Ovo je odluka moja jer bila volja je tvoja da s’ drugim odes od mene i sve mi nizbrdo krene da mrakom zamenim dugu lezeci provodim dane u ovoj sobi za tugu sa ove zapadne strane
Izmedju vrata i prozora moj krevet za tobom dise ne mogu dalje od umora ni metar manje,ni vise
I bilo sta da se desi ja sam na istoj adresi
Izmedju vrata i prozora moj krevet za tobom dise ne mogu dalje od umora ni metar manje,ni vise
U taj sam krevet odavno pao tu gde sam pao zivot je stao uzalud skidam pogreb sa sebe sve me boli posle tebe
Ovo je odluka moja i mnogi ce da se cude a kada odluim nesto to tako mora da bude da mrakom zamenim dugu lezeci provodim dane u ovoj sobi za tugu sa ove zapadne strane
Izmedju vrata i prozora moj krevet za tobom dise ne mogu dalje od umora ni metar manje,ni vise i bilo sta da se desi ja sam na istoj adresi
Izmedju vrata i prozora moj krevet za tobom dise ne mogu dalje od umora ni metar manje,ni vise
U taj sam krevet odavno pao tu gde sam pao zivot je stao uzalud skidam pogreb sa sebe sve me boli posle tebe
U ovoj sobi za tugu sa ove zapadne strane
Izmedju vrata i prozora moj krevet za tobom dise ne mogu dalje od umora ni metar manje,ni vise i bilo sta da se desi ja sam na istoj adresi
U taj sam krevet odavno pao tu gde sam pao zivot je stao uzalud skidam pogreb sa sebe sve me boli posle tebe
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Zar nije tuga i sreca nesto sto prolazi,ti ostajes i dalje ono sto si bio,to su samo osecanja,dodju bude lepo,prodju,nastavis dalje itd.Sve do trenutka kad svatis da sreca nije u ljudima i stvarima,vec u svakom od nas
Dal si ikada volio,a bio samo sjena? Jesi li ikada trebao,a pomoci od nikoga nema? Ako jesi,zasto me pustas da patim? Jednom kada budes sam, pozeljet ces me,a bit ce kasno, jer ubio si nasu srecu. Ja najbolje znam, da voljeti nije lako. Od mene ce ostati samo tajn, nesretna ljubav. Ubio si dio mene,a onajdrugi dio, zauvijek ce patiti zbog tebe,zbog nas.
Nije nam bilo vreme, neke se loše zvezde protiv te ljubavi zarekle... Sad znam da nikog neæu voleti kao njega, odavno usne su mi zapekle... Ponekad sama prošetam gradom, odem na mesta što još mirišu na nas i opet grudi seæanja stegnu... O, Bože, dugo nisam plakala na glas! Samo mi javite kada ga vidite, samo da znam da dobro je, makar i s njom i nije važno to što nismo zajedno, on je zauvek najveæi u srcu mom! Nije to bila ljubav od koje sve se ruši, a boli jako otkad nije tu, kažu da s njom ga vide i da im dobro ide, k’o nekad mene sada gleda nju... Ponekad sama prošetam gradom, odem na mesta što još mirišu na nas i opet grudi seæanja stegnu... O, Bože, dugo nisam plakala na glas..
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... nismo bili ko svi ... znam, nestaje sve i ovo nase stalo je al’ ti opet ostajes sad i zauvek ...
I posle svega, ja te cekam al’ me ubija kad kazes da ima vremena i posle svega, ja te cekam to me ubija polako, moj jedini ... Ja ne znam kako da pocnem jer se bojim pocetka sedim zatvorena u sobi placem, secam se svega ...znam, reci ne znace al’ reci me ubijaju ... ti kazes da ti znacim al’ druge te imaju ... sanjam te, trazim te kad vidim te,nestanes ... ja mislila sam nista nece moci da nas razdvoji i sve bih dala da te vratim i lepse nastavim ... kako smo se posle svega ovako rastali ... evo, ovih dana hodam hodnicima maste pa ti hodnici ponekad unazad me vrate u te noci, kasne sate, a svaka noc je duga pa ima vremena dosta da spusti se suza ... pa ne znam sto tebi ja i dalje pisem pa ne znam sto za tebe ja dalje disem spavam, sanjam te, sve je isto ko i pre sve je isto, sve, samo nemam te ... da prestanem da mislim priznajem, ne vredi ...
