Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 politièka filozofija Emira Kusturice...
“Novac je glavni Bog kome se klanjaju, radi koga se vrše milioni prestupa, i malih, i kriviènih, i državnih”, izjavio je reditelj Emir Kusturica u nedavnom zagovoru za “Rusku gazetu”.
izvor B92
Dok piše roman inspirisan Dostojevskim, Kusturica je poèeo i pripreme za novi film “Ljubav i rat”, u kojem æe igrati Monika Beluèi, a i on æe imati jednu od glavnih uloga, prenosi portal SEEcult.
Novi film, u kojem æe igrati monaha, Kusturica planira da prikaže 2014. na Filmskom festivalu u Kanu, na kojem je dva puta osvojio Zlatnu palmu.
U intervjuu “Ruskoj gazeti” u Soèiju, gde je nastupio s bendom “No Smoking Orchestra”, Kusturica se, uz stare stavove o raspadu Jugoslavije, ulozi velikih sila i Vatikana u njenom razbijanju, NATO bombardovanje i doprinos Rusije okonèanju krize, osvrnuo i na aktuelnu finansijsku krizu, buduænost Evrope, perspektive socijalizma u svetu…
“Mislim da se cela Evropa sada nalazi u dubokoj sistemskoj krizi. Vojno-industrijski kompleks ne radi punim kapacitetom, njegovi proizvodi nisu traženi i nemaju kome da se prodaju. Svet se menja. U prvi plan izlazi, na primer, Kina. Indija joj diše za vratom. Rusija postaje bogatija i na nju takoðe treba raèunati. Vi mislite da se Zapadu to sviða? Eto, nedavna situacija na Kipru sasvim dobro ilustruje moje reèi.Tamo su vlastiti, evropski problemi, rešavani na raèun Rusije”, rekao je Kusturica.
Povodom nedavne sahrane venecuelanskog predsednika Uga Èaveza, on je rekao da su milioni ljudi sa suzama u oèima prolazili pored njegovog odra, dok drugi milioni, oni bogatiji, iako ga nisu anatemisali, nisu mnogi ni tugovali.
Prema njegovim reèima, krajnosti izmeðu bogatih i siromašnih posebno su zaoštrene u Latinskoj Americi i to æe “dovesti ili do fašizma ili do radikalnog komunizma”, mada se u pojedinim zemljama, na primer u Argentini i Brazilu, ispoljavaju i socijalistièki odnosi u društvu, ali bez, kako je rekao, fanatizma.
“I meni se èini da æe to biti veoma moguæi trend u buduænosti za sve ostale zemlje na kontinentu”, rekao je Kusturica, ocenjujuæi da “novac vlada svetom, ne moral, ne zdravi smisao, ne ljubav”.
“Cinièni raèun. I sad se to ispoljava na izrazito oštar naèin. To je ogromna tragedija. Novac je glavni Bog kome se klanjaju, radi koga se vrše milioni prestupa, i malih, i kriviènih, i državnih”, rekao je Kusturica.
Kusturica je ponovio i stavove o Holivudu, koji je za njega postojao do 60-ih, nakon èega se pretvorio u “fabriku za proizvodnju video-igrica”.
Kusturica je, inaèe, najavio nedavno i da æe snimati film o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Takoðe, priprema operu "Na Drini æurpija" u Andriægradu u Višegradu, èije bi probe trebalo da poènu sledeæe godine.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Reditelj Emir Kusturica veèeras je otvorio 58. Sterijino pozorje u Novom Sadu izgovorivši svoju deklaracuiju u kojoj je predložio da reprezentacija velikana u istoriji Vojvodine bude jedina prava i njena veèna deklaracija.
Obraæajuæi se publici u prepunoj dvorani "Jovan Ðorðeviæ" Srpskog narodnog pozorišta (SNP), Kusturica je rekao da je bilo pokušaja da se on veèeras ne pojavi u toj ulozi.
Ali, dodao je, promenila su se vremena one osovine izmeðu centralnih komiteta, tako da se, ocenio je, nalazimo u nešto boljoj situaciji.
Navodeæi imena Jakova Ignjatoviæa, Miloša Crnjanskog, ðure Jakšiæa, Branka Radièeviæa, Veljka Petroviæa, Stevana Sremca, Save Ssumanoviæa, Borislava Mihajloviæa Mihiza, Isidore Sekuliæ, Milana Konjoviæa, rekao je da su ona bila deo njegove mladosti i svakojakog razvoja.
"Kakva reprezentacija, i sve Vojvoðani, sa Matijom Beækoviæem na rezervnoj klupi. A kad tom spisku dodamo Jovana Steriju Popoviæa , komediografa, satirièara i ministra, predlažem da ova reprezentacija Vojvodine bude jedina prava i njena veèna deklaracija, koja ne može da bude zaobiðena nikad i nikako" , rekao je Kusturica izazivajuæi buru smeha i aplauz gledalaca.
