da li je nauka moralna????

Forums
Forums :: Meklējums pa forumu :: Foruma īpašības :: Foruma reitings

3. Opšte teme > Nauka > da li je nauka moralna????

Lappuses: Iepriekšējais 1 [2]
bragancica	#1
Īsziņu: 450 22. Okt 2010. 20:39:56	da li je nauka moralna???? ako uzmem da je BOG vrhovna moralnost, odnosno jedini pojam apsolutno moralan, a crkva institucija koja "propagira" vrhovni moral, onda mi je logicno da su ljudi nemoralni pa zbog toga teze vrhovnoj moralnosti- BOGU, u suprotnom bi trazili nesto drugo sto im nedostaje..... to mi je jasno.... nesto drugo mi stvara nedoumicu..... postoji nesto sto se zove naucna cinjenica, nesto sto je ekperimentom dokazivo i samim tim istinito, a istina ne moze biti ni moralna ni nemoralna, ona je takva kakva jeste i to sto jeste.... e sad - mnoge naucne istine (cinjenice) su postojale- znaci u proslom vremenu... pa mi se namece zakljucak - naucna istina je improvizacija i prepoznaje se po tome sto funkcionise, odnosno, koja je istina dok se ne pronadje neka druga naucna istina koja se isto tako prepoznaje jer funkcionise..... znaci, naucna istina je laz koja jos nije prepoznata..... i da li je onda nauka moralana ili nemoralna???? Bog - moral covjek - nemoral nauka- ??????? moze li mi iko pomoci????

