Šta bi bilo od ovog sveta da je Adam bio gay?

Forum
Forum :: Søk i forum :: Forum Opsjoner :: Forumets Topp

4. Sex > Gay, Lesbian ... > Šta bi bilo od ovog sveta da je Adam bio gay?

Sider : Forrige 1 . . . 8 9 10 [11] 12 13 14 . . . 16 Neste
stepski_vuk	#1
Posteringer: 535 05. Feb 2012. 18:18:00	Šta bi bilo od ovog sveta da je Adam bio gay? ----------------- Vuk se nalazi u svakom od nas i nije teško doæi do njega... _______________________

kovacdamjan	#142
Posteringer: 3734 11. Feb 2012. 15:27:44	Tweet, Da kažem nešto o rijeèima Svetog Antonija:šta je starije razum ili knjiga?I šta od ovog dvoga bi uzrok drugome. Naravno da je razum dao smisao knjizi, inaèe knjigu pretstavljaju samo besmislen niz slova koja su poredana jedno do drugog.Naš razum èini od knjige to što èini tako da jedna ista knjiga za razlièite ljude ima potpuno drugaèije znaèenje.Recimo Biblija je za braganèicu loša knjiga lošeg autora tako nešto reèe on da ne tražim,za tebe neki dijelovi biblije imaju veæi znaèaj i sve i svja su za tebe a neki manji,za nekog treæeg imaæe neko treæe znaèenje,za mene je Sveto Pismo knjiga u kojoj se nalaze životne istine ali ja mogu da shvatim samo one dijelove Biblije o kojima imam svog vlastitog liènog iskustva i moj razum stvara od nje ono što stvara. Ako èitamo neku knjigu ako nemamo nikakvih životnih iskustava o onome što je tema knjige uèiniæe nam se besmislena i glupa i tako æemo i misliti o njoj,a ako imamo uèiniæe nam se kao pouèna i dobra. A potpuno razumjevanje Svetog pisma kao i razumjevanje drugih knjiga može nam dati samo Božanski razum u nama.I on je stariji od bilo kakve knjige.I knjige ja shvatam prije svega kao potvrdu svojih životnih iskustava i saznanja jer mi je potvrda u knjizi jako važna,jer smo u sve do èega smo došli sami skloni da sumnjamo. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

Tweetily	#143
Posteringer: 2586 11. Feb 2012. 21:24:58	Damjane, Možda bi trebalo otvoriti posebnu temu o Otkrivenju, pa na njoj diksutovati. U biti Otkrivenje je peèat na celu Bibliju, ja ga baš i ne vidim kao proroèanstvo, ali ne kažem i da nije, jesam ga dugo izuèavao, ali nisam do kraja, jer suštinu sam otkrio koja je mene zanimala. Kara razreših taj kljuè: Ovdje je mudropst. ko ima um neka izraèuna broj zvijeri(13,18) --- Ovdje je um koji ima mudrost (17,9) sve ostale stvari su se slagale po istorijskim dogaðajima iz prvog veka. To me je i navelo da kažem da ono ustvari jeste tajni istorijski zapis. Èemu sva ta prikrivenost ili misterija? Sv. Jovan je bio progonjen, i nije mogao pisati, ono što se odigravalo otvoreno, a hteo je to saèuvati za svedoèenje. Onda je on to uoblièio u tu formu koju mi èitamo danas. Na primer, on iskoristi mitološko biæe da izruèi gnev Boga po ljudima, a ja pronaðem taènu stvar koja se odigrala na Zemlji, na primer Pompeju 79.god. Ono što nikada nisma uspeo da utvrdim jeste trenutak u kome on to piše, jer neke stvari ipak prorokuje ispred. Dodatna stvar je što mene mitologija ne impresionira previše, pa to malo otežava želju. I treæa, brzo shvatiš da u suštini niko ko je blizak crkvi tako nešto i ne želi, njima odgovara da je što tajanstvenije. Neæu reæi da sam otkrivao istinu, ali eto, otkrivanje nikoga ne zanima. Inaèe, Otkrivenje nije zasebna stvar ili delo, jedna od knjiga, ne ono se odnosi na celu Bibliju, ceo sklop,ono je zakljuèak i konaèna poveznica, i mislim da iz tog aspekta ima ulogu proroštva. Da smo malo duže, razmatrali prièu o Adamu i Evi došli bi i do poveznice o drvu života koja vodi na kraj Otkrivenja. Jednostavno to je jedan od pokazatelja da je sv. Jovan to sve lepo složio, razmotrio i zapakovao i da to ima svoj poseban smisao, za koji mislim da je još uvek za sve nas tajna. Da li je živ ili nije živ? Meni se sviða opcija da je živ... a ima i logike u tome. Verovatno æeš pitati i za Antihrista... pa kad pišeš velikim slovom onda je vlastita imenica... e sad, ako èitaš prvu poslanicu sv. Jovana primetiæeš neprekidno ponavljanje da li neko priznaje ili ne priznaje Isusa za Sina Božijeg. Ako èitaš Kuran opet imaš istu dilemu, ali u suprotnom smeru. Ono što je nama svakako jasno jeste da æe Islam zavladati i neæe još mnogo proæi do tada, a to æe izgleda preživeti samo verujuæi Hrišæani. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

