Secate se svoje ’’prve ljubavi’’? da li se zaboravlja , setite se nekad kako je to bilo? da li vam je nesto ostalo u srcu i danas na pomisao...prva ljubav.... ima i ona stara...’’prva ljubav zaborava nema’’.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
što u to uðe molim te da prva ljubav je po meni jaka ako ne i njajaèa veoma jaka mislim da se nikad neæe zaboraviti jutrom kad se èovjek probudi u svim trenutcima kada nije neko uz njega osjeti nostalgiju i žalost za tom prvom ljubavlju stvarno mislim da je prva ljubav nešta posebno izuzetno posebno
Secam se ! Bio je dobar momak, samo malo prekovise otkacen na pare i hvalisanja gde da ga zaboravim njega i njegove rasporede u toku sedmice i organizovanost u minutu... ponedeljkom okup sa drugovima i sastanci utorkom igrali su tenis sredom pusili su kubane i pili viski cetvrtkom fitnes sa njima petkom vecere i setnje subota vecere i setnje nedelja sprema se poslovno na ponedeljak
Ta mi je veza bila najsmesnija ujedno i najkraca, morala sam da begam sto dalje
Bila je Ljubav laki samo ti nemozes da shvatis jer nisam napisala sve u detalje...
Prvo sasvim normalan veso decko koji bi privukao mnogu devojku ...Kasnije diploma...Dobar posao...I postaje decko sve pokvareniji, gubi onaj svoj sjaj...Bila je ljubav koja nije trajala...Ali ipak lepa do cistoga perioda, dok mu nije prosao rok upotrebe
èini ti se to ti mislip malena naèin na koji si opisala neke stvari ne daje ti za pravo da tako misliš malena èini ti se bona nije to ljubav simpatije da ali ljubav ne sigurno malena to nije bila ljubav èekaj svoju prvu ljubav malena doæi æe ali ovo što si rekla nije ljubav vjeruj mi
Laki ne mozes svakome reci ono ili poturiti sto ti mislis dobro je ako tako mislis, jer imas pravo, pricam o prvoj ljubavi, ne treba dramatizirati sada, da li je bila prava ili ne, znas samo kada se zavrsi da nije bila prava, da se je nastavila mozda bi i bila, posto su za mene prave stvari koje nose kvalitet, one koje opstanu, a sta jos danas vise traje od kvaliteta tz pravih stvari, prica se o "prvoj ljubavi" ....
Ljubav, po uspesnome obliku ili neuspesnome, ipak je ljubav...
p.s. po tvome misljenju neuspesne ljubavi trebale bi se nazivati "avanture" ali ipak simpaticnost je prisutna?! Ako je na svetu sve sklad, kojih se neki prodrzavaju, neki ruse, gde je u ovome misljenju logika? Opusteno ba...
se prave ljubavi zavrshavaju iz nekih razloga shto ne znachi da nisu prave i jedine i nikad ne zaboravljene....u sushtini jako mali broj ljudi na planeti zna shta je ’prava’ ljubav...dzaba se raspravljate, niste u pravu...
sanya...ti si josh pile koliko vidim po tvojim postovima na temu ljubavi...
prvo malena meni nije ni na kraj pameti sreæo da tebi niti bilo kome pokušam da svoj stav i svoje mišljenje nametnem da bi vi imali isto mišljenje kao i ja ma kakvi bona ja samo kažem šta mislim i to što sam rekao da ono što ti misliš da je bila prva ljubav nije prva ljubav to je moj stav malena i ne nameæem ga nikome
Slazem se s tobom Laki nije toliko ozbiljno kako je napisano, cak ko bi bolje obratio paznju na moj post, video bi da tu nema dozivljenog, vec zeza, na racun nekih devojaka ...Kako rekoh davno negde ovde, ne pisem ja na forumu samo ono sto sam ja dozivela, imala, prakticirala vec i na osnovu iskustva mojih prijatelja i shire okoline shta cu kada ne mislim na svoju gooozu samo ...
P.s. Modul slazem se da je svaka ljubav prava, samo sto vas je ponekad pravo zadovoljstvo preokretati "nemiran duh"
Sada ka temi ... I ozbiljno... Prva ljubav zaborava nema...Ajde da priznamo hteli ne hteli, nijedna se ne zaboravlja i pamte se, ali samo jedna je prva da nije u tome sav taj char "moja prva ljubav" ... Prva je najsimpaticnija
Moja prva ljubav je pocela kad sam imala 7 god. igrali smo zmurke, skolice, preskakali konopac, vozili bicikl....decije igre.... ..godine su prolazile...lpao je prvi poljubac, prve setnje po mraku, prvi ’’leptirici u stomaku’’.....prvo vodjenje ljubavi.... sudbina nas je razdvojila ali smo ostali ’’najbolji prijtelji’’. posle mnogo godina priznali smo jedan drugom da nikad nismo prestali da se volimo i ako nismo bili zajedno.... danas....i dalje je moja jedina najveca i najiskrenija ljubav zivota...
mozda se sudbina opet okrene pa...’’ostarimo zajedno’’...nikad se ne zna sta nosi novo svitanje zore..............
