Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 Kako zamišljate vaše venèanje iz snova?
Drage dame, Kako zamisljate idealno vencanje? Udacete se za nekog mladog Princa i mislim da vencanje mora da bude kao iz bajke,zar ne? Da li unapred znate kakav model vencanice vam odgovara?
-----------------
Pozurite piloti, brze letite da me dragoj, pokraj srca sto pre spustite lijepo vrijeme, sunce sija kisa ne pada
----------------- Magiènim reèima uspem da umirim druge, ali ne i sebe. Reèi su mi i oružje i lek, mogu nekoga njima da uništim, ali i da podignem sa dna. Smiruje me misao o Ljubavi. Sveobuhvatnoj.
urnebesna žurka sa puno, puno prijatelja i rodbine a onda avion i Hella i gomila nežnosti i gomila dece.
Draga moja danjnja, život je ono što od njega napraviš, može ti biti bajka, a može ti biti i pakao, sve zavisi od tvojih sposobnost i od toga kakva si osoba, moraš nauèiti da voliš sebe i druge oko sebe i život æe ti biti bajka
Lagala bih kada bih rekla, da o tome ne mastam. Svako o tome masta; ja sam ubedjena. Kako? zamisljam ga kao veoma veseo dan....Dan kada udises jedan novi udah, kada ulazis u neki novi život. Dan kada samo na papiru stavljas svoje ime, iako si dusom, telom, i umom vec necija/i. Dan kada je svim pripremama kraj, a meseci iza tebe, sa slatkim mukama i pozivanjem gostiju, dan kada ostavljas neki drugaciji zivot iza sebe i radujes se necemu gde si ti neizmerno sretna, najlepša moguca, nasmejana kao nikada do sada.A kako ga ja zamisljam? Ovako..... Zamisljam ga kao divan letnji dan......budim se rano izjutra. U roditeljskom sam domu, jer želim da odem iz njega na taj dan, iako mozda vec zivim sa tim nekim koga volim neizmerno. Ali to vece smo se dogovorili da prespavam kod mojih, jer zelim da iz roditeljskog doma odem kako dolikuje. Stan je vec okicen dok sam ja spavala, nisu me budili rano, da se naspavam, jer ce dan biti dug. I ulazna vrata takodje blistaju od belih ruza, cvece koje aj najvise volim....Ulazna vrata zgrade, takodje pokazuju da se neka cura danas udaje. Èujem , moji ved od ranog jutra lumpuju, tresti muzika. Ipak ne ustajem rano, trebce izdrzati citav dan an nogicama. Èeka me nes kafa, mama skuvala, zna ona sta aj volim. Otvaram vrata, i mama me ljubi i kaze: "Danas je najlepši dan". U prolazu sreæem tatu, vidim mu suze u oèima. Sada je rasplakao i mene. Plaèemo oboje; njegovo dete je poraslo i danas postaje neèija žena. Odvrcem do daske muziku i krenem da se veselim, dolaze i komsije i obavestavamo ih da sutra dodju an tortu kod nas i da pogledaju slike. Vreme polako odmièe...stize mi kuma, da oblacim vencanicu. Opet placemo obe. Bojim se ad se ne razmaze sminkica. Pomaze mi ad se obucem. Imam divnu leprsavu vencanicu, mekanu kao paperje paèeta, a opet kao oblaèiæ lagana. Sa primesama boje sampanjca i rozlinkavim tonovima tek u naznakama. Volim da sma neobièna. Imam raspustenu dugu kosu, uvijenu blago, i na rukama frenè manikir. Lepota je u jednostavnosti. Osmeh mi en silazi sa usnama. Danas postajem njegova. Volim ga najviše na svetu. Gledm sebe u ogledalo . Mama i tata plaèu. Stigla je moja sestra sa zetom, ne moze da zadrzi suze kolikos m joj lepa i zeli mi svu srecu, grlimo se. Ona je moje sve. Ljubim maleno im dete, vec sam tetka i znam da cu i ja jednog dana biti isto to. Odlicna majka , kao i ona. Èujem ipsred zgrade...stize on. Sa muzikom. U rukama mu moj bidermajer, kojim ce ad me dariva. Visok je i elegantan. Zgodan. tako lepo obucen, njegova figura i silueta dolazi jos vise do izrazaja, prelep je. Podsisan, sav cakum- pakum. MOje