Tweetily	#144
Posteringer: 2586 11. Feb 2012. 23:15:40	o ostalim pitanjima... E sad... pa peronifikacija zla je rekla da æe postati kao Bogovi, ako kušaju, a ne Bog. Inaèe neki tvrde da je zmija ustvari Lucifer glavom i bradom. S druge strane komunisti tvrde ili bolje reèeno toj ideologiji je blisko da je zmija ustvari muški polni ud. Treæa bitna stvar... opet se pominju bogovi, dakle množina. Ono što je pozitivno jeste da to ipak na ovom mestu èini zmija, meðutim u 3/22 Bog kaže da je èovek postao kao jedan od nas(bogova)... e sad... svako ko tu prigovori ima osnova, kao što ima osnova da je prièa preuzeta iz grèke mnogobožaèke mitologije. Ono što sigurno stoji jeste da je prièa o grehu, ali to je i napisano, jer na kraju se Bog brine da taj greh ne ostane da živi veèno. E sad, ne znam meni gordost više lièi na prvi meðu jednakima, nego kao osnov ili vrh. Moje mišljenje idalje stoji da je taj prvi mogao biti bilo koji od njih, a ne gordost. Opet ako taj greh proglasim suprotstavljanje Bogu tvoja prièa pije vodu, meðutim gordost koliko ja razumem ne znaèi nužno suprotstavljanje, ali naravno ima negativno znaèenje. u biti po komunistièkom uèenju gord znaèi biti uspravan, i kao takav ti si težak i za vaspitanje, a još teži za prevaspitanje. Meðutim kod njih je to vrlina, tako da æeš ti odmah pronaæi vezu sa antihristom. Gord je onaj ko ne dozvoli da bude slomljen. Meðutim Bog nije Onaj ko želi slomiti èoveka, veæ brinuti o njemu. Kada ti u vojsci pokušavaš nekog nauèiti da te sluša, to æeš uspeti samo kroz iskreno poštovanje, inaèe nikada neæeš biti siguran da li ti prvom prilikom neæe pucati u leða. Ako to znamo kao ljudi, zna to i Bog. Terajuæi nekoga na nešto, ti ga prisiljavaš u položaj gordosti, a onda mu nareðuješ da bude smeran... to ne pije vodu, samo kroz neizmernu ljubav, on æe iz poštovanja prema tebi postati smeran. Ne misliš li da je zbog takve interpretacije B. i digao onoliu dreku o podlosti? Meðutim Bog njih ne tera da oni probaju ili ne probaju, on im je rekao posledicu, a oni bili neposlušni. I kao i svakom roditelju ostaje mu da ih kazni za neposlušnost. Možda je smisao u napisanom "prvi greh" baš zato što je to prvi prekršaj koji su napravili. Drvo od znanja dobra i zla i lièi na nešto što poznaje dobro(vrlinu) i zlo(greh). Ali kao što ti rekoh ne èini se svaki greh ni iz gordosti, ni zbog gordosti. Tih sedam jesu glavni, ali ne i jedini, a prvi je mogao biti bilo koji. Dakle,ja mislim da Adam i Eva dobiše sve ove grijehove ili strasti kao platu za samo jedan uèinjeni grijeh a to je gordost a on znaèi odbacivanje Božije ljubavi. Gordost ne znaèi i odbacivanje ljubavi, ako si gord, to ne znaèi da ne voliš, veæ znaèi kao što si i sam rekao da držiš do sebe, da ti je stalo do sebe samog, a to opet mora znaèiti da voliš bar sebe. A Bog i zapoveda da poðeš od sebe i tim žarom ljubiš i bližnjeg svog. To što su oni uradili jeste odbijanje poslušnosti koje ima tragiènu posledicu, umiranje. E sad i ja bih tebe nešto pitao, tvoje mišljenje. Da li je bog mogao da im oprosti taj greh? Šta ti misliš? Šta misliš o slutnjama,a šta o tome da li èovjek istinski može predvidjeti šta æe mu se desiti u buduænosti? Slutnja je projekcija intuicije, to je predoseæaj, odnosno to je prizivanje gledano iz drugog ugla. Kada slutiš, ti to što slutiš stalno držiš prisutno i time ga praktièno prizivaš. To ti se i dešavalo na fakultetu, ti bi se plašio onoga što nisi nauèio i molio se samo to da ne upadne... meðutim taèno bi to izvlaèio. Nisi lopov, ni prestupnik, nego si pošten, pa ti odmah stigne kazna. Ja sam išao na ispitu i na foru da znam samo deo, ali jednostavno mislim smao na to i tražim samo to i izvlaèim baš to. Ako me ispituje profesor sve misli su ka njemu i kao da mu voljom pokušavam komandovati pitaj ono što ja hoæu. I naðem neku sredinu, baš da komandujem nisam uspevao. Što se sreæe tièe, ona ne postoji, nije logièna, sve je to matematika. Ti dobijaš svoju platu od Boga i možeš da proceniš koliko si to mogao zaraditi, a to štro si zaradio je ustvari kolièina sreæe. Ako ti jedino nisi uèio, ali si druge stvari uzdržao ili ispoštovao, pa neæe ti se jednako meriti kao onome ko nije ni uèio, niti poštovao. Ti imaš sreæe, on nema. Ako uzdržiš sve zapovesti Božije, tebi sreæa i ne treba, jer sve ti je dato u plati tvojoj, Ljubavi Božijoj. Tako Isus zna gde da baci mrežu, gde æe uloviti ribu koja je progutala novèiæ i slièno. I bitno je da mu to stvarno treba, a ne da je to iz hira. šta misliš da li je iko od svih koji su bili na tajnoj veèeri znao šta æe se zaista desiti? Ne, to èak nije znao ni sv. Jovan. On je svoje jevanðelje napisao mnogo godina kasnije od tih dogaðaja po mojoj proceni i po onome što senalazi u njemu. To jevanðelje kompletno u njemu je sve i ništa ne fali, nema nièeg suvišnog i nepotrebnog ili zbunjujuæeg. To stanje ili situaciju ja bih ti protumaèio sa anegdotom kakda su Isusa pitali zašto njegovi uèenici ne poste. On je rekao: "neæe svatovi postiti dok je ženik meðu njima, veæ kada ode od njih." To ti je tajna veèera i ta situacija, oni su i dalje bili sa Isusom i nisu baš shvatali šta se dogaða. Uostalom zar nije dovoljan dokaz da nisu svesni situacije kad su zaspali na Maslinskoj gori, na poslednjoj molitvi? Isus ih je molio da i oni mole, meðutim njih je san savladao, ono što je ljudsko. A i u samom Isusu javi se ljudska priroda pa reèe:oèe moj ako je moguæe da me mimoiðe ova èaša ali na kako ja hoæu nego kako ti.Znaèi iako on zna šta treba da se odigra i zašto treba da se odigra ipak ga iskušava zao duh i ubjeðuje u drugaèiju moguænost.Ali Isus ga pobjeðuje.Kako ti shvataš ovo? Nije ovo ljudska reakcija, ovo je kombinatorika. Vidi ovako po defaultu Bog ti daje najmanje gorku èašu da piješ uvek i to je prva èaša. Kada si išao na ispit trebalo je da uzimaš prvu cedulju na dohvat ruke, to je ona koju Bog nudi, sve ostalo je iskušavanje i teži put. Znaèi najmanje gorka èaša ili najlakši put jeste bio da bude po Božijem i to je ono što se i dogodilo raspeæe. Šta je Isus znao da može da se izvede? Moglo je lakše pogubljenje, jer ovo je muèenje, moglo je sa manje mrcvarenja... jeste može, ali je stvar u tome da sve to što je umanjeno mora da se naplati, prema tome on bi dobio još dužu "golgotu" ili goru sudbinu, bilo bi više manjeg muèenja koje bi se izjednaèilo sa onim što se stvarno dogodilo i na to bi se dodali penali zbog izmene, pomeranja i sliènog, tako da bi se praktièno kazna uveæala. A Otac ti ne želi dati maksimalnu kaznu, veæ minimalu što mora, jer te ljubi. To je Isus znao da mogu ta pomeranja. Inaèe u poslanici sv. Jovana imaš i njegovo uoèavanje razlièitosti greha, postoje grehovi sa kojim se može kalkulisati, poèiniti, pa okajati, ali je bitno kakve su ti namere. Ali ta se kalkulacija mislim ne može nauèiti s tim se rodiš, ili to je u tebi, u biti ta kalkulacija se koristi u svrhu žrtve. I druga stvar, nema tu ljudskosti, jer Isus ipak traži volju Oèevu, to je nama lekcija. Dogaða mi se da i sam završim na tome, nek bude volja tvoja Oèe, a ne moja. Iza toga se oseæam spokojno. Isusa ne iskušava zao duh u tom trenutku, veæ on misli racionalno, ali zna šta mu je najbolje i bira najbolje. Kao što rekoh najbolje je prihvati ono što ti je ponuðeno od Oca, jer i sam Isus kaže: kako da ne pijem èašu koju mi Otac daje? A imaš te kušnje sa zlim duhom u pustinji, behu èetrdeset dana, jel tako? ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

kovacdamjan	#145
Posteringer: 3734 12. Feb 2012. 20:35:46	Tweet, Gordost znaèi želju èovjeka da bude kao Bog.Da ne trpi nikog iznad sebe.Kao što sam i rekao ranije.Oznaèava veliku dozu sebiènosti,a sebièan èovjek ne može znati za istinsku ljubav.Jer tek kroz èinjenje dobra drugima,kroz žrtvovanje za nekog drugog èovjek dobija istinsku ljubav i duhovnu ispunjenost.Samoljublje nije ljubav u pravom smislu.U samoljublju ne vidiš druge ljude nego samo sebe. Ako èovjek nije gord on voli sebe,svu svoju unutrašnju lepotu ali voli i druge,dok gordi èovjek èesto može pasti u oèajanje ako neko naruši njegovu lažnu sliku o sebi tj ako ga vrijeða, jer je gordost takvo stanje u kojoj èovjek ne vidi stvari onakve kakve jesu i vidi sebe uvijek boljim nego što jeste,jer je postavio sebe namjesto Boga. Ne voli ni sebe u pravom smislu, jer ne vidi sebe u pravom svjetlu.Ko je sklon da se uvrijedi i da vrijeða ako ne gordi èovjek Ako padne u oèajanje gordi èovjek pada u mržnju prema samom sebi. A dešava se da se iz gordosti padne u oèajanje. Znaèi smatram da gordost znaèi odbacivanje ljubavi.Ako èovjek ne zna da voli druge ne zna da voli ni sebe. A koji drugi grijeh da uzmemo kao uzrok pada èovjeka. Da li ljenost?Adam i Eva su bili u raju i blaženstvu i nisu morali da rade tako da je to besmisleno.Da li srebroljublje?U raju su oni osjeæali punoæu života i nisu imali potrebu ni za kakvim sticanjem.Da li neumjerenost u jelu i piæu?Bog im je dao onoliko koliko im je bilo potrebno i oni su bili zadovoljni s tim i nisu imali potrebu za takvom neumjerenošæu.Itd,itd ,itd. Jasno je da su ovi grijehovi nastali kao posljedica a ne kao izvor svih drugih. A jasno je i to šta im zmija kao personifikacija zlog duha govori.I iz toga izvlaèimo zakljuèke. Što se tièe pitanja: da li je bog mogao da im oprosti taj greh? Šta ti misliš? Mislim da ne treba ovim pitanjem toliko da se bavimo,i da iskušavamo granice Božijeg milosrða jer èovjek je sam odabrao da prekrši zabranu iako je znao posljedice koje æe ga zadesiti.Ako ljudi sami odbace Božiju ljubav ne mogu je ni imati jer blaženstvo koje su oni imali je posljedica jedinstva s Bogom a ako su to svjesno odbacili kako mogu da budu s njim?Bog je èovjeku dao slobodnu volju i nije želio da natjera èovjeka da ga voli. A Bog njh nije kaznio potpunim uništenjem nego im je dao moguænost iskupljenja kroz jedan drugaèiji život,a Isus Hristos sin Božiji preuze grijehe svijeta na sebe i dade nam put spasenja koji nas ponovo vodi u zajednicu sa Bogom. Ovo je kao aksiom u matematici.Grijeh se mora okajati da bi se ponovo vratili u Božije okrilje.I to je pravilo.Zašto stalno razglabati o ovome?Zašto nam ovo nije dovoljno?Ja znam odgovor.Znaš li ti? Što se tièe Hristovistovih rijeèi:oèe moj ako je moguæe da me mimoiðe ova èaša ali ne kako ja hoæu nego kako ti. U vezi èega si rekao:Isusa ne iskušava zao duh u tom trenutku, veæ on misli racionalno. Kaže se u jevanðelju povodom toga da kad se molio:znoj mu je bio kao kapi krvi koje se slivaju na zemlju.Ovo reèeno ne odaje racionalno razmišljanje veæ odaje veliko muèenje koje izaziva zao duh koji ga iskušava. A kad smo veæ kod iskušavanja u pustinji i po jevanðelju po Mateju i po jevanðelju po Luki pominje se ðavo upravo u smislu zlog duha. A pominje se i satana a i on je ðavo.To govorim zbog onog tvog tumaèenja šta znaèi ðavo.Znaèi ja smatram da je to uobièajena odrednica za zlog duha. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