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
ma ti si izgleda malena veoma rano saznala šta je to prva ljubav uh sa 7 godina ja ti bona u tim godinama nisam znao ništa èak sam morao pitati mamu kako se zovem ako me neko bude pitao hihihihihihihihihihihi a da sam se igrao tada jesam vala klikera najviše jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii hihihihihihiihihihihihihiihihihihhihihihihi a moja prva prava velika ljubav se desila kad sam bio u armiji onoj JNA na odsustvu u mom mjestu sam upoznao jednu prekrasnu djevojèicu jedno prelijepo biæe i tada sam mislio u tim danima da sanjam ad je sve nestvarno još i sad kad se probudim ujutro pred oèima mi zaigra zatreperi jedna prekrasna plava kosica jedni èuperci koji u mom srcu donesu neku toplinu neku ljepotu koja se samo može vidjeti u nekim zalascima sunce onako beskrajno dugo toplo samo nas je život kako oki reèe rastavio ja sam bio mlad isuviše mlad a ona je bila u porodici u kojoj je otac pio i maltretirao ih i u tom periodu tih sedam dana koliko smo bili skupa sedam dana mog najsretnijeg života ona je žljela da zasnujemo porodicu vjerovatno natjerana bolom natjerana mukom a ja se nisam smio nisam imao hrabrosti da uðem u to i znate nakon dugo godina nakon mnogo životnih iskustava shvatam da sam pogriješio najvjerovatnije sam pogriješio ovom bih se izjavom izvinuo svima koje sam kasnije upoznao i koji su mi isto vrijedili i bili znaèajni i koje sam volio i koje volim
Moja prva ljubav je pocela kad sam imala 7 god. igrali smo zmurke, skolice, preskakali konopac, vozili bicikl....decije igre.... ..godine su prolazile...lpao je prvi poljubac, prve setnje po mraku, prvi ’’leptirici u stomaku’’.....prvo vodjenje ljubavi.... sudbina nas je razdvojila ali smo ostali ’’najbolji prijtelji’’. posle mnogo godina priznali smo jedan drugom da nikad nismo prestali da se volimo i ako nismo bili zajedno.... danas....i dalje je moja jedina najveca i najiskrenija ljubav zivota...
mozda se sudbina opet okrene pa...’’ostarimo zajedno’’...nikad se ne zna sta nosi novo svitanje zore..............
Skroro sam zaplakala
.....prvo vodjenje ljubavi.... sudbina nas je razdvojila ali smo ostali ’’najbolji prijtelji’’. posle mnogo godina priznali smo jedan drugom da nikad nismo prestali da se volimo i ako nismo bili zajedno....
To je bio decko iz mog razreda.... Bili smo 3 razred osnovne.... Jedan dan prisao mi je i zaklopio oci rukama svojim... Poljubio me pred razredom u obraz... Postidela sam se... Posle dva dana dao mi je pozivnicu za njegov rodjendan...Jedina je bila u obliku srca... Uplasila sam se da ce na rodjendanu hteti da me poljubi, i nisam otisla...A svidjao mi se... Posle toga smo bili samo drugari... Sad je u Americi, i ozenio se sa nasom drugaricom iz razreda koja je sticajem okolnosti isto posle srednje otisla preko... Kako je svet mali...
bilo je to prva bezazlena,iskrena,cista-kao sto je dete... samo je ostalo secanje..jer ni jedna vise nece biti takva... samo ime kaze..prva...a sve ostale su nijanse..
’’ Kada se prsti spuste na umorne zice i poslednju neznost pretvore u zvuk,... ostaje nam ova pesma sto u meni tiho dise, i moli te da ne odes, da ne odes nikad vise’’
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Prva ljubav je, kao i sve što je prvo, jedno posebno iskustvo i mnogi ga nalaze prelepim. To je super. Ipak, u najveæem broju sluèajeva, prva ljubav se završi i od nje ostanu samo uspomene. Život se nastavlja i s vremenom doðe i nova ljubav. Ali....mogucnost postoji, sudbina je varljiva, godine prodju, i....sasvim iznenada opet "padnes" u ruke bas te prve ljubavi. Istina je da zivot pise romane i da prva ljubav moze biti i jedina, poslednja.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
ako je to klinacka ljubav (fora drzanje za ruke) ili prva ljubav kada si vec svestan sebe i tog osecaja zaljubljenosti.. meni je iskreno draza ona prva pomenuta uvek se lepo ismejem kada setim njega i kako me je vukao za kosu i ucio da vozim bajs a druga pomenuta je vec nesto malo ozbiljnije.. ali stvarno, prva ljubav zaborava nema
----------------- Bolje šutjeti i biti smatran budalom, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju
"Kao da te nikada nisam volio kao da te nikada nisam ljubio kao da nikad nismo prva ljubavi kao da nikad nismo sretni bili mi ti i ja, ja i ti moja prva ljubavi ti i ja, ja i ti moja prva ljubavi."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Tad jos nisam nista znao i jos nisam verovao da na svetu tuge ima jedino mi vazno bilo da postanem levo krilo il’ centarfor skolskog tima.. Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo to su njene oci bile.. Imala je kose plave i u njima na vrh glave - belu masnicu od svile.
Prva je ljubav dosla tiho nezvana, sama za sva vremena, skrila se tu, negde - duboko u nama.
Kad je proslo djacko vreme, padezi i teoreme i stripovi ispod klupe nije vise bila klinka, pocela je da se sminka i da zeli stvari skupe. Tako mi je svakog dana bivala sve vise strana, slutio sam sta nas ceka pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem postala mi je daleka..
Prva je ljubav dosla tiho nezvana, sama za sva vremena, skrila se tu, negde - duboko u nama.
Danas je na sedmom nebu, kazu mi da ceka bebu, nasla je sigurnost, srecu, dom. Ima muza inzinjera pred kojim je karijera i mesto u drustvu visokom. Ja jos kradem dane bogu ja jos umem, ja jos mogu da sam sebi stvorim neki mir. Jos sam sretan sto postojim, pisem pesme, zvezde brojim, jos sam onaj isti vetropir.
Prva je ljubav dosla tiho nezvana, sama za sva vremena, skrila se tu, negde - duboko u nama.
..Jos sam sretan sto postojim, pisem pesme, zvezde brojim, jos sam onaj isti vetropir..
..Ja jos kradem dane bogu ja jos umem, ja jos mogu da sam sebi stvorim neki mir. Jos sam sretan sto postojim, pisem pesme, zvezde brojim, jos sam onaj isti vetropir..
Ja moju pravu ljubav trenutno zivim, u svim njenim usponima i padovima. Prava ljubav ostaje u nama sta god pokusali da uradimo da je izbacimo iz sebe kada zaboli. Ali, prava ljubav je i uzivanje i bol i prastanje, pogledi koji govore vise od reci... Prava ljubav je kada ne mozete naci pravu rec za ono sto prema nekome osecate. Kada sve sto kazete i uradite vama deluje nedovoljno naspram onoga sto osecate, a ako je sa vama onaj pravi znace to da ceni.