Takvu deklaraciju, dodao je on, ne može da dovede niko u pitanje a kada bi nas politièari shvatili da i oni mogu da budu u ovom zbiru i da bi nam bilo bolje samo onda kada ne bi odstupali od naèela i principa do kojih su stigli pomenuti velikani, stvarajuæi svoja velika dela.
Kusturica je rekao da velikane spominjemo samo kada se mora, zaboravljamo kada ne treba, zbog toga što nam je važnije ono što je manje važno, a nevažno nam postaje ono najvažnije.
Naglasivši da za oèuvanje Sterijinog pozorja ima više razloga, Kusturica je kazao da takva mesta postaju retki prostori gde se dnevni život sa tabloidnim sadržajima i politikanstvom zamenjuje uzvišenim religioznim sastojcima od kojih je napravljena i sastavljena umetnost i od èega su bili sazdani životi velikih ljudi koje je pomenuo.
On je napomenuo da se vrednosni sistem menja i dodao da stari vrednosni sistem neæe biti nikada dovoljno uništen da bi onemoguæio novi da zavlada, a novi nikada neæe zavladati toliko da smesti zauvek u zaborav našu prošlost.
Ima nas mnogo koji stoje ne samo na razmeðu vekova nego i sa verom da prošlost nije potpuno išèezla , rekao je Kusturica napomenuvši da to èinimo upravo zbog buduænosti i u ime te prošlosti, velikih imena koja je pomenuo i internacionalizma kome je oduvek bio naklonjen.
Kusturica je otvorio festival zaželevši da nastavi život pod nebom ove izgovorene deklaracije.
Reakcija?!?
Koalicija nevladinih organizacija (NVO) Graðanska Vojvodina ocenila je da je rukovodstvo Sterijinog pozorja, uz pomoæ reditelja Emira Kusturice, "politièki zloupotrebilo" taj pozorišni festival, pošto je Kusturica na otvaranju - kako navode - promovisao "svoje nacionalistièke i anahrone politièke nazore".
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
NEUSTRAŠIVI: Kusturica i Monika skoèili niz vodopad!
"Ja i sada držim èas!"
izvor: Kurir (nije Boško Buha)
Monika, obuèena u jaknu i belu haljinu, ali i reditelj, bez problema su skoèili sa vrha slapa.
Monika Beluèi i Emir Kusturica su snimajuæi film "Na mleènom putu" postali pravi avanturisti. Snimali su noæu, pravili kadrove u jednom klancu, a sada su odigrali scenu u kojoj skaèu niz vodopad.
Kusturica i Monika sa celom ekipom trenutno se nalaze u Bosni i Hercegovini. Oni su snimali u zapadnoj Hercegovini, u selu Veljacima kod Ljubuškog na prelepim slapovima Koæuša. Lepota prirode je ovog puta, bar za njih dvoje, bila u drugom planu, jer su morali da skaèu u ledenu vodu. Monika, obuèena u jaknu i belu haljinu, ali i reditelj, bez problema su skoèili sa vrha slapa. Inaèe, Koæuša je visoka pet metara.
Morali su scenu da ponove dva puta, a za svaki sluèaj, na filmskom setu su bili i dubleri pa su i oni snimili istu scenu.
Temperatura vode je manja od 10 stepeni u ovo doba godine Inaèe, meštani su bili oduševljeni dolaskom poznate glumice i Kusturice pa su im pripremili mali doèek. Za reditelja su èak spremili i uštipke.
Monika Beluèi u novom filmu Emira Kusturice igra devojku u koju je on zaljubljen. Usred rata njih dvoje pokušavaju da saèuvaju svoju ljubav i živote pa neprestano beže. E, upravo takvu jednu scenu snimio je naš èuveni reditelj sa lepom Italijankom.
Snimanje filma trebalo bi da bude završeno do poèetka decembra, a planirano je da premijerno bude prikazan u Kanu u maju 2014.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Kusturica je pristao da avion nazovu po njemu, a s tim se navodno složila i Vlada Srbije.
"Zvali su me i ja sam dozvolio da moje ime bude na avionu ER Srbija. Smatram da je to èast za mene, jer odgovorni ljudi u ovoj državi smatraju da je moj rad dovoljno dostojno reprezentovao Srbiju u svetu", rekao je Kusturica. izvor: E-novine
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Èovek po imenu Nemanja Emir Kusturica koji se pre nekoliko meseci javno obavezao da se povlaèi iz javnosti, naglašavajuæi da više nikad neæe davati intervjue – u svetoj tišini tihovanja upravo je za omiljene „Veèernje novosti“ progovorio jubilarni 642. put tokom povlaèenja, ushiæen da još ima ludaka koji veruju da on ima nešto smisleno da kaže. Opasno se približavajuæi rasulu mozga Èedomira Antiæa, nekadašnji reditelj koji sve više veruje da je glumac – pred mikrofonom „Veèernjih novosti“ opet se izlupetao glede raznih tema; setio se Bakira Izetbegoviæa i Željka Komšiæa; oživeo je mrtvu „Drugu Srbiju“ za koju samo on veruje da postoji; tradicionalno se posrao po Holivudu gde je odavno propao; žalio se na sunce koje ne greje Trebinje onako kako greje New York; konaèno – nešto je mlatio o zmijama i Matiji Beækoviæu, što æete moæi da proèitate u najglupljim delovima ovog ozabavljenog e-razgovora...
