| Sider : Forrige 1 . . . 24 25 26 [27] 28 29 30 . . . 36 Neste |
|
Vanessa
|
#1
|
Posteringer: 472
26. Mai 2006. 15:11:23
|
Poezija
GRESAN SI
Da si gresan, to sam od pocetka znala
Ali ne i da si zao.
Nisam ni slutila da bi mi srce ukrao,
A sutra ga odbacio i otisao njoj; vernoj, i zaljubljenoj
Kao da nista bilo nije, na uvo saptao.
Sve vise i ja gresna postajem,
Sve cesce sama ostajem jer dodirujem druge lazno,
i kada najlepse postane, svaki put pobegnem.
Za sve to krivim grenu dusu tvoju,
koja je tako duboko u proslosti povredila moju.
Sve manje sanjam, sve vise pijem.
Sve mi je vise gorak osmeh kojim zavodim druge,
dok zelim da ih povredim kao sto si ti mene.
Gusi me alkohola kiselina; prizemna sam postala,
I svestna pravog smisla naseg zivota-
Svestna da svaka zena jednom u zivota zavoli idiota
-----------------
Dok zivis.. budi ziv ! 
|
|
|
zaaana01
|
#366
|
Posteringer: 3205
06. Des 2009. 18:41:06
|
Shaljivi stih
Svaka zena prvo kaze
da je svaki mushkarac