Dan i podneseš nekako..veèe je to koje ubija.Ne svako...ali veæina.Zapališ cigaretu,spremiš nešto malo za klopu,pustiš mjuz...možda i odgledaš nesto.Shvatiš da su ti sva èula aktivna...Osim jednog...koje vrišti,i ne znaš šta da uradiš da bi uæutalo i ostavilo te na miru.Ustaneš...odeš u grad..Sreæeš prijatelje,osmehe,poznate ulice,kafiæe...I taman kad pomisliš ,,e to je to,,seæanja navale...mirisi,èak i pukotine na ploèniku podseæaju...i vrištanje se nastavlja.Uðes u bilo koji lokal,naruèiš piæe,devojka sa osmehom ti ga donese,i piješ...jedno,dva ,deset.Mrtvilo.Otpuhnes dim sa ispucale usne,i gledaš, u ništa.Na momente èuješ ljude oko sebe...uhvatiš i poneki pogled...ali to ništa ne menja.Sam si.Samoæa prosto izbija iz tebe.Gužvas staru i otvaraš novu paklicu...Šteta što to ne možes da uradiš i sa svojim životom.,,Malo sam neobrijan,, pomisliš...Proðeš požutelim prstima kroz kosu...i pališ novu cigaretu...Dim pijano pleše pred tvojim oèima poprimajuæi oblike osoba i stvari koje ne želiš da vidiš.Vinjak peèe usnu...Skupljaš prstima nepostojeæe mrvice sa stolnjaka...igraš se upaljaèem...Bezpredmetno je sedeti.Ustaješ i izlaziš.Hladnoæa te greje...Nije to hladno kao...Sneg škripi pod patikom...i njega prljaš.A tako je beo...I ideš tamo gde si pošao,ne zuriš,nebitno je,i prazan si.Ulaziš u stan,skidaš jaknu,šal...za trenutak zastaješ pored peæi da odlediš par suza sa lica...ne paleæi svetlo odlaziš da legneš.Da spavaš snom bez snova,i probudiš se za novi dan za koji te apsolutno zabole da li æe doæi.
....budi me Sunce koje baci svoj zrak kroz prozor bas na jastuk....popila bih kafu. naravno, prvo zapalim cigaru a onda pomislim "bash me mrzi"’ Tishina..a u glavi hiljadu ping-pong loptica....ni ne znam o chemu razmishljam. Kafa se hladi, piksla je puna...."gde sad?" .........zazvoni telefon, cujem te umilne glasove....suzne oci ali topao glas, da se ne "chuju suze"..... ..nikad ne plachem, suze teku same. no, mora se dalje.... ..josh klizi voda sa umornog lica, tu sam a nisam... Krenesh niz ulicu sa osmehom na licu u dushi tuga, prodjesh tu i tamo..opet si nazad ....ista soba iste misli ista osechanja.....isti jastuk, isto Sunce...................
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
ovo je pesma "devocurka" od 14 god...mesto joj je ovde jer su to njene emocije iz dushe...............
ZA ANDJELA
Zelim da znam da li ce ikada doci dan dan obasjan suncem a ne bolom dan u kome cu uzivati a ne tugovati.
Zelim da znam da li ces ikada napustiti moje srce i misli I otici svojim putem.
U sebi te drzim,u srcu mom si zarobljen mastam da ti ruke osetim mastam da ti kosu diram.
Moje srce jednoj dusi pripada jednom andjelu,jednim ocima i osmehu.
Od zivota nemam mnogo,ne trazim mnogo samo da u oblacima tvoje oci vidim samo da u snu tvoj glas cujem.
Ruke su mi hladne,srce mi se cepa dok misli te traze, u nemogucem snu.
A srce gori, ja cekam dan dan kada cu da puknem, kada vise nece imati sta da me drzi, dan kada cu oci sklopiti i na krilima maste oblacima se prepustiti!
