Biografija [uredi] O životu Nikole Tesle najviše saznajemo iz njegovog autobiografskog dela „Moji izumi“.
Rani život i porodica [uredi] Nikola je roðen u Smiljanu kraj Gospiæa od oca Milutina, pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u nekadašnjoj Vojnoj Krajini Austrijskog carstva, u današnjoj Hrvatskoj. Kršten je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Petra i Pavla. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Prema krštenici je roðen 28. juna (po julijanskom, 10. jula po gregorijanskom kalendaru) 1856. godine.
Nikolin otac, po zanimanju pravoslavni sveštenik, bio je takoðe nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i sam Nikola provodio svoje detinjstvo èitajuæi i uèeæi strane jezike. Sa druge strane Nikolina majka bila je vredna žena sa mnogo talenata koja je i sama bila kreativna jer je svojim izumima olakšavala život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživaèkom životu. Njegovi roditelji su osim njega imali sina Daneta i æerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu, najmlaðe dete u porodici Tesla. Dane gine pri padu sa konja kad je Nikola imao pet godina i to ostavlja veliki trag u porodici. Veruje se da je to osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da ga pusti od kuæe na škole tehnike daleko od kuæe.
Po Teslinom kazivanju, Tesle vode porijeko od Draganiæa iz Banjana. Po navodima Jovana Duèiæa, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena Pilatovaca u današnjoj nikšiækoj opštini,tj.od Komneniæa. Meðutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su Tesle porijeklom od Komnenoviæ iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenoviæi su zidali crkvu prilikom èega su se posvaðali sa majstorima usled èega je došlo do krvavih obraèuna. Kao rezultat toga, deo Komnenoviæa se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog èega su ih prozvali Èivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Hrvatsku koji je prozvan Tesla po oruðu.
Školovanje [uredi] Prvi razred osnovne škole je uèio u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiæu, pa se porodica seli u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju Nikola pohaða u Gospiæu. Na kraju treæeg razreda, 1870. godine, teško se razboleo. S jeseni odlazi u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam uèenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospiæ i veæ prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima izmolio je oèevo obeæanje da ga umesto na bogosloviju upiše na studije tehnike.
Studije [uredi]
Nikola Tesla iz rane mladostiPošto je ozdravio otac ga šalje ujaku, proti Tomi Mandiæu, u Tomingaj kod Graèca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga oèekuju. Na studije elektrotehnike kreæe 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehnièku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.
Spava veoma malo - svega èetiri sata dnevno - i sve slobodno vreme provodi u uèenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala moguænost primene naizmeniène struje. Èita sve što mu doðe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Proèitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta“. Zabrinuti za njegovo zdravlje profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.
Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni uèenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraæa slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Maribor (danas Slovenija) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemeseène bezuspešne potrage pronalazi i vraæa kuæi. Otac, uzoran èovek, nije mogao da naðe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospiækoj realnoj gimnaziji.
Poèetkom 1880. godine, odlazi u Prag da prema oèevoj želji okonèa studije. Tamo ne može da se upiše jer u srednjoj školi nije uèio grèki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.
Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastièno doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Inaèe, ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje“.
Teslino prvo zaposlenje [uredi] Godine 1881. se seli u Budimpeštu da radi u telegrafskoj kompaniji Amerièka Telefonska Kompanija. Pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine je Tesla postao glavni telefonski tehnièar kompanije. Tu je izumeo ureðaj koji je, prema nekima, telefonski pojaèavaè, dok je prema drugima prvi zvuènik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeniènu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta“, a onda iznenada poèeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetnog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje æe pet godina kasnije patentirati u Americi.
Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu [uredi] U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapreðenja elektriène opreme. Godine 1883. je kompanija trebala u Štrazburgu (današnji Strazbur) da osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju oèekivao nemaèki car lièno. Tesli je dat ovaj zadatak i on je u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.
Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetnog polja naizmeniènih struja. Poèeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i ureðaja sa obrtnim magnetnim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine).
Prelazak okeana sa preporukom Edisonu [uredi] Tesla je došao u Ameriku 1884. godine sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Èarlsa Beèelora. U preporuci je Beèelor napisao: „Ja poznajem dva velika èoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi èovek“. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuðeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.
Razlaz sa Edisonom [uredi]
Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima u KanadiPošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obeæanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš amerièki smisao za humor“. i pogazio svoje obeæanje. Edison je pristao da poveæa Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znaèi da bi trebalo da radi 100 godina da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obeæan. Tesla je dao otkaz momentalno.