Tweetily	#146
Posteringer: 2586 13. Feb 2012. 03:21:33	Damjane, a da razdvojimo gordost prema Bogu, od gordosti prema èoveku? Ti si mnogo toga napisao što ima smisao i istovremeno nema smisao, ako se ne definiše prema kome se odnosi. Šta ti želim reæi? U priruèniku za ilegalce, komuniste osnovna stvar prilikom hapšenja koja je glasila bila je da ostanu gordi i da ne dozvole da ih se slomi, da ne izdaju svoje drugove. Gord je znaèilo ostati uspravan i èvrst pred neprijateljem. Kada posmatraš gordost prema Bogu, Bog tebi nikada nije neprijatelj, i tehnièki on nijednom èoveku ne može biti neprijatelj jer je to suprotno zakonima koje je on postavio i koji važe i za Njega i za nas. Da ne važe i za Njega Isus ne bi prošao kako je prošao, to je osnovni dokaz takve tvrdnje. I jedino znaèenje te gordosti se svodi na neposlušnost, nedozvoljavanje Bogu da ti priðe i da te vaspitava. Gordost u tom smislu ima važnost, kao prva meðu jednakima samo u tom pogledu vaspitavanja, jer to i jeste svrha našeg boravka na Zemlji. Nismo mi potrebni Bogu ni za rad, ni za bilo što, a On je nama preko potreban za opstanak. Vratimo se na gordost prema èoveku. Svi ti komunisti koji su ostali gordi i mahom doživeli smrt nakon muèenja, nisu bili ni samoživi niti samoljubivi, oni su pali za lepša svitanja. Oni su samo ljudi i njihova žrtva je velika. Pitanje je koliko bi nas danas bilo da nije bilo te njihove žrtve. Zašto meni poteknu suze kada èujem zvuke Internacionale? To je vapaj gladnih, tu melodiju pevaju gladni... i bez obzira što ona u jednom stihu odrièe Boga ona je emotivno najnabijenije pesma. Inaèe nijedno drugo delo nije prevedeno ili prepevano na toliko jezika na koliko je ona. Gladnih ima svuda. Ona nije komunistièka, ona je pesma radnika i zemljoradnika, proletera, onih koji nemaju ništa ... a o takvima se i Isus starao za svog boravka u ljudskom obliku, zar ne? Ta pesma se odrièe Boga iz neznanja, oni ne razumeju znaèenje onoga što pevaju, oni su gladni... A znaš i sam da sve što se èini iz neznanja po zakonu Božijem se prašta. Ja lièno ne mogu imati isti odnos prema Bogu i prema èoveku i nemam taj problem gordosti prema Bogu, ja se Njemu ne suprotstavljam, jer moj razum jasno govori da je to besmisleno i da se time ništa ne postiže. Ali to je posledica onoga da ja previše znam o Bogu i da sam previše toga spoznao i više ne ulazim u sukob ko je Bog, a ko sluga. Sloboda od Boga, biti slobodan od Boga, je glupo, mnogo gubiš, ništa ne dobijaš, jer ni sa tom slobodom ne znaš šta æeš. Znam da bi mi oni komunisti koje pomenuh rekli suprotno, ali oni ne razumeju Ljubav Božiju i žrtvu. Da su priznali Boga ne bi ih nikada nestalo, jer njihova ideja je najbliža onome o èemu nas je Isus uèio. S druge strane, da je patrijarh German bio malo pronicljiviji, mnogo mudriji, mogao ih je pobediti njihovim oružjem, radom. ALi sveštenstvo izgleda nije nauèilo da radi veæ da bude izdržavano. S druge strane to se dogodi kada se bukvalno prihvataju reèi Isusa i kada se ne razmišlja, jer Isus reèe da su dostojni svoje hrane, ali im nije rekao i svega ostalog što su sebi pribavili. Patrijarh German je mogao sveštenike poduèiti zanatima, znaèi stolari, pekari, vodoinstalateri, razni majstori i onda ih lepo staviti na raspolaganje narodu. Narod bi njih uzimao za te pslove i popravke radije nego bilo kog drugog, oni bi uradili posao, naplatili to, a podarili mir domu i blagoslov uz neku kraæu propoved besplatno. To bi krenulo i bilo bi dovoljno novca da se i krštenja i venèanja i sahrane rade besplatno i narod bi svoj identitet i ljubav vezao za crkvu i to iskreno. Tito mu ništa ne bi mogao, a ni hteo, još bi rekao da ga je on tome poduèio, a on bi se držao svojega da je sluga Bogu i nikome više. Velika i propuštena prilika. Ako sam gord pred èovekom, nisam gord pred Bogom i nisam sebe postavio na mesto Boga. I nemoguæe je da i pomislim da sebe stavlajm na mesto Boga, jer strah Božiji je veliki. Tehnièki šta je problem u tome kad neko postavi sebe na mesto Boga ili ravnopravnim kao Maski na primer? Bog se složi sa tim, verovao ili ne. Ali onda traži od tog da bude to za šta se izdaje. Znaèi ako to nije u stanju dolazi u problem, a logièno da nije u stanju jer nije božansko biæe. I tako propadne svako ko se izjednaèi sa Bogom. Ponovo racionalno možeš zakljuèiti da se ta vantura ne isplati, i onda je ne radiš. Ne smeta Bogu ako ti nešto shvataš i razumeš, znaš uzrok i posledicu, jer ti imaš slobodu izbora i odluèivanja. Zašto je bitno da svoju decu uèimo da budu bez greha? Jer to im je karta da ih mimoiðe èaša našeg greha. Ako je dete Bogu verno, a neæe ga gubiti zarad greha roditelja, saèekaæe sa tom kaznom. To ti je ta kalkulacija. Po njoj mi uvek dobijamo najblažu kaznu, a oni koji se mole ðavolu najgoru ili najtežu, jer sami traže obrnuto. Zato oni brzo propadaju, obièno posle prve greške ili propusta. A koji drugi grijeh da uzmemo kao uzrok pada èovjeka. Da li ljenost?Adam i Eva su bili u raju i blaženstvu i nisu morali da rade tako da je to besmisleno.Da li srebroljublje?U raju su oni osjeæali punoæu života i nisu imali potrebu ni za kakvim sticanjem.Da li neumjerenost u jelu i piæu?Bog im je dao onoliko koliko im je bilo potrebno i oni su bili zadovoljni s tim i nisu imali potrebu za takvom neumjerenošæu.Itd,itd ,itd. Osnov svega: Bog im daje da jedu plodove sa svog drveæa, osim sa dva u vrtu. Lenjost. Bilo im je teško da se potrude da pokupe neki drugi plod, a ovaj je bio na dohvat ruje ker je u centru Vrta. Druga stvar je pitanje šta je to rad? Morali su da skupljaju ili beru plodove koje æe jesti, morali su brinuti o sebi, sve je to rad. Lenjost u smislu da ih je mrzelo da slušaju Božiju reè i zapovest, bili su lenji da ispoštuju ono što je od njih tražio. U tom smislu može lenjost. Srebroljublje... Onaj ko ima, želi još, i nikada mu nije dosta. Adam i Eva su imali sve osim plodova sa dva drveta... bilo im je malo oèigledno, pa su hteli još. Nisu bili skromni ili su bili alavi i halapljivi. To je ta nezasitost. Gora je glad za materijalnim, nego li za hranom, jer ipak si ogranièen u kolièini hrane koju možeš jesti, ali nikako nisi ogranièen u imetku koji možeš imati. Ovde se posedovanje ogleda u Vrtu. Ako imaju i ta dva stabla, poseduju ceo Vrt, a pošto su ljudi ni to im ne bi bilo dovoljno. Da su bili zadovoljni sa onim što im je Bog dao od hrane, a to behu svi plodovi osim sa dva stabla, oni nikada ne bi posegnuli za plodovima koji us zabranjeni. Zašto se Adam nije dosetio da zamoli Boga da poseèe i da ukloni ta dva stabla iz Vrta? Možda bi bilo podlo to ne uèiniti mu ako ne postoji neki drugi osnovan razlog. Verovatno bih ja na mestu adam to zatražio ili pitao da li je ikako moguæe, jer sam po prirodi takav da volim sigurnost i da uklonim sve što je potencijalna opasnost. Ja ne znam odgovor na to pitanje. Ali bih sve uèinio da zadržim taj status u vrtu, a što nije vezano za Evu... i nije suprotno Bogu. Ovo je kao aksiom u matematici.Grijeh se mora okajati da bi se ponovo vratili u Božije okrilje.I to je pravilo.Zašto stalno razglabati o ovome?Zašto nam ovo nije dovoljno?Ja znam odgovor.Znaš li ti? Moja ideja odgovora je:ljudska glupost. Zašto razglabati? Ja brate mogu uvek da odem u crkvu i da tražim oprost greha ili grehova. I šta biva kada ja to uèinim, okajavam li ja taj greh ili mi se prašta? Koliko je sveštenik moæan da sudi i odredi ti kaznu ili pokoru kako mi to zovemo? I ta pokora od èega zavisi? Ja imam utisak najmanje od greha, ali ne mora taj moj utisak biti i taèan. Prilikom tog oprosta, ja moram èvrsto obeæati da više nikada neæu ponoviti taj greh. I to grantujem Bogu, a sveštenik je samo svedok. Gde smem tako nešto da uèinim? Šta æe Bog posle da mi uradi kada ponovim taj greh? Oèigledno je da mi se oprost baš i ne isplati. Dakle i meni se nekako èini da je ustvari okajanje greha i snošenje kazne ustvari i najlakši metod ili put. Ali eto posao crkve jeste i da ti daje oproštenje greha... pa što bi kvarili biznis? U vezi èega si rekao:Isusa ne iskušava zao duh u tom trenutku, veæ on misli racionalno. Kaže se u jevanðelju povodom toga da kad se molio:znoj mu je bio kao kapi krvi koje se slivaju na zemlju.Ovo reèeno ne odaje racionalno razmišljanje veæ odaje veliko muèenje koje izaziva zao duh koji ga iskušava. Znoj nije posledica muke, veæ napora, a lekari æe ti naæi još par uzroka nastanka istog. Nije se Isus muèio na toj molitvi niti borio. Meðutim tu æe mnogi pitati kako su oni znali šta se odigravalo sa Isusom kada su spavali u vreme te molitve? I kako oni znaju velièinu borbe koja se odvijala u samom Isusu. Jedina odgonetka bi bila da im je on to sve isprièao kasnije. Znoj mu je mogao liti i kao posledica straha Božijeg, jer Isus je znao šta ga èeka, ali svesno je isceljivao i primao tuðe grehe na sebe, a to se moralo okajati koliko sam ja shvatio. U jevanðelju po sv Jovanu, molitva na Maslinskoj gori je ustvari pod 17. poglavljem nazvana Hristova prvosveštenièka molitva, i u njoj nema tog znoja, niti se primeæuje bilo kakvo iskušanje od zlog duha. Ono što traži od Boga je više božansko nego ljudsko, ali je iznad svega plemenito i skromno. Nije tražio da zaštiti sve, veæ samo one jaganjce koji su njemu dati. Ovo je više nego važan deo. Otvara prostor drugim religijama, jer postoje jeaganjci koji nisu Isusovi. To znaèi da Isus možda nije jedina pojava Boga na Zemlji, i da je toga bilo još, u drugim narodima. Na primer zateèeni su Indijanci kao plemenska zajednica, a poznaju monoteizam, imaju jednog jedinog Boga. Ili Sidarta kod Budizma, on je tamo mesija takoðe. Sve to nam pokazuje i koliku odgovornost ima ili oseæa Isus prema svakom od nas koji u Njega poverova i veruje. I dan danas je On uz svakog od nas i o svakome brine, i svakome pomaže, i svako od nas može zatražiti u ime Njegovo ono što mu je potrebno... mada ja tu mislim da dobro treba promisliti šta tražiti u to ime, i u koju svrhu. Jer taj kredit ima svako od jaganjaca Njegovih, ali svako neprikladno ili sebièno traženje oduzima kredit, a dobra dela ga pune. Što je kredit veæi, pre æe se ostvarivati to što tražimo. Kad uhvatiš malo vremena i želiš ga posvetiti duhovnom i Bogu, proèitaj baš pažljivo Prvu Poslanicu Jovanovu, obraæaj pažnju na svaku reè i shvataj onako kako piše. Znam, da ti ðavola ne vidiš kao materijalizovanog i ostvarenog u èoveku, ali u jednom bi morlai da se složimo da ðavo nije božansko biæe i da je Bog iznad njega. I pravoslavlje vidi ðavola kao sinonim satane ili zlog duha, odnoano izvorni termin je neèastivi. Otuda i ti sve to tako razumeš. Ali kad je neko veran Gospodu, njega ðavo ne zanima, nije mu bliska tematika, nije nešto èemu se posveæuje pažnja, postaje nepostojeæi. 1. Jov 5/18 Znamo da svaki roðeni od Boga ne griješi, nego koji je roðen od Boga èuva sebe, i neèastivi ga se ne dotièe. Seti se i da sam ti opisao zašto je idol toliko opasan. Sv. Jovan se nije trudio da to objasni, ali poslanica završava upravo sa tim: "Djeèice saèuvajte sebe od idola! Amin." ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

kovacdamjan	#147
Posteringer: 3734 13. Feb 2012. 21:19:23	Tweet, Gordost je gordost i uzrok gordosti je ipak zao duh.Bez obzira da li je prema Bogu ili prema èovjeku.Svodi se na isto.Kako možeš imati ljubavi prema Bogu ako nemaš ljubavi prema èovjeku koga vidiš a Boga ipak ne vidiš i nemaš pravu sliku o njemu.Ja to tako shvatam.A ovo što kažeš u vezi komunistièkog shvatanja gordosti:. Svi ti komunisti koji su ostali gordi i mahom doživeli smrt nakon muèenja, nisu bili ni samoživi niti samoljubivi, oni su pali za lepša svitanja. Takvo shvatanje gordosti nije Hrišæansko,niti moje i ne može se izjednaèiti s onim kako ja to shvatam.To je samo rijeè koja nema isto znaèenje za mene kao ova o kojoj sam prièao jer u sluèaju komunista rijeè je o vezanosti za ideju koja je negdje za njih zamjena za Boga,spremnosti da se za nju umre i sadrži u sebi ljubav prema drugima,prema potlaèenima,prema poniženima i uvreðenima,prema gladnima.Izražava spremnost da se žrtvuje da bi njima bilo bolje.Ali u sebi sadrži i mržnju prema onoj klasi koja je ugnjetavanje izazvala,prema klasi bogataša,izrabljivaèa i u tom smislu njihova ljubav nije onakva kakvu nam je Isus otkriva. Ali bez obzira ovo nije prava gordost.I tu je stvar terminologije.Ali u ovakavom stavu komunista ne vidi se istinska slika svijeta ne vide se svi uzroci i posljedice.Ovakav stav je parcijalan,polovièan,vidi samo svoju stranu prièe. Vidjeli smo na kraju krajeva da su socijalistièke revolucije donijele ipak nesreæu ljudima više nego što su istinski riješile problem nejednakosti ljudi. Što se tièe komunizma ipak je u velikoj mjeri prisutan idealizam. On ne operiše u punoj mjeri sa stvarnim ljudima nego hoæe da ih prilagoðava svojim idejama,kako je ja mislim nemoguæe.Nikad èovjek ne može biti onakav,nikad ne može razviti takvo stanje svijesti kakvo traži komunizam da bi se ostvario komunistièki ideal:svima po potrebama.I u njemu pojedinac nije važan nego se uvijek polazi od kolektiviteta. Dok Hrišæanstvo polazi od èovjeka,stvarnog istinskog grešnog èovjeka,pojedinca i daje nam jedini istinski put osloboðenja.Osloboðenja od svog zla na prvom mjestu,pa tek onda uticaj na druge.A ako se istinski oslobodimo od zla, naravno ne potpuno, jer ga se nikad ne možemo osloboditi potpuno ali u velikoj mjeri,onda æemo samim svojim stanjem duha širiti ljubav oko sebe pa makar ne rekli ni rijeèi.Ovo je jedini pravi put.A ideja komunizma nije nespojiva sa Hrišæanstvom jer su u prvim vijekovima dok još nije bilo priznato Hrišæani živjeli u komunama,zajednicama trudeæi se da žive u Hrišæanskom duhu i bratstvu.Ako bi se stvorio u buduænosti neki takav sistem on bi morao da se zasniva na drugaèijim principima nego što su marksistièki.Karl Marks je dao jedinu ispravnu i potpunu kritiku kapitalizma ali u smislu izgradnje novog društva ima dosta manjkavosti i smatram njegovu ideju neostvarivom tim prije što ne priznaje ulogu Boga u svemu tome. Što se tièe toga da li je gordost uzrok èovjekovog pada ili neki drugi grijeh?Mislim da u raju ljudi nisu zaista osjeæali ikakav teret rada u smislu kao poslije pada kao što Bog reèe Adamu:Sa znojem lica svog ješæeš Hljeb,dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet. Da se ne zadržavam previše na ovom pitanju jer ga ne smatram suštinskim.Ako bi nastavili ovu raspravu mislim da bi ona poèela da lièi na raspravu tipa -šta je starije kokoška ili jaje?(a ovakvo pitanje se postavlja onima koji priznaju samo materijalne uzroke za nastanak materijalnog).Ja ovo pitanje shvatam ovako kako sam pisao na osnovu napisanog u Svetom pismu i svojih iskustava,ti ovo ne shvataš tako i u redu. Ako kažemo da je ovo prièa o prvom grijehu i da se grijeh mora okajati da bi se oprostio,to je dovoljno da se složimo oko suštinskog. Mislim da mi samo rijeèima ipak ne možemo do kraja objasniti svu složenost duhovnog svijeta. Što se tièe molitve Isusove prije njegovog hvatanja,ja je shvatam tako kako sam rekao i èitav period od tajne veèere pa sve do Vaskrsenja shvatam kao veliku dramu i veliku borbu dobra i zla.I uvijek sam taj period shvatao više srcem,emotivno a ne iskljuèivo razumom,racionalno kako ti kažeš. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