Tweetily	#16
Īsziņu: 2586 01. Apr 2012. 04:14:31	B. otvorio si temu i sam dao i odgovor... da li je nauka moralna???? nauka, kao takva nije ni moralna ni nemoralna, ona je jednostavno korisna, a nije uvijek moralno sve sto je korisno...... U suštini klin se klinom izbija, tako da na nauku moraš iæi naukom ili naukama. Problem koji želiš razrešiti jeste kako to neke države priznaju neko sredstvo kao neopasno, a druge su ga proglasile opasnim. Sama tvoja odluka da se upustiš u odgonetnu je li nešto moralno ili nije, ustvari predstavlja davanje suda o moralnosti. Vernicima je lako, oni se drže zapocesti da ne smeju suditi, veæ da to èini samo Bog i ne bave se takvim razmatranjima. oni veruju, a to znaèi da su sigurni da æe im Bog dati smao moral, nikad nemoral. Ono što znaju jeste da im Bog nikada neæe nauditi i da æe im uvek dati najbolje za njihovo spasenje. Tome nas je Isus poduèio svojom dilemom u poslednjoj molitvi kada odluèuje da prihvati èašu koju mu Otac pruža. Da je zamolio da ga poštedi te èaše, Bog bi ga uslišio, meðutim na kraju svega on bi popio dve èaše i više zla u njima, jer svakako mora platiti ono što je poèinio, a sad je još sebi natovario i dopunu te kazne zbog odlaganja. Meðutim suština je u tome ako je neko sprovodio i poštovao moral celog svog života njega nemoral neæe ni dotaæi. Svaka država ima svoje zakone i oni su njene i važe za nju tj. na njenoj teritoriji. Ti zakoni moraju biti u skladu sa Božijim koji su visokomoralni kako si i sam shvatio, a ukoliko nisu država plaæa kaznu zbog toga što odstupa od Boga, odnosno izvesno je da je ona nemoralna. Na primer države koje su uvele šerijat su blagoslovene, a koliko se šerijat poklapa sa Božijim zakonom zna jedino Bog, mi to ne možemo znati. Sve što se èini u neznanju ali iskrenom, a ne lažnom naravno, se prašta. Dakle ako ta država ne zna da je neko sredstvo otrov ona to èini u neznanju i ne može se govoriti o nemoralu veæ neznanju. Meðutim ako zna da je otrov a i dalje ga drži iz nekog razloga onda to jeste klasièan ljudski nemoral. Kada govoriš o nauci, ti ne možeš znati da li si odgonetnuo istinu. U prvom trenutku se Amerima uèinilo da je to istina i da sredstvo nije opasno, da bi Norvežani kasnije pronašli da Ameri nisu došli do istine veæ da su pogrešili i da je sredstvo opasno. I mi ni sad ne znamo da li su Norvežani otkrili istinu ili pogrešili ijer istina može biti i nešto treæe: nije opasno po èoveka, meðutim jeste opasno po okolinu jer nekom, sad karikiram, preradom u organima za varenje dolazi do stvaranja neke materije koja je opasna po mrave. Nije moralno uništavati bilo kog Božijeg stvora, bez obzira što nas je Bog osudio da ovde jedemo jedni druge, jer ako ne smemo ubiti, to znaèi da ne smemo ubiti ni sebe, a ako ne jedemo praktièno se ubijamo. Nauèno je i Ajnštajn pokazao ukratko da je sve relativno, dakle to bi se odnosilo i na nauèni moral i nemoral, kao što æe ti filozofija po analogiji na bitak i nebitak odmah potvrditi da su moral i nemoral jedno te isto. Opet se vraæam na to da je vernicima lako, oni znaju da je Bog Istina. Od istine ne može izaæi laž, veæ opet istina. I njihova vera ih spašava neistine ili laži. Teologiji je savršeno lako, jer definicija je prosta sve je postalo od Boga i sve se u Bogu završava. Nikada ne može pogrešiti jer za sve kaže da je od Boga. Kada od Boga dolazi nešto loše to je plata za dela onoga kome dolazi, što znaèi da su bila loša, ali evo ti primer kako vernik razmišlja na tu temu. Ovako je moja baba govorila: ko zlo èini nek se dobru ne nada. Da kle ne sme suditi pa reæi strefiæe ga zlo, ali zna da od istine samo istina može izaæi, i da bi došlo dobro mora se èiniti dobro, jer i narod je potvrdio u poslovici da se dobro dobrim vraæa. Zato i crkva propagira da se èine dobra dela. Dohvatio si se i te teme. Crkva propagira i u svoje ime, kao što postoje Božije zapovesti, tako postoje i crkvene. I ona ima pravo na to. Kada propagira u ime Božije, a tajna sveštenstva joj omoguæuje praktièno da putem svakog sveštenika Isus praktièno vrši službu. Naime primitak tajne sveštenstva se vrši rukopoloženjem, tako je Isus rukopoložio svoje apostole, oni svoje uèenike i to se prenosi do današnjih dana.... time Isus rukopolaže svakog sveštenika. Damjan je to veæ objasnio jednom prilikom. Vernika ne zanima kakav je sveštenik, moralan ili nemoralan, time ni kakva je crkva, on putem njih koristi dar tajne sveštenstva. Ako za to traže d aim se plati onda im plati, jer i Isus je rekao da se Cezaru da ono što je njegovo. Taj sveštenik u Isusu neæe imati ništa, a onaj vernik koji prima blagodet dobija Carstvo Nebesko ili što je sv. Pavle lepo rekao: sve mi je dato, a sve ne koristim. Šta je u svemu tome bitno