Balasevic........

Forums
Forums :: Meklējums pa forumu :: Foruma īpašības :: Foruma reitings

2. Zabava, kultura, umetnost > Muzika, koncerti > Balasevic........

Lappuses: Iepriekšējais 1 2 3 [4] 5 6 7 . . . 13 Nākamais
Neuhvatljiva	#1
Īsziņu: 236 12. Jū 2005. 14:26:56	Balasevic........ ".....Mogla si mi bas i reci neke reci nagle... Oci su mi, znas , pune one iste magle... ...Sad u meni tuga koren pusta...." "Lomis mi srce ko bagremov prut, onako usput... Al ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove...... Znam, mozda se varam? Al’ sto da se staram o tom?....." "...Cujes tisinu, taj zvuk? Prolazi vreme..... Zuji i preti kroz noc, Drhti kako kobra..... Nemoj da nacinjes sad neke ozbiljne teme.... Dodji i skupi se tu i budi dobra............." ....Ponekad tragam i ja za zlatnim runom... Mozda cu sanjati dim, vatru, celik? Al’ nisi ti kriva za to, mna volim te puno..... Ajde, sad daj mi pred san jedan poljubac veliki......"............

sanjin75	#44
Īsziņu: 3362 20. Aug 2007. 12:17:16	Ništa nisam znao o Balaševiæu, hvala vam ----------------- Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj

Neuhvatljiva	#45
Īsziņu: 249 20. Aug 2007. 17:44:28	nisi znao nista o balasevicu... ostadoh bez komentara...Joj mogla bih ga veèno slušati... Trenutno jedna od onih koje èesto slušam je : Poslednja nevesta Vesnik svadbe po sokaku svuda je... Brinu snajke šta æe koja mesiti... Neko mi se, kanda, skoro udaje? Moralo se i to jednom desiti... Tu livadu ja sam prvi kosio... Prièam više nego što bih smeo... Ajde... Odavno bih je zaprosio... Da sam samo hteo... Vetriæ glanca krune granja... Tamiš nosi par lokvanja... Raèun svedi: šta sad vredi mladost, trièava? Nevažno je to sve skupa... Seæanje je smešna lupa Koja sitne stvari uvelièava... Oprezno s tom violinom... Ona èezne za tišinom... Ko da škakljaš anðelèiæe vrhom gudala... A Nju nemoj pominjati... Neæe svet zbog toga stati... Neæe biti prva što se udala... Nista lakše nego sebe slagati... Ništa lakše neg se nasmrt opiti... Ništa teže nego zalud tragati... Od sto drugih nju sam hteo sklopiti... Srce cupka, al misao okleva... Èeka da se stvari same dese... Tuga lepše zvuèi kad se otpeva... Pesma sve podnese... Bog je katkad pravi šeret... Na strmini doda teret... I potura Nedohvatno da se dohvati... Bog je dobar... Kako kome... Bolje ne pitaj o tome... Uæutacu ili æu opsovati... Polagano, Šanji-baèi... Ti si znao šta mi znaèi... Ko da heklaš pauèinu vrhom gudala... Kad pred crkvom baci buket Neka padne, kao uklet... Neka bude zadnja što se udala... Samo bol je u životu siguran... Sreæu nosi neki poštar jako spor... Neka... Samo ovu noæ da izguram... Sutra æu veæ naæi dobar izgovor... ----------------- Mirno koracam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#46
Īsziņu: 249 20. Aug 2007. 18:39:18	Divlji badem Vrteli se tockovi mog bicikla gde god je stao taj rulet bese premija smakla se o stepenik njena stikla nekad su pogledi bili cista hemija Dobro je pocela nedelja poslednje pripreme za maturu virili smo u daljine puni nade preko gimnazijskog bedema ko pravi dekor za avanturu prosuo je nezni purpur divlji badem Poneli nas vetrovi ko maslacke jedni su leteli lako, drugi padali i curice su postale prve macke a losi djaci odjednom svetom vladali Sve mi je odlicno zvucalo dobro sam stajao tih sezona ljuljale me oci sirom promenade a nju sam sretao slucajno uvek je s pogresnim bila ona ali znao sam da sanja onaj badem Stane sve u strofu-dve u baladi pustinja proslih minuta i ova zrna sad i pred treci refren vec nismo mladi usla je nedavno sama u kafe Petrograd Suvise tajni u ocima u zlatni okov je prstic pao molio me dugi pogled da je kradem dovraga, kafa je gorcila al taj sam ukus od nekud znao probao sam jednom davno divlji badem ----------------- Mirno koracam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#47
Īsziņu: 249 20. Aug 2007. 18:46:51	Lepa protina kci- joj sto ovu voleeeem Jos sam bio sasvim mlad neke barske ptice sam lovio tad, kad je dosla da se kupa lepa protina kci Nije znala gde sam ja da je gledam krisom kroz trsku i sas, a preko reke noc je pala kao plast Mesec tinja nad vrbakom srebri nebo zvezda roj a kapi vode kao biseri koji blistaju svud po njoj O, srce ludo, ludi sni vec se moji drugovi momcili svi, a ja sam hteo samo jedno, lepu protinu kci Cudnom pesmom zvoni drum te su zime svatovi dosli po nju, iz daleka neki svet za mene tudj bas sam prosao sokakom, padao je prvi sneg I jos ponekad zazvone praporci, sto je odnose ko zna gde Da se zenim imam kad, ja sam eto ostao momak do sad Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci jedan zivot miran, tih Nekad bacim kartu il’ napisem stih, stvari teku, ja se drzim izvan njih I ljubim dobre, ljubim lake, neke prave, a neke ne i sve su vile, sve su kraljice, i sve su nevazne naspram nje ----------------- Mirno koracam i nosim oklagiju sa sobom...