----------------- U dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi!
Secam se svog prvog decka i drzanja za ruku!Bilo je predivno! Srecemo se cesto u jako dobrim odnosima smo!!!!
Noc je plesala u ritmu tela Tvoje nemirne ruke i postelja bela Lete godine , sretan im put Al zauvek ostaje nash prvi put... mesechina k’o dukat zut , ja dovoljno mlada , ti dovoljno lud...
secam se prvog poljubca samo on je bio sladak, secam se prvog dodira samo tada sam drhtao, a onda su nestala osecanja neosecam nista samo se secam... ............ Vjeruj, nema zivota od secanja dao bi milijardu dinara za jedan sekund prvog poljubca....
vec 16 godina, ne prodje dan, a da ga se ne setim. rat nas je rastavio, a ja pripomogla da se vise ne sastanemo. prva ljubav je jedina prava, bezuslovna, i vecna...
za0z nacices je, iam slobodnih koliko ti dusa zeli na ovom sajtu samo budi uporan !
inace moja prva ljubav je bila bas interesantna, eeee samo da znate
da ne zaboravlja se nikad, ali obicno je velika greska, to mu dodje pravilo nakako!
----------------- Sanjajte kao da cete ziveti zauvek ! Zivite kao da cete umreti danas ! danju ovako: http://www.youtube.com/watch?v=mvBkbPEoeAI nocu ovako: http://www.youtube.com/watch?v=vAM-v-oo2o8&feature=related
Pa evo mojaprva ljubav Bilo je to u jesen `61 ja trreci razred osnovne skole.Jedna devojcica pocela mi se veoma svidzati pa sam poceo zimisljavati da se zaljubljujem. Zvala se Gordana nije bila atraktivna i nije privlacila na sebe preveliku paznju.Bila je skromna,odmerena inteligentna i pomalo u pozadini za mene je bila preljepa ako nisu drugi tako mislili.Mozda sta se manje upustala u detske vragolomije tako je bila i manje primecivana i ona i njena lepota.Ako ste pomislili da sam joj se priblizio varate se ostao sam da joj se divim iz daljine. Te jeseni u sredinom studenog pao sam teshko bolestan pa sam od skole bio otsutan punih 4 mjeseca.Razred me je posetio dva puta za to vreme,prvi put je sa svima bila i Gordana drugi put nije dosla ,tad sam saznao da je i ona bolesna. Kad sam sredinom ozuljka poceo opet da idem u skoli ,doznao sam da je Gordana od pocetka veljace u bolnici, sta me veoma rastuzilo.Kako je bila praksa da razred ide u posete duze bolesnim drugarima.Posto je bila veoma tesko bolesna posete su bile zabranjene posebno za djece.Tako na inicijativu (koja je bila organizator svega toga i svugde isla sa nama) razrednice kao pismeni zadatak pisali sta bi rekli bolesnoj drugarici kad bi je posetili.Tad sam napisao jedino ljubavno pismo sve sta sam sanjao,razmisljao i osecao stavio sam na te nekoliko stranica hartija,bilo je pre lepo napisano.To pismo sa pozdravima ostalih, preko njenih roditelja pocetkom svibnja tado njoj. Krajem svibnja prije zavrsetka skolske godine Gordana je vec bila pogrebana..................
.. ja 17, a on 27.. 3 lepe i nezaboravne godine ... razisli smo se bez razloga.. kasno sam shvatila.. da ga zaista volim.. I dan danas ga vidjam .. i zadrhtim sva.. jer je u jakom losem stanju .. unistila ga je droga .. !
...moja prva ljubav je bio narkoman 12 god. sad je vech proshlo 19 god kako se "skinuo sa igle". ...sticajem okolnosti, posle 20 god smo zajedno...nekad prva ljubav zaista je nezaboravna. ------------------------------------------------------------------------------- iskoristi svaku stotinku zivota
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
U gradu nije vazno ime u praznoj sobi, kaze prica i u sred ljeta, u sred zime ja vidim tuznoga mladica On zivi sam i k’o zanesen u svome svijetu od papira a vani sunce, kisa, jesen a vani vergl nesto svira No jednog dana sum kraj vrata to netko neznan uci zeli u njegov zivot poput tata da njegovu samocu dijeli A vani zima, vani snjezi i pored praga macka lezi on pruza ruke k’o da sanja a vani zora, svijetlost danja No u tom casu, u tom trenu pred sobom vidje nagu zenu i on joj rece, budi moja a ona kaze, ja sam tvoja I sve sto ima mladic skupi i stavi trgovcu na vagu da prstenje od zlata kupi i haljinu za svoju dragu Da, zlato zeli, al’ ne haje za skromnu halju sto joj daje i tuzni mladic svako vece u novu kradju opet krece Jer on je zeli, on je ljubi i volio bi da je mazi a zna da svoju ljubav gubi bez darova i ruku praznih I rijesi sada, jos ove noci u zadnju kradju on ce poci i u zoru se mladic vrati da strasnim novcem ljubav plati I donese joj dragi kamen u svijetu najveci od sviju u kom se kao jedan plamen sve vatre ovog svijeta kriju ibrica jusic macka I vidje, zena ruke pruza i ljubi kamen kao muza i kao sto njega nikad nije uz tijelo hladan kamen grije I dok se njemu lice grci u sobu udje mis i trci i kao macka skoci zena na plijen se baci istog trena I stigne ga, a njeni zubi vec traze meso koje pece i zeni koju mladic ljubi sa kuta usne krv potece U strahu maldic oci sklopi te strasne slike neka odu on vidje ladju sto se topi i svoju ljubav na tom brodu A kada opet nadje snage on digne vjedje, zene nema i tada mjesto svoje drage on vidje macku kako drijema Kroz prozor udje svijetlost danja on pruza ruke k’o da sanja sad opet samo macku ima a vani studen, snijeg i zima
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
igrali smo klikere, krali žvake u samoposluzi (jer smo tu reè kontali kao - posluži se sam hehe..) i brao mi je bele rade i maslaèke u parkiæu
----------------- "Prazne duše.. ej, ne bi im video žar u oèima, ni da im brkneš pljugom u zenice - tu led poèiva.. I ne bi bili duboko dirnuti ni da im zabiješ ceo kar.. Deca proseka život ne shvataju kao dar".
da li verujete.....nisam ga videla skoro 20 god, moju prvu ljubav, a sad zivim sa njim ------------------------------------------------------------------------------ .....verujem u sudbinu................