stepski_vuk	#148
Posteringer: 535 13. Feb 2012. 23:51:50	----------------- Vuk se nalazi u svakom od nas i nije teško doæi do njega... _______________________

Tweetily	#149
Posteringer: 2586 14. Feb 2012. 00:05:53	Damjane, u pravu si, razlièiti ljudi razlièito shvataju. Da li bi voleo da èuješ kako izgleda prièa o Adamu i Evi u oèima komunista? Kako bi oni to ustvari sroèili? Dobro poznaješ principe komunizma, ali ne razdvajaš socijalizam od komunizma. Tu je mali konflikt. Osim Pariske Komune i izmišljene "Utopije" Tomasa Mora nije nigde bilo komunistièkog ureðenja, svuda je bio socijalizam kao put u komunizam ili neèija pusta želja u sleðenju principa koje je postavio Karl Marks. A ni to što je bilo u Pariskoj Komuni, nije moglo niti imalo vremena zaživeti. Nijet teško prihvatiti komunizam, kada ne znaš za bolje, i to je ustvari i bio trenutak ili polazište koje Marks hteo iskoristiti. Proleteri nisu imali ništa i bilo šta da im daš, ma koliko to siromašno bilo u komunizmu je dobitak za njih, i više nego što su imali. Dalje im treba podiæi svest na onaj nivo na kome neæe želeti više od toga. Da je potpuno uništen imperijalizam, komunizam bi bio jedina opcija i zavladao bi svetom. Tada ne bi imali milion razlièitih èokolada, veæ jednu, ali nauèno usavršenu do maksimuma. Nema raznolikosti boja, èarobne arome ukusa... itd. Takav svet se veæini ne dopada jer duhovno nisu razvijeni. Komunizam potiène intelektualnu, duhovnu stranu ljudskog biæa. Socijalizam se oslanja na pojedinca, komunizam na komunu, pri èemu je porodica osnovna æelija te komune. Komunizam briše sve granice, gasi državu, izjednaèava sve ljude na svetu. Slièno èini i Isus. I Bog ti kaže da ljubiš bližnjeg svog, poštuješ oca i majku, zar to nije porodica? Što se ustrojstva tièe, komuzam je postavio Rad na vrh, odnosno analogno onome da je "Bog stvorio èoveka" oni imaju da je "Rad stvorio èoveka". Rad je iznad svega i on je najvažniji za održanje takvog sistema, jer u radu se pronalazi "uteha" za skromnost okruženja u kome se živi. Meðutim sam cilj je stvaranje uslova da svako ima najbolji automobil na svetu, i ne samo to nego i stan i ishranu i letovanje i zimovanje... ali sve pripada komuni, ne pojedincu. Komunisti nikada sebe nisu proglasili religijom i to iz gluposti, toga što nisu priznavali hrišæanskog Boga. I tu je njihova greška, zato se nisu održali ali vratiæe se, možda i brže nego što ja mogu da pretpostavim. Intelektualni razvoj ljudi je odlaskom komunistièke ideologije, pa makar to bilo i kroz socijalizam drastièno opao. To nije nešto što je dobro i što je boljitak, to je korak unazad. Komunizam ne prilagoðava ljude svojim idejama, veæ ljudi stvaraju komunizam po nekoj ideji vodilji. Otuda imaš socijalizam kao jedan od modela puta u komunizam, pa iza toga imaš Titovo samoupravljanje kao poseban model u socijalizmu. ALi opet ti naglašavam nigde nije zaživeo komunizam niti bio blizu. Prva pretpostavka za uspostavu komunizma jeste ukidanje novca i plata. Dok oni postoje nema tu komunizma. Brzo bi shvatio da veæina intelektualaca može lako živeti u nametnutom komunizmu. Video bi da bi se i nas dvojca brzo snašli, a prednost bi nam bila vaspitanje koje smo dobili hrišæanstvom. Da stvar bude još smešnija Hrišæani su oni koji umeju da trpe i time najkvalifikovaniji za komunizam, pod uslovom da su siromašni. Nije sluèajno Isus pokazao koliko je teško bogatome uæi u Carstvo Nebesko. Inaèe, partija u komunizmu je ustvari crkva i ideološki voða. E sad, ja nisam baš siguran da u Raju nema rada, jer bez rada nema opstanka i to mentalnog. Èovek ukoliko ne radi poludi. I Bog radi. Takav Raj u kome se dembeliše ja ne oèekujem, niti ga zamišljam takvim. Prièa o Adamu i Evi je prekratka da bi mi ustvari sagledali život u tom vrtu, ali eto pretpostavimo da bi njih dvoje morali da vode brigu o drveæu koje se u njemu nalazi. I to je rad. Znam da je rad èoveku težak, i meni je, i sam sam èovek, meðutim Raj po mom mišljenju ne oslobaða rada, ali svakome garantuje posao, baš kao i komunizam. Osloboðenja od svog zla na prvom mjestu,pa tek onda uticaj na druge.A ako se istinski oslobodimo od zla, naravno ne potpuno, jer ga se nikad ne možemo osloboditi potpuno ali u velikoj mjeri,onda æemo samim svojim stanjem duha širiti ljubav oko sebe pa makar ne rekli ni rijeèi. Ovo je veoma mudro i lepo razmišljanje i potpuno je taèno. Hmmm... ne smemo se osloboditi zla u potpunosti da ne bi izgubili potrebu za Bogom. Bilo je takvih razmišljanja. To æemo znati kada doðemo u poziciju da minimiziramo zlo u društvu u kome se nalazimo, a mi smo sada veoma, veoma daleko od toga, i to neæemo doživeti u svom veku. Ono na šta æu ti skrenuti pažnju u vezi ovih tvojih reèi, odnosno razmišljanja da prvo treba regulisati zlo u sebi, pa onda prema društvu, jeste da je to polazište koje koristi i socijalizam. Dakle socijalistièka ideja je da se krene od pojedinca, on dovede u red, a time i društvo. Komunistièka da se putem komune reguliše porodica, kao osnova opstanka ljudske vrste. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