OVAKAV UVOD ZA KUSTURICU MOGU SAMO DA NAPIŠU „VEÈERNJE NOVOSTI“: Ekipi filma "Na mlijeènom putu" oblaèno nebo nad Hercegovinom "ukralo" je dve nedelje snimanja. Pod svodovima kamenih zdanja Andriægrada, išèekujuæi sunèaniji dan, Emir Kusturica vedri vetrom reèi: smenjuju se biæa ljudska i mitska, vremena istorijska i buduæa, mesta nastajanja i umiranja civilizacija. Monika Beluèi ulazi u kožu mlade Anastasije Mirkoviæ, èuveni reditelj postao je pravoslavni monah, Matija Beækoviæ prati trag mitske zmije, Šekspir sreæe braæu Marks, Olbrajtova se bavi Principom, Izetbegoviæ ne može bez šehita Komšiæa, kao što Srbi više ne mogu dalje bez sebe samih...
I SUNCE PROTIV NEMANJE: Snimanje filma "Na mlijeènom putu" zastalo je na polovini. "Filmski radnici" zbog nedostatka sunèeve svetlosti pate od nedostatka vitamina D, a kamera najviše trpi: trska i nebo ne prelamaju se u vodi isto po oblaènom i sunèanom danu. Èekamo da se uspostavi pravi kontrast, pa da nastavimo. Pet godina je prošlo od kada sam snimio poslednji film, jer nisam verovao da najnovije digitalne kamere mogu da dosegnu kvalitet koji želim. Tek me je nova kamera "ari aleksa" uverila da može proizvesti željenu sliku, ali èak i njoj trebaju odgovarajuæi vremenski uslovi. Do kraja godine æemo snimati koliko budemo mogli, ako nam uspe, imaæemo premijeru u Kanu.
KAKO EMIR U POROÐAJNIM MUKAMA STVARA IDEJU O SVETU KAO ÐUBRIŠTU: U deduktivnom procesu, tako što sam u glavi imao kraj, a onda sam krenuo prema poèetku. Gradim od krova, od prièe o pravoslavnom monahu. Nju sam stvorio iz potrebe da progovorim o dobroti, a to nije lako iz više razloga. Prvo, mi imamo obièaj da za dobrog èoveka kažemo: "Vidi ovo zlo". Drugo, ceo naš svet je postavljen naglavaèke, Veliki brat i njegov roðak su èitave narode doveli do kolapsa, od sveta su napravili ðubrište, a svima nama preostalo je da prihvatimo da smo tek komad otpada. Svako ko naèelno prihvata ovakvu podelu uloga ukljuèuje se u poredak nove paganske civilizacije. Ona uspostavlja ne samo kraj ideje o narodima, veæ i kraj ideje o ljudskim biæima. Nadam da æe moje iskustvo i stvaralaèka strast dovesti do povoljnog ishoda za gledaoce, jer moj film stoji na suprotnoj strani, brani ljudskost, koristeæi arhetipove dobra, lepog i uzvišenog.
LEGENDARNO PITANJE „NOVOSTI“ - ŠTA JE UOPŠTE SAVREMENI FILM: Posle informatièke revolucije internet je postao društvena arena. Kada bi u Los Anðelesu pitali gledaoce kakve bi im projekcije odgovarale, odgovor bi bio jednostavan: "Želimo internet-projekcije, da uz gledanje možemo da telefoniramo." Film æe zato najverovatnije završiti kao opera: gradovi æe imati po jedan veliki "klasièni" bioskop, a sve ostalo æe biti u znaku "gedžeta". Intelektualna i emocionalna komponenta filma æe nestati.
ŠEKSPIR I BRAÆA MARKS I MONAH KOSTA: Zabluda je da su filmovi "secirali" nasilje, oni su ga pokrenuli, a u periodu o kom govorite potpuno ga preveli iz fikcije u stvarnost. Svi blokbasteri to èine. U moje vreme deca su se posle projekcija vesterna makljala, a kada je Brus Li ušao u bioskope, posle prikazivanja stradali bi svi saobraæajni znakovi na putu od bioskopa do kuæe. Danas se "ubije" 500 ljudi u jednom filmu. To je naroèito opasno kada veæi deo sveta s teškoæama uviða razliku izmeðu virtuelnog i stvarnog života. "Na Mlijeènom putu" je film o ljubavi u ratu, on seže do arhetipa èoveka, žene, zmije, kroz zaplet u kome par beži od nasilja i potere, a završava se monaškim danima glavnog junaka Koste, to je ishodište prièe. Da bi takav film opstao u ambijentu o kom smo govorili, koristim ranije pronaðeni delotvoran postupak, kombinovao sam Šekspira i braæu Marks. To je žanr sastavljen kombinovanjem svih drugih.