Edison je kao dobar biznismen, zaraðivao novac korišæenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se opskrbili jedan gradski kvart, dok je Teslin generator naizmeniène struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne naèine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeniènom strujom usmræivao životinje (pse, maèke, i u jednom sluèaju, slona[1]). Na njegovu ideju stvorena je i prva elektrièna stolica. Kao odgovor tome Tesla se prikljuèio u kolo naizmeniène struje što je prouzrokovalo užarenje niti elektriène sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmeniène struje.
Srednje godine [uredi]
Prvi patenti iz naizmeniènih struja [uredi] Godine 1886. Tesla osniva svoju kompaniju, Tesla elektrièno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing). Prvobitni osnivaèi se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvoðenje motora na naizmeniènu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao obièan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeniènu struju bez èetkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Amerièkim društvom elektroinženjera“ (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i poèeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus elektrièna i proizvodna kompanija“ (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omoguæili prenos naizmeniène struje na velika rastojanja.
Eksperimenti sa Iks-zracima [uredi] Aprila 1887. godine Tesla poèinje istraživanje onoga što æe kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeæi vakuumsku cev sa jednim kolenom (sliènu njegovom patentu 514170). Ovaj ureðaj je drugaèiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva ureðaja je „probojno zraèenje“. Do 1892. godine je Tesla veæ bio upoznat sa radom Vilhelma Rentgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.
Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujuæi ošteæenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zraèenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu... primeæujem da su ona pogrešno tumaèena... ona nisu od Rentgenovih zraka, veæ jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takoðe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri“. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tièe katodnih cevi sa Iks-zraèenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potièu od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rentgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.
Amerièko državljanstvo, eksplozija raznih otkriæa [uredi]
Teslin sistem proizvodnje naizmeniène struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721.Amerièko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada zapoèinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hjuston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežiènom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posveæuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Amerièkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine.
Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd [uredi] Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeniènim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije“. Potom u Parizu 19. februara èlanovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajuæi, po drugi put, da u Parizu naðe investitore za svoj novi polifazni sistem struja.
Tu ga zatièe telegram sa vešæu da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruæu majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reèi su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.“ Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajuæi se u Gospiæu i selu Tomingaj kod Graèca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.
Tesla, na poziv Ðorða Stanojeviæa, dolazi u Beograd 1. juna. Sledeæeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenoviæa kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao èuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.
„Ja sam, kao što vidite i èujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu.“ (poèetak Teslinog govora u Velikoj školi) Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, meðutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i nauènika, ubrzo potom dobio poèasnu titulu doktora Kolumbijskog univerziteta, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog èlana Srpske kraljevske akademije.
Zlatne godine stvaralaštva [uredi] Od 1893. do 1895. godine on istražuje naizmeniène struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeniènu struju napona od milion volti koristeæi Teslin kalem i prouèavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom elektriènih kola i rezonatorima, lampom sa razreðenim gasom koja svetli bez žica, bežiènim prenosom elektriène energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan naèin mnoge eksperimente ukljuèujuæi i prenos slièan radio komunikaciji. Obraæajuæi se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za elektrièno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.
Svetska izložba u Èikagu [uredi] Svetska izložba 1893. godine u Èikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila meðunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za elektrièna dostignuæa. To je bio istorijski dogaðaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmeniène struje osvetljavajuæi celu izložbu. Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora izazivajuæi divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišæeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetnog polja i induktivnog motora.
Priznanja, nedaæe i rat struja [uredi] Za više informacija pogledajte Rat struja.
Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkriæa, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle“. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemaèki jezik.
Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 elektriènih motora, elektrièni i mehanièki oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Prièa o 1001 indukcionom motoru“. Meðutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Veæ 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla“ i nastavlja rad.
Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije elektriène energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeniènom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaæanja korišæenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmièkih zraèenja.
Otkriæe radija i bežiènog prenosa [uredi]
Sijalica gori u Teslinoj ruciKada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije amerièkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujuæi da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeæa telematike“, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na elektriènoj izložbi u Medison Skver Gardenu. Ovi ureðaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logièkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 1960-ih. Iste godine Tesla je izumeo elektrièni upaljaè ili sveæicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Elektrièni upaljaè za benzinske motore“.
Kolorado Springs [uredi]
Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog "Uvelièavajuæeg prenosnika" koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 metara. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija)Tesla je 1899. odluèio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim uèestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežiène telegrafije izmeðu Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tièu jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.
Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeæi pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštaèke munje duge više desetina metara. Tesla je takoðe prouèavao atmosferski elektricitet, posmatrajuæi pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujuæi njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je èak da je izmerio i postojanje stojeæih talasa u Zemlji.
U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Nauèna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuæe signale koji su suštinski drugaèiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i èetiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajuæi da šalje signal na Mars.
Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900., a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Meðutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeæi projekat, podizanje postrojenja za bežièni prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih elektriènih oscilatornih kola.
Svetska radio stanica na Long Ajlendu [uredi]
Teslina kula na Long Ajlendu u saveznoj državi NjujorkTesla poèinje planiranje Svetske radio stanice - Vordenklajf kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja poèinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatièe vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vordenklajf. Velelepna kula Svetske radio stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlaèi iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vordenklajf je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraæa se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemaèkim špijunima. Amerièki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Ðuljelmu Markoniju patent na radio, èak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada poèinje Teslina borba za povratak radio patenta.
Na svoj 50-ti roðendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16,000 rpm (obrtaja u minuti). Tokom 1910-1911 su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga izmeðu 100 i 5000 konjskih snaga.
Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriæe radija, odnosno doprinos u razvoju bežiène telegrafije što èini Teslu duboko ogorèenim. Godine 1915. Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeæi sudsku zaštitu svojih prava na radio, meðutim veæ 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.
Ratne prilike i neprilike [uredi] Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je poèeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviðanja u vezi posleratnog okruženja. U èlanku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme.
Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriæe polifaznog sistema naizmeniènih struja. Te veèeri je izreèena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini izumi, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom èoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje.
Tesline opsesije i nevolje [uredi] Tesla je poèeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored veæ ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Èesto mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremeæaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimiènog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda.
Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaæanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Amerièkog instituta elektriènih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog dogaðaja je u Teslinom sluèaju bila višestruka.
Avgusta 1917. je Tesla postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeæi prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla“.
Pozne godine i usamljenièki život [uredi] Na njegov sedamdeset peti roðendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje elektriène energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraæaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviæu i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeæe amerièke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeðena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoæ i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim moguænostima. Poslednje godine života proveo je hraneæi golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.
U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da æe ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a nauèna javnost je veæ bila ubeðena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Veæina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbaèeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao amerièko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda.
Teslina smrt i epilog [uredi] Elektromehanièki ureðaji i principi koje je razvio Nikola Tesla: --------------------------------------------------------------------------------
razni ureðaji koji koriste obrtno magnetno polje (1882) induktivni motor, obrtni transformatori i altenator za visoke frekvencije naèin za poveæanje jaèine elektriènih oscilacija polifazni sistemi sistem za prenos elektriène energije posredstvom naizmeniènih struja na velike razdaljine (1888) [2] Teslin transformator, njegova svetska radio stanica i drugi naèini za pojaèanje jaèine elektriènih oscilacija (ukljuèujuæi preneseno pražnjenje kondenzatora i Teslin oscilator) elektroterapija Teslinim strujama turbina bez lopatica bifilarni namotaj telegeodinamika Teslin efekat i Teslino elektrostatièko polje sistem bežiène komunikacije (prvi korak prema pronalazku radija) i radiofrekventni oscilatori robotika i "I" logièko kolo [3] cevi za Iks-zrake koje koriste proces koèenja zraèenja ureðaj za jonizovane gasove ureðaji za emitovanje jakih polja Ureðaj za emitovanje zraka sa naelektrisanim èesticama metode za obezbeðivanje ekstremno malog nivoa otpora prolasku elektriène struje (preteèa superprovodnosti) kola za pojaèanja napona ureðaji za pražnjenje visokih napona sistemi za luèno osvetljenje ureðaje za zaštitu od groma Teslin kompresor Teslin upaljaè Tesline pumpe VTOL avion dinamièka teorija gravitacije koncepti za elektrièna vozila
Tesla umire od srèanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela negde izmeðu veèeri 5.[traži se izvor] i jutra 8. januara 1943. godine u 87. godini života. Zvanièno je zabeleženo da je umro od srèane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 èasa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeniènih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonaèelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veæe“. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraæaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, meðu kojima su bile i mnoge znaèajne liènosti i nobelovci. Svi vodeæi njujorški listovi imali su svoje izveštaèe.
Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Balokoviæ, tada jedan od najveæih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku pesmu „Tamo daleko“. Ostao je zabeležen i upeèatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonaèelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.
Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajuæi mu prvenstvo na izum radija.
Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljenièke službe oduzimanje sve pokojnikove liène stvari i dokumenata, iako je Tesla bio amerièki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lièna imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo“ zbog prirode Teslinih otkriæa i patenata.
Borba rodbine za liènu imovinu [uredi] Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa amerièkim zvaniènicima za povratak dokumenata i liène stvari, zbog moguæeg znaèaja nekog od njegovih istraživanja. Konaèno, njegov sestriæ Sava Kosanoviæ uspeva da doðe do dela njegovih liènih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji.
Tesline društvene aktivnosti [uredi] U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Meðu njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine èasopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanoviæa Zmaja u Teslinom prevodu. U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme èitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorèen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison veæ bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo znaèilo za popravljanje njihovog skoro nepostojeæeg odnosa.
Èovek koji je izumeo dvadeseti vek [uredi] Imao je više od 700 zaštiæenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazaèa Amerike. Najznaèajnija nagrada u domenu elektriène energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera - IEEE. Osam amerièkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan roðenja za državni praznik. Tog dana, izmeðu ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaæi državna zastava, a uèitelji u svim školama jedan èas posveæuju Tesli.
Govorio je mnogo jezika - srpski, engleski, nemaèki, italijanski, francuski, èeški, maðarski, latinski i slovenaèki.
Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „èovek koji je izumeo dvadeseti vek“ i nazivaju ga „Prometej dvadesetog veka“.
Zablude i nedoumice o Nikoli Tesli [uredi] Nakon njegove smrti mnogi od njegovih izuma, teorija i tvrdnji su korišæeni neprimereno ili sa kontraverzama, da bi se podržale razne sumnjive teorije koje se sve smatraju nenauènim. Veæina Teslinog dela je nastala na principima i prema metodama prihvaæenim od nauke. Meðutim njegova ekstravagantna liènost i bombastiène i nerealne izjave ujedinjene sa neospornim genijem su ga uèinile izuzetno popularnim meðu nauènicima graniènih oblasti i sledbenicima teorija zavere o „skrivenom znanju“.
U patentnim prijavama koje je podnosio pre dobijanja amerièkog državljanstva za sebe je navodio eksplicitno da je „iz Smiljana u Lici, pograniènoj pokrajini Austro-Ugarske, podanik austrijskog cara, nastanjen u Njujorku“, a od 31. jula 1891. (kada je dobio amerièko državljanstvo) u patentnim prijavama je navodio da je „graðanin Sjedinjenih Država, nastanjen u Njujorku, u okrugu i državi Njujork...“.
Zanimljivosti [uredi]
Nikola Tesla na naslovnoj stranici èasopisa Tajm 20. jula 1931. god. (detalj Plavog portreta, autor: Vilma Ljvov-Parlagi, 1916)U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli - zvanièni naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. - Džeri Luis, 2004. - reditelj Džejms Kameron, 2003. - reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston... U Beogradu postoji elektrotehnièki institut „Nikola Tesla“, osnovan 1936. godine. Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv „Nikola Tesla“. Najpoznatija elektrotehnièka škola na Balkanu, u Beogradu, takoðe je ponela ime slavnog genija ETŠ „Nikola Tesla“. Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A“ i „Nikola Tesla B“ u èast Tesle Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom „Nikola Tesla“. Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinèa nosi naziv „Tesla“. Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla“. Arhivska graða iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koiæira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamæenje sveta. Amerièki hard rok bend Tesla je nazvan po našem nauèniku kao izraz zahvalnosti što im je omoguæio struju, bez koje ne bi postojale ni elektriène gitare. Godine 1975. njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazaèa Amerike. 