Ponekad i prinèevi Meseca tog poprime tamne obrise duše...
...kada covek dozvoli da u njemu proradi ona tamna strana.Kod nekoga na mahove.Kod nekoga sveprisutna.Èinjenica da je svi imamo.Tu manje lepu stranu.Neko u obliku mana malo vecih, neko u obliku istinski losih dusa, kojima nije stran plaè, uvreda.Naneti zlo.Sretala u ljudima.Ali samo jednom obris duše tamnog Meseca.U takvoj i tolikoj meri.Da te satre.Da se ne okrene.Da savesti nema.O dusi da i ne govorim onda.Jer ipak je to izgleda to, tama, pa kakva god bila, Mesec je to i nikad Suncem ne moze postati.Jer i kada je sjajan u belini, druga duse sjaji tamom, u svetlosti tmine..i ne kazu zalud, da ti ne dao Bog da kazujes najvrednije i da se pozalis na zlo onom ko ti zlo misli, da kazujes istinu zlonaumnom...vecega mu dobra ne mozes napraviti.Ucinices mu dobro.
Ušunjam se u tvoj jastuk kao tišina perja, kao trsave šiške veèeri mirisave od lišæa, od meseèine na pešèanim obalama, od uvele svežine oktobra, ... bas tako se ušunjam i slušam, slušam sta sanjaš ...
Dodji mi, u tami sobe sam ja pun mesec mi krevet obasjava mirise na tebe mi haljina uzmi me i pascu na kolena
Privij se uz mene nocas ti kazi da i neces zazaliti ma ko je ona da pravdas se pusti neka brine se meni trebas vise nego njoj i zato voli me, voli me voli me, budi moj
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci