| Lappuses: Iepriekšējais 1 . . . 21 22 23 [24] 25 26 27 . . . 36 Nākamais |
|
Vanessa
|
#1
|
Īsziņu: 472
26. Mai 2006. 15:11:23
|
Poezija
GRESAN SI
Da si gresan, to sam od pocetka znala
Ali ne i da si zao.
Nisam ni slutila da bi mi srce ukrao,
A sutra ga odbacio i otisao njoj; vernoj, i zaljubljenoj
Kao da nista bilo nije, na uvo saptao.
Sve vise i ja gresna postajem,
Sve cesce sama ostajem jer dodirujem druge lazno,
i kada najlepse postane, svaki put pobegnem.
Za sve to krivim grenu dusu tvoju,
koja je tako duboko u proslosti povredila moju.
Sve manje sanjam, sve vise pijem.
Sve mi je vise gorak osmeh kojim zavodim druge,
dok zelim da ih povredim kao sto si ti mene.
Gusi me alkohola kiselina; prizemna sam postala,
I svestna pravog smisla naseg zivota-
Svestna da svaka zena jednom u zivota zavoli idiota
-----------------
Dok zivis.. budi ziv ! 
|
|
|
Vanessa
|
#324
|
Īsziņu: 472
14. Jū 2009. 19:40:33
|
Hej! Dosta je bilo!
Prestanite mi brojati bore
i pronalaziti tragove starosti na licu
Jel upoznaste me kao fotografiju
od koje sada vidite skicu.
Prestanite kad vas lepo molim!
Znate i sami...
Od komadica se uvek moze nesto sastaviti
ako ih pazljivo ulepite
no sastavi se vide i ostaju
eto kao sto upravo vidite...
I zato ne gledajte me!
Ne trazite u meni mladosti
ne trazite celinu u krhotinama
ma jedva sam uspela da se iskrpim
uspela naime,potpuno sama.
I zato ne dam vam to pravo!
Prihvatite me ovakvu sada!
Ne trazite mene kakva sam bila.
Ni jedan san ,ni jedna ljubav
nisu se dvaput u istom zivotu snila.
Zato molim vas!
Ne secajte me na to vreme
po sastavima se uvek lakse puca
ne skidajte prasinu sa uspomena
ne budite bar vi na kraj srca
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Vanessa
|
#325
|
Īsziņu: 472
16. Jū 2009. 19:03:50
|
...
Na ovom listu papira stoji nase ljubavi prica
zamisli, na jedan list je stala,
a bila je jaca od udarca bica
ipak, za ljubav hvala.
Bio si za mene jedini i prvi
kog sam iskreno volela i htela
bila sam spremna dati ti i zadnju kap krvi,
zadnju koricu hleba.
I danas si mi u srcu, tu negde u dusi
i zelim da tu i ostanes
iako mi to mnogo toga rusi
...znaj, cesto mi nedostajes.
Htela bi da znam sta je s tobom
sta ti danas mislis i osjecas,
da li zivis sa srecom il’ bolom
da li se proslosti podsjecas?
Ne pises mi, ne zoves me vise
da l’ je nasa ljubav zaboravljeni san?
Ja na nju gledam kao sunce, ti kao kise
ti kao noc, a ja kao dan.
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Vanessa
|
#326
|
Īsziņu: 472
26. Jū 2009. 20:52:25
|
Dodju Dani ..
... kada shvatis
Da je zivot samo tren..
Cenu gordosti da platis
Svojim bolom zarobljen..
Dodju dani kada vidis...
Da ces sve izgubiti,
Da je vazno samo ono sto se ne da kupiti.
LJUBAV-koja ne zna za uslove,
VERA-s kojom zaspis i budis se
NADA-koja poslednja umire...
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
crvenaruza
|
#327
|
Īsziņu: 304
27. Jū 2009. 19:30:32
|
Uhapsen u svojoj magli - Tin Ujevic
Uhapsen u svojoj magli
zakopcan u svom mraku
svako svojoj zvijezdi nagli
svojoj ruzi,svome maku.
I,svak zudi svetkovine
djetinjastih blagostanja
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.
I,na oblak koji tisti
i na munju koja prijeti
nasa blaga nada vristi
biti cisti,biti sveti.
I,kad nema naseg duha
madu nama jednog sveca
treba i bez bijela ruha
biti djeca,biti djeca.
|
|
|
Vanessa
|
#328
|
Īsziņu: 472
12. Jū 2009. 18:57:30
|
...
Sva ta zabluda,
koja me je mucila iz trena u tren;
da se pojavis poput plavog labuda,
da ne budem vise ovako zamisljen.
Jako je vazno izgovoriti te reci,
one su hrana potrebna svakom od nas.
Ne mogu se tako lako izbeci,
te reci su zivotni spas.
One su na vrhovima mojih usana,
nadohvat su tvojih slatkih usiju.
U mome srcu najlepsim slovima su ispisana,
snagu da ih izgovorim daju mi dodiri tvojih prstiju.
Zaledjena mesecina oci mi para,
onda jako pozelim te.
Eho tada u tebi se stvara,
zbog tih reci koje izgovaram, "volim te."
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
okisha
|
#329
|
Īsziņu: 5447
13. Jū 2009. 14:22:33
|
Bajka o ženinom srcu
Imala je žena tri srca,
sva tri joj èovek uništio.
Prvo je mlado bilo,
nežno kao voæka rana,
uzabrao ga je èovek
brzo, bez peteljaka,
kao što trešnje beru
iz gradova trgovci.
Drugo je teško bilo
kao plodovi leta,
omlatio ga je èovek
kao što dunje mlate
prekupci pekmezari.
Treæe je tvrdo bilo,
sa jezgom punom ulja,
razmrskao ga je èovek
kao što èobani èine
s orasima koje kradu.
Ali žena je voæka
što u proleæe svako
po novo srce rodi
i èovek omaðijan
u rod taj èudan gleda
kao u priviðenje.
D.Maksimoviæ
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
|
|
|
barjak
|
#330
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:09:22
|
barjak
#1
...je zakon
Poèetnik
Uèlanjen: 12.07.2004.
Poruke: 40
"Srpska Ljubavna Poezija"
--------------------------------------------------------------------------------
Kojim stihovima osvajate devojke?
A da li devojke pomocu istih osvajaju muskarce?
Hajde da otvorimo jedan kutak za LJUBAVNU POEZIJU!!!
Kako bi ste vi to u cetri oka sa devojkom/deckom?
Evo male pomoci:
Ti si moj trenutak, i moj sen,i sjajna
Moja rec u sumu, moj korak i bludnja
Samo si lepota koliko si tajna
I samo istina koliko si zudnja.
Ostaj nedostizna,nema i daleka
Jer je san o sreci visi nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost, neka
Tvoja sen i eho budu sve sto seca.
Oci su ti zato da oplode zvuke,
I glas da molitvu u srcima rodi,
Sav pokret izgleda zamah tvoje ruke,
Ti sjas u stvarima kao dan u vodi.
Nemojte ovde stati, otvorite se!
|
|
|
barjak
|
#331
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:10:21
|
barjak
Uèlanjen: 04.02.2004.
Poruke: 3.790
--------------------------------------------------------------------------------
Cekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i posla si sa mnom,
I iduci stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i srece smo hteli.
Oboje smo strasno verovali tada
Da se besmo nasli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno prezivljenih jada...
I za navek kad se rastasmo, i tako
Stezuc svoje srce rukama obema,
Otisla si placna, zamrzla i nema,
Ko sto bese dosla, tuzno i polako.
|
|
|
barjak
|
#332
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:11:51
|
barjak
OVE NOCI
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini neko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.
|
|
|
barjak
|
#333
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:12:43
|
barjak
SVIDJAS MI SE KAD CUTIS
Svidjas mi se kad cutis jer si kao odsutna,
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Cini mi se kao da su ti letele oci
i cini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dusom mojom
izranjas iz stvari, ispunjena dusom mojom.
Leptirice sna, dusi mojoj si slicna,
i slicna si reci melanholija.
Svidjas mi se kada cutis i kad si kao udaljena.
I kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju.
I cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te:
Pusti me da cutim s mucanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takodje s tvojom cutnjom
jasnom kao sveca jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noc si, cutljiva, zvezdana.
Cutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna
|
|
|
barjak
|
#334
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:13:33
|
barjak
NOCU
Nocu, ljubljena, vezi svoje srce za moje
I neka zajedno u snu razbiju tmine
Kao dvostruki bubanj, boreci se u sumi
Protiv gustoga zida okupanog lisca.
Prolazu nocni, crna zeravo sna
Sto hvatas niti zemaljskoga grozdja
Tacnoscu nekog neredovita voza
Sto sene i kamenje hladno za sobom vuce neprestano.
Zato me ljubavi, vezi za cisti pokret,
Za postojanost sto kuca u tvojim grudima
Krilima nekog labuda ispod vode,
Da bi na zvezdana pitanja ovog neba
Nas san odgovorio jednim jedinim kljucem
I samo jednim vratima koje zatvori tama.
|
|
|
barjak
|
#335
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:15:25
|
barjak
DIVNO JE LJUBAVI ZNATI
Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.
Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u seni.
Uspravna, bit ces druga sto ce ziveti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo
nesto ostaje i vodi nas svetlu zivota
kao da je pecat sene obelezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.
|
|
|
barjak
|
#336
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:16:22
|
barjak
NE BUDI DALEKO OD MENE
Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
|
|
|
barjak
|
#337
|
Īsziņu: 706
14. Jū 2009. 09:17:09
|
barjak
PAMTIM KAKVA SI BILA
Pamtim kakva si bila one poslednje jeseni.
Bila si siva kapa i mir u srcu skrušen.
Plamenovi sutona u tvom se
oku borili i lišce je padalo
u vodu tvoje duše.
Poput kakva bršljana uz moje
ruke pripita, lišce je sabiralo
tvoj glas tih i skrušen. Kres
zaprepašcenja u kom je zed
mi gorjela. Umilan plavi zumbul
savijen vrh moje duše.
Osecam, oci ti putuju i jesen
je daleko: Siva kapa, pticji
glas i srce kuce prema kojoj
su se selile moje duboke
ceznje i gde sam slao
poljupce vesele ko zar i vruce.
Nebo s nekog broda. Polje sa
bregova. Spomen na te je
svetlo, dim i mir jezera skrušen.
Tamo za ocima tvojim sutoni su izgarali.Suvo
jesensko lišce kovitlalo usred tvoje duše
|
|
| Lappuses: Iepriekšējais 1 . . . 21 22 23 [24] 25 26 27 . . . 36 Nākamais |
|
Jums nav pietiekamu privilēģiju atbilžu rakstībai uz foruma!
|
