uspon i uspeh je kada volis i kada umes da budes voljena.Mnogi vole i mnoge volimo ali malo ih je na koje se prima ljubav. A troje dece je tvoja najbolja osobina i tvoj uspon. Uspon je oprostaj i ljubav prema dusama u padu.Uspon tvoje duse.Ako volis bez ostatka coveka kad je slab to je divno.Ako si ti uteha.Jer ciklus zivota se ispunjava i neki se krugovi zatvaraju. Razvod nije pad.Nije posrnuce.Ako je sa jedne strane ulog zivot a sa druge spas zivota onda spas zivota pravda sve.Ne dozivljavaj to tako. Nisi sama u tome.Kroz muza zeni dolazi sve. I ostavi po strani kategoriju uspona i padova.To je prosto tako takav je zivot.To su nam date smene zivotnih ciklusa. Na kraju nikada ne znamo cime nas Bog cuva,neke tajne ne znamo.Mozda nam je dao neki bol da nas sacuva od goreg.
Nije strašan pad ukoliko znaš da ustaneš i otreseš prašinu sa sebe...uspon eh...onje veæ u biti èovekovoj usaðen kao i nada koja kažu umire poslednja, svi stremimo neèem boljem, nadamo se...trud biva nagraðen pre ili kasnije...samo je pitanje istrajnosti i neodustajanja zbog posledica i straha od "padova"
----------------- Magiènim reèima uspem da umirim druge, ali ne i sebe. Reèi su mi i oružje i lek, mogu nekoga njima da uništim, ali i da podignem sa dna. Smiruje me misao o Ljubavi. Sveobuhvatnoj.
i suviše. Nikad nisam nauèio da volim lažno, od malih nogu sam se zaljubljivao i davao srce bezrezervno, i svaki put jelte posle x puta, srce me je bolelo ne samnjenom žestilnom.
Jedina uteha mi je što sam izrastao u normalnog ( valjda ), odgovornog i romantiènog muškarca a ne u šovinistièku svinju, bolje da ja patim nego neka cura, mrzim da gledam kako devojka plaèe, baš je da pukneš
razumem te bratac, ali nemoj oseæati prezir, to zna da ubije èoveka da ga izmeni, èini ga hladnim. Ja ovako dolazim sebi " Svaki dan je novi poèetak, novo svetlo, nove moguænosti, nove osobe, novi odnosi, naravno biæe i novih povredjivanja ali pre njih obièno dodju i neki prelepi novi momenti, pa je..ga i ti momenti imaju neku cenu "
Svaka nova cura i tekako zna da zaleèi prethodno razoèarenje, dok to i sama ne postane, jbg, i tako u krug dok ne nadješ neku pravu i normalnu, a neæeš je naci ukoliko se u potpunosti nedaš i ne izbaciš taj prezir, to je zlo koje truje organizam.
Svako od nas u životu ima svoju prièu. I niko od nas je nije isprièao do kraja , jer to su prièe koje nemaju svoj kraj. Kraj je negde tamo u nekom beskraju naših misli. Ali , ljudi èesto menjaju svoje prièe i prepušatju da ih pišu vetrovi u našim glavama.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Idi gledaj u sunce .... ili tako nesto" 