visnja77	#48
Īsziņu: 36 22. Aug 2007. 12:55:54	provincijalka Rekli su mi da je dosla iz provincije, strpavsi u kofer snove i ambicije. Drug je studirao sa njom, pa smo se najzad sreli ona i ja. Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija. Srce stade kao dete da se otima, trazili smo se po prethodnim zivotima. Ostavih iza sebe sve, zablude, promašaje koji tiste, prosto, lako, k’o neko beznacajno pristaniste. O, da mi je da se jos jednom zaljubim, opet bih uzeo kostim vecnog decaka. I opet bih smislio kako da prodangubim dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka. Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih. Usamljeni galeb iznad mora osrednjih. Reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla. Sami, svoji, izbeglice iz besmisla. O, da mi je da se jos jednom zaljubim. Opet bih gledao niz kej kao niz prugu. I opet bih znao da se u oblak zadubim i cekao bih samo nju, nijednu drugu. Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad zazmurim. Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam... Napiši mi pesmu, molila je, i naisam znao da li cu umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem. I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima, kao tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam... I tako, eto ti pesma, ludo jedna

ana9	#49
Īsziņu: 3879 22. Aug 2007. 13:44:58	SLOVENSKA Nosen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan zasto ko da zna al’ to sam jutro docekao umoran ko da sam i ja leteo s njim krilima teskim olovnim i video svet sakriven iza zlatnih oblaka Ako umrem mlad posadi mi na grobu samo ruzmarin na dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin nek mi ne drze govore nek drugom pletu lovore ako umrem mlad zaustavljen u koraku i snu O zagrli me sad jako, najbolje sto znas i nemoj crnoj ptici da me das ma ne, ne brini proci ce za tren ja sam samo malo lud i zaljubljen U mojim venama davni sever caruje i ja ponekad ne znam sta mu je sto luduje , od srece tugu tka moja prosta dusa slovenska Uplasi me sjaj, milion sveca kad se nebom popali gde je tome kraj za kog su tako dubok zdenac kopali zasto se sve to desava da l’ covek ista resava il’ smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama ----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...

maca54	#50
Īsziņu: 3 28. Aug 2007. 10:34:39	KAD ODEM Kad odem, Kad me djavo isprati glavnim sokakom, I kad mesecina zaveje moj trag, Nemoj tugovati... Jer jednom svakom Mali nemi slavuj doleti na prag... Kad odem, Kad zamumla vetar zimske ocenase, I kad mrtvo lisce potera u kas, Za kaznu prognace I tambrase Zbog pogresne pesme, U pogresan cas... Tad budi jaka ti... Najlakse je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu... Snio sam vrata u tom suvom zlatu. Strah me da prodjem, Al proci cu... Znam, laf si stari ti, Nemoj sve pokvatiti. Kresni samo jednu svecu na Svetog Jovana... Ne cuvaj dugo pepeo tih dana Kad jednom odem, A poci cu... Kad odem, Kad u prozor stavis prvu hrizantemu I kad popucaju divlji kesteni, Ne pali uzalud Fenjer na tremu Kad me otmu magle jedne jeseni...