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Secam se prve ljubavi kao kroz maglu, secam se i prvog poljupca, a secam se i prvog zagrljaja i svega sto dolazi posle njega. Secam se da je sve to bilo sa razlicitim devojcicama, devojkama..... Nikada u zivotu nisam procitao ceo blog sve do ovog....... Slazem se da se PRVA ljubav pamti, ali isto tako mislim da se u trenutnoj uziva, zivi i voli, a ja volim cuj volim, obozavam da uzivam, zivim i volim.
.....malo je kasno za još dece, ja imam troje a on jedno..............svi su naši............... ----------------------------------------------------------------------------- .....verujem u sudbinu..............
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
MA SHALIM SE....BIO JE SUPER..ALI OTISHAO JE DALEKO..VIDELA SAM GA PRE 5 GODINA I OPET JE PROBUDIO ONO MALO LJUBAVI SHTO JE OSTALO U MENI....ALI DALEKO OD OCHIJU,DALEKO OD SRCA...
-----------------
ZIVOT SE MOZE RAZUMETI SAMO GLEDAJUCHI UNATRAG,ALI SE MOZE ZIVETI GLEDAJUCHI SAMO NAPRED!!!
taj prvi osecaj ruke u ruci,kolena koja klecaju..nikada vise ne klecaju kao tada..srce ne lupa nikad kao za prvom ljubavi.. ni suze ne bole isto.. i gde god bio..on je tu u srcu..za njega postoji posebno mesto..prva rana,prva suza..to je nesto sto za ceo zivot ostaje.. moja prva ljubav,moj prvi predjen most..
Tad jos nisam nista znao i jos nisam verovao da na svetu tuge ima. Jedino mi vazno bilo da postanem levo krilo il’ centarfor skolskog tima.
Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo, to su njene oci bile. Imala je kose plave i u njima na vrh glave belu masnicu od svile.
Prva je ljubav dosla tiho, nezvana, sama. Za sva vremena skrila se tu negde duboko u nama.
Kad je proslo djacko vreme, padezi i teoreme i stripovi ispod klupe nije vise bila klinka, pocela je da se sminka i da zeli stvari skupe.
Tako mi je svakog dana bivala sve vise strana, slutio sam sta nas ceka. Tad sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem. Postala mi je daleka.
Prva je ljubav dosla tiho, nezvana, sama. Za sva vremena skrila se tu negde duboko u nama.
Danas je na sedmom nebu. Kazu mi da ceka bebu. Nasla je sigurnu srecu, dom. Ima muza inzinjera pred kojim je karijera i mesto u drustvu visokom.
Ja jos kradem dane Bogu. Ja jos umem, ja jos mogu da sam sebi stvorim neki mir. Jos sam sretan sto postojim. Pisem pesme, zvezde brojim. Jos sam onaj isti vetropir.
Prva je ljubav dosla tiho, nezvana, sama. Za sva vremena skrila se tu negde duboko u nama...
Ljubav...citava knjiga u jednoj reci, ceo okean u jednoj suzi, vihori u jednom pogledu, ceo zivot u jednom uzdahu, gromovi u jednom oblaku, 1000 godina u jednom trenutku... Prva ljubav...onako nevina, slatka, neiskvarena, detinjasta, to je nesto sto se ne zaboravlja...taj osecaj prvog poljupca, dodir usana, prvi osecaj bliskosti, pulsiranje u nogama, snazni otkucaji srca...to se pamti zauvek, i ono ima posebno mesto u srcu...
"PRAVA VELIKA LJUBAV MOZE SAMO JEDNOM NAPASTI COVJEKA! ONA LICI NA MUNJU, I SRCE KOJE JE ONA DIRNULA, OSTAJE IZGORENO I IZ NJEGA NE MOZE NISTA NOVO PROKLIJATI!" -------------------------------------------------------------------------------
Prve ,prave...da....zar se moze zaboraviti ,kako smo voleli prvi put? Zar tada nismo voleli najcistije....Tad jos nista nisamo znali ...da ljubav sa sobom nosi bol...
posle nje postoje samo drugi...no,volimo na razlicite nacine .Jednom se voli prvi put .Sa njom smo poceli -usli u svet ljubavi i bola, zauvek ima mesto u srcu mom /nasem...
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
.........trebalo je da se udam za moju prvu ljubav, ali (ja nisam ni znala), bio je tezak narkoman. te davne 1986-te. Odbacio me da me ne bi uvukao u taj "njegov" svet. nazalost, upoznao me sa bivshim muzem..... Provela sam 18 god u braku, a ta moja prva ljubav je uvek bila negde u uglu srca..... ......kada sam se razvela (on je posle mnogo godina uspeo da se izbori i pobedi drogu), pruzio mi je ruku......... ......nasli smo se ponovo, bilo je to kao prva ljubav iz davne mladosti... ...nije dugo trajalo... ....druzimo se svakodnevno, ali NIT PRVE LJUBAVI JE NESTALA...... ------------------------------------------------------------------------------------ idemo dalje
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"One koje volimo uvek izgubimo,retko ili nikad se vise ne zaljubimo,sve sto posle dodje bekstvo je iz krize,jer prvi put je jedno a ostalo su reprize".
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
to je iskustvo preuvelièano emocijama našim a ne razlikuje se od druge,treæe,desete...ljubavi samo je pitanje kome je pripala èast biti prvi,tj.prva zašto je to"najpamæenije"!? nemam pojma,ali svi su osuðeni na to... jbg,imao sam sreæu da je prva ljubav bila uzvraæena a da nije bilo tako,propao bih kao èovek i kao ime u neèijem imeniku hvala njoj,HVALA ŽIVOTU!