ZMIJA, SRPSKI PRAVOSLAVNI GREH PALACANJEM: Pre nego što je u raju nagovorila èoveka i ženu na greh, zmija je bila mesopotamski bog. Odatle se "preselila" u Stari zavet. Pitom kao golub, mudar kao zmija, tako piše u Novom zavetu. Kod nas su o zmijama najbolje pisali Matija Beækoviæ i Desanka Maksimoviæ. Beækoviæ kaže da je ona zmija koja nas je nagovorila na greh krenula sa nama u ovaj svet, nikada nas nije napustila. A mi se nje seæamo kao davno prošle opasnosti, koja može pobuditi oseæaj religioznosti ili bajkovitosti, ali se ne shvata ozbiljno. Kroz istoriju èovek je ostvario civilizacijski poduhvat, dokazao je da je najveæa zver, nema mu ravne. Deo scenarija, taj koji se odnosi na zmije, nalazi se u jednoj od prièa iz moje knjige "Sto jada"...
O VOJNOJ OPREMI I MANEKENIMA BiH: Oprema nam na kraju nije uskraæena, o tome smo dobili i zvaniènu potvrdu. Dogodilo se to da su manekeni multietnièke BiH iz Sarajeva, gde populacija Kineza danas premašuje broj preostalih Srba, pokazali pravo lice: to su netrpeljivi etnomrsci iz 17. veka. Takvi su u stanju da jedno krštenje, ovaj put moje, pretvore u izdajnièki èin. Ja sam otišao u Njujork iz Sarajeva 1988. godine, u svet gde se ljudi svakog dana susreæu sa novim idejama i njima se okreæu. Tamo pravoslavni konvertiraju u budizam, katolici postaju ateisti, danas se pravoslavci javljaju u Argentini... Svako se prema svojim radostima i tugama skrasi u duhovnom središtu koje smatra svojim. A kada sam ja isprièao prièu o svom poreklu, o Babiæima iz Hercegovine, kada sam kršten, to je smetalo Sarajevu usred gradnje 100 novih džamija. Samo što sam ja pretežak politièki zalogaj za èlana predsedništva BiH Bakira Izetbegoviæa i njegovog šehita predsedavajuæeg predsedništva Željka Komšiæa. Od Ustikoline pa do krajnjeg severa taj Bakir nikome ništa ne predstavlja, ali je za jedno važan: on je islamski ekstremista, njega drže na visokom politièkom položaju da destabilizuje Balkan kada se za to ukaže potreba i prilika. To jeste opasno, ali stvaranje jednog filma ovakvi likovi ne mogu osujetiti.
KUCAMO NA VRATA ZABORAVLJENIH ASOVA: Pokazalo se da sam uvek plesao po ivici, sa jedne strane bila je prošlost filma, a sa druge moja poetika u kojoj se sreæu Šekspir i braæa Marks. Sada sam festivalski veteran. Kao kada su na Koševu igrali veterani Sarajeva i Želje: sve je sporije, tromije i sa manje strasti. Tek kada završim film "Na mlijeènom putu", biæe i nove energije za festivale.
VREDAN KAO ISIDORA BJELICA, JOŠ JEDAN ROMANÈIÆ U PRIPREMI: Pišem novu knjigu, reè je o "Zapisima iz andergraunda". Naslov je parafraza "Zapisa iz podzemlja" Dostojevskog. Osnova na kojoj knjiga nastaje je moj dnevnik stvoren tokom snimanja "Podzemlja". Postoji fama, izazvana velikom èitanošæu mojih knjiga, da su one kod publike dobro prošle samo zato što sam poznata liènost koja piše o sebi. Ovaj put bavim se drugima, jer je dnevnik nastajao u uzbudljivom vremenu za sve nas. Neka me malo kritikuju što pišem i o drugima...