10. jula 1990. godine u amerièkom Kongresu je proslavljen Teslin roðendan. Na sveèanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mièigena. Takva èast u amerièkoj istoriji nije ukazana ni jednom amerièkom nauèniku, èak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu. Nikola Tesla se nalazi na popisu 100 najznamenitijih Amerikanaca (100 Greatest Americans - Discovery Channel). Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla kome je ime dao astronom Milorad B. Protiæ. Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na èitavu našu civilizaciju. Amerièki inženjer i profesor B.A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije iskljuèili rezultate Teslinog istraživaèkog rada, svi toèkovi te industrije prestali bi da se okreæu, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene. Tesla se hranio iskljuèivo vegetarijanskom hranom. Èuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske kuæe, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviæe je pored Aleksandra Bela, pronalazaèa telefona. Dok je sedeo pred jednom kafanom sa nekim svojim mladim prijateljem, usred razgovora, otmeno odevene gomile, naišla je jedna ljupka, divno obuèena mlada žena sa moderno oèešljanom crvenom kosom u kojoj je Tesla odmah prepoznao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu. Božanstvena Sara prošla je sasvim blizu njegovog stola i kad se udaljila korak-dva, ispustila je vrlo znaèajno malu èipkanu rukavicu. Tesla je u tren oka skoèio. Dohvatio je maramicu i, držeæi šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko i pružio maramicu lepoj tragetkinji, rekavši: Gospoðice, Vaša maramica! I ne pogledavši ni za trenutak u njepo ljupko nasmejano lice, vratio se na svoje mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima! Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Vilmi Ljvov-Parlagi pošlo 1916. godine za rukom da ubedi Teslu da joj pozira. Svi ostali Teslini portreti raðeni su prema fotografijama. Tesli se nije dopalo osvetljenje u ateljeu i sam je naèinio aranžman svetiljki èija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom Plavi portret, koji je reprodukovan januara 1919. godine u èasopisu Elektrikal Eksperimenter kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi i 20. jula 1931. godine na naslovnoj strani èasopisa Tajm. Nije poznato gde se ovaj portret danas nalazi. Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939, 18. avgusta, uputio je tim povodom svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviæu telegram u Zagreb. Meštroviæ je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Odlivci ove biste èuvaju se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u Muzeju Like u Gospiæu i u Tehnièkom muzeju u Beèu. Umetnica Marina Abramoviæ snimila je 2003. godine u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu video-instalacije Raèunajte na nas i Raèunajte na nas II, koje su inspirisane životom i delom Nikole Tesle. Dejvid Boui - legendarni britanski muzièar, tumaèi ulogu Tesle u filmu Prestiž (2006), gde nastupa zajedno sa Hjuom Džekmenom, Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom i Skarlet Johanson. Prestiž je režirao renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan. Amerièka kompanija Tesla motori je najavila prozvodnju elektriènog sportskog automobila Tesla roudster za polovinu 2007. godine i unapred prodala prvih sto komada.
Citati [uredi] „Ako budem imao sreæe da ostvarim barem neke od svojih ideja, to æe biti dobroèinstvo za celo èoveèanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslaða misao biæe mi ta da je to delo jednog Srbina.“ (Nikola Tesla u vreme posete Beogradu 1892. godine). „Ja sam, kao što vidite i èujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.“ (Nikola Tesla, 2. juna 1892. godine u govoru studentima Velike škole u Beogradu) „Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradnièkog viteškog naroda, koji je y neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio èast i poštovanje èitavog sveta, naroèito velike Amerike.“ (Nikola Tesla 1936. godine u otpozdravu Udruženju jugoslovenskih inženjera i arhitekata, koje mu je uputilo èestitke povodom 80. roðendana)
Vidi još [uredi] Važniji datumi iz života Nikole Tesle Spomenici posveæeni Nikoli Tesli
Literatura o Nikoli Tesli [uredi]