Poslednja Igra Leptira - Zajedno smo piskili u pesku
Ti si moja ljubav jos iz obdanista kao mali nisam znao nista volim te napis’o sam u svesku zajedno smo piskili u pesku
S’nekoliko mojih najboljih drugara na tavanu igrs se lekara a ja sam u parku ceko’ tvoje lice da vidim sta s’druge strane klackalice
Ti si dobra prema svima ko hoce da te ima ti si i sakom i kapom ti si delila si svakom
U skoli su mi jos kao osnovcu kazali da mnogo podsecam na ovcu posle pola litra alkohola na sred stola igrala si gola
Jednog dana kad padnem u komu licice mi sve na humoresku srescemo se u starackom domu zajedno smo piskili u pesku
----------------- Magiènim reèima uspem da umirim druge, ali ne i sebe. Reèi su mi i oružje i lek, mogu nekoga njima da uništim, ali i da podignem sa dna. Smiruje me misao o Ljubavi. Sveobuhvatnoj.
noæna mora na javi kad god se toga setim. Sve je bilo ok ali previše rano za te stvari. Drago mi je što sam sada drugaèija osoba koja više ceni nežnost, oseæanja... a ne seks. U to vreme seks je bio tabu tema, da su nam u kuci i školi više proèali o tome vereovatno se kao klonci od 10-11 godina nebi igrali sa takvim stvarima. Sve u svoje vreme
Jednom æeš znati da si jedini koga sam ikada volela. Da sam sve pre tebe volela tamnom stranom srca. Štedeæi se... Uèeæi... Kako æu najbolje voleti tebe. Jer... tebe je teško voleti. Tebe voleti - trebalo je nauèiti. -------------------
"Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
...bash tako, moj ziot je za roman.........ponavljam se, jer ne znam da li citate "unazad" zavoleli smo see kao klinci, igrali zmurke, lastis skolice...... ...bio mi je prvi u svemu, od poljupca pa............. ...igrom sudbine, razisli smo se na mnogo glup nacin, potisnula sam ga u neki choshak srca, ali uvek je bio tu...negde....udala sam se, imala mnogo tezak i mnogo "ruzan" brak...(igra sudbine je i to da me je bash on upoznao sa muzem).........posle 18 god, razvela sam se. ...ostala sama, neutesna tesko je kad shvatis da si bukvalno izgubio 18 god zivota.......a onda.......... kao iz vedra neba,,,munja,,,,pojavio se on, moja ljubav prva pruzio mi je ruku, prihvatila sam je , kao da je nikad nisam ni ostavila... .....i sada smo vec skoro cetiri godine zajedno............ malo nas "gaze godine",,,,,,,,verovatno cemo cekati starost zajedno............nadam se..........
ovo je samo kratka prica......zivot pise romane............ PISE IH VELIKIM SLOVIMA........ZAVISI SAMO KAKO KOME......
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Naravno da se pamti....Do kraja života mislim...To je nešto najdivnije što se može desiti i toga se sa setom seæamo kasnije tokom života,nešto krajnje nevino i neponovljivo...
ja bi se zaljubljivao svaki dan. TO JE NAJBOLJI I NAJLEPSI OSECAJ. I JEDNOG DANA DOK BUDEM CRKAVAO NA SAMRTNOJ POSTELJI ....SAMA POMISAO DA SAM VOLEO IZ SRCA I TAJ TRNUTAK KOJI MOGU VRACATI OPET I OPET... ...JA SAM SRECAN COVEK ...)))))...
Procitajte prvi deo autobiografije L.N. Tolstoja "Detinjstvo". U jednom delu govori o svojoj prvoj ljubavi, ali kaze ~ "nalik na prvu ljubav". Verujem da ce se mnogi prepoznati medju redovima.
ja sam zalizani konobar zaljubljen u devojèicu u zelenoj haljini što se hladi lepezom
a reci te ko bi vi bili il ko vam se svidja
ajmo malo komunikacije ... ova tema nije samo za jedan postiæ od svakoga...
zaslužuje ona više ... mnogo više...
evo uloga pa ko prvi njegova je : devojèica sa belom trakom deèko što peva devojèici gazda koji naredjuje konobaru drugarica sa crvenom trakom na glavi deèko trubaè pevaèica na starom mikrofonu devojèica sa sivom trakom i ostali ...
prva ljubav kazu zaborava nema i tacno je jos uvek se secam detalja te ljubavi i ako je toliko godina proslo nekada mucna danas osta samo prijatna secanja a,tih losis detalja se i ne secam
Divno doba...skola, nestasnost, ljubav...prva...tajnovita...ahhhh predivno vrijeme...jos se sjecam boje njegovog glasa....izraza u ocima...nacina na koji se je smijao...a proslo je podosta vremena
bicikl koji sam dobio za peti rodjendan.nije ga imao niko u ulici,samo ja.kako mi nije dosao glave ni dan danas neznam.ostalo je secanje i pouka da sve velike ljubavi mogu biti fatalne.
Kad bi jastuci progovorili o tome sta neko sanja i krije, kada bi zaista progovorili o tome sta neko radi kradom, o devojcici, na primer, sto imitira starije i nesto spletkari... spletkari, sva izbrljana pomadom, ili o decaku sto se tupim ziletom brije - kao: kuburi covek s bradom, i sve ostalo kad bi progovorili o tebi i o meni, bilo bi da se place i smeje i da se pocrveni.