ninorota	#51
Īsziņu: 460 08. Okt 2007. 03:01:09	"Provincijalku" je vec napisala Visnja ...ali ne mogu a da ne ponovim one stihove: "O, da mi je da se jos jednom zaljubim, opet bih uzeo kostim vecnog decaka... ....................................................... opet bih gledao niz kej kao niz prugu... ...................................................... i cekao bih samo nju, nijednu drugu."

ice_away	#52
Īsziņu: 1860 08. Okt 2007. 11:23:21	D mol Glupi d-mol, za kim tuguje svu noc Uzme me u svoju tamnu kociju Nebo primi boju tvojih ociju Znam taj put, to je precica za bol Jedan d-mol me razvali Neki bi to prosto tugom nazvali Nije to, sta je tuga za d-mol ----------------- U dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi!

Lilith	#53
Īsziņu: 2993 12. Okt 2007. 17:43:13	Tvoj neko Malo moje æudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo... Obiæi svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo... Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar... U suzici što blista èuda se trista vide... Tvoja je sreæa samo tvoja stvar... Al zato tvoja tuga... To je veæ prièa druga... To na moj raèun ide... LAKO JE KAD TE NEKO NI NE ZAVOLI... TAD SAMO TAMNA STRANA SRCA ZABOLI... TEŠKO JE KAD ZA NEKOG JEDINOG I SVOG POSTANEŠ ZRNCE SOLI... TEŠKO JE KAD TVOJ NEKO PRESTANE DA TE VOLI... ----------------- I love being brunette!!! http://www.ns-caffe.com http://blogoye.org/profile.php?u=LILY http://www.freewebs.com/lilitvalley