Literatura na srpskom [uredi] Ðorðe Stanojeviæ: Nikola Tesla i njegova otkriæa, Beograd, 1894. Slavko Bokšan, Nikola Tesla, život i dela, Matica Srpska, Novi Sad, 1926-27. Branko Ðuriæ: Život i radovi Nikole Tesle, „Narodni Univerzitet“ sv. 16, Beograd, 1929. Savo Kosanoviæ Poslednji dani i smrt Nikole Tesle, „Nauka i Tehnika“, Beograd, maj-jun 1945 Slavko Bokšan: Nikola Tesla i njegovo delo, „Nauèna knjiga“, Beograd, 1950. Džon o Nil (John O’Neill): Nenadmašni genije, „Prosveta Beograd“, 1951. Nenad Divljan: Genije, „Sedma sila“, Beograd 1956. Božidar Sojanoviæ: Doživljaji i slike iz Teslinog života, Beograd, 1956. Dušan Nedeljkoviæ: Teslin etièki kodeks, „Dijalektika“, br.1,god. VIII, Beograd 1973. Vladimir Njegovan: Tesla-heroj tehnike, „Prosvjeta“, Zagreb, 1976. Nikola Tesla: Dnevnik istraživanja u Kolorado Springsu 1899-1900 Nolit, 1976. Radomir Ðorðeviæ: Teslin stvaralaèki postupak, „Dijalektika“,br. 1-4, god.XVI, Beograd, 1981. Kosta Dimitrijeviæ: Genije iz Smiljana, „Grafika“, Beograd, 1981. Nikola Tesla: Kako kosmièke sile utièu na našu sudbinu, „Dijalektika“ br.1-4, god.XVII, Beograd, 1983. Vojin Popoviæ: Teslin èudesni svet elektriciteta, Fond „Nikola Tesla“, Beograd, 1984. Teslina otkriæa u mašinstvu, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1986 Katalog Teslinih patenata, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1987 Radovi u oblasti elektroenergetike, Muzej Nikole Tesle, „Nauèna knjiga“; Beograd, 1988. Radiotehnika, Muzej Nikole Tesle, Elektroprivreda Srbije, Beograd, 1991. Kosta Dimitrijeviæ: Nikola Tesla - Srpski genije, „Prometej“, Zemun, 1992. Nikola Tesla - prepiska sa rodbinom, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1993. Sava N. Vujnoviæ: Nikola Tesla i njegovo vreme, „Istoènik“, Toronto, 1993. Aleksandar Marinèiæ: Život i rad Nikole Tesle, SANU, Muzej nauke i tehnike, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1995. Nikola Tesla: Moji izumi, autobiografija Zorica Civriæ, Bratislav Stojiljkoviæ: Nikola Tesla u Beogradu 1892, Muzej Nikole Tesle, Beograd 2002. ISBN 86-81243-04-7 Draginja Maskareli: Umetnièka zbirka Muzeja Nikole Tesle, Muzej Nikole Tesle, Beograd 2002. [uporedni tekst na engleskom jeziku] ISBN 86-81243-08-X Vesna Radojev: Teslina lièna biblioteka - knjige s posvetom, Muzej Nikole Tesle, Beograd 2003. [uporedni tekst na engleskom jeziku] ISBN 86-81243-12-8 Grupa autora: Muzej Nikole Tesle 1952-2003, Muzej Nikole Tesle, Beograd 2004. ISBN 86-81243-16-0 Milica Kesler: Diplome Nikole Tesle, Muzej Nikole Tesle, Beograd 2006. [uporedni tekst na engleskom jeziku] ISBN 86-81243-23-3 Željko Sariæ : Posveæenik, roman o Nikoli Tesli Aleksandar Milinkoviæ: Teslino tajno oružje, Beograd 2002. ISBN 86−83569−12−8 Aleksandar Milinkoviæ: Tesla − Pronalazaè za treæi milenijum, Beograd 1998. ISBN 86−83569−16−0 Vladimir Pištalo: Tesla, mladost, Beograd 2006. ISBN 86-331-3001-7
Literatura na stranim jezicima [uredi] Thomas Commerford Martin: The inventions, researches and writing of Nikola Tesla, 1894, The Electrical Engineer, New York. Nikola Teslas Untersuchungen uber Mehrphasenstrome und uber Weschselstrome hoher Spannung und Frequenz von Th.S. Martin, Autorisierte deutche Ausgabe von H. Maser Halle a. S. Verlag von wilhelm Knapp 1895. Silvanus P. Sewall: Wireless Telegraphy, its origins, development, inventions, and apparatus, New York, 1903. D. van Nosfrand Company. George F. Haller: The Tesla high frequency coil, New York, 1910. D. van Nostrand Company. B.A. Behrend: The Induction Motor, New York, 1919. N.M. Hopkins: The outlook for research and invention D. van Nostrand Company 1919. Tribute to Tesla, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1961. G.K. Cverava: Nikola Tesla, Moskva, 1974. Margaret Cheney: Tesla - Man out of Time, A Laurel Book, 1983. Draginja Maskareli: Art Collection in Nikola Tesla Museum, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 2002. ISBN 86-81243-08-X Vesna Radojev: Tesla’s Personal Library - Books with Inscriptions, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 2003. ISBN 86-81243-12-8 Milica Kesler: Diplomas and Certificates of Nikola Tesla, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 2006. ISBN 86-81243-23-3 Zorica Civriæ (ed.): Nikola Tesla Museum 1952-2003, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 2006. ISBN 86-81243-21-7
A šta ti misliš leba ti? Forum nije enciklopedija. Copy - paste ga èine obiènom kupusarom. Ima li bre ovde neki moderator? Što bi rekla jedna moja... "gumica je iz raja izašla". Samo što je ona mislila na drugu gumicu (za slavinu)
(za slavinu) 