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Naiðu tako dani. Zatrpaju ti oèi kao zvezdane kiše. Oko nosa se neka šarena nežnost isplete. I ti staneš, i ne znaš da li si, il’ nisi više ono obièno dete, ono bezalzleno dete. Nekakvo zrno zlata poène u srcu da žulji. Stidljivost neka u tebi tiho se zasmejulji. Naiðu tako dani. Ne prepoznaješ boje aprila. Ne prepoznaješ svoje ruke. Izgledaju ti kao krila. Ne prepoznaješ svoje ogledalo: iz njega te neko èudan posmatra, neko kome u dahu mirišu suncokreti i plamte obrazi, plamte kao nestrpljiva vatra. Naiðu tako dani. Vetar ti u potiljak diše. Zdravo, poslednja bajko, kad staneš i ne znaš više da li se visine ruše il’ s tobom u nebo lete! Zdravo ljubavi! Tajno! Zdravo sve neverovatno! Sve zabranjeno i zlatno! Zdravo, èudnovati svete! Vrlo je važno, pre svega, da prvu ljubav umeš da izgovoris æutanjem. Da je sagledaš žmureæi. Da je oslušneš osmehom. I dotakneš šaputanjem. Vrlo je važno da o njoj ne brbljaš hvalisavo svima Ljubav - to nije užina koju drugari dele. Prva ljubav je providna kao lutkino oko, drhtava kao tišina koja hoda po prstima i prva prava èistota tvoje nežnosti bele. Ona je knedla u grlu, srebrna knedla u grlu, sve nedokuèivo tvoje i sve kristalno tvoje i sve gugutavo tvoje kao veèernje zvono. Ona je duboko u tebi i duboko van tebe. Ona je malo onako. Pa još malo onako. Pa onda ono. I ono, I onda: sasvim ono. Nije to nagovaranje, roðeni moji, ko neæe dalje da veruje, nek slobodno zažmuri. Ali pazite dobro: ako u vama postoji jedno veliko pitanje koje nestrpljivo žuri, pitanje veæe od brda i veæe od dva brda, i jedna treperava duša što veruje u èuda, i ako se u vama neke lepote talasaju i neke svetlosti raðaju, onda je sasvim svejedno da li žmurite ili ne žmurite, jer èuda se veæ dogaðaju. U tebi skazaljka nekog nevidljivog magneta pokazuje odjednom hiljade strane sveta.
Miroslav Mika Antic
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Teško je ne idealizovati prvu ljubav. Za nju èesto vežemo najdraže uspomene i seæanje na "najbolje dane našeg života". Prve ljubavi dogaðaju nam se prerano, a zbog neke velike kozmièke nepravde one su po definiciji osuðenje na propast. Iako nam se èini da bi s njom mogli ostati zauvek, pre ili kasnije poènemo se pitati postoji li nešto bolje za nas i upustimo se u potragu za pravom osobom naših snova.No vrlo brzo shvatimo da takva u stvarnosti ne postoji, a tada vizija idealnog deèka poprimi olièenje te naše zaboravljene prve ljibavi. I šta onda? Povratka nema. A muzika koju je slušao, filmovi koje je voleo, mesta na koja ste odlazili, naèin na koji se ljubio, na koji je znao uèiniti da se oseæate bolje, pa èak i gore, odjednom poprime neku novu draž, a on postaje onaj kojeg tražite u svim drugima ...
Postoje i gore situacije u životu do nesretne ljubavi.
Ostatak našeg života bio bi puno sretniji kada bismo prosekoèili prvu ljubav.
Trebaju mi vremena romanticna poneka iskra izmedu trepavica trebas mi ti, trebas mi uvek pre spavanja da idemo tamo gde ljubav je samo ko svetlost nebeska.
Trebaju mi reci sto govore sve da dozovem sve zelje odletele treba mi dan, pomalo sanjiv, neispavan, od jutra do mraka ko najlepsa bajka sa tvojih usana.
Ljubav je jedina, daje mi sve i sve mi uzima ljubav mi ne treba kada boli sto tebe nema, kada boli sto nisi tu...
Prva je ljubav dosla tiho nezvana, sama za sva vremena, skrila se tu, negde - duboko u nama ...
Tad jos nisam nista znao i jos nisam verovao da na svetu tuge ima ... Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo to su njene oci bile.. Imala je kose plave i u njima na vrh glave - belu masnicu od svile ...
Jednom sam volela zbilja , mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu ... vukle me sine pod tocak masine al’ on me spasio i sve je druge ugasio ... Hej, sve to dodje na svoje odavno pravila znam , da ! samo tuge se broje ...
Naiðu tako dani. Ne prepoznaješ boje aprila. Ne prepoznaješ svoje ruke. Izgledaju ti kao krila.Vrlo je važno, pre svega, da prvu ljubav umeš da izgovoris æutanjem ... da je sagledaš žmureæi ... da je oslušneš osmehom i dotakneš šaputanjem ... Prva ljubav je providna kao lutkino oko, drhtava kao tišina koja hoda po prstima ... i prva prava èistota tvoje nežnosti bele ... ona je duboko u tebi i duboko van tebe ...
... I vise nego dovoljno godina kasnije,možda neèiji,možda prosed i možda bez ikoga,ti æeš ugledati belog leptira na jorgovanu i širom otvoriti prozor,mameæi ga da ti sobu opraši polenom,proleæem.A ulicom ce upravo prolaziti mali cigan s violinom,videæeš samo drozdovo pero na šeširu kako promièe za šimširom,i zaèuæeš neku staru dobru nepoznatu pesmu koju prvi put slušaš a godinama je znaš.I zaplakaæeš istog èasa,i najzad shvatiti koliko sam te volela ...
... Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli ... I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu ...Takva je naša dusa ... Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmeju, zabole. Ponekad namerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas èeka neprospavana noæ. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuðe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali èežnjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalaèkih ljubavi. Pa se naprežemo da èujemo onaj letni povetarac što je šaputao u krošnjama drveæa ispod kojeg smo se, držeæi svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali ... umesto tog šapata samo uzdah srca svoga èujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle ....
Ja, koja sam dotle imala brze snove, a spor život, nisam stigla ni da porumenim od stida, a veæ sam se našla u njegovoj postelji. U tom zagrljaju za nekoliko trenutaka razbolela sam se i ozdravila, ogladnela i nasitila se. Tek potom crvenilo mi obli obraze i slivajuæi se niz vrat siðe kroz rukave i ja to rumenilo ugledah na svojim prstima... Nada mnom njegov osmeh se rasplinu i odlete na Dunav, a njegova moæna istina uðe u mene kao nož. Prièao mi je ponekad da postoje siti i gladni èasovnici kao što ima sitih i gladnih ljubavi, a uveèe, èitao mi je naglas u postelji knjige za koje je nepogrešivo pogaðao da æe mi se dopasti. Išli smo u istu, Sabornu crkvu, ali ja sam sveæe palila zimi, a on leti.
