| გვერდები : Previous 1 [2] |
|
barjak
|
#1
|
Posts: 706
20. � 2009. 01:01:29
|
Avioni drugog svetskog rata
avioni drugog svetskog rata
|
|
|
barjak
|
#16
|
Posts: 706
20. � 2009. 12:09:14
|
bahem ba 349
Bahem Ba 349
Skoèi na: navigacija, pretraga
Bahem Ba 349 Bachem Ba 349
Luftvafe (Luftwaffe)
Namena: lovac-presretaè na raketni pogon
U upotrebi: od 1944.
do 1945.
Dimenzije:
dužina
visina
raspon krila 6.02 m
m
3.60 m
Težina:
prazan
nosivost 800 kg
kg
Motor: 1 h Valter HVK 509A raketni motor na teèno gorivo
4 h Šmiding raketna bustera na èvrsto gorivo
Brzina:
krstareæa
maksimalna km/h
1.000 km/h
Plafon: 14.000 m
Radius: 6 minuta leta
Naoružanje: 24 h 73 mm rakete Hs 217 ili 33 h 55 mm R4M rakete
Napomena:
Bahem Ba 349 „Nater“ (Otrovnica) je bio nemaèki eskperimentalni lovaèki avion na raketni pogon koji je nastao tokom Drugog svetskog rata. Iako se radi o lovaèkom avionu zbog naèina njegove upotrebe Nater je više podseæao na raketu zemlja-vazduh. Glavni zadatak pilota bio je da usmeri avion ka saveznièkom bombarderu i ispali salvu raketa dok je do cilja bio navoðen uz pomoæ radio talasa sa zemlje na koju se spuštao uz pomoæ padobrana.
Sadržaj
* 1 Razvoj
* 2 Lansirne rampe za Ba 349 kod Kirkhajma (Tek)
* 3 Oèuvani primerci
* 4 Reference
Razvoj [uredi]
Jaèanje saveznièke nadmoæi u vazduhu tokom 1943. god. i sve èešæi bombarderski napadi na nemaèke gradove i industrijske oblasti kojima nemaèka Luftvafe više nije mogla efikasno da se odupre, stvorili su potrebu za donošenjem radikalnog rešenja problema. Meðu radikalnim inovativnim rešenjnima najperspektivnije su svakako bile rakete zemlja-vazduh. Meðutim, mnogi zapoèeti projekti nisu ušli u široku upotrebu zbog velikih problema sa sistemima za navoðenje. Opremanje rakete pilotom koji bi u završnoj fazi leta upravljao letelicom ponudilo je rešenje ovog problema zbog èega je Luftvafe poèetkom 1944. god. dala zeleno svetlo za realizaciju ovog projekta.
Predloženo je nekoliko jednostavnih konstrukcija koje su se od konvencionalnih letelica razlikovale po tome što je pilot bio u ležeæem položaju kako bi se smanjio èeoni otpor. Jedna od prvih letelica ovog tipa bio je Henkel P.1077 (Heinkel P.1077) koji je poletao sa šine, a sletao na skije slièno kao Meseršmit Me 163 Komet (Messerschmitt Me 163 Komet).
Erih Bahem (Erich Bachem) je na osnovu konstrukcije koju je projektovao za fabriku Fizir ponudio projekat letelice BP 20 koja se znaèajno razlikovala od svega što su ostali konstruktori ponudili. Letelica je bila napravljena od lepljenog i šrafljenog drveta, imala je oklopljenu pilotsku kabinu, a pokretao ju je raketni motor Valter HVK 509 A-2 (Walter HWK 509A-2) koji je bio veoma slièan motoru raketnog lovca Me 163. Èetiri odbaciva raketna bustera tipa Šmiding (Schmidding) korišæena su prilikom lansiranja i obezbeðivala su ukupan potisak od 4.800 kgf u trajanju od 10 sekundi pre nego što bi bili odbaèeni. Avion se prilikom lansiranja kretao po šini dužine 25 m nakon èega se kretao dovoljno brzo da aerodinamièke komande preuzmu kontrolu i održe pravolinijski let.