za tebe? Ti imaš dužnost od Boga da štitiš samog sebe i ti moraš sam utvrditi za sebe da li je ta supstanca opasna ili nije i da li æeš je koristiti ili neæeš. Ako te neko na nešto prisili, tipa da primiš vakcinu, ti si muèenik, ako li i umreš iza toga umireš blažen kao muèenik. Tvoje ti niko ne može oduzeti. pa mi se namece zakljucak - naucna istina je improvizacija i prepoznaje se po tome sto funkcionise, odnosno, koja je istina dok se ne pronadje neka druga naucna istina koja se isto tako prepoznaje jer funkcionise..... znaci, naucna istina je laz koja jos nije prepoznata..... Ovo je potpuno ovako kako si naveo i zakljuèio. Ako ne bi možda bilo tako, možda bi to uzrokovalo da nauka tapka u mestu... Samo je Bog Istina. I to je jedna od glavnih stvari u teologiji, ili odlika svake religije sveta. Ono što mnogi ne shvataju to je da vernik ima potpunu slobodu izbora. Znaèi postoji trenutak kada æe vernik možda izabrati greh. To je u veæini sluèajeva kod istinskih vernika ustvari žrtva. Da li je greh ako roditelj detetu daruje svoj organ i ono preživi, a roditelj umre? Roditelj se time ubio praktièno. Meðutim nauèeni smo kroz Jevanðelja da zrno pšenice mora propasti i do kraja izneti novi klas i plodove u njemu. To zrno je roditelj nastajuæem klasu i ono se potpuno za klas žrtvuje. Zašto nauka nije nemoralna? Zato što nauka predstavlja rad. Do nje se stiže radom i ona sama po sebi je rad, jer ti moraš i na primeni nauke u svojoj oblasti opet raditi. Rad je blagosloven. Time i nauka u vidu rada. Kada lopov krade, on takoðe radi. I sada šta biva, za svoj trud on dobija nagradu, meðutim za lopovluk mu sledi kazna. Otprilike ako bi merili dobiæe hranu za trud, ali za sve ostalo je nagrabusio. Ili u praksi obièno završi u zatvoru gde dobije neku hranu i smeštaj ali izgubi slobodu i život kakav drugi ljudi imaju. Kada tumaèimo rad èesto se pozivamo na ono što je Adamu Bog rekao proterujuæi ga iz Raja. i još jednom da se osvrnemo na ovo: a nije uvijek moralno sve sto je korisno...... mislim da æeš odgonetku najlakše naæi u vakcini ili onoj izreci da je lek ustvari otrov, ali u malim kolièinama pomaže. Šta je stoèarstvo? To je proizvodnja mesa u jednom od ishoda. A to podrazumeva klanje ili ubijanje. Je li to greh? Nije ako je u pitanju hrana, nije èak ni kada je u pitanju obuæa, recimo opanci kad se prave i slièno, to je rad i proizvodnja. Te životinje i ne bi bilo bez èoveka, a Bog je savršeno uklopio da je u nju poslao onu dušu koja treba tako da proðe kako æe proæi ta životinja i to je nagrada èoveku od Boga za njegov trud i rad. Meðutim hrana se ne sme bacati to je veliki greh. Vodili su neku studiju davno, veæ sam zaboravio to, ostalo mi je u seæanju da èovek mora hteo ne hteo svakog dana poèiniti sedam grehova. Ja ne umem sada nabrojati šta su oni naveli. Ali eto neko se i tim bavio i došao do zakljuèka da je èovek prinuðen na greh. Meðutim ako posmatramo hranu. Vegeterijanci na primer u dobroj nameri da poštede životinje odbijaju da ih jedu, ali da li je to ustvari ono što oni žele ili d ali je to ispravno? Oni jedu biljnu hranu i jeduæi biljke takoðe opet ubijaju neke žive stvorove i to Božije i nisu mnogo postigli osim time što su eto poštedeli životinje. Meðutim i ti znaš da se iz neoploðenog jajeta ne može izleæi pile. Dakle to jaje æe propasti, odnosno poješæe ga u nekom trenutku neki organizmi. Takvo jaje i èovek može pojesti bez da ikoga ubije, zar ne? Isto je i sa mlekom. Njega ima pa ima, ako ga ne pojedemo kao mleko ili kroz preraðevine propašæe. Dakle opet blagoslovena hrana, zato se mleko i ne sme prosipati. A eto imao si primer da je EU naredila Slovencima da moraju prosipati višak mleka i u poslednje vreme ih je uzdrmala žestoka ekonomska kriza. Mleko je blago u vidu hrane. Prvo što èovek okusi jeste majèino mleko i ono je i kao takvo sveta hrana. Ili na primer posmatramo breskvu, plod. Omotaè oko koštice plodu služi da ga hrani kad padne na zemlju i pokuša da razmnoži svoju vrstu.Meðutim ako èovek pojede taj omotaè, a košticu zakopa u zemlju on je završio u jednom delu posao tog omotaèa, posebno ako pored te koštice doda i malo onoga što izlazi kao produkt prerade u organima za varenje, i to eto kao rezultat tog omotaèa. Meðutim uz sve to èovek ima blagoslov od Boga da može gospodariti svim biljnim i životinjskim svetom, pa i odluèivati kao æe ga uzgajati, ali da ne sme uništiti. A opet ima pravo izbora, da ga uništi ili saèuva. Postoje biljke kojima se neke životinje hrane, njihovim plodovima, a onda njihova semenka proðe korz sistem za varenje neošteæena. Zadatak životinje je ustvari da raseje biljku. I takva hrana se uklapa u program "èiste". ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