PRLJAVE RUKE DRUGE SRBIJE: Kada Madlen Olbrajt, poznata po izreci "možda smo prekršili meðunarodno pravo, ali smo ljudima efikasno pomogli", hvali neke od ovih "istorijskih" knjiga, vreme je da se pozabavimo relevantnim istorijskim izvorima. Istorija nas uèi da su imperijalistièke težnje dovele do rata, kao što èine i danas: lokalne požare raspiruju zarad ostvarenja strateških ciljeva. Srbi treba da znaju - Nemaèka ima potrebu da se opere od masovnih zloèina, Srbi su joj pogodan "sapun" za to, a imaju i ruke "Druge Srbije" da obave prljav posao. Tako se desilo da je njihov istorièar Fišer odavno utvrdio da je za Veliki rat kriva Nemaèka, a pre neki dan "Di velt" piše kako su krivi Srbi i Rusi. Ali, mi imamo individualce koji su promenili svet. Savremenoj civilizaciji, njenoj nauci, kulturi dali smo najveæe sinove i kæeri. Srbi moraju koraèati napred spokojno, vrednost nauène istine je neprolazna.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Emir Kusturica: Srbi su svetu dali najveæe kæeri i sinove
Glumac i reditelj o snimanju filma, nastajanju nove knjige i globalnoj paganskoj civilizaciji: Imamo individualce koji su promenili svet
Ekipi filma "Na mlijeènom putu" oblaèno nebo nad Hercegovinom "ukralo" je dve nedelje snimanja. Pod svodovima kamenih zdanja Andriægrada, išèekujuæi sunèaniji dan, Emir Kusturica vedri vetrom reèi: smenjuju se biæa ljudska i mitska, vremena istorijska i buduæa, mesta nastajanja i umiranja civilizacija. Monika Beluèi ulazi u kožu mlade Anastasije Mirkoviæ, èuveni reditelj postao je pravoslavni monah, Matija Beækoviæ prati trag mitske zmije, Šekspir sreæe braæu Marks, Olbrajtova se bavi Principom, Izetbegoviæ ne može bez šehita Komšiæa, kao što Srbi više ne mogu dalje bez sebe samih...
Razgovor se zapodenuo u pauzi snimanja zbog iznenadnog viška tame i vremena: bez sunca nema kinematografije, tako kaže Kusturica.
- Snimanje filma "Na mlijeènom putu" zastalo je na polovini. "Filmski radnici" zbog nedostatka sunèeve svetlosti pate od nedostatka vitamina D, a kamera najviše trpi: trska i nebo ne prelamaju se u vodi isto po oblaènom i sunèanom danu. Èekamo da se uspostavi pravi kontrast, pa da nastavimo. Pet godina je prošlo od kada sam snimio poslednji film, jer nisam verovao da najnovije digitalne kamere mogu da dosegnu kvalitet koji želim. Tek me je nova kamera "ari aleksa" uverila da može proizvesti željenu sliku, ali èak i njoj trebaju odgovarajuæi vremenski uslovi. Do kraja godine æemo snimati koliko budemo mogli, ako nam uspe, imaæemo premijeru u Kanu. Ako ne bude tako, prvo prikazivanje æemo pomeriti. Treba reæi da su proizvoðaèi filma "Pin bol" iz Londona u koprodukciji sa jednom meksièkom kuæom i kompanijom "Mlijeèni put - Trebinje".
* Kako je uopšte roðena ideja za "Mlijeèni put"?
- U deduktivnom procesu, tako što sam u glavi imao kraj, a onda sam krenuo prema poèetku. Gradim od krova, od prièe o pravoslavnom monahu. Nju sam stvorio iz potrebe da progovorim o dobroti, a to nije lako iz više razloga. Prvo, mi imamo obièaj da za dobrog èoveka kažemo: "Vidi ovo zlo". Drugo, ceo naš svet je postavljen naglavaèke, Veliki brat i njegov roðak su èitave narode doveli do kolapsa, od sveta su napravili ðubrište, a svima nama preostalo je da prihvatimo da smo tek komad otpada. Svako ko naèelno prihvata ovakvu podelu uloga ukljuèuje se u poredak nove paganske civilizacije. Ona uspostavlja ne samo kraj ideje o narodima, veæ i kraj ideje o ljudskim biæima. Nadam da æe moje iskustvo i stvaralaèka strast dovesti do povoljnog ishoda za gledaoce, jer moj film stoji na suprotnoj strani, brani ljudskost, koristeæi arhetipove dobra, lepog i uzvišenog.
* Šta je uopšte savremeni film?
- Posle informatièke revolucije internet je postao društvena arena. Kada bi u Los Anðelesu pitali gledaoce kakve bi im projekcije odgovarale, odgovor bi bio jednostavan: "Želimo internet-projekcije, da uz gledanje možemo da telefoniramo." Film æe zato najverovatnije završiti kao opera: gradovi æe imati po jedan veliki "klasièni" bioskop, a sve ostalo æe biti u znaku "gedžeta". Intelektualna i emocionalna komponenta filma æe nestati.
* Predeli od kojih zastaje dah imaju svoj kontrast u zapletu, ratno nasilje je važan segment filma. Nasilje je i dominantna filmska tema kraja 20. i poèetka 21. veka, kako ste ga vi "secirali"?
