... iako NISAM nasmejan... da pokusam da izmamim osmeh... bilo kad... bilo gde... i bilo u kojoj situaciji... jer sa osmehom je lakse kretati se kroz Zivot... MNOGO lakse!... zar ne?  ))
|
|
|
makijato
|
#6
|
Posts: 3
08. � 2005. 21:51:40
|
...ne znam, a tome je tajna !
Da mnogo je lakse sa osmehom se kretati kroz Zivot. Iskusio sam obe strane medalje...
Ljudima se za vreme zivota desi nebrojno mnogo sitnih dogadja koje vrlo lako mogu pretociti u knjigu. Neko vrlo uspesno tu uradi i uspe da zivi od toga, a TI detlich da li si napisao knjigu? Ako nisi vreme je da pocnes ! Britke su ti reci, jetke recenice, samo ti jos ostaje da misli svrsene na papir (monitor) preneses.
|
|
|
detlich
|
#7
|
Posts: 82
08. � 2005. 22:21:54
|
...moj zivot je knjiga...
...makijato... ali ta knjiga jos UVEK nije zavrsena... ima par [vrlo] bitnih poglavlja da se [sami] napisu Zivotom... jos uvek me cekaju moji "Pearl Harbour"-i [juce je bila godisnjica]! ;)
...da mi je samo znati ko ce "glumiti" japance... lakce bih podneo poraze kada bih unapred znao! ...ali... pogadjas... ni posle toga rat njima objaviti necu! ))
...samo smesak... i idemo dalje! ))))
|
|
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