Naucili smo nesto valjda iz veze prosle sad cuvaj se ti pa, vidimo se posle
Ne ljubi me nocas… Nisam spremna da te izgubim. Nemoj se vracati tamo gde ne zelis. Ne diraj me, pusti me da cutim, jer znam, ne zelis da cujes... Mogu ti reci ono sto ne zelim, ono sto me muci, boli, ono sto ce i tebe povrediti. Ne zelim to. Neka tisina govori umesto nas. Ne grli me nocas... tvoj zagrljaj je hladan. Nije to onaj zagrljaj koji govori o ljubavi. Nocas samo odaje tvoju sebicnost, zelju da budes najbolji i imas ono sto drugi zele a ne mogu imati. Ne gledaj me u oci. Iz mojih ne izviru sumnje, moje su pune ljubavi i tuge. Ne zelis da znas koliko je boli u grudima, alkohola u venama... Ne govori da me volis... to sto osecas nije ljubav. Ja volim, zato znam sta to znaci. To sto ti osecas je opsesija, strast, sve drugo ali ljubav ne. Jos ti ne znas koliko boli kada volis, kada slepo verujes... Ne trazi mi nocas ruke, tako su hladne... nemam snage za dalje, sutra ne postoji. Zivim jer to drugi zele... nikada nisam molila, sada sam pala na kolena. To je tako nisko... zar ljubav to zasluzuje!? Ponekad se zapitam vredi li? Da li me to povredjujes svesno ili to i ne primecujes? A plasim se da prekinem. Jos vise se plasim da ces me ostaviti... pa ti si mi sve sto imam, jedini razlog za novi dan. Toliko toga je iza nas... a mi se ipak ponasamo kao stranci. I zasto jos uvek drhtim u tvom narucju? Zasto osecam nemir u stomaku kada te vidim... Govoris da me volis... ali pogled ti je hladan... Vise ne znam ni ko sam ja a kamoli ko si ti. Plasim se tebe, sebe, svega sto radim ili ne radim, plasim se svega sto na svetu postoji. Borim se za sebe a sebi nisam vazna. Pusti me, vreme ce pokazati. Mozda jednom ostanes sam, i u tami noci drhtis ko uplaseno dete. Dozivas nekog a niko te ne cuje. Trazis malo sna a strah ti ne dozvoli da zatvoris oci. Mozda tada shvatis, mozda me tada konacno razumes...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Upoznali smo se na veoma cudan nacin. Preko daljine smo se zavoljeli. Samo smo rijeci, glasove i slike jedno od drugo imali, ali to nas nije sprijecilo da izgradimo ljubav s tolikom jacinom, kao nikada do sada! Kada smo se prvi puta vidjeli, bio je to veoma cudan osjecaj, stojali smo jedno pored drugog, pruzili jedno drugom ruku, gledali se u oci, predamnom je stojala osoba koja mi je bila tako poznata a u isti cas i tako nepoznata. Sjedili smo jedno pored drugog, i gledali se. Pored mene je sjedila osoba o kojoj sam sve znala, ali tako malo imala. Sunce je sjalo u tvoje oci, kao sto su i moje oci sjale gledavsi u tebe. Srce je u istom trenu i sporije i jace kucalo. Da li je to bila zaljubljenost, ili strah, i dan danas nemogu raspoznati!
Osecam tvoje disanje i miris tvoga bola, osecam tvoju blizinu, iako te nema, osecam tvoj dodir, pruzam ljubav svu... Osecam, osecam da me ljubis, a znam da nisi tu...
... S Tugom jednostavno treba umeti ... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primeæuješ pa æe se kad tad okrenuti i otiæi, iako ti se u prvi mah èini da æe zauvek cvileti kraj stola ... I pazi ... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neæe se smiriti dok ti ne uvali èitavu korpu ... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija ... I nikad te više neæe zaobiæi ...