- Zabluda je da su filmovi "secirali" nasilje, oni su ga pokrenuli, a u periodu o kom govorite potpuno ga preveli iz fikcije u stvarnost. Svi blokbasteri to èine. U moje vreme deca su se posle projekcija vesterna makljala, a kada je Brus Li ušao u bioskope, posle prikazivanja stradali bi svi saobraæajni znakovi na putu od bioskopa do kuæe. Danas se "ubije" 500 ljudi u jednom filmu. To je naroèito opasno kada veæi deo sveta s teškoæama uviða razliku izmeðu virtuelnog i stvarnog života. "Na Mlijeènom putu" je film o ljubavi u ratu, on seže do arhetipa èoveka, žene, zmije, kroz zaplet u kome par beži od nasilja i potere, a završava se monaškim danima glavnog junaka Koste, to je ishodište prièe. Da bi takav film opstao u ambijentu o kom smo govorili, koristim ranije pronaðeni delotvoran postupak, kombinovao sam Šekspira i braæu Marks. To je žanr sastavljen kombinovanjem svih drugih.
* Biblijski motiv zmije igra važnu ulogu u filmu, na koji naèin?
- Pre nego što je u raju nagovorila èoveka i ženu na greh, zmija je bila mesopotamski bog. Odatle se "preselila" u Stari zavet. Pitom kao golub, mudar kao zmija, tako piše u Novom zavetu. Kod nas su o zmijama najbolje pisali Matija Beækoviæ i Desanka Maksimoviæ. Beækoviæ kaže da je ona zmija koja nas je nagovorila na greh krenula sa nama u ovaj svet, nikada nas nije napustila. A mi se nje seæamo kao davno prošle opasnosti, koja može pobuditi oseæaj religioznosti ili bajkovitosti, ali se ne shvata ozbiljno. Kroz istoriju èovek je ostvario civilizacijski poduhvat, dokazao je da je najveæa zver, nema mu ravne. Deo scenarija, taj koji se odnosi na zmije, nalazi se u jednoj od prièa iz moje knjige "Sto jada"...
* Da li æe i originalna muzika i ovog puta biti važan segment filma?
- O tome brine Stribor, veæ imamo dobre teme, jedna je izvedena iz kratkog filma o monahu. Tegleæi tovar kamena on se penje na vrh planine, a muzika je sada oplemenjena izražajnijom ritmièkom sekcijom, udaraljkama i deèjim horovima... Muzièkim i filmskim poklonicima biæe interesantna i muzièka varijanta prepeva "Ženidbe Maksima Crnojeviæa" Laze Kostiæa.
* Novija ratna istorija vreme je u kom se sreæu Anastasija Mirkoviæ Mlada (Monika Beluèi) i glavni junak Kosta (Emir Kusturica). Da li je Kninska Krajina zaista poprište ratne drame?
- Kninska Krajina "pokriva" biografiju Anastasije Mirkoviæ Mlade, ona je æerka iz mešovitog italijansko-Srpskog braka, a na poèetku sukoba našla se u Krajini zbog sudske ostavinske rasprave, posle smrti oca. Tu je zatièe rat, a njeno bekstvo od potere i traganje za identitetom okosnica su zapleta...
* Javlja se u filmu još jedna istorijska sluèajnost i paralela - snimili ste scenu masakra svatova. Da li je reè o ubistvu na Bašèaršiji i spaljivanju zastave SPC 1. marta 1992. godine?
- Ne. Sluèajno smo se zadesili u Klobuku, najstarijoj naseobini na prostoru Bosne, a o kojoj istorija još nije dala dovoljno podataka. Pod temeljima srednjovekovnog grada nalazi se grob "poseèene svadbe", grob svatova koje je ubila neka neprijateljska sila, a samo su kosti ostale da svedoèe o neobiènom dogaðaju.
* Neprihvatanje da vas svrstaju u projekat "Ko je ko u Bošnjaka" na poèetku rata, kao otkrivanje vaših korena, i dalje su trn u oku sarajevske politièke elite. Tako je i snimanje filma na trenutak postalo politièka tema, kada su èelnici BiH uskratili vojnu opremu koja je trebalo da posluži kao rekvizit. Kako se to završilo?
- Oprema nam na kraju nije uskraæena, o tome smo dobili i zvaniènu potvrdu. Dogodilo se to da su manekeni multietnièke BiH iz Sarajeva, gde populacija Kineza danas premašuje broj preostalih Srba, pokazali pravo lice: to su netrpeljivi etnomrsci iz 17. veka. Takvi su u stanju da jedno krštenje, ovaj put moje, pretvore u izdajnièki èin. Ja sam otišao u Njujork iz Sarajeva 1988. godine, u svet gde se ljudi svakog dana susreæu sa novim idejama i njima se okreæu. Tamo pravoslavni konvertiraju u budizam, katolici postaju ateisti, danas se pravoslavci javljaju u Argentini... Svako se prema svojim radostima i tugama skrasi u duhovnom središtu koje smatra svojim. A kada sam ja isprièao prièu o svom poreklu, o Babiæima iz Hercegovine, kada sam kršten, to je smetalo Sarajevu usred gradnje 100 novih džamija. Samo što sam ja pretežak politièki zalogaj za èlana predsedništva BiH Bakira Izetbegoviæa i njegovog šehita predsedavajuæeg predsedništva Željka Komšiæa. Od Ustikoline pa do krajnjeg severa taj Bakir nikome ništa ne predstavlja, ali je za jedno važan: on je islamski ekstremista, njega drže na visokom politièkom položaju da destabilizuje Balkan kada se za to ukaže potreba i prilika. To jeste opasno, ali stvaranje jednog filma ovakvi likovi ne mogu osujetiti.