Nakon poletanja avion je tokom najveæeg dela leta daljinski voðen ka cilju uz pomoæ radio-kontrole sa zemlje, dok bi pilot preuzimao kontrolu nad letelicom u završnoj fazi leta u kojoj bi je usmeravao u pravcu cilja, odbacivao plastièni poklopac sa nosa aviona i pritisnuo okidaè. Na taj naèin pilot bi ispalio salvu raketa (33 R4M ili 24 Hs 217), a zatim bi preleteo iznad bombardera. Nakon što bi mu nestalo goriva, pilot bi izvršio udar u rep saveznièkog bombardera, ali bi pre samog udara napustio avion i padobranom se spustio na zemlju.
Uprkos svojoj na prvi pogled složenoj konstrukciji ovo rešenje imalo je jednu znaèajnu prednost u odnosu na konkurenciju – njime je izbegnuta potreba da se izuzetno brz raketni avion spusti na zemlju na klasièan naèin tj. sletanjem na aerodrom jer je u ovoj fazi leta avion bio naroèito ranjiv na protivnièke napade što æe kasnije pokazati i borbena upotreba Me 163.
Bahemov predlog zapeo je za oko Hajnrihu Himleru i odneo je pobedu na konkursu. Uprkos velikom uticaju SS, Luftvafe je ipak uspela da izdejstvuje da se ovaj avion ne upotrebljava za udar u saveznièke bombardere kao i da se uèine odreðene izmene u konstrukciji kako bi se što više delova aviona saèuvalo nakon napada.
Kao konaèan rezultat konkursa nastao je mali avion koji je uz pomoæ èetiri raketna bustera na èvrsto gorivo lansiran sa drvene šipke dugaèke 15 m na èijem kraju se kretao dovoljno brzo da upravljaèke površine preuzmu kontrolu nad letelicom. Busteri su sagorevali 12 sekundi kako bi glavni motor mogao da postigne punu snagu. Po lansiranju, upravljanje letelicom preuzimala bi kontrola sa zemlje koja bi dovela avion u blizinu mete, nakon èega je pilot iskljuèivao auto-pilota i prelazio u napad. Po ispaljivanju salve raketa ka protivnièkom bombarderu, avion bi nastavio da jedri do visine od 3.000 m gde bi se raspadao na tri dela kada bi se u zadnjem delu letelice otvorio veliki padobran zbog èega bi nosna sekcija zajedno sa pilotom bila odvojena od ostatka aviona. Oba dela bi se spustila na zemlju uz pomoæ padobrana dok je drveni trup aviona sa krilima bio potrošan.
Ispitivanja modela u vazdušnom tunelu pokazala su da su letne karakteristike aviona zadovoljavajuæe do brzine od 685 milja na sat. Po završetku ispitivanja u vazdušnom tunelu napravljeni su modeli u pravoj velièini i njihovo ispitivanje je zapoèelo u novembru 1944. god. Prvobitna verzija je bila bez motora, a kroz vazduh ju je kao jedrilicu vukao bombarder Henkel He 111. Druge verzije letelice bile su opremljene motorima na èvrsto gorivo za testiranje faze lansiranja i auto-pilota. Svi testovi su prošli uspešno, ali je ustanovljeno da su svi pokušaji da se motor ponovo upotrebi bili neuspešni zato što je brzina kojom se spuštao na zemlju bila prevelika.
Proizvodnja serijskog modela Ba 349A je zapoèeta u oktobru, a tokom nekoliko sledeæih meseci izvršeno je 15 lansiranja. Svako lansiranje dovelo je do odreðenih manjih modifikacija konstrukcije što je dovelo do nastanka proizvodne verzije Ba 349B koja je ušla u fazu ispitivanja u januaru 1945. god. U februaru 1945. god. SS koji je finansirao projekat zatražio je da se obavi probni let sa pilotom. Jedini probni let sa pilotom obavljen je u 1. marta kada je za komandama Ba 349A bio pilot Lotar Ziber (Lothar Sieber). Lansiranje je bilo uspešno ali je nakon 500 m leta odleteo poklopac kabine. Avion se prevrnuo na leða i zabio u zemlju. Pilot je poginuo, a razlog za nesreæu nikada nije zvanièno objavljen iako se sumnjalo da je uzrok nesreæe bio poklopac kabine koji nije bio dobro prièvršæen.