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ponekad sanjam da letim, ali ne letim zahvaljujuæi laganom skeletu, mišiæima, krilima i pokretima...nego lebdim...telom mirujem ali se kreæem, možda je najprikladniji izraz – levitiram. Vidim gradove, puste predele, javorove šume, mora, planine... Ponekad odem toliko daleko da vidim i celu zemljinu kuglu ili „Srednju zemlju“, koja mi izgleda tako majušno, skoro da mogu da je stavim na svoj dlan. Probudim se sa oseæajem lakoæe i slobode, kao i saznanjem zašto ptice ne prestaju da pevaju... Bitke sa vetrenjaèama su me umorile prilièno, trudim se da svoje vreme poklonim dragim osobama koje mi puno znaèe, i koje to umeju da cene i uzvrate. Tako jedino ima smisla bar s moje taèke gledišta, na kraju krajeva zar nemamo jedni druge da bi ovo malo života koji nam je dat uèinimo smislenijim i bogatijim, tako što svojim mislima, oseæanjima, znanjem, posveæenošæu...prožimamo jedni druge, i ono što je nepodnošljivo èinimo podnošljivijim, ono što je tužno uèinimo radosnijim ili bar manje tužnim, ono što je lepo uèinimo lepšim, ono što je bolno uèinimo manje bolnim... Aragorn je negde iza zidina Rohana ili Minas Tirita... bije svoje bitke, u blizini sam mu jedino kao misao...ponekad senka...ponekad i svetlost...Èini me mirnijom èinjenica da su sa njim stalno Lagolas i Gimli, oni ga bar nikad ne ostavljaju samog, i èine da se oseti opuštenije... Oboje pratimo znakove pored puta...svako na svom putu...s tim što su negde postavljeni pogrešni putokazi...tome je kriv naravno Sauron i njegove mraène sluge, da bi nas doveli do provalije Mordora. Mali prijatelji sa velikim srcima - Hobiti se pak trude da ih vrate na prava mesta uz pomoæ èarolija i predviðanja moænog Gandalfa...i tako se sile dobra i zla neprestano sukobljavaju i prièa se nastavlja....
----------------- Magiènim reèima uspem da umirim druge, ali ne i sebe. Reèi su mi i oružje i lek, mogu nekoga njima da uništim, ali i da podignem sa dna. Smiruje me misao o Ljubavi. Sveobuhvatnoj.
Tako jedino ima smisla bar s moje taèke gledišta, na kraju krajeva zar nemamo jedni druge da bi ovo malo života koji nam je dat uèinimo smislenijim i bogatijim, tako što svojim mislima, oseæanjima, znanjem, posveæenošæu...prožimamo jedni druge, i ono što je nepodnošljivo èinimo podnošljivijim, ono što je tužno uèinimo radosnijim ili bar manje tužnim, ono što je lepo uèinimo lepšim, ono što je bolno uèinimo manje bolnim...
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
........savlada me neka tuga, pa mrzim samu sebe, onda kad razmislim...zivot tako brzo ide , nismo toga ni svesni....... ..........treba iskoristiti svaku stotinku................ ----------- "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
.razmisljam....sutra mi cerka ide na matursko vece.... .lepo je doziveti sve to....po drugi put.. .jos ostaje jedna mala matura i dve velike....samo zdrvja ..pa i to da ispratim..srecna narano............ ==========
"ono sto nas ne ubije samo nas cini jacim"
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Moguænost da kroz tu decu bar za trenutak, dok ih ispraæamo proživimo svoj odlazak na maturu, deo svoje mladosti, neverovatan vremeplov, to mogu da osete samo oni koji imaju decu, naravno.
Srce mi se zguèilo kada sam ih ispratio, sreæa, strah i užasnutost nad nad èinjenicom da sam odrastao,a onda sam se picnuo i otišao na mauturu sa svojom decom i otkaèio se do koske. Na zaprepašæene svojih kolega ali boli me uvo živ sam