lion_heart	#17
Īsziņu: 730 01. Apr 2012. 09:26:53	Ili na primer posmatramo breskvu, plod. Omotaè oko koštice plodu služi da ga hrani kad padne na zemlju i pokuša da razmnoži svoju vrstu.Meðutim ako èovek pojede taj omotaè, a košticu zakopa u zemlju on je završio u jednom delu posao tog omotaèa, posebno ako pored te koštice doda i malo onoga što izlazi kao produkt prerade u organima za varenje, i to eto kao rezultat tog omotaèa. ovo ti je nevazece, sve sto je potrebno semenu od hranljivih materija za klijanje se nalazi u njemu. plod, odnosno ono sto ti zoves omotacem je zapravo lukavi nacin evolucije da privuce zivotinje (i coveka), da se hrani tim plodom i tako odmakne seme iz senke roditelja na pristojno rastojanje gde moze isklijati, da da ne bude ometen senkom ili korenjem roditeljske biljke. naravno, ljudska vrsta je izdvajanjem pospesivala sorte koje daju bogatiji plod, no sustina je ista... ----------------- U ljubavi nema ponosa, samo dostojanstva!

Good_manIC	#18
Īsziņu: 9 01. Apr 2012. 15:52:53	kovacdamjan Pa svest coveka odredjuje njegovo drustveno bice. To je odavno poznato. Znaci da ti je neko morao nesto reci o tome, i ti prihvati ili ne. Nikad mi ni na kraju pameti nije padalo da verujem u Boga, i nije mi uopste jasno kako to priroda ukazuje na postojanje neceg cega nema, jer mi se upravo cini da je suprotno, tj. bas da priroda ukazuje na njegovo nepostojanje. Nauka trazi "Božiju èesticu", a ne Boga. Da ne razumes pogresno, ja svakog vernika postuje, i ja sam vernik, ali ja verujem u Majku prirodu i njene zakone, a covek je izmislio svoje, samo njemu znane, i neznane, doduse koje mu koriste u razne svrshe, kako one dobre pa sve do one gde se manipulise masama, sto mislim i da je slucaj i ovde sa Bogom. Na kraju krajeva i Isus je imao svoje shvatanje Boga: "Da imam danas leba da jedam, i da sutra nisam zaduzen".

Tweetily	#19
Īsziņu: 2586 01. Apr 2012. 17:16:28	Na kraju krajeva i Isus je imao svoje shvatanje Boga: "Da imam danas leba da jedam, i da sutra nisam zaduzen". Oprosti mu Bože ne zna šta èini. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

kovacdamjan	#20
Īsziņu: 3734 01. Apr 2012. 17:40:14	Good manic Kažeš:Pa svest coveka odredjuje njegovo drustveno bice. To je odavno poznato. Znaci da ti je neko morao nesto reci o tome, i ti prihvati ili ne. Hoæeš da kažeš da smo samo ono što drugi od nas stvore,samo ono što smo èuli od drugih je mjerodavno?Šta je tu odavno poznato? Ja kažem mogao mi je neko nešto reæi o neèemu ,a takoðe sam to i sam mogao utvrditi posmatranjem prirode.Znaèi nije mi niko morao ništa reæi o tome.Pa i dijete kad se rodi ima nekakvu svijest a takoðe isprva uèi posmatranjem a ne od onog što mu drugi govore. Sve prirodne nauke su nastale posmatranjem prirode,eksperimentima i zakljuèivanjem. Kažeš:ali ja verujem u Majku prirodu i njene zakone, A da li vjeruješ da u toj prirodi postoji razumna sila koja je stvorila te zakone?Ako vjeruješ u to onda vjeruješ i u Boga. Ako ne, u šta vjeruješ,da je sve nastalo sluèajno, ni iz èega ,samo od sebe po teoriji evulucije i teoriji Big Benga,bez ikakvog razloga,reda i smisla,a onda se odnekud stvorio nekakav smisao. Mislim da i oni što su te teorije postavili ni sami nisu vjerovali u njih.Iz nièega ne može proizaæi nešto.Iz besmisla ne može nastati smisao.To je valjda jasno.Jasno je da postoji sila koja je prirodu stvorila i koja upravlja njenim razvojem a tu silu zovemo Bog,a ti je zovi kako god hoæeš,to neæe izmijeniti suštinu,a samo je suština bitna. Ti vjeruješ slijepo u ono što si uèio,i što su ti ljudi govorili da Bog ne postoji,ne želiš da posmatraš stvari nepristrasno, ne želiš u stvari da gledaš pa zato ništa i ne vidiš. Ljudi su smislili ovakve teorije samo da bi od sebe odagnali svaku odgovornost,da bi mogli da rade što god hoæe,da iznad njih nema nièega i nikoga kome moraju polagati raèune. Sebe su proglasili Bogovima. I od onda su poèeli besomuèno iskorištavati i uništavati prirodu i nisu više živjeli u skladu sa njom,smatrajuæi da sve što postoji treba da služi ljudskim sebiènim ciljevima.I što su ljudi više posmatrali stvari na taj naèin i priroda se sve više okretala protiv njih,a ljudi su gubili svoju vezu sa prirodom jer više nisu živjeli u skladu s njom. Samo ako èovjek služi Bogu i priroda æe služiti èovjeku. Èovjek mora da shvati da ako nastavi sa neumjerenom eksploatacijom i zagaðivanjem prirode da æe na kraju uništiti i sam sebe. A sve je poèelo od nesklada koji je èovjek stvorio izmeðu sebe i Boga i prirode kao Božije tvorevine,odbijanjem da prihvati bilo koga iznad sebe zbog najveæeg ljudskog grijeha gordosti. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

Tweetily	#21
Īsziņu: 2586 01. Apr 2012. 18:50:03	Teorija evolucije podrazumeva sebièno prilagoðavanje sebe spoljnim uslovima i okolnostima u cilju zadovoljenja svih potreba, a tako i one osnovne za opstankom ili životom. Evolucija je trajna kategorija ona i dan danas traje što možda i može rezultirati èak i ishodom da èovek može opstati i bez prirode. Mada kada se tu govori o prirodi misli se samo na vegetaciju i vodu, a ne na njenu celokupnost. Smisao u evoluciji postoji i prilagoðavanjem celokupnim, putem individualnih evolucija se idealno i može postiæi neki sklad, ali je teško poverovati da je taj sklad toliko savršen. Odnosno on ne može biti savršen jer to bi znaèilo prestanak trajanja evolucije, a ona je sve vreme trajna kategorija. Na primer ljudi sve više gube dlaku, poèinju da se raðaju bez umnjaka, slepo crevo je u procesu evolutivnog nestanka i slièno. Sve su to pokazatelji da je evolucija u toku i da je nesvršena pojava. Meðutim lako se otkriva obiènim posmatranjem da savršeni sklad u svemu tome postoji, kao i smisao po kome je sve nastalo i radi koga sve nastaje. Nauka je tu smisao okarakterisala kao priordne nagone, ali nije uspela da odgonetne smisao ili razlog postanka svega toga. A lako uviðamo opet samo posmatranjem da sve mora imati i svoj razlog i da priroda i funkcioniše po tim principima. I ond aje logièno da posumnjamo u natprirodnu silu koja je ustvari stvorila tu prirodu, i u toj sili ustvari leži smisao svega. Iz besmisla ne može nastati smisao. Problem je kada se smisao otkrije u besmislu. I to je ono što nas trenutno zadešava i što ti primeæuješ kao loš odnos èoveka prema sopstvenom okruženju. Po sliènom principu i Budizam otkriva smisao u nirvani, ondnosno besmislu. Meðutim gde se ogleda razlika izmeðu prirode i Boga? U savršenstvu i pogrešivosti. Priroda je nesavršena i èini greške, za razliku od Boga koji je savršen i ne greši. Tako se u prirodi rodi i stvorenje koje je mutiralo obièno na lošiji stadijum, ili se raða sa manom, a kod Boga se sve to dešava po Njegovoj promisli sa taènim razlogom, potpuno savršeno i osmišljeno. S obzirom da vlada prirodom, logièno je smatrati Ga neèim iznad te prirode. Meðutim jedino što je blisko èoveku, a što je u stanju savladati prirodne zakone jeste ljubav i samo putem nje èovek može napredovati i opstati. A opet Bog je Ljubav. Da li je ljubav prirodna ili neprirodna sila? Ili drugaèije pitanje, da li priroda poznaje ljubav ili da li ume da voli? ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

kovacdamjan	#22
Īsziņu: 3734 02. Apr 2012. 00:42:47	Tweet, Rekao si:Na primer ljudi sve više gube dlaku, poèinju da se raðaju bez umnjaka, slepo crevo je u procesu evolutivnog nestanka i slièno. Sve su to pokazatelji da je evolucija u toku i da je nesvršena pojava. Ja samo kažem da svim tim procesima upravlja razumna sila-Bog.Svi ti procesi se dešavaju po Božijem promislu.Bog je postavio zakone po kojima se te promjene dešavaju,ali Bog je iznad tih zakona i ljubav koju je Bog dao ljudima da njome oznaèi vezu sa njima,je iznad svih prirodnih zakona. Kažeš:Priroda je nesavršena i èini greške, za razliku od Boga koji je savršen i ne greši. Tako se u prirodi rodi i stvorenje koje je mutiralo obièno na lošiji stadijum, ili se raða sa manom, a kod Boga se sve to dešava po Njegovoj promisli sa taènim razlogom, potpuno savršeno i osmišljeno. Ja te greške prirode ne bih tako nazvao,ipak svim tim procesima upravlja Bog,a mi vidimo da su to greške (raðanje stvorenja sa nekim deformitetima,manama),ali u krajnjem sluèaju postoji razlog i smisao zbog koga se to dešava i koji se ljudima otkriva tek kada ljudi uspostave vezu sa Bogom.Priroda je u vezi sa ljudskim postupcima,moralom ili nemoralom itd. Nije tu u pitanju tek slijepa sila koja tim procesima rukovodi.Ništa se ne dešava bez Božijeg dopuštenja. Rekao si:Po sliènom principu i Budizam otkriva smisao u nirvani, ondnosno besmislu. Nije nirvana besmisao veæ nekakvo stanje praznine kada se postigne potpuno umirenje svih èula,osustvo misli,kad se prevaziðe ego,kad se izgubi individualnost i sl.Ali je ta praznina samo prividna jer se u njoj se otkriva i postoji smisao. Znaèi radi se o neèem onostranom što ljudi ne mogu da opišu i što ne lièi ni na šta zemaljsko pa zato to predstavljaju kao stanje praznine.Tako to opisuju budisti.To je po njihovim rijeèima. Ne znam da li su oni došli do neke istine jer to je ipak njihov put a ne moj. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