Neæemo piti iz te iste èaše ni vodu, a ni slatko vino, niti ljubiti se u rano jutro naše, ni naveèer kroz prozor motriti. Ti dišeš suncem, mene luna plavi, ali u jednoj živimo ljubavi.
Uvijek je nježni prijatelj sa mnom, s tobom je vedra prijateljica tvoja. Ali ja shvaæam strah u oku tamnom, i ti si krivac moga nespokoja. Mi susrete odužujemo svoje, a mir naš saèuvat suðeno je.
Tvoj glas u mojim pjesmama se vije, u stihovima tvojim lebdi moj dah. O, ima plamen kojega ne smije dotaknuti ni zaborav, ni strah. I da znaš kako sad privlaèe mene te tvoje usne suhe i rumene.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Da se ti nisi rodila, neko bi morao biti voljen na ovom mestu ... da se ja nisam rodio nego bi umesto mene bio tu da te voli ... Drugi bi primili poruku i drugi bi produžili to što se zove beskrajno ... Veruj mi ... Prva Ljubavi ... nemoguæe je voleti prvi put u ovoj veènosti ...
Noc je plesala u ritmu tela Tvoje nemirne ruke i postelja bela Lete godine , sretan im put Al zauvek ostaje nash prvi put... mesechina k’o dukat zut , ja dovoljno mlada , ti dovoljno lud...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Mladost prolazi godina za godinom ... proletnji dani lete, jedno golo ništa ubija nežni cvet, a mudrac me opominje da je život samo kap rose na lotosovom listu ... Treba li sve to da propustim i da samo ginem za onim jednim što mi okrenu leða? To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko ... Ja mogu samo svoje suze da obrišem i da izmenim melodiju svoje pesme ... Jer je vreme kratko!
Prve ljubavi se setim uvek uz smeh i oseæaj krivice. Bio je visok, mršav, uvek rašèupan, ali meni najdraži i uvek tu za mene - i za igranje lastiša, i za jurcanje oko zgrade, i za skupljanje slièica... Jednog dana kada sam došla iz obdaništa kuæi (a taman su me ispisali jer smo se selili u drugi grad), videla sam da mi nema najdraže igraèke, drvenog konjiæa za ljuljanje. Na moj preneraženi pogled u prazno mesto gde je uvek stajao, mama je samo sa osmehom rekla: "Poklonili smo ga Aci, ionako se sutra selimo, da ne nosimo i konjiæa sa sobom." Bez reèi sam odjurila sprat iznad, upala kod svoje prve ljubavi, ljuta što je pristao da me izdajnièki ostavi bez moje najdraže igraèke, šutnula ga i izvukla konjiæa napolje u hodnik, da ga vratim gde pripada. Gledao me sav zaprepašæen, oèiju punih suza... ne zato što vraæam svog konjiæa, veæ od bola u nozi. Uz taj šut i njegove suze prestala je naša deèja ljubav. Ja sam se veæ ujutro odselila, konjiæa su ipak krišom skinuli sa kamiona i ostavili njemu. Samo, nisam baš sigurna da je mogao da uživa u toj igraèki a da se ne seti udarca koji je dobio i pretrpeo zbog nje. Ljubav boli, zar ne..
Yet each man kills the thing he loves, By each let this be heard, Some do it with a bitter look, Some with a flattering word, The coward does it with a kiss, The brave man with a sword!
... Hodam, tako rano, jutarnjim satima a ti me svojom senom pratiš i ne remetimo nežnost krošnji, jer one poznaju mirisni šum pesme i naše korake pamte kao svakodnevne, pamte i ne zameraju im prolaznost, ne plaèu, veæ onako setno u kutu naših zenica, æute ...
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
Ponekad tako sebe damo za oèi jedva upoznate ... I na rastanku æutimo samo i ne tražimo da nas vrate ... Živimo posle u tom drugom sve dok mu oèi svetom plamte ... I ne znamo što nas pamte dugo kad ne tražimo da nas pamte ...
... Dalje, zaista, ne bih imala ništa više da ti javim. Jedino možda to * da si ostao najlepša medalja iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali ...
... Prva Nušiæeva Ljubav bila je Persa, mala i pegava devojèica iz njegovog komšiluka, koja je imala devet godina i išla u treæi razred. Bila je to velika, lepa i nesreæna Ljubav.
Nušiæ se zaljubio u Persu jer je došlo vreme da se zaljubi, a ona mu je u tom trenutku bila najbliža devojèica u komšiluku. Pre zaljubljivanja nije mu bila zanimljiva, niti je puno obraæao pažnju na nju, ali od trenutka kada je shvatio da je zaljubljen Persa je postala najvažnija liènost u njegovom životu. Ljubav joj je izjavio na jednom neobiènom, ali za njega romatiènom mestu. Bilo je to bure u kome je njegova majka kiselila kupus i u kome su se zajedno krili igrajuæi žmurku. Njemu nije bilo važno bure, nego taj trenutak kada su bili sami, na mestu skrivenom od drugih. Nušiæu je Persa izgledala prelepo. Voleo je njene žute èarape i iskrivljene štikle na cipelama i jedva je èekao da je sretne i da vidi osmeh na njenom pegavom licu. Dovoljno je bilo da je ugleda negde u daljini, pa da se uzbudi i da njegovo srce veselo zaigra. Persa je bila kæerka profesora koji je predavo raèunicu, a deèaku Nušiæu raèunica nije najbolje išla. Zbog svoje velike Ljubavi prema Persi odluèio je da tu tešku nauku uèi i noæu i danju, ali brzo je shvatio da Ljubav i uèenje ne mogu zajedno. Izabrao je Ljubav i dobio jedinicu, što je odmah znaèilo da ga Persin otac neæe prihvatiti kao zeta. Mnogo su se voleli Nušiè i Persa, a nije im suðeno da da budu zajedno. Zato su odluèili da pojedu drvca od šibice, zajedno se otruju i tako okonèaju svoju nesreænu Ljubav. Nisu uspeli u tome i njihova Ljubav se nije završila onako kako su planirali.
