Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 Kako se izboriti sa pesimizmom
Pesimizam se moze vrlo lako prepoznati i on najèešæe potièe iz ili su njegovi sastavni delovi, razlièita naša neracionalna uverenja koja su uslovljana našim odnosom prema iskustvima iz prošlosti, preteranim strahom od neuspeha, ali i potrebe za perfekcionizmom.
Da poènemo sa na primer jako ukorenjenim uverenjima koja leže u osnovi našeg straha od neuspeha odnosno naše pesimistièke percepcije buduænosti. U osnovi ovakvog odnosa prema buduænosti leži ideja da je ljudska vrednost proporcionalna uspešnosti i postignuæima, i ako nisi kompetentan ili adekvatan, najbolje je da se zavuèeš u æošak i umreš. Pokušaæemo da analiziramo ovu ideju koja sadrži nekoliko iracionalnosti:
1. Oèigledno bukvalno niko nije kompetentan i nenadmašan u svemu ili skoro niko ne može da se pohvali savršenom adekvatnošæu i uspešnošæu. Postati prvi i najbolji u odreðenoj oblasti je izuzetno teško, jer se milioni drugih trude da urade isto. Cilj opšte uspešnosti sadrži perfekcionistièke elemente koji nas osuðuju na ozbiljno razoèaranje.
2. Uspešnost, sem po proizvoljnoj definiciji, nije u vezi sa našom intrinzièkom vrednošæu. Ako mislimo da smo “bolji” ili “znaèajniji” zbog nekog postignutog uspeha, možda æemo se privremeno oseæati “vrednijim”. Ali postignutim uspehom svoju unutrašnju vrednost nismo ni milimetar pomerili; niti smo sa neuspehom unizili svoje ja. Postizanjem ovog ili onog neuspeha možemo postiæi veæe zadovoljstvo ili veæu efikasnost. Ali ako “nam ide bolje” ne znaèi da smo i “bolja osoba”. Iskazujmo se kao “vredni i dobri”, ako veæ koristimo ove neprikladne termine, samo zato što postojimo ili živimo. Uzdizanje “ega” materijalnim ili drugim uspesima zapravo znaèi da pogrešno mislimo kako smo bolji nego ranije.
3. Tehnièki govoreæi mi “nismo” jedna odreðena stvar. Mi “nismo” pekar, lekar, apotekar, veæ ljudsko biæe koje se bavi razlièitim poslovima-ali i mnogim drugim stvarima jer veæina nas koji se bave nekom profesijom, radi u vrtu, šeta psa, uživa u društvu prijatelja i dragih osoba, putuje i radi èitav niz drugih stvari.
4. Iako uspeh donosi odreðene prednosti, fanatièna odanost nemilosrdnom božanstvu uspeha podrazumeva i neprijatnosti. Ljudi lakomi na uspeh, èesto sami sebe guraju preko granica sopstvene fizièke izdržljivosti; tolerišu ili izazivaju muèna stanja koja su mogli da izbegnu da nisu toliko rešeni da uspeju; oni retko nalaze dovoljno vremena za opuštanje i uživanje u onom što rade, ili za kompletniji život.
5. Fanatièna borba za uspeh obièno odražava preteranu potrebu za nadmašivanjem drugih, za pokazivanjem da smo “bolji” od drugih. Uzajamna veza izmeðu drugih i naše jedinstvenosti postoji samo u našoj glavi – u našim mistiènim idejama. Ako magijskim praznoverjem naša “vrednost” kao ljudskog biæa zavisi od ispoljavanja i poreðenja naših osobina sa drugima, skoro uvek æemo oseæati pesimizam
6. Insistiranjem na uspehu postajemo pesimisti, i bojimo našu buduænost u crno, plašimo se preuzimanja rizika, pravljenja grešaka, promašaja i bavljenja mnogim stvarima koje stvarno želimo
Sa druge strane, ako problemu dostignuæa pristupimo na racionalan naèin, nauèiæemo da prihvatimo svoje promašaje i greške, i koristiæemo ih za poboljšanje novih buduæih pokušaja. Shvatiæemo da vežba, više od ma èega, smanjuje greške i poboljšava uèinak. Trudiæemo se da u neèemu postignemo svoj, a ne opšti maksimum i neæemo praviti grešku ulaganja sopstvenog “ega”.
Pesimizam može biti i manifestacija potrebe za perfekcionizmom. Jer uvek æemo naæi dobar razlog zašto neæemo nešto pokušati da promenimo.
Kako ovo možemo suzbiti?