Tweetily	#23
Īsziņu: 2586 02. Apr 2012. 01:41:51	u vezi nirvane Ona je stanje ništavila. U biti za budiste ona je razrešenje za karmu, a karma je ta koja tera na reinkarnaciju odnosno ponovno raðanje. Dakle nirvana je razrešenje za reinkarnaciju. Kada se prevede na naš jezik nirvana znaèi gašenje, utuljenje. Inaèe jeste osnovni cilj postiæi duhovni mir odlaskom u nirvanu. A i u budizmu imaš zapovesti slièno kao i u Hrišæanstvu, ne ubij, ne kradi, ne èini preljubu, ne laži, i ne uzimaj alkohol i drogu. Meðutim samim èinom meditacijem kojim æeš uæi u nirvanu praktièno uništiš sebe, bar tako ja kao Hrišæanin to shvatam. To je suprotno nego kod nas, kod nas bi se to svelo pod kušanje samog Boga, što nam je strogo zabranjeno. Ali svakako i budizam propagira ljubav i život u zajednici i okrenutost ne samo ljudskom rodu veæ svim živim biæima. Budizam poznaje tri utoèišta Budu, uèenje i zajednicu. Ali nisam siguran gde da povuèem paralelu. Njima su oni neophodni za spasenje, tako da bi to kod nas bile svete muèenice Ljubav, Vera i Nada bez kojih nema spasenja. Opet prema njihovoj hijerarhiji to bi moglo odgovarati i našem Svetom Trojstvu. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

Good_manIC	#24
Īsziņu: 9 02. Apr 2012. 20:23:57	kovacdamjan Teorija velikog praska je odavno prevazidjena, i nauka pokusava da objasni stvari sa materijalne strane i dalje. Tako da treba procitati nesto i o trenutno aktuelnoj Teoriji inflacije.(Licno mi se svidja i Hologramski model). Svi mi posmatramo sve oko nas u 3-4 dimenzije, medjutim dimenzija ima mnogo, i nauka jos to nije ni blizu da dokuci. Pogledaj samo kako izgleda ovdasnji svet u koordinatama Lobacevskog, i videces da se lako moze zakljuciti da je sve konacno. I sam Anstajn je bio blizu s vremenom, ali je u svojim kosmogonijskim jednacinama ostavio samo pozitivno resenje, medjutim danas se pokazalo da vreme moze biti i negativno i nulto, prema tome, opet se daje zakljuciti da ne treba objasnjavati ni pocetak ni kraj necega i sto on lepo rece po pitanju prostora: Kad bi covek imo dovoljno izostren vid mogao bi da vidi svoje teme. Zakrivljenost prostora je u toj celoj guzvi jako interesantna. Pojam materije i antimaterije takodje itd. Tako da mislim da ima puno jos toga da covek spozna, pa tek onda opet nesto priblizno da zakljuci. I mislim bas obrnuto, da u nemogucnosti da se objasne sve prirodne pojave, izmisljen je Bog, i onda je time kobajagi sve reseno.

