Zagri me kao da me grlis poslednji put. Zagrli moje misli i snove, snage mi daj za nade nove. Pogledom zagrli moje telo postaje zeljno i tako vrelo. Dok dahom me milujes, strahove rasterujes. U mene verujes.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Zelim.. ono neizgovoreno sto u vazduhu lebdi, ono sto na glas nikad rekla ne bih jer mozda me ne bi znao shvatiti a izgovorena rec se ne moze vratiti zato cu samo nemo pozeleti a moja ce tisina mozda do tebe doleteti I molim sad ovu Fontanu zelja nek ispuni mi o tebi mastanja smela Nek traje ono sto cutimo a znamo nek traje makar jos malo samo....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Mozemo: da gledamo - a ne vidimo, da pricamo - a nista ne kazemo, da se smejemo - a da smo tuzni, da ljubimo - a ne volimo! Mozemo, ali mogu i drugi! Zato pazi ko te gleda, ko ti prica, ko se smeje... i ko te ljubi!
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Žena je najlepša i najsrecnija u zagrljaju muškarca kojeg voli... Da je hiljadu drugih zagrli, nikad neæe imati oseæaj da je ceo svet njen, kao u rukama onog kome je svoje srce poklonila ! ....
Jutro je.Jedna pozna jesen,trag jedne tajne ljubavi.Zelim da ti dodirnem usne kao u nekoj ljubavnoj prici,da te presretnem ispod ulicne svetiljke,da mi pricas o istini...a ja da mislim da sanjam. Razmisljam o nama,o nasim Beskrajnim trenucima...sve me nemilosrdno podseca na tebe.Nisam ti rekla kako je lepo uz more sanjati,kako te valovi sudbine nose koda hoces i kuda zelis.Gradila sam kule od snova samo za tebe i mene. I ne zaboravi nikada sta cu ti reci,ne trazi me ocima jer cu te mozda nekada navesti na pogresan put.Trazi samo srcem,jedino ytako me nikada neces izgubiti. Ustajem i gledam se na ogledalo,gledam svoje lice i nikada ne mogu da ga prepoznam...ponovo kisa,moje vreme za bezanje
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Bezbojna boja neba otvara se nadamnom kao plod nedokuèivih ambicija i otvara mi vrata seæanja. I da, bojim se, jer to seæanje muèi me sve više kao propuštena moguænost. Ispred mene je hartija koja mirno èeka da primi moj teret, ne skidajuæi ga sa mene, ne oseæajuæi ga. Predamnom je noæ bez sna kao i mnoge druge noæi, na sve æu stiæi, da se optužim, odbranim… žurba mi nije potrebna, a vidim da ima stvari o kojima samo sada mogu pisati i nikad više. Kad doðe vreme i želja da se kažu druge i one æe doæi na red. Mislim na Tebe. Ti si mi oduvek bio tajna-i ja Tebi, a ipak smo se razumeli. Stajali smo jedno prema drugome, zaèuðeno sam te gledala ne verujuæi u ono što èujem i mislim da te ne prepoznajem. Volela sam te, voleæu te i volim te, zato što znaš moje tajne koje nikome nisam govorila, koje sam krila èak i od sebe. Volim te kao noæ mada je zloslutno legla na svet… i bojim se da…. ne, ja znam da te nikada neæu zaboraviti. I dugo tako cekam nagoveštaj dana koga još nema, gledam u duge redove slova, u nisane misli neznajuæi da li sam ih ubila ili oživela.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Kao da sam pozvana da uèinim nešto veliko i trajno. Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoæ, svoj strah i svoju nepokretnost. Da ti kažem da senke koje me progone ove veèeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost. Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja. Volim te, znaèi tražiti smisao, biti spreman i otvoren. Volim te, znaèi živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo. Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te uèim veæ da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu æeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji. Tako æe ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim. Znam da mi ne veruješ i misliš kako æu te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaæe prevare, Izdržaæe veruj, izdržaæe. Tera me silna potreba za tobom. Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaæe neprocenjivu vrednost. Zar mogu oèekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko oseæanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceðenu i nemoænu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku... Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim. Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog èoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neæu da te pitam zašto je to tako oèigledno. Da bi samo uveæalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmeðu dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biæe i cedi ga izvlaèeæi esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav. Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoæ istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz èasa u èas. Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reæi samo volim te. Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ogranièenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reèi èudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što èini ta reè, na sve ono što si živeo, što ziviš i što æeè živeti. Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti.. Volim te u vremenu mnogobrojnih života znaèi pobediti smrt,,znaèi nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu naèin da se nauèim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predoseæam da æeš otiæi, da æe te tokovi života odvuæi od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek oèekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva razlièita oseæanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol. Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali oseæam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajuæi da æeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za deliæ drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena!
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