Neuhvatljiva	#54
Īsziņu: 436 23. Jan 2008. 12:01:49	Laž je teška droga, sa te igle se još niko nije skinuo... O da, lagala je, još kako... Jednom, kad je zadremala, preturajuæi joj krišom po reèima, kao po tašni, sluèajno sam nabasao na neke male, nepotrebne laži, i te noæi je tamna senka slutnje prvi put nadletela moje snove. Znao sam da to uzima jednom za uvek, Laž je teška droga, sa te igle se još niko nije skinuo... ...Kako dosad nisi nauèila da sam ja momak kog svako može lagati, ali ga niko ne može slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno poštujem jedino zbog toga što sam ih lièno odredio? ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#55
Īsziņu: 436 23. Jan 2008. 12:03:55	Priznajem da nisam odmah znao da je to Ona... Mogao bih je jednostavno opisati kao tihu i razložnu osobu punu razumevanja, ali, ruku na srce, to bi bio sasvim pogrešan opis... Jer moja Anamaria je verovatno najæudljiviji stvor na svetu? Umela bi da se rasplaèe poletevši visoko na èarobnom æilimu Smeha, i da lednom tišinom iznenada zamrzne žuborni izvor Brbljanja. Neka Njena Ponoæ otkucavala bi kad bih ja pomišljao da bal tek zapoèinje? I Pepeljuga je napravila posao time što nije ostala do kraja, volela je da kaže... Gordi runolist njene Posebnosti cvetao je na vratolomnim liticama Kaprica, velièanstveniji od pristupaènih cvetova taman za onoliko za koliko je Divlje velièanstvenije od Pitomog... Ali... Priznajem da nisam odmah znao da je to Ona... Ne, kako sam mogao znati? Pre je mogla biti Tek Još Jedna U Traganju Za Njom, samo još jedan beli kamenèiæ neobiènog oblika, prevrnut u pliæaku zlatonosne reke... Prièala je o uobièajenim trivijalnostima, o rodbini i prvim putovanjima, ali tamne boje njenog glasa oslikale su èudne slike u mojim mislima, i dogodilo mi se nešto što nikad do tad nije. Po prvi put sam požalio što je nisam video kao sasvim malu, i teško da æu ikad onom besposlenom èetrnaestogodišnjem klipanu oprostiti što na svom omiljenom biciklu marke «herkules» nije napravio i krug oko školskog dvorišta u kom su klinke iz prvog-«x» baš tad igrale «i rešeto srce ima»... Kako sam mogao izdržati tolike godine da je ne vidim? - Otac je izabrao to «Anamaria»... Mogli su mi dati i neko drugo ime... Danima smo šetali kejom na odstojanju po propisu seoskog korzoa, kao da za nekog èuvamo mesto izmeðu nas? Prošlo bi èitavo veèe a da se ne dodirnemo, ali odavno znam da u tome i jeste èarolija. Želja se razlikuje od Pohote i po tome što pukne tu i tamo, kao kiæanka na bièu Nežnosti... - Mama je, opet, previše originalna... Ona je htela da me nazove po nekoj reèici, tu negde, u Baranji... Uf... Uvek zaboravim po kojoj? Morao sam na put sledeæeg jutra, i pošao sam ubeðen da je Daljina onaj kljuèiæ kojim se navija Èežnja, a vratio se shvativši da uveliko možeš èeznuti i za nekim kraj koga si? I nikad je nisam pitao da li se setila te reèice? I, što je najgore... Nikad joj nisam rekao ni da sam usput prešao na desetine bezimenih reèica koje sam nazvao po njoj... ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#56
Īsziņu: 436 23. Jan 2008. 12:05:14	Pisali su da sam zlatan... Ili da sam èist šarlatan? Jesi ili nisi? I gotovo... Prelistao sam silne knjige nadajuæi se da æe Tajna samo zasjati meðu stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam zatim silne oblake, grickajuæi onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveæi Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao èak na drugu obalu Èekanja, i tek otud video da su crkve mudrosti ostale tamo odakle dolazim... Sreæom njihovi vrhovi dizali su se iznad šume vremena dovoljno visoko da se po njima dalje orentišem... Godinama sam Mudrace lakomisleno tražio po izgledu, po dugim noktima ili sedim bradama, a oni su mi, prerušeni u piljarice i koèijaše, još odavno negde usput došapnuli tri najveæe mudrosti sveta... Samo da smo mi živi i zdravi... Sve u svoje vreme... Jesi ili nisi? Ponekad je najteže uraditi nešto Lako, i najkomplikovanije shvatiti nešto Jednostavno? Precenio sam Život kao što precenjujem sve i svakog, i neki misle da se nepotrebno rasipam plaæajuæi prevelike cene na sve strane, ali ne radim to samo zato što sam Veliki Troškadžija... Ne, ne uvek... Ljude katkad precenjujem i zato što me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima... ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#57
Īsziņu: 436 23. Jan 2008. 12:11:17	Iz bolnice su mi javili da hitno doðem... Iz bolnice su mi javili da hitno doðem... Sestra koja je nazvala predstavila se kao Mirjana, i u èitavoj prièi jedino je to zvuèalo realno... - Anamaria mi je dala vaš broj... Nije mi jasno zašto bi neko napravio takvu šalu, ali mi je jasno zašto bi neko naseo na nju... Semafori su preda mnom zeleneli od straha. Obièno se kaže: najcrnje misli su mi prolazile kroz glavu, ali moja glava je suviše gusta, vrag da je nosi... Najcrnje misli su se zaglavile u njoj... - O? Vi ste baš dojurili? Mislim da je doktorka još priprema za anesteziju? Na obe strane èkiljavog suterenskog hodnika, kao u ponoænom metrou koji vozi ka tmurnoj sirotinjskoj periferiji, æutke su sedeli povreðeni i bolesni... Bilo je tu pomešano puno mirisa, ali mislim da ni najdetaljnijom hemijskom analizom ne bih uspeo da izdvojim neki koji mi se dopada? Sedela je na ivici stola za prepovijanje, uplašena i bleda... Ugledavši me na vratima pružila je obe ruke, kao dete koje se ne usuðuje da siðe sa visoke stolice bez mamine pomoæi... - Eto, sad æe valjda biti sve u redu? Vaša supruga se plašila da neæete stiæi pre operacije... Odradio sam Doktorku jednim službenim osmehom, ali i taj je bio neuporedivo srdaèniji od njenog? Anamaria je pokajnièki grizla usnu, kao da se taj apendiks upalio njenom krivicom, i zagrlio sam je obazrivo, najnežnije, dobro pazeæi da ne uðem u kontra-ritam drhtajima koji su se zaukavali... - Supruga? Oho? Mogu li ja to dobiti i napismeno? ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Lappuses: Iepriekšējais 1 2 3 [4] 5 6 7 . . . 13 Nākamais

Jums nav pietiekamu privilēģiju atbilžu rakstībai uz foruma!