Amerièke snage su u aprilu 1945. god. zauzele fabriku u Valdizu, ali je mali broj struènjaka i radnika uspeo da se na vreme povuèe zajedno sa 10 letelica. Meðutim, uskoro su i oni bili zarobljeni, a šest od deset letelica je spaljeno.
Neposredno pred kraj kampanje na Pacifiku, japanska fabrika aviona Mizuno je po nalogu Japanske carske mornarice zapoèela razvoj aviona koji je izgledom i namenom lièio na Ba 349. Kao rezultat nastao je samoubilaèki raketni presretaè pod imenom Mizuno Šinrju. Avion je trebalo da bude naoružan nevoðenim raketama vazduh-vazduh na nosaèima ispod krila i trebalo je, kao i Ba 349 da bude korišæen za presretanje saveznièkih bombardera. Pored raketa ispod krila avion je bio opremljen i bojevom glavom u nosu za samoubilaèki napad na protivnièki avion.
Lansirne rampe za Ba 349 kod Kirkhajma (Tek) [uredi]
Ostaci betonske osnove lansirne rampe za Ba 349 u blizini Kirkhajma u Nemaèkoj.
U blizini Kirkhajma (Tek), u Hasenholc šumi postoje ostaci tri lansirne rampe za Ba 349. To je sve što je ostalo od aktivnog poligona za lansiranje ovih letelica koji je napravljen 1945. god. Tri lansirne rampe su rasporežene u obliku jednakostraniènog trougla. Udaljenost izmeðu lansirnih rampi je oko 50 m. Okrugla betonska postolja lansirnih rampi još uvek postoje. U sredini svakog od njih nalazi rupa kvadratnog oblika dubine oko 50 cm koja je služila kao temelj lansirnog tornja. Pored svake rupe se nalazi cev iseceèan u nivo zemlje koja je najverovatnije služila za provlaèenje kabla. Lansirne rampe za Ba 349 u blizini Kirkhajma su verovatno jedine lansirne rampe koje su trenutno dostupne javnosti. Svi ostali lokaliteti nalaze se u okviru vojnih postrojenja zbog èega im je pristup zabranjen.
Oèuvani primerci
Nerestaurirani Ba 349A u depou Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i kosmologije Smitsonijan instituta u SAD.
Oèuvana su tri primerka Ba 349.
* Jedan restaurirani Ba 349A nalazi se izložen u Stiven F. Udvar-Hajz centru Instituta Smitsonijan u Vašingtonu SAD. Ovaj primerak je zarboljen pred kraj rata i prebaèen na aerodrom Frimen u Indijani gde je detaljno testiran. Prilikom testiranja dobio je oznaku T2-1. Amerièko ratno vazduhoplovstvo je zatim prebacilo ovaj avion u Nacionalni muzej vazduhoplovstva (danas Nacionalni muzej vazduhoplovstva i svemirskog istraživanja) 1. maja 1949. god. Avion je dugo godina bio uskladišten u Pol I. Garber odeljenju za konzervaciju i restauraciju. Posle kompletne restauracije prebaèen je na sadašnju lokaciju.
* Još jedan nerestaurirani Ba 349A nalazi se u Garber odeljenju i ne zna se kada æe biti restauriran.
* Restaurirani Ba 349A nalazi se izložen u Muzeju Nemaèke u Minhenu. Ovaj avion je restauriran tako da predstavlja jedan od bespilotnih probnih primeraka.
|
|
|
barjak
|
#17
|
Posts: 706
20. � 2009. 12:11:43
|
biker bi 131 jungman
Biker Bi 131 Jungman
Skoèi na: navigacija, pretraga
Biker Jungman Bücker Bü 131
Švajcarski Biker
Opis
Uloga Osnovna obuka
Posada 2
Prvi let 1934
Ušao u upotrebu 1935
Proizvoðaæ Bücker Flugzeugbau
Dimenzije
Dužina 6.6 m 21 ft 8 in
Razmah krila 7.4 m 24 ft 3 in
Visina 2.3 m 7 ft 6 in
Mase
Prazna 380 kg 836 lb
Optereæen 670 kg 1,474 lb
Maksimalna poletna kg lb
Pogonska grupa
Motor Hirth HM 504
Snaga 70 kW 100 hp
Performanse
Maksimalna brzina 171 km/h 106 mph
Radijus dejstva 628 km 390 miles
Dolet km miles
Praktièni plafon 4,050 m 13,300 ft
Brzina uzdizanja m/min ft/min
Biker Jungman Bücker Bü 131 Jungmann je bio dvokrilac za osnovnu obuku i akrobacije, proizveden u Nemaèkoj pre Drugog svetskog rata. Proizveden je u preko 3000 primeraka u Nemaèkoj a sa licencama preko 5000 komada. Konstruktor je bio švedski inženjer Anders Anderson (Anders Andersson). Prototip je poleteo 1934 godine.