kovacdamjan	#150
Posteringer: 3734 15. Feb 2012. 06:21:24	Tweet, Rekao bih nešto o tvom stavu o sveštenstvu i crkvi uopšte.Ti reèe:ali sveštenstvo izgleda nije nauèilo da radi veæ da bude izdržavano.Ja mislim da je tu stvar tvog liènog odnosa prema pitanju-šta je to rad? Zar nije širenje Božije rijeèi važniji rad od svakog drugog posla što kaže i Isus Hristos kad govori Marti u jevanðelju po Luki kad Isus doðe kod Lazara koga je vaskrsao u kuæu a njegove sestre bjehu Marija i Marta a Marija je sedela i slušala Hristovu besedu,a Marta se trudila da što bolje posluži Isusa.I reèe Marta Isusu : Gospode zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim?Reci joj da mi pomogne.A gospod joj odgovori:Marta,Marta brineš se i uznemiravaš za mnogo a jedno je potrebno.Marija je naime izabrala dobri deo koji joj se neæe oduzeti. S druge strane kaluðeri koji žive po manastirima se izdržavaju sami i imaju ili neke zanate kojim se izdržavaju ili se bave poljoprivredom ili nešto treæe ali naravno da rade i tu valjda nije ništa sporno. Iz svega što si napisao o crkvi stièe se utisak da ti ne pridaješ neki znaèaj svetim tajnama i èinodejstvima sveštenika.Jedno je kritikovati odreðene ljude u crkvenoj hijerarhiji a ima ih svakakvih jer svi smo samo ljudi a sasvim drugo odricati bilo kakvu ulogu crkve u spasenju èovjeka.Zbog ovog ili onog lošeg i nedostojnog sveštenika ljudi su skloni da generalizuju stvari i kažu da je èitava crkva loša,a crkva smo svi mi vjerujuæi Hrišæani,a ne samo crkvena hijerarhija. Odricanjem uloge crkve doæi æemo do stava Lava Nikolajeviæa Tolstoja,a navodim šta piše u jednom èlanku: A Tolstoj je zaista tražio da se Jevanðelje oslobodi svega što je zdravom razumu nepojmljivo i što je u domenu èuda, poricao je sveto trojstvo i da je Hristos bog, stavljao ga u rang mudraca Krišne, Bude, Lao Cea, Sokrata, Platona... Smatrao je da je prièa o zagrobnom životu jurodiva, a o grehu Adama i Eve besmislena kao i o bezgrešnom zaèeæu Hrista, a da je klanjanje ikonama i moštima svetaca magija,da èovjek treba da se moli iskljuèivo sam a ne u crkvi ,da je božja milost toliko velika da neæe praviti razliku izmeðu pravednika i grešnika.Poricao je ulogu prièešæa i svih drugih svetih tajni. A èisto intelektualistièki i filozofski pristup Hrišæanstvu i potpuno odricanje uloge crkve može nas dovesti na kraju krajeva samo do ovakvog stava koji ja i samo po svom iskustvu smatram potpuno pogrešnim. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