Nušiæeva prva Ljubav se završila se tako što ga je Persa omrzla. Majka joj je batinama isterala svu Ljubav iz srca, a Nušiæu je jedino preostalo da uvek seæa njenih žutih èarapa i pegavog lica. Kad god bi prošao pored nekog bureta setio bi se svoje Ljubavi, jer se prva Ljubav nikada ne zaboravlja.
Onda zbogom, ništa neæeš zaboraviti? U redu, idi. Više nema šta da se kaže. Treba se rastati. Možeš otiæi. Ali, prièekaj, vidi ...
Pada kiša, prièekaj još, možda æe prestati. Obuci se dobro. Napolju je vrlo hladno, znaš. Trebalo je da uzmeš nešto toplije ...
Ja sam Ti sve vratio? Nema ništa tvoje? Uzela si svoja pisma? Svoje fotografije? Hajde, pogledaj me, pošto se rastajemo sada. Ali, molim Te – bez suza! To bi bilo glupo. Treba uèiniti napor, zar ne, da se desi èudo, I za trenutak postanemo oni od nekada.
Naša dva života bila su data jedan drugome zauvek. A sada ih prisvajamo ponovo I odlazimo svako na svoju stranu,
Svako sa svojim imenom da ponovo Zapoèinjemo da lutamo ... O sigurno!
Biæe nam teško ... Neko vreme. A onda æe doæi zaborav koji razrešava sve tegobe ... I postojaæu ja i postojaæeš ti, Biæemo meðu mnogima dve osobe.
I tako, uskoro, postaæeš deo moje prošlosti. Srešæemo se ponakad sluèajno na ulicama. Gledaæu te, ne prilazeæi, a ti æeš prolaziti, U nepoznatim haljinama.
A zatim se neæemo viðati dugo vremena, A moji prijatelji æe te obaveštavati o meni, A ja æu pitati za tebe, koja si Bila život moj, lepota i veènost moja:
Prva i najbolnija, gde sam shvatila veoma rano, na koji nacin funkcionise muska psihologija...Ili barem mozak dobre vecine muskaraca.
Bio je neko ko je došao u moj razred u èetvrtom razredu osnovne škole. Roditelji su ga prebacili iz jedne druge osnovne, jer je imao neobièno prezime, znate kakva su deca...deca kao deca...Nemilosrdna. Dopao mi se vec tad. Verovatno negde ensvesno privlacim Vage, ne znam sta je. Zbog njih sam najvise patila u zivotu. Verovatno ASc radi svoje, a i ja u podznaku to....Vaga. Lele, da Bog saèuva. Zvao se Vladimir. Taj èitav æetvrti razred nije me primeæivao. U petom se situacija promenila...postojale su baš lepe simpatije. Obostrane. Ja mu dala ujakove klikere sve, voleo je to. Išli zajedno do škole ponekad. Onda nas je razredna stavila da sedimo zajedno. Secam se koliko puta sma radila kontrolni mesto njega. Za jednu ekskurziju je èak i sedeo u busu do mene. Nekako smo se bas simpatisali. Dosao je dan, kada je svaki momcic trebao da izabere curu sa kojom ce izaci na oprostajno vece, kao njen pratilac. On ej izabrao neku drugu. Ja sma mu se dopadala ali ej odabrao nju. Jeste. Bila je lepsa od mene. Profesorko dete. Bolje obucena. Fizicki atraktivnija. I tada sam vec sa 15. godina shvatila gorko i na prepad sto cu tek u kasnijim godinama koje su dolazile u susret sa muskarcima, shvatiti na koji otprilike nacin funkcionise muski mozak. To ej bila prva situacija gde nije bilo vazno sto sam u dusi pet puta bolja od nje, neko sa kim on ima sve zajednicke...ja nisma bila ta. Zbog izgleda. Tada nije toliko bolelo, i brzo sam prevazisla. U godinama sto su usledile, bolelo je sve jace i prevazilazilo se sve teze. To je bila neka zaista meni onako bas ajde da kazem ne bas prva ljubav iako je u umu podvodim pod to.
Prva je prava ljubav, najveca ljubav od svih ljubavi. Iskustvo prve ljubavi je jedinstveno, dolazi iznenada, pamti se celoga zivota kao jedina ljubav.
To je ljubav kada klecaju kolena, i kada je vidite bez nje nemate mira.
Prva prava ljubav, eh, zastrašujuæe je i pominjati je, pisati o njoj, a kamoli suoèiti se sa takvim uraganom. Misliš, jak si, ustvari, nosi te kao suv list. Do nedodjije neke èak. Pa, odatle, ili se ne znaš vratiti, ili ti se ne vraæa.
To je bomba jedna u grudima, koja te tako raznese, da te ni rodjena majka ne pozna više. A srce ti odleti visoko, visoko, medju oblake. Onda, jedan tren miruje na vrhu, samo tren. Zatim jurne dole. Što je višlje odletelo, niže pada. I brže. Pa, kad tresne, kao meteor iz svemira, takvu pustoš napravi, èudo jedno! I tako se spljeska, uuf!
A, ako je tvrdje malo, zabije se u zemlju duboko, nikad da ga nadješ i izvadiš. Sto godina ti treba. To je guja jedna u prsima, a sam je tu staviš. Jedna opasna guja, baš. Dva puta ujeda. Prvi put nektar ubrizga. Drugi put otrov ljuti, najljuæi. Boli, oèi iskaèu! Boli.. do bola! Eto, to je kuèka ta, ta ljubav prva prava, jedina i jedinstvena. Neponovljiva. Pa, ko voli, nek izvoli.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".