Pozelim da nestanem da zivjeti prestanem da je zivot zao sto je sve to dao zivot prepun ceznje iskusenja kad moras reci dovidjenja kad moras reci nekom zbogom iako je zivjeo sa tobom nije nimalo lako sto to sve biva tako srce se bori i voli dalje signale svoje i dalje salje nije da ga boli kad nemoze biti sonim koga srce voli strpljenja mu treba i nade bice sta bog dade u srcu tuga u ocima suze budi sretan sonom koja te uze rana u srcu i boli me i pece ako jave ti umrla je ono vece tebi zelim puno srece kad me nebude vise i kad padnu kise bar zapali svijecu za mene i cuvaj nase uspomene ruzu mi nemoras ne grob staviti ako umrem nosim te sa sobom nemogu te zaboraviti.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... Samo ljudi sposobni da silno vole mogu oseæati i silnu bol, ali ta ista potreba ljubavi sluzi im kao lek protiv bola i isceljuje ih. Zbog toga je duševna priroda èovekova jaèa od fizièke prirode. Bol nikad ne ubija ...
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
"...I ne znam od kog bola on je ostao i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu... Takva je naša duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmiju, zabole. Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tude nebo i uzalud tražimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali cežnjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi. Pa se naprežemo da cujemo onaj ljetni povjetarac što je šaputao u krošnjama drveca ispod kojeg smo se, držeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog šapata samo uzdah srca svoga cujemo.
Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema više ni parnjaca ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca. Niti išcekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostaješ mi". Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine...
Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobjeci ne može.Cak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi ne bi pošli njime. Vec se uvijek istom stazom vracamo što vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine.... I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostižnim obalama što nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.
A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Ti si najbolja od svih kojima sam želeo da kažem to što govorim tebi
Suviše znam o sebi i o svemu veæ sam prešao granicu grešnu gde ništa nije sveto i ništa nije sramota Sav sam na drugoj strani a iza mene gori ko veèni plamen jedino tvoja lepota.."Dusko Trifunovic
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
"Svi moji snovi stali su u More koje se na tvome dlanu pretvorilo u kap kise U kap koja je iscezla sa zadnjom zvijezdom na nebu Kazes da moji pogledi su pusti i daleki Podsecaju na stare plocnike proslosti Kao da odlazim, usamljena poput Jusufa okrecuci svoje lice Neznanome sto skriven je iznad nas"
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Ajdeee, svi napolje, vreme je za kreèenje sobe i promenu namene
Lepo vreme napolju, bazeni, reke i mora jedva èekaju da ih zatalasate, a vi se nabijete u sobu da kukate. Ccccc... Èek’ da vidim... hm.. može i ovako da se oboji ova soba
Mozda kad se na zemlju spustiš i kada pogledaš svet oko sebe, možda kad koju suzu pustiš i prestaneš da voliš samo sebe… Možda kada tvoj pogled dobije neki smisao i izgubi tu prikrivenu prazninu, možda kad prestaneš da živiš samo da bi disao, veæ da bi upoznao ljubav, toplinu, blizinu… Možda ako mi posvetiš pažnje bar malo, jer èovek mišljenja menja...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Imamo isti kljuc i jedan krevet. Svako svoju stranu! Razmjenjujemo po pet rjeci. I to u jednom danu! A volimo se! Ne kao juce i sigurno ne kao sutra. Sutimo! Pravimo se ludi, ispod ociju gledamo. Ni mrve sebe nedamo! Ko je vise grijesio? Ko ce kome vise nauditi? Ko ce koga prije ostaviti? I plakati! Zbog propustenog, zbog ne recenog. Zbog tog sto nismo plakali u dvoje! Zbog ponosa, srama. Ludila medju nama ! Ja placem sam! Ti places sama!
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
‎"Tužan sam. Toliko sam tužan da mislim da cu sutra umrijeti kada te napustim. Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno - da te nikada nisam ni sreo. Tada ne bih bio tužan, vec prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga. Ona je crna odjeca, druga strana srece. Jer htio sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da cu postati dvostruko ranjivim ako to dobijem... Mudrost ipak dolazi u pogrešan cas: kad mladost prodje, bura se stiša i djevojke odu kuci..."