Tweetily	#151
Posteringer: 2586 15. Feb 2012. 13:55:37	Rekao si jednu pametnu stvar, a to je da crkvu èine svi Hrišæani Po meni to je dovoljno da te neko postavi za crkvenog poglavara. Meðutim to je tvoj lièni stav ako ne grešim, i taj stav crkva ne deli sa tobom. Da li sam u pravu? Pazi kad kažeš Hrišæani to shvatam kao svih dve milijarde ili koliko nas veæ ima. Možda to ne shvatam dobro ili možda misliš samo na vernike SPC? Ili grešim ako kažem da je Zemlja crkva? U tom sluèaju svuda je hram Božiji, pa baš i ne bi moglo ono: e poèini, ali nemoj u hramu Božijem. Ili dok sam u crkvi miran sam i poslušan kao bubica, akad proðem kapiju... široko mi toplo polje... Ti reèe:ali sveštenstvo izgleda nije nauèilo da radi veæ da bude izdržavano.Ja mislim da je tu stvar tvog liènog odnosa prema pitanju-šta je to rad? Zar nije širenje Božije rijeèi važniji rad od svakog drugog posla... Reci ti meni Damjane kad je "važniji" i najvažniji, i bogougodan, zašto ga ne poklone? Zašto ga vrednuju novcem? Nemoj mi reæi kako ne postoji sveštenièka tarifa, za ovo ili ono? Nemoj mi reæi da Isus nije izvrednovao taj "važniji rad" sa reèima da je on dostojan ili vredan samo hrane? Zašto sveštenstvo to nije prihvatilo? Ti nemož reæi ni Maskiju, ni B. da nisu u pravu kada imaju izdvojeno ili drugaèije mišljenje. Oni posmatraju i vide, uoèavaju nepravilnosti. Da li je normalno da se sveštenstvo kiti zlatom, dok putem medija svaki dan èuješ po nekog politièara kako kaže da toliki i toliki broj dece u Srbiji odlazi na spavanje gladno? Zar Isus nije rekao da te male pustimo kod njega? Da je takvih Carstvo Božije? Da su takvi Bogu najmiliji? Borba protiv abortusa? Zar se Hrišæanin ne meri po delima svojim? A koliko narod može primetiti dela se obièno završe na prièi, da je ne nazovem politièkom propagandom? Zar ta crkva za koju me optužuješ da je rušim, nije mogla da otvori ili izgradi pored onih modernih parohijskih domova i sirotište i prihvatilište za neželjene bebe... nego poneku naðu i mrtvu u kontejneru? Oseæa li patrijarh odgovornost za taj život? A on je taj koji je imao priliku da pruži šansu tom životu, zar ne? A ne mi koji krpimo kraj sa krajem. Ko je dao crkvi pravo da propagira da treba poštovati vlast? Ja priznajem vlast samo jedinoga Boga. Šta èinimo poštujuæi korumpiranu vlast? Ljubimo neprijatelje svoje. Lepo, slažem se, ali onda budite kuražni gospodo sveštenici pa to i kažite javno, jasno i glasno. Ili se boje vlasti, a veruju u Boga? Suština: Hrišæanin se meri po delima svojim. Dakle i crkva bi se morala meriti po delima svojim, zar ne? A ta dela su: inkvizicija... èika Pahomije... stradanja èasnih sestara... teško mi je i nabrajati, veruj mi. Da je nužno postojanje institucije koja æe povezati hrišæane, potpuno se slažem i bez toga reè Božija bi se mnogo teže širila. Meðutim govorimo o instituciji koja kaže da je sam Bog na njenom èelu, a u sebi sadrži i Pahomija... Šta je to omaklo se Bogu pri izboru? Zar Bog nije savršen? I šta sad ja treba da kažem Maskiju i B. da ne hule. Izvini nemam to pravo, nemam pravo nikome zapušiti usta ko istinu zbori, ma koliko on meni bio blizak ili dalek. Zar se patrijarh ne bira kockom(lutrijom)? Tako su se otimali za Isusovu odoru, odmah nakon raspeæa, samo beše èetiri kandidata... Da li sada shvataš koliko je Bog savršeno savršen? Pitaju zašto im ruše crkve? Ja uzvratim pitanjem jeste li vi nekom nešto rušili? Jer ako je kazano kojom mjerom mjeriš tom æe ti se i mjeriti, to znaèi da ti je odmjereno, baš onom mjerom kojom si mjerio. Ili to ne stoji više pošto nije u ovom sluèaju prikladno za potrebe crkve? kad Isus doðe kod Lazara koga je vaskrsao u kuæu a njegove sestre bjehu Marija i Marta a Marija je sedela i slušala Hristovu besedu,a Marta se trudila da što bolje posluži Isusa.I reèe Marta Isusu : Gospode zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim?Reci joj da mi pomogne.A gospod joj odgovori:Marta,Marta brineš se i uznemiravaš za mnogo a jedno je potrebno.Marija je naime izabrala dobri deo koji joj se neæe oduzeti. Na ovome su mnogi krojili èitave prièe, inaèe. Ali mi se držimo suštine, Marija je odabrala da sluša Hristovu besedu, a Marta da poslužuje. Govori li ova prièa o ravnopravnosti polova? Govori, dakle i Marija ima pravo i biti i postati. U ovoj prièi imaš sukob na relaciji uèenje - rad. Marta ne razume baš najbolje uèenje kao rad i ne shvata svoju žrtvu. Meðutim kada prièaš sveštenicima o zlatu kojim su obliveni, oni ti baš i prièaju ovu prièu koju si naveo, i to onaj deo kada Marija prosipa celu boèicu mirisnog ulja na Isusa. Eto njih sveštena lica treba... Meðutim dubina je u sledeæem, Isus je bio protiv kažnjavanja, seti se prièe o kamenovanju žene za preljubu, kada su mu tražili da sudi i kada je rekao neka svaki koji nema greha na sebi baci kamen na nju... i tako ostadoše oèi u oèi sami ta žena i Isus, a da niti jedan kamen nije poleteo. Tako je i ovde, ne sudite Mariji, jer ona je dobro mislila, ona je darivala. Isus taj miris više ne može razdeliti siromasima, osim što im može dozvoliti da borave u njegovom društvu i uživaju u istom, u prijatnom. Jedno je kritikovati odreðene ljude u crkvenoj hijerarhiji a ima ih svakakvih jer svi smo samo ljudi a sasvim drugo odricati bilo kakvu ulogu crkve u spasenju èovjeka. Potpuno se slažem sa tobom. Ali zar te ljude ne bi trebalo udaljiti iz te hijerarihije? S druge strane èovek æe se spasiti i sa i bez crkve, ako mu je do spasenja stalo. Jer i sam ti Isus kaže da su se neki spasili i pre Njegovog dolaska i da su završili u Carstvu Božijem. prema tome crkva nema presudnu ulogu. Zar ne veruješ da svaki živi stvor koji živi duh hrišæanstva, a nije kršten, dakle nije primio tu tajnu, nije upisan u knjigu života Jagnjeta, neæe n akoncu ili u toku svog života dobiti svoje krštenje dato od Boga i da æe ga vodom krstiti sv. Jovan Krstitelj? Jer on je taj koji krštava vodom, i koji nekrštene upisuje u knjigu života. Iz svega što si napisao o crkvi stièe se utisak da ti ne pridaješ neki znaèaj svetim tajnama i èinodejstvima sveštenika. Ti kaza. Hajde, molim te, objasni nam svima koji èitamo ovu temu znaèaj sedam sveth tajni: krštenja, miropomazanja, ispovesti, prièešæa, braka, sveštenstva i osveæenja jeleja. U èemu je tajna uopšte? Zašto mora biti tajna kada je "Bog istina"? Što se Tolstoja tièe, u mnogo èemu je ispao na kraju plagijator, a da toga nije bio ni svestan. Muhamed je imao gotovo identièan stav. E sad, šta je od toga propagirao, a šta nije to je veæ druga stvar. Tolstoj je obièni tragaè za istinom, i ne treba mu zameriti. Problem je sad u tome kad aja jednom Tolstoju kažem da je nemaštovit. Osudiæe me svi koji poznaju njegovo delo, znam. Ali hteo je istinu, eto mu istina, a ona pogaða. Bezgrešno zaèeæe device Marije... I B. se dokaèio na trenutak te teme, govoreæi u smislu kako je Bog oteo ženu, da bi sa njom imao dete itd. I nije jedini, mnogi su to govorili i pre njega, a govoriæe i posle njega. A rešenje je toliko jednostavno. Prva poslanica sv Jovana, èetvrto poglavlje celo, a opis mu glasi: "Razlikovanje duha istine i duha laži. Ljubav prema Bogu i bližnjima. Bog je ljubav." Dakle kada èitate prièu o bezgrešnom zaèeæu, probajte recimo sa prostom zamenom termina, svuda gde piše Bog ili Sveti Duh, vi èitajte Ljubav. Dakle da skratim: Blažena devica Marija se ovaplotila od Ljubavi. Šta bi to moglo biti dragi moj Tolstoje? Nije se devojèica nikada u svom životu zaljubila, nikada nije pogledala za bilo èim što je muško, nikada nije poželela ništa što je muško, što je grešno, što je blud, o razvratu nije ni znala, preljuba joj tek beše strana... bila je èista, kao kap rose. E, takva je zatrudnela iz ljubavi i dobila blagoslov na sebi. I svaka žena koja uèini isto i uzdrži se do trudnoæe kao Blažena Devica Marija proæi æe isto, jer to je mjera kojom joj bješe odmjereno za djela njezina. Nikakva misterija, nikakva tajna. Isusovo telo od njenog postade, i ona naèini hram, a Bog udenu dušu koja æe obitavati u tom hramu, a ta duša beše èisti Duh Sveti, ili sam Bog. I sve to nasta od Ljubavi. A ljubav je Tolstoj umeo razumeti. Baz filozofije, teško da æeš bilo šta razumeti, a razum uèvšæuje veru koliko je meni poznato. Ali i ja sam èovek, možda grešim. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

PLAVAlagunaNo1	#152
Posteringer: 1567 15. Feb 2012. 19:20:34	&feature=related ----------------- I’m Sexy And I Know It "Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL http://www.youtube.com/watch?v=GwTociOoiIA

