Boško Buha (1926 - 1943) je bio mladi partizan koji je postao jedan od najveæih ikona Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.
Boško Buha je roðen u slavonskom selu Gradina (pored Virovitice) u srpskoj porodici. 1941. nakon invazije sila osovine na Kraljevinu Jugoslaviju i uspostavljanja Nezavisne Države Hrvatske, njegova porodica je bila meta ustaša i morala je da potraži spas u Srbiji.
Buha je na kraju stigao do teritorije pod kontrolom partizana. Tu je pokušao da se pridruži partizanima, ali je odbijen zbog svojih godina (u to vreme je imao 15 godina). Nakon nekoliko pokušaja uspeo je da stupi u partizane i uzme uèešæe u borbi. 1942. pridružio se Drugoj proleterskoj brigadi NOVJ.
Uskoro je razvio talenat za šunjanje do neprijateljskih bunkera i za njihovo uništavanje pomoæu ruènih granata. Njegov talenat i hrabrost su trenutno postali legendarni, a njegova jedinica, u kojoj je bilo mnogo mladih ljudi i dece, je dobila nadimak "Partizanska artiljerija". Krajem 1942. javno je pohvaljen od strane Josipa Broza Tita.
Godinu dana kasnije, 28. novembra 1943. godine, Boško Buha je umro kada je kamion u kome se nalazio upao u zamku èetnika u blizina sela Jabuka, kraj Prijepolja. Nakon rata Boško Buha je postumno dobio orden Narodnog heroja Jugoslavije.