Steta sto se mudrost plaæa najvišm cenom. Mladošæu. Da se opet rodim, sve bih isto radila. Verujem u ono šta verujem, volela sam ono šta sam volela, istinski izgarala za ono šta sam smatrala vrednim te borbe. Zaista jesam. Požrtvovana bila. Bog nam ioanko stavlja malene preprekice i samo onolike za koje je siguran da ih mozemo podneti. Tada su ta cetiri zida, bila soba za tugu. Suze su padale, i bol je bio nemerljiv. Iskreno mi je zao, ja nikada ne bih ostavila ono u sta verujem da istinski ume voleti. Moj je moto uvek bio taj, ostati svoja, pa cak i po cenu unistenja svog, nisma mogla da povredjujem ono sta celim svojim bicem volela sam. Samo je to bilo u glavi, ne povrediti . Ne povrediti. Ne naneti zlo, cak i kada neko zasluzi. Ja imam taj visi cilj, gde meni karakter nije dozvolio da radim to, sta si meni radio ti. Sada kada je sve proslo, ostaje jedan dobar osecaj. Mogu sebe pogledati u ogledalo, i ne stideti se sebe. Izdrzala sam poraz stoicki i da ostanem to....Neokaljana. To je najbolja uteha.
Igra je pri kraju, samo potez ili dva... Par nevažnih figura... kralj i kraljica...
Ispred mene ponor, nazad više ne mogu I nebo je bez zvijezda cijelu godinu Sad maske skinimo, da svi vidimo U ovoj igri ko je ko
I, Bože, daj! Neka te odvede, miljama od mene Neka te zavede i prevari... Pa da vidiš kako je Zaspati na medu, budit’ se na ledu Dok preko noæi svijet se srušio... Svijet se srušio...
Ispred mene ponor, nazad više ne mogu I nebo je bez zvijezda cijelu godinu Sad maske skinimo, da svi vidimo U ovoj igri ko je ko
I, Bože, daj! Neka te odvede, miljama od mene Neka te zavede i prevari... Pa da vidiš kako je Zaspati na medu, budit’ se na ledu Dok preko noæi svijet se srušio... Svijet se srušio...
I nebo je bez zvijezda cijelu godinu...
Svijet se srušio...
Sad maske skinimo, da svi vidimo U ovoj igri ko je ko
I, Bože, daj! Neka te odvede, miljama od mene Neka te zavede i prevari... Pa da vidiš kako je Zaspati na medu, budit’ se na ledu Dok preko noæi svijet se srušio... Svijet se srušio...
Sve sad znam sad je kraj tvoje rijeèi nisu više iskrene tužno je kako sve prolazi kada treba biti najbolje znam više nema povratka al’ me boli istina da sve sto vrijedi sam izgubila
Jer ako kažeš da me ne voliš ja neæu suzu pustiti i svaka tvoja rijeè æe boljeti al’ pogled neæu sakriti
Pusti da vjerujem ma da mi sve još tvoje pripada jer ako kazes da me ne voliš znat’ æu da stvarno odlaziš
Slaži mi ponovo da ti prazan pogled uvijek zapamtim reci da nisi me volio da ti bude lakše otiæi znam više nema povratka al’ me boli istina da sve što vrijedi sam izgubila...
"U samoæi èoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siðe u nju bez straha i zaziranja, vratiæe seobogaæen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaæe otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti."
Jedan mali, usamljeni putnik u mojoj glavi ne zeli vishe da trazi opravdanja za svoje postojanje. Razumeju ga ili ga ne razumeju. U svakom sluchaju ce kishe padati, zvezde shaputati, komete blistati. A sve ono shto sam oduvek potajno zelela krvari iz hiljadu malih rana na mesecu. I nestaje u srebrnastom pramenu dima. Ostaje samo prazna ljushtura, koja ce samo tupo i metalno zazvechati kada je najzad dodirnesh, kada bude vec prekasno. Kako spasiti izgubljeno? Bolje i ne diraj moju ljushturu.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
.. i pružih ti ruku pomirenja.. onu tanku liniju..slamku spasa..pružih ti utjehu i ljubav ne tažeæi ništa,baš ništa zauzvrat..jer..ja sam ona koja sam tu kada me zatrebaš..ja sam ona koja u vjeènost èeka.... ne žaleæi ni trunke svog biæa..svog vremena..da..ja sam duša ispunjena ljubavlju..ona sam..koja te voli..