Avion je masovno korišæen u Luftvafe za osnovnu obuku pilota pre i tokom rata.
Na teritoriji Jugoslavije je korišæen od stane vazduhoplovstva NDH a posle rata od Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva gde je u upotrebi bilo oko 40 primeraka od 1945 do 1948, posle èega je veæina aviona predata Vazduhoplovnom Savezu Jugoslavije.
Biker sa nemaèkim oznakama
|
|
|
barjak
|
#18
|
Posts: 706
20. � 2009. 12:17:13
|
bf-110
Pogledajte kako se menja strana za pomoæ, ili stranu za razgovor. Uklonite ovu poruku kada završite.
Meseršmit Bf 110C-4 je avion lovac, noæni lovac, sa dva ili tri èlana pos
|
|
|
barjak
|
#19
|
Posts: 706
20. � 2009. 12:22:17
|
Dornijer Do 17
Dornijer Do 17
Skoèi na: navigacija, pretraga
Dornijer Do 17 Dornier Do 17Z-2
Opis
Namena Laki bombarder
Posada 4, Pilot, bombarder/strelac, dva strelca
Dimenzije
Dužina 52 ft 15.80 m
Razmah krila 60 ft 18 m
Visina 15 ft 4.55 m
Površina krila 592 ft² 55.00 m²
Mase
Prazan 11,484 lb 5,210 kg
Maksimalna u poletanju 19,500 lb 8,590 kg
Pogonska grupa
Motori 2 Bramo 323P Fafnir
Snaga 2x 1,000 hp 750 kW
Perfomanse
Maksimalna brzina 265 mph 427 km/h
Borbeni radijus 721 miles (half load) 1,160 km/h
Dolet
Praktièni plafon 27,000 ft 8,200 m
Naoružanje
Streljaèko do osam 7.92 mm MG 15 mitraljeza
Bombe 2,200 lb 1,000 kg
Dornijer Do 17 (Dornier Do 17) je bio laki bombarder proizveden u nemaèkoj fabrici aviona Dornijer (Dornier). Zbog svoje vitke linije dobio je nadimak "Leteæa olovka". Za vreme Drugog svetskog rata relativno kratko vreme koristila ga je Luftvafe da bi bio zamenjen boljim Junkersom Ju 88. Usavršena verzija Do 215 proizvedena je u manjoj seriji ali ni ona nije ostale dugo u upotrebi.
|
|
|
barjak
|
#20
|
Posts: 706
20. � 2009. 12:31:53
|
Do 17e if
Do 17E i F
Do 17K
Na osnovu uspeha Do 17 za vreme ciriških avio trka, Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je otkupilo licencu za proizvodnju aviona u Državnoj fabrici aviona u Kraljevu. Modifikacije su se sastojale u ugradnji boljih zvezda motora Gnom Ron 14N a dodat je top "hispano" od 20 mm kao i tri mitraljeza "brauning" 7,92 mm. Do poèetka aprilskog rata ukupno je proizvedeno 70 aviona. U toku aprilskog rata veæinu aviona su na zemlji uništili ili neprijatelj ili posade aviona. Nekoliko posada je sa avionima prebeglo na stranu saveznika a 11 je pripalo vazduhoplovstvu NDH
Dornijer D 17 K Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva
] Do 17L i M
Do 17P
Do 17S i U
Do 17Z10 Sova (Do 17Z-10 Kauz)
] Do 215
|
|
|
Dylan_Dog
|
#21
|
Posts: 5986
21. � 2009. 15:09:43
|
Ovakva tema vec postoji ...
Zove se " Nemacko Luftwaffe " .
Zato se ova tema brise ...
-----------------
|
|
| გვერდები : Previous 1 [2] |
|
Thread has been locked
|