* Kanska premijera je neizvesna jer je još dosta posla pred vama. Kako danas doživljavate filmske festivale?
- Venecija je, godina 1881. Po "Lava" za film "Seæaš li se Doli Bel" otišao sam u uniformi JNA. Italo Kalvino, jedan od mojih omiljenih pisaca, dodeljivao je nagrade. Muèio se na pozornici da pravilno izgovori moje ime. Neko mu je pomogao, pa se ipak zaèulo i to: "Kusturica". Kada se ceremonija završila, pitao sam jednog novinara: "Jel’ sad gotovo ili æu morati još da šetam po ovim festivalima"? Odgovorio je: "Imaš zlato, dovoljno ti je za ceo život." Pokazalo se da sam uvek plesao po ivici, sa jedne strane bila je prošlost filma, a sa druge moja poetika u kojoj se sreæu Šekspir i braæa Marks. Sada sam festivalski veteran. Kao kada su na Koševu igrali veterani Sarajeva i Želje: sve je sporije, tromije i sa manje strasti. Tek kada završim film "Na mlijeènom putu", biæe i nove energije za festivale.
* Posle nagraðivanih i prevoðenih knjiga "Smrt je neprovjerena glasina" i "Sto jada" u izdanju "Novosti", možemo li oèekivati novi naslov?
- Pišem novu knjigu, reè je o "Zapisima iz andergraunda". Naslov je parafraza "Zapisa iz podzemlja" Dostojevskog. Osnova na kojoj knjiga nastaje je moj dnevnik stvoren tokom snimanja "Podzemlja". Postoji fama, izazvana velikom èitanošæu mojih knjiga, da su one kod publike dobro prošle samo zato što sam poznata liènost koja piše o sebi. Ovaj put bavim se drugima, jer je dnevnik nastajao u uzbudljivom vremenu za sve nas. Neka me malo kritikuju što pišem i o drugima...
* Da li æe Andriægrad biti završen do Vidovdana 2014. godine, na stotu godišnjicu Sarajevskog atentata?
- U Andriægradu ulazimo u uzbudljivu fazu, završavamo hotel i školu, 80 odsto svih planiranih poslova je uraðeno, a sada oèekujemo pomoæ Vlade RS da bismo završili pozorište, gde æemo na Vidovdan iduæe godine postaviti operu "Na Drini æuprija". Poèetkom iduæeg meseca Andriæev institut biæe domaæin nauènog skupa "1914.", dolaze nam gosti sa Harvarda, iz Rusije, naši istorièari...
* Živimo u pravoj globalnoj "poplavi" knjiških i novinskih naslova o poèetku Velikog rata i Gavrilu Principu.
- Kada Madlen Olbrajt, poznata po izreci "možda smo prekršili meðunarodno pravo, ali smo ljudima efikasno pomogli", hvali neke od ovih "istorijskih" knjiga, vreme je da se pozabavimo relevantnim istorijskim izvorima. Istorija nas uèi da su imperijalistièke težnje dovele do rata, kao što èine i danas: lokalne požare raspiruju zarad ostvarenja strateških ciljeva. Srbi treba da znaju - Nemaèka ima potrebu da se opere od masovnih zloèina, Srbi su joj pogodan "sapun" za to, a imaju i ruke "Druge Srbije" da obave prljav posao. Tako se desilo da je njihov istorièar Fišer odavno utvrdio da je za Veliki rat kriva Nemaèka, a pre neki dan "Di velt" piše kako su krivi Srbi i Rusi. Ali, mi imamo individualce koji su promenili svet. Savremenoj civilizaciji, njenoj nauci, kulturi dali smo najveæe sinove i kæeri. Srbi moraju koraèati napred spokojno, vrednost nauène istine je neprolazna. Zato æe se Andriæev institut pod okriljem vlada RS i Srbije baviti prouèavanjem prošlosti s namerom da trasira naše buduæe puteve.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Andriæ je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za èinovnika u poslanstvu u Vatikanu...
U junu 1924. godine u Gracu odbranio je doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“.
U periodu izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata nalazio se na funkciji opunomoæenog ministra i izvanrednog poslanika jugoslovenske vlade u Berlinu (1939). Prisustvovao je potpisivanju pristupanja Kraljevine Jugoslavije u dvoru Belvedere 25. marta 1941.
Za vreme Drugog svetskog rata živeo je povuèeno u svom stanu u Beogradu (na Zelenom vencu), ne dozvoljavajuæi bilo kakvo štampanje i objavljivanje svojih dela. U isto vreme napisao je svoja najbolja dela koja æe kasnije doživeti svetsku slavu.