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
Samoæu ko’ crkveni miš grickam oštrim zubima, progovori nesreæo - tišina me ubija. Po hladnim zidovima razmazani likovi svih koji su me voleli, od oèaja moga i oni se razboleli, progovori, vidiš li koliku bedu mi slutiš i zidovi kameni veæ su progovorili a ti nesreæo i dalje æutiš. Progovori dužan si mi s’ razlogom da stradam progovori i reci mi da ti se ne nadam.
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Ostao je tvoj osmeh , optimizam ...tvoja upornost..Secanje na tebe koje ne dozvoljava da ne ustanemo kada padnemo jer se ti nisi predavao ...Pocivaj u miru ...
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
...Sve ovo jednom prošlost æe postati..i dobro i loše æe nestati...Ne misli da je nešto bez kraja,da muka nema svoj završetak..ista je kao i sreæa..neznaš kada poèinje,kada završava,da li je taj dan ponedjeljak ili petak..al’sve krene,stane,nestane,samo budi hrabar,sa osmijehom naniži dane..dok nedoðeš do samog kraja,spreman i dostojan stati pred vrata raja..Sve prolazi,i mi smo prolaznici..veže nas za bol,tugu,uspjeh,poraz vrlo tanka nit..samo ljubav ima smisla,samo ona ima bit..Samo ona nikad nestati neæe,nemoj da ti je od nje išta bitnije,važnije.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Uvek ce biti tu. Pored svih koji dodju i prodju, ono ce i dalje biti tu. Iako mozda nemas bas nikakvog razloga vise da pamtis, volis, i dalje je tu.Nebitno, da li je to bila jedna noc, jedna nedelja, mesec ili godina, toliko te stvari veze za tu osobu. Toliko uspomena se vrati pri samom pomenu tog imena. Procitas poruku, nasmejes se a u sledecoj sekundi... jer znas da je to proslo i da se nikada nece vratiti. Prijatelji, lazni i pravi, uvek ce govoriti zasluzujes bolju/boljeg pored sebe, da ta osoba nije za tebe, ali ne, ta osoba je i dalje u tvom srcu na prvom mestu, najlepsa i najbolja. Uvek iznad svih ostalih. I mozda ces dan provesti sa stotinu razlicitih osoba i svaka te od njih nekako uciniti srecnom osobom, ali uvek, uvek ces na kraju dana setiti se te osobe, i osetiti da nesto fali, da nesto ne stima. Taj nedostatak! Ta ne ispisana stranica, samo zbog ponosa! I kada taman pomislis da te je sve proslo, ona se vrati, ona je ponovo tu u tvom secanju
Goto bez ljutnje, ali postoji jedna izreka koja kaže da u onom drugom volimo sebe, odnosno da prepoznajemo sebe. To znaèi da je u tvom srcu tvoj sopstveni lik, ego ili šta veæ prepoznat u toj drugoj osobi. U biti kada neko duboko i iskreno voli on po automatizmu prašta i zaboravlja, ide dalje i pušta toga koga voli da ide svojim putem baš zato što ga voli i što mu želi najbolje, a najbolje je upravo ono što taj voljeni shvata za najbolje, ono u èemu on prepoznaje najbolje. I ako se to najbolje ne poklapa kod oboje, onda možda to ipak nije to. Ljubav je žrtva, najveæa na svetu i tek kada se oboje odreknu sebe ili sopstvenog ja uspevaju da prežive. U protivnom prolaze sa tugama i jadikovkama.
Stranice koje su ostalke sa po tri zaraza, recke, taèke, neispisane, neproèitane, jednostavno nisu to ni trebale biti. Sutra æeš u nekom drugom pretpostavljam opet prepoznati sebe i cela prièa po milioniti put kreæe ispoèetka... prema tome udri brigu na veselje kao što radimo ja i OQX-irana kada je u formi. Morao sam da je pomenem inaèe bi crko...