Tweetily	#25
Īsziņu: 2586 03. Apr 2012. 15:49:09	Good_manic ... hmmm... ako je vrem i nulto i negativno i pozitvno i ako je sve totalno ništavilo... onda nije daleko od logike da je i Bog izmišljen kako kažeš. Meðutim za potrebe o kojima ti odgovaraš je definisano pre nego izmišljeno više biæe koje njime upravlja. U veæini sluèajeva se dogodilo da je i svaka pojava dobila svoje više biæe. Doduše zanimljivi su bili indijanci po tom pitanju, oni imaju jednog boga Manitua iako su zateèeni u plemenskoj zajednici, doduše nekom višem nivou te zajednice, ali nisu nikada poznavali ako se ne varam naravno ikoga osim Manitua ili jednog Boga. E sad, s normalne taèke gledišta Hrišæanstva, Bog ne može biti izmišljen. Ne možeš ti izmisliti nešto što æe te prethodno stvoriti. Bog je jedino mogao samog sebe da izmisli, ako smo kod izmišljanja. Meðutim izmišljanje o kome ti govoriš se svodi na umišljanje ili maštu, odnosno s nauène taèke gledišta predstavlaj inovaciju ili pronalazak. To sve ne pije vodu i predstavlaj nerazumevanje Boga. Kao kada mi koji ne poznajemo nauku poènemo postavljati teze u njoj, tako izgleda i kada oni koji ne poznaju Boga postavljaju teze o Njemu. Što se tièe konaènosti, gde æeš veæu od Božije? Sve je stvoreno od Svetog Duha i sve se u Njemu završava. Sve što dalje prièaš u bilo kojoj nauci ili bilo šta da otkrivaš KONAÈNO se završava u prethodnoj reèenici. Bog je stvorio i nauku time što je stvorio èoveka i dozvolio da se nauka stvara. Meðutim osim èovek ai životinje imaju svoje nauke, ako i biljke. Obièno se svode na tehnike pribavljanja hrane, videæeš da isti primerci nemaju doslovno istu taktiku, kao i sluèaj da uèe jedni od drugih. Naravno uèenje kod biljaka se ne može utvrditi, veæ bi se pripisalo pre genetici. S druge strane, odmah æeš reæi kako biljka nema mozak, kao ni niži oblici životinja... ali u tome je stvar ne poznavanja Boga. On je njihov mozak, a udahnuo im je duh životni ili dao dušu. Neke istoènjaèke religije veruju i da mrtva priroda takoðe ima dušu. S druge strane, prvo, mrtva priroda je u vlasništvu samog Boga, jer èovek ionako ne poseduje ništa. Drugo taèno je da Bog mrtvoj prirodi nije udahnuo duh životni. Treæi taèno je da èovek zavoli mrtvu pirrodu, kao i životinje ili biljke i pruže joj ljubav. Ostaje samo da se utvrdi na koji naèin mrtva priroda uspe da uzvrati ljubav. Jedno gledište bi bilo da se radi o refleksiji, a drugo da Bog uzvraæa umesto nje, a kroz nju, odnosno svakako daje platu po delu. Ono što je primetno jeste da se ta ljubav baš uvek uzvrati kroz konkretnu mrtvu prirodu kojoj je upuæena. Deca su ta, koja igrajuæi se to najpre otkrivaju, a obièno se vežu za omiljenu igraèku. Meðutim i igraèka se po pravilu veže za njih. Kad bi covek imo dovoljno izostren vid mogao bi da vidi svoje teme. Zakrivljenost prostora je u toj celoj guzvi jako interesantna. Ovo prvo je prilièno hrabro reèeno, bez obzira na ovo drugo. Naime o èemu se radi laièki posmatrano? zemlj ajeste okrugla, meðutim èovek stoji na njenoj kori. Pogled je strogo usmerena pojava, dakle ne možeš gledati bar u jednom smeru, onom iz koga gledaš, odnosno gledaš iz pravca u jednom smeru, ali ne vidiš drugi smer, pošto pravac ima dva smera. Druga stvar mnogo važnija jeste èinjenica da je veliko pitanje da li je taj pravac u kome se gleda ustvari zatvoren. Treæi problem je vreme koje je potrebno da bi se takav pogled izvršio, pri èemu treba imati u vidu da ništa ne stoji, veæ se sve kreæe pa i Zemlja. I ono poslednje šta uopšte znaèi "dovoljno izoštren vid"? Izoštreb vid koliko je meni poznato odgovara sposobnosti da se vidi u svim uslovima, odnosno nekim uslovima u kojima normalan vid nije u moguænosti, na primer u mraku. Ali s obzirom da se ovde radi o pravcu iz koga i u koji se gleda, to teme bi se nalazilo u nekoj beskonaènoj daljini, i sigurno je potrebno i uvelièanje da bi se ono uopšte videlo. Ili se on držao onoga da je beskonaèna daljina ustvari bliska ili konaèna blizina? Stvar u koju nauka ne veruje jeste da vernik može stvarno videti svoje teme, ako to iskreno poželi. Ali nauka ne shvata na kom principu to funkcioniše, a funkcioniše po principu da biljke koje nemaju mozak ipak i misle i oseæaju. Tajnu èuva Ljubav. Zato je nauci bolje da se baci na izuèavanje Boga, ako joj se veæ šta izuèava, a nama je Isus i to rešio, sve je izuèio za nas i ostavio nam, a ako se zbunimo samo ga pozovemo, jer on je živ, on je Bog koj se žrtvovao za sve nas. Moj jedini zadatak praktièno je da budem poslušan Bogu i to je sve. A ako li gde malo skrenem sa te poslušnosti, ili negde zapnem, pa i nije tako strašno, ispraviæe s eto, jer zavisimo i od svog tela èesto puta, a i ono nam je dato po promisli, a ne sluèajno. Tu skuèenost u telu ustvari budisti žele da prevaziðu i to je težnja za nirvanom, odnosno njih inspiriše problem kako da prevaziðu stalno prisutnu patnju u životu. I rešenje je pronaðeno u nirvani. Ali s hrišæanske taèke gledišta to je uništavanje ili nipodaštavanje tela, to je odbijanje trpljenja, a naša je vera na trpljenju sazdana jer trpljenje je vera svetih kako nam jasno i glasno naveo sv Jovan(Ivan) Bogoslov. Ako me je bog stavio u telo verovatno ga ja ne smem napustiti bez Njegove dozvole. Ali stoji da ja jesam u takvom duhu prizvan, a budisti u nekom drugom. Koliko je nama poznato naš hrišæanski put je najlakši, a Isus nam je skrenuo pažnju da postoje i drugi i da ih ne diramo ukoliko oni sebe u nama ne prepoznaju. Samo èinjenica je da nijedno stado od Isusovog nije primilo više ni ljubavi ni blagodeti, ni spoznaje. Svaki Hrišæanin je svestan svoje spoznaje o Bogu i vidi Ga i zna da je tu, uvek prisutan u svakom èoveku, verujuæem ili neverujuæem. Svi mi posmatramo sve oko nas u 3-4 dimenzije, medjutim dimenzija ima mnogo, i nauka jos to nije ni blizu da dokuci. Ne može još jednu stvar nikako da ukapira, a to je da ništa ne može biti u n-toj dimenziji, ukoliko se ne nalazi i u prvoj. A ako je n-ta dimenzija prva, to znaèi da si se samo pomerio i promenio ugao posmatranja. Da još jedan dokaz o tome da je sve zatvoreno i konaèno. I kao što rekoh, sve ishodi iz Svetog Duha i sve se u Svetom Duhu završava. Problem je što nauka nas ne razume kada mi ovo govorimo. Kada kažem da se sve knjige sveta nalaze idealno u Bibliji, to zvuèi sumanuto. A to je suva ili gola istina, jer Bog je savršen iznad svega. A ako bi samo poželela nauka da poveruje u to, onda bi mogla primetiti da se u toj knjizi sigurno nalaze ako ništa drugo bar sva slova i svi znakovi. Šta je onda knjiga? Kombinacija svih simbola koji èine jedno pismo, a daju odreðenu smisao uz predviðeni redosled. I sad, da nauka ne uzvraæa udarac inkvizicijom, veæ da ljubi "neprijatelja" svog, brzo bi shvatila da se i u mozgu èoveka odigravaju sliène "mahinacije", recimo kada su u pitanju pamæenje ili seæanje... itd. Suština koju nauka u svojoj inkviziciji ne želi da prihvati jeste da je Bog u središtu svega, da je sve u koncentriènim krugovima i da je više nego prostorno, odnosno da je višedimenzionalno. I sad vidiš da se mi maleni vernici ne bi mnogo muèili, nama je Isus lepo objasnio da kada nešto ne štima, mi samo trknemo u centar da molimo i postimo i odatle udaramo na bilo koju postojeæu poziciju ili taèku. Najveæi filozof èoveèanstva jeste upravo Isus Hrist, ali on je I Bog, tako da tu i nije ništa neobièno i nesvakidašnje. A Buda je slièno tome, iz istog razloga, da se ne bi njegovi sledbenici muèili, smislio nirvanu i put do nje. Meðutim mudro je Damjan rekao da mi nismo prizvani u tom svetlu i da nije naše da o tome i sudimo, veæ da se držimo svoga. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