lane najlepše. A osmeh mu an usnama, ne silazi. Kao ni meni. Volim kod njega, njegovu odmerenost i veselost, sto je veseo, vaspitan. Jednostavno sam jako sretna. neopsisiv osecaj. Muzika svira i on ih zaustavlja ipsred zgrade, i sve goste, da se tamo malo provesele. Njegov kum je njegov najbolji drug iz detinjstva. Fantastican covek i jako veseo. Pravi drug i prijatelj. Dolaze po mene. Gosti sa njim na celu ulaze u zgradu, i staju na vrata...Posto nemam brata, i nemo ko ad stane, moj drug je moj dever i on stoji na mojim ulaznim vratima, gde me kao "kupuju". ON galantno daje pozamasnu sumu, da se cak i moj dever sali, kako je to previse, cak i za obicaj samo. Kako je on neko ko je siroke ruke, kaze: "Mali, u redu je; ovo je samo novac, da ispostujemo obicaje a nema tih para koliko ona meni vredi". Vidim mu u ocima koliko je sretan i veseo, daruje mi bidermajer. Poljubi me pred svima. Slikaju nas. Moji roditelji pozivaju goste unutra i veselimo se. Zatim krecemo odvojenim kolima, ja sa svojom kumom, on sa njegovim kumom na crkveno vencanje, da se zavetujemo i pred Bogom. Osecam blag strah, strah od nepoznatog ali sam ipak srecna. POgled oci u oci. Znam da je on taj. Za mene rodjen. MOj pred Bogom i ljudima. Blagosiljaju nas i cestitaju. Ja sam njegova. I pred Bogom. U dusi sam odavno. Idemo u Gradsku kucu. I da sma zivela,na kraju sveta, opet bih se udala u toj Gradskoj kuci, nema lepše zgrade od te; to sebi obecah kos sa deset godina, da cu tamo reci jednog dana sudbonosno "Da". Svi su u sali. Toliko ljudi....Njegovih, mojih, prijatelja, rodbine, poznanika. Otvaraju se ona staklena vrata i cuje se muzika vencana...svi ustaju i vidim njega. Stoji kod maticara. Ja tatu drzim pod ruku. Tata i ja cemo usetati i on ce me predati njemu. Osecam da mi krece suza a usne mi drhte...tata mi kaze da bice sve ok. Usetavamo, svi nas gledaju...on se okrece i vidi nas...tata i ja koracamo. Dolazimo do oltara i tata me ljubi i kaze: "Sine, da si mi sretna zauvek". Daje me njemu i lagano šapne: "Ja sam je èuvao svih ovih godina, danas je tebi dajem, da ste sretni zauvek, sine moj". Maticar cita govor, pitaju me...kazem veeeselo: "Da", i nagazim ga nogicom, ad se zna ko ce biti gazda u kuci. ON kaze isto jasno i veselo: "Da" i zagrli me. Maticar kaze da se mozemo poljubiti. Spontano me zagrli nezno i poljubi. Samo ja èujem tiho da usne njegove govore na uho: "Od danas pa zauvek, medena". Kreæe èestitanje, najpre najmiliji. Onda redom svi. Svi krecu u restoran, mi se jos slikama i pravimo uspomene za vazdan èitav život. Kazem mu da ag volim najvise an svet. Kaze da zna. Od trena kad me je video. Prevrcem u glavi vec sve to...i buduci dom, nasu decu u buducnosti. Osmeh je na usnama, nikako ne silazi. Stizemo u restoran, muzika nas docekuje vec sa vrata. Sluze sampanjac, nazdravljamo. Volim sto je odgovoran, pazljiv. Sto ne brljavi, sto znam da me nikada nije niti ce me ikaad obrukati. Sa njim se osecam sigurno. Veselimo se oboje; ja posebno znam lepo, negde mi to valjda u krvi, jer su mi svi moji folklorci u porodici. Tetka je vazdan medju najveselijima, zna koliko sma bila nesretna pre nego sto sretoh njega. Veselo je do u kasno u noc. Do u rano jutro. Niko niej napravio nikakvu glupost, sve je proteklo u najboljem redu. Svi su bili veseli. Razdragani. Najsretniji dan u mom životu. Zbog njega. Zbog sebe u tom životu sa njim. Tako ja zamisljam svoje vencanje jednog dana.
Ako ne zamišljaš i ne sanjaš,otkud ti potreba da ostaviš komentar.
----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.