Odbio je da potpiše Apel srpskom narodu. (Apel srpskom narodu je dokument objavljen u listu „Novo vreme“ 13. avgusta 1941. godine u kome je javno osuðen komunistièki ustanak u okupiranoj Srbiji i narod pozvan na poštovanje okupatorskog reda i mira. Autor Apela bio je Velibor Joniæ, komesar prosvete u Komesarskoj upravi Milana Aæimoviæa. Zajedno sa Apelom bio je napravljen i spisak ljudi - nauènih, kulturnih, politièkih i javnih liènosti, koji bi trebalo da ga potpišu. Taj spisak je bio predat policiji i Dragom Jovanoviæu, upravniku grada Beograda. On je pojedine sa spiska pozivao u zgradu Opštine i tamo im objašnjavao ratnu situaciju, posledice nemira, govorio o represalijama koje æe zadesiti Srbe ako oni ne pruže pomoæ i dr. Oni koji posle ovog ubeðivanja nisu želeli da potpišu, bili su izloženi psihološkom pritisku, strahu od posledica i direktnom prinudom. Apel je potpisalo ukupno 411 liènosti, koje bi se mogle svrstati u tri kategorije. Prvu kategoriju su predstavljali saradnici okupatora, kao npr: Milan Aæimoviæ, Tanasije Diniæ, Velibor Joniæ, Ilija Paranos i dr. Drugu kategoriju su predstvaljali, još pre rata poznati pronemaèki i profašistièki orijentisani politièari, kao npr: Aleksandar Cincar Markoviæ, Dimitrije Ljotiæ i dr. Treæu kategoriju su predstavljali ugledni nauèni i javni radnici, kao npr: Aleksandar Beliæ, predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, književnik Veljko Petroviæ, Milan Kašanin, više episkopa Srpske pravoslavne crkve i dr. Uprkos svim pritiscima, mnoge javne liènosti su odbile da potpišu Apel, a najpoznatiji meðu njima su bili - Ivo Andriæ, Miloš Ðuriæ, Isidora Sekuliæ, Milivoje Kostiæ, Vojislav Radovanoviæ i dr. Ostala je i poznata epizoda sa profesorom Milošem Ðuriæem, koji je na nagovor Miloja Milojeviæa, uglednog profesora i kompozitora da potpiše Apel, odgovorio reèima: Lako je tebi, ti u diple sviraš, ali ja predajem etiku! Profesor Ðuriæ je ubrzo potom penzionisan, a kasnije je bio i zatoèen u Banjièkom logoru.)
Neki od 411 potpisnika „Apela srpskom narodu“ su:
episkop niški dr Jovan episkop zvornièko-tuzlanski Nektarije episkop budimljanski Valerijan, vikar njegove svetosti patrijarha Gavrila Dožiæa
Godine 1954. postao je èlan Komunistièke partije Jugoslavije i prvi predsednik Saveza književnika Jugoslavije.
Prvi je potpisao Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Novosadski dogovor sklopljen je 10. decembra 1954. izmeðu uglavnom hrvatskih i srpskih te delom bosanskohercegovaèkih i crnogorskih lingvista radi ureðenja i standardizacije zajednièkog srpskohrvatskog jezika.
Novac dobijen od Nobelove nagrade 1961. godine u potpunosti je poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.
izvor:wikipedia
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Spomenik Petru Petroviæu Njegošu otkriven u Andriægradu u Republici Srpskoj. Skulpturu otkrio Matija Beækoviæ, a sveèanosti prisustvovali Milorad Dodik i Emir Kusturica.
Spomenik vladici i velikom crnogorskom pesniku Petru Drugom Petroviæu Njegošu otkriven je u Andriægradu, kraj Višegrada u Republici Srpskoj, ispred hrama posveæenog Svetom caru Lazaru i kosovskim muèenicima.
Beækoviæ je poželeo dobrodošlicu Njegošu - gospodaru u grad u koji je, kako je rekao, on morao da doðe.
"Dobro došao, gospodaru, u grad koji je sagraðen da bi ti imao gde i kod koga da doðeš. Ovim se ispunila želja i tvog duhovnog sina da se vratiš tamo odakle si nekada davno otišao, a èini se da nisi nikada ni odlazao", rekao je Beækoviæ.
Dobrica Æosiæ u svojoj knjizi Pišèevi zapisi 1969—1980. preprièava, na sto osamdeset šestoj stranici, svoj „poslednji znaèajniji razgovor“ sa Andriæem i citira ga: „U Bosni vam je sada, Dobrice, ono što je pokojni Kalaj snevao, a nije kao diplomata smeo da izgovori. U Bosni pobeðuje bošnjaštvo. Staro, a mlado. I neka da Bog da moja noga više nikad ne kroèi preko Drine...“
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