kovacdamjan	#26
Īsziņu: 3734 03. Apr 2012. 23:24:05	Na kraju krajeva i nauka i nauènici,ako su èistog srca i iskreno žele da saznaju istinu,mogu doæi samo do spoznaje da je Božiji promisao u svim stvarima.Veliki nauènici su takoðe bili i veliki vjernici: Isak Njutn,Blez Paskal,Nikola Tesla itd. Suprostavljnost nauke i vjere je vještaèka,i postoji samo kod onih koji su tendenciozni i koji to tako žele da predstave. Sva nauka od Boga potièe (koji djeluje kroz ljude kroz svetog duha koji je u ljudima) jer Bog ljudima otkriva tajne prirode,i na kraju krajeva razvoj nauke nas i dovodi samo do jasnije spoznaje Boga. I nauka je jedan od puteva koji vode prema Bogu,a za koji su se ljudi odluèili,samo komplikovaniji i zamršeniji od jasnog puta nas Hrišæana, na koji nam je ukazao Isus Hristos a to je put posta i molitve i poštovanja Hristovih zapovijesti. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

Good_manIC	#27
Īsziņu: 9 05. Apr 2012. 22:12:54	Zahvaljujem se . . . . . . na diskusiji i jednom i drugom clanu. Ja sam svoje rekao po ovom pitanju. Cinjenice su bitne, a ne sta ti je ko reko!

Lappuses: Iepriekšējais 1 [2]

Jums nav pietiekamu privilēģiju atbilžu rakstībai uz foruma!