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
pustila sa ga ,, zato sto bi sa mnom kasnije bio nesretan puno je prepreka izmedju,, nisam ja od onih koji misle na sebe ,, vec prvo na druge , pa tek onda ja
znas mnogima dajes savet ,pa sam se i ja tu pronasla pogotovo da udrugima trazimo sebe .nismo svi isti, nebi ni valjalo da jesmo neko ce sebe praviti zrtvom zbog te neuspele veze i patice i jedna i druga strana ali znaju i svesni su da moraju dalje ,, jer uvek imedju takvih ljubavi posto ji nesto sto ce kasnije smetati, ajos je bolje kad su oboje svesni toga
Kada su oboje svesni toga onda tu nema ljubbavi, jer ljubav ne poznaje svest... Filozofski gledano, ljubav je najveæa pustinja... samo što u njoj nikad ne možeš da ožedniš. Odnosno nikad nisi žedan. Ljubav je najveæa praznina, provalija, bezdan... ali eto u njoj nikad nisi sam, jer imaš upravo nju ljubav. E sad, da li je ljubav nešto treæe što se ispostavi izmeðu ono dvoje? To je tema razglabana i u seriji "Grlom u Jagode", to je ustvari ono "meðutim" iz serije. U biti u ljubavi ne postoje to dvoje, oni nestaju, ostaje samo ljubav, a ljubav je trenutak koji traje veèno. Zbog te èinjenice ljudi pate, jer žele da produže taj tren, pa onda prizivaju sve ono što je bilo lepo i ostalo im u seæanju. Nije nas Bog sluèajno napravio zaboravnima. Da nismo zaboravni, ne bi opstali. Prema tome guraj dalje, jer da je bilo ljubavi, ona te nikada ne bi napustila, baš zato što je ljubav. Moj savet je da uvek raèunate da je ljubav ispred vas, èak i kada ste sreæno zaljubljeni, jer ako vam ljubav postane stanje... znaèi da ste povratili svest.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Gledajte da retko svraæate ovde...a ako svratite,izrazite tugu na vaš naèin...
...ja cu slikom i pesmom...
Ako nis tuzan ...gde svrstavas svoj komentar? Mozda gresim , ali savetujem ti da napravis temu " savetovaliste " ili " ako en znate sta vam se desava pitajte mene " Ne pisu ovde ljudi( i ovo malo sto je ostalo da bi im neko " solio pamet" Ovo nije tema za to namenjena ...Umara to...Bez ljutnje ..
Godine prolaze ...samo one prolaze...
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Ja glasasm za to da ukinemo tugu i da samo ostane radost. Ako mi ne ukinemo tugu, tuga æe ukinuti nas. Prema tome dosta je bilo tugovanja, malo smo plakali, a sad veselo...
IDEMO DALjE!
Voli Vas Vaš Tweet!
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Ne pisu ovde ljudi( i ovo malo sto je ostalo da bi im neko " solio pamet" Ovo nije tema za to namenjena ...Umara to...Bez ljutnje ..
Pa JOANA zašto ne brišeš te njegove offtopice? Par vas ovde ostalo i dozvoljavaš da ismeva neèija oseæanja èak i kad su tužna? Šta on bre zna o ljubavi ? Briši bre to sve. Bolje nemati ništa nego sr... od postova.... Pozdrav...
Kada je sve tiho postalo oko mene Mislila sam, stalo je vreme Tiha sam i ja bila Da ne poremetim sklad Glas tvoj ostaje u seæanju Ne može mu ništa vreme Ostju neke nedovršene prièe Tuge koje æe ponekad da grizu Ostju raspoluæeni uzdasi Koji više nisu naši A ja æu snagom koju samo tuga daje Korakom odluènim nastaviti sama Biæu gorda, tužna i tiha Dok u oku nosim žal Seæanje postaæe moje breme I nosiæu ga dok sam živa Daæe mi ono snagu da dišem Samo da bih se seæala Još jedan dan.
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