1. Ako kao umetnik ili proizvoðaè želimo da napravimo gotovo savršeno delo ili proizvod, to je sjajno. Ali mi sami nikada ne možemo biti savršeni. Ljudi su uglavnom pogrešivi i nesavršeni, a život je u suštini neizvestan. Stalno traganje za izvesnošæu i savršenstvom podrazumeva: a) detinjasti strah od života u krajnje neizvesnom i nesavršenom svetu i b) prihvatanje sebe zato što postojimo , a ne zato što postojimo kao “bolji” od drugih
2. Pošto nema savršenih rešenja za probleme ili teškoæe, bolje je da prihvatimo izvesne kompromise i prihvatljiva rešenja. Što otvorenije tragamo za alternativnim rešenjima za dati problem, to su veæe šanse za nalaženje najboljeg ostvarljivog rešenja. Trudite se da objektivno sagledate problem sa svih strana, uz minimum predrasuda i pretpostavki. Konaèno, preduzmite nešto, napravite prvi korak. Ali neka taj korak bude eksperimentalan, uz potpunu svest da može, ali ne mora uspeti. Ljudi mahom radeæi i grešeæi uèe istinu o krajnje neizvesnoj i nesavršenoj realnosti kakvu i vi možete da prihvatite.
3. Pod pretpostavkom da napravimo nesavršen izbor izmeðu nekoliko alternativa, vrata za prihvatanje drugih rešenja u buduænosti ostaju otvorena. Jer najbolja alternativa danas nije nužno i najbolja za sutra. Naše želje, spoljne okolnosti i ljudi sa kojima dolazimo u dodir podložni su znaèajnim promenama; a te promene možete uzeti u obzir kod izbora alternative, odnosno možemo zauzeti stanovište koje neprekidno vodi konstruktivnoj reviziji. Bolje je da u odreðenim periodima života diferenciramo svoje želje i ciljeve, kao i najpogodnije metode za njihovo postizanje. Autor: Zoran Pavloviæ- preuzeto sa B92
----------------- Mirno koracam i nosim oklagiju sa sobom...
Interesantan komentar i razumni saveti za osobe koje nisu preduboko ushli u pesimizam, jer za one koji su ushli preduboko u sve to, mislim da im nazalost nemogu pomoci nekoliko saveta ili tek jedna psihijatrijska terapija. Sasvim lepo i jednostavno je objasnio nekoliko nachina za zdravo startovanje, ali opet sve to zavisi od pojedinca do pojedinca, a na mnoge stvari kasnije u zivotu moze imati veliku ulogu/utjecaj upravo nachin odgajanja dece i roditeljski pogled na sve one stvari koje donosi zivot. Ako je majka stalno depresivna, kuka, cmizdri/plache, chesto deluje izgubljeno i nemochno biche, teshko da dete sutra kad odraste moze biti ishta jacha osoba, jer nas na nekav nachin i roditelji uche kako se sagledavaju i resavaju problemi.
Poshto se eto spominje "pesimizam" za pochetak da se pomene da naziv potiche od latinske rechi pesimus/najgori, e na osnovu toga se sada otvara cela slika o jednome pesimistu, osoba koja u skoro svemu shto vidi, vidi zapravo samo najgore, i da se vec desi da za pet minuta izbiju depresivno i kriticno razmisljanje iz glave pa pronadju realno reshenje opet che istog momenta pozvati pesmizam ponovo u goste, te pocheti u glavi pronalaziti nerealne razloge za suzbijanje, unishtavanje realnog "reshenja". Neko nije bash djabe reko, da su pesimisti ljudi koji zapravo za svako svoje resenje imaju dva problema, dok optimista za neki problem pronalazi odmah ili vech ima na dlanu dva reshenja.
priroda je cudo za coveka, i psihicki i fizicki. ne verujem da covek, ukoliko zapadne u pesimizam, moze da se natera da razmislja pozitivno...jer da to zaista moze, on ne bi ni dospeo u pesimizam, logicno. kamoli da se natera na smejanje, ako mu nije do toga, tj ako je u pesimizmu. e sad, kazu mnogi ljudi koji se time bave da je priroda, a posebno voda, dobra za ublazavanje tog stanja. a mozda i citanje postova po forumima pomogne da shvatis da ti nije najgore...doduse, slaba je to uteha, tj nikakva...ali, sto ’no vele: "daj sta das"
----------------- ko hoce - trazi nacin, ko nece - trazi razlog
odmah sam pesimista 
...plavi cuperak je genije... 