kovacdamjan	#153
Posteringer: 3734 15. Feb 2012. 21:27:47	Tweet, O,kako bi prekrasan bio ovaj svijet da u njemu ima dve milijarde Hrišæana kako ti kažeš.Ali realnost je potpuno drugaèija.Malo je onih koji stvarno idu Hristovim putem.Jako malo.A èemu zvati se Hrišæaninom a Hrišæanske zapovijesti odbacivati.Širok je put koji vodi u propast a uzak put u vjeèni život i malo ih njime ide i pronalazi ga. I kao Hrišæanina naravno shvatam onog koji ide Hristovim putem.Onog koji ima Hrišæanski duh u sebi. Zar nam je Bog dao da brinemo svjetske brige da shvatimo svojom ogranièenom logikom ko je kriv a ko ne?Ne možemo nekog tako olako optuživati ako zasigurno nismo utvrdili da li je kriv ili ne?Ja se ne bih usudio da optužim nekoga za neku krivicu koja nije dokazana a ti je lièno ne možeš utvrditi. da li je istina ono za šta optužuju Pahomija ili ne.?Ako je kriv odgovaraæe na Božijem sudu koji je jedini pravi a svi zemaljski su subjektivni manje ili više.A lažno optužiti nekoga za nešto ili se prikloniti masi koja nekog optužuje je veliki grijeh.Zato se gotovo uvijek držim liènih iskustava i stvarno provjerenih stvari.Uostalom Hrišæanin nikad ne treba da se stavlja na mjesto sudije.Ne sudite da ne budete osuðeni,kaže Hrist u besjedi na gori. Jer mnogi su nevini oklevetani.Kako da znaš da li je neko stvarno kriv ili ne? Temelj crkve je na nebu i to je sam Isus Hristos,a crkva povezuje nebo i zemlju.U onoj mjeri u kojoj razne crkve na zemlji odstupaju od Duha Svetoga u toj mjeri im se i oduzima blagodat Svetog Duha.Meðutim ako si stvarno vjerujuæi i iskreno pristupaš svetoj tajni, dobiæeš blagodat Svetog Duha kroz svetu tajnu bez obzira ko je sveštenik koji vrši èinodejstvo bio on grešnik ili ne,dobar ili loš jer i kroz njega djeluje Sveti Duh u tom trenutku bez obzira na ostalo.A kroz svete tajne dobijamo ako smo ih iskreno sa strahom Božijim i ljubavlju primili dobijamo obeæanje Boga da æe naš put upraviti na siguran put i da æemo biti rukovoðeni Duhom Istine.Sveta tajna je zato što je i Bog za nas tajna i ne možemo shvatiti kako blagodat Svetog Duha dolazi na nas veæ samo osjetiti. Zašto mi da vodimo veliku politiku i zašto se ne ogranièimo na ono što mi lièno možemo da uradimo da bi život ljudi oko nas bio bolji.Jer Bog i ne traži ništa više od nas nego da uèinimo najbolje za spasenje svoje duše.A ako to uèinimo biæemo najbolji i najkorisniji drugima.Koliko je dobro da se u nama nakuplja gorèina i osuðavalaèki duh?Svi mi grešni ljudi smo skloni generalizacijama a u tome je uvijek zlo i uzrok mnogih nesreæa. Da li se može spasiti neko ko nije Hrišæanin. Moguæe je.Ako nosi Hrišæanski duh u sebi.Božija milost je velika ali zašto mi Hrišæani da odbacimo put crkve koji je mnoge odveo u spasenje u Božijem okrilju?Zašto da odbacimo provjereni put?Mi smo roðeni kao Hrišæani, Bog nam je otvorio put kojim treba da idemo.Ima li razloga da ga odbacimo?Zar se neæemo na drugim putevima uvijek izgubiti,jer nisu naši?Ima naravno mnogih sluèajeva onih koji su išli putem drugih religija recimo Budizma ili Hinduizma pa su se na kraju krajeva poslije mnogo lutanja ipak vratili Hrišæanstvu.Zašto ne nauèiti nešto i od drugih? Moje je mišljenje da ti previše raspravljaš o krivicama i grijehovima drugih.A da li si istinski svoj put upravio ka Bogu?Da li stvarno vidiš koliki su tvoji lièni grijehovi ili ih umanjuješ?A znaš moje mišljenje da o grijehovima drugih trebamo raspravljati tek kad se riješimo svojih jer æemo onda ako to nismo uradili biti ogorèeni kritizeri i skloni olako da sudimo.Ja o tebi ne mogu imati neki konaèan sud jer te realno ne poznajem.Samo raspravljam o onom što pišeš i postavljam pitanja.Maskembal i Braganèica takoðe postavljaju neka svoja pitanja.Svi smo ovde ravnopravni i niko nikom ne može zapušiti usta kao što ti nešto pominješ.Samo raspravljamo i možda æemo i doæi do neèega jer ovo su važna pitanja.Ali ako i ja i ti postanemo previše ostrašæeni onda sigurno neæemo doæi ni do èega. Zasad ovoliko. ----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.

Tweetily	#154
Posteringer: 2586 16. Feb 2012. 01:14:14	Da, u pravu si podigao sam malo tenziju svojim poslednjim postom I ti si mi savetovao mir, a ja tvoj savet prihvatio. Nijedan put ne vodi u propast, svaki vodi do spasenja, jedino je problem šta æe se naæi na tom putu koji pojedinac izabere. Najkraæi i najlakši put je onaj koji nam je pokazao Isus Hrist, odnosno najlakši put je kroz brak. Svaki drugi put je teži. Temelj crkve je ustanovio sv. Petar po nalogu samog Isusa, a primetio si da je i sv. Jovan dobio nalog da ostane do drugog dolaska Gospoda našeg. Naravno crkva se Bogu obraæa kroz Isusa Hrista, odnosno Isus predstavlja vrata za sve nas koji hodamo u hrišæanskoj veri. Sveta tajna je zato što je i Bog za nas tajna i ne možemo shvatiti kako blagodat Svetog Duha dolazi na nas veæ samo osjetiti. Ne oseæam Boga kao tajnu, ne više, niti ga kao takvog shvatam. On je jednostavno u meni, kao i u svakom drugom živom stvoru i najbliži mi je. Ono što znam i što sam nauèio jeste da m niko kao On neæe doneti blagodeti u životu. Što se shvatanja kako blagodat Svetog Duha dolazi na nas tièe, stvar ti stoji ovako: Ako ispoštuješ dve glavne ili najveæe zapovesti: 1.Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, svom misli svojom i svom snagom svojom. 2.Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. blagodat Svetog Duha dolazi na tebe, i to je naèin kako se ona dobija. Ono što je nepoznanica jeste za one koji nisu osetili na sebi Njegovu blagodat, ne znaju šta dobijaju. Otuda ne umeju ni ceniti ono što Sveti Duh donosi. I za njih sve to što si rekao jeste stvarno prav pravcata tajna. Postojimo mi koji smo osetili i koji kažemo da lepšeg oseæaja nema. Nikako ne treba odbaciti put crkve, niti temelje koje je ona postavila, ali svakako neke stvari treba unaprediti i složiæeš se crkvu oèistiti od greha. Ako pitaš kako. Odgovor je jednostavan, svojom verom. Sve one zamršene zavrzlame visoke politike i celokupnog èoveèanstva možeš razrešiti svojom verom i tome nas je Isus poduèio. Seti se kad je zaspao na èamcu, a onda poèelo nevreme i kad se probudio kako je naredio da prestane. Sve to isto može bilo koji hrišæanin ako mu je vera dovoljno jaka. Dakle to možeš i ti, ako u to iskreno veruješ. Crkvu želi odbaciti onaj kome smeta radi širenja njegove propovedi, i mnogi su to èinili kroz istoriju. Ja samo žestoko kritikujem crkvu. Opet ne znaèi da ti nisi u pravu u ocenjivanju mojih stavova, ali ja radikalan nisam, tradicionalista sam. Meðutim dosledan sam i tražim da se mnogo šta ispoštuje, ne volim ni protekciju, ni korupciju. Ne odobravam ni ljubljenje prstena ni na ruci, ni na nozi. Prema papi imam gotovo identièan stav Titovom. Ustvari Tito me je tome i poduèio praktièno, a ja samo nisam nikada promenio to mišljenje. Mislim da sv Petar ne bi takve stvari tražio od bilo kog vernika. A znaš moje mišljenje da o grijehovima drugih trebamo raspravljati tek kad se riješimo svojih jer æemo onda ako to nismo uradili biti ogorèeni kritizeri i skloni olako da sudimo.Ja o tebi ne mogu imati neki konaèan sud jer te realno ne poznajem. Hmmm, a da ovo možda malo ublažimo time da bi se možda moglo raspravljati o grehu od koga su uèesnici u raspravi èisti? Kako ti to zvuèi? Jer ako je greh greh, onda ne bi razlikovali obièan od smrtnog, zar ne? Mislim da je svaki greh prièa za sebe. Ako sam hrišæanin trebao bih biti iskren. Ako jesam bio iskren, onda me možeš sagledati kao hrišæanina. A ako me sagledaš kao hrišæanina upoznaæeš me više nego što bi kao èoveka, zar ne? Jer upoznaješ duhovno, a ne telesno i ovozemaljsko. Opet možeš mi suditi po delima mojim, sigurno onim koje vidiš na ovom forumu, a ne o onim o kojim ti prièam. Pitanja mi uvek možeš postavljati, jer kroz dobijene odgovore možeš napredovati u svakom pogledu. Ili æeš otkrivati nešto novo, ili æeš potvrðivati sopstvene stavove. Jedino što bih ja veoma voleo da i drugi koji èitaju takoðe postavljaju racionalna ili bar smislena pitanja. ----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ

bragancica9	#155
Posteringer: 409 16. Feb 2012. 10:52:38	imam ja jedno i racionalno i bar smisleno pitanje...vako ide: kad Bog vrsi evakuaciju crijevnog sadrzaja cita li on novine, i ako cita koje cita?????? ps. Pero kaze da cita dnevni avaz.....al ne znam zayebava li se Pero ili ne......

Sider : Forrige 1 . . . 8 9 10 [11] 12 13 14 . . . 16 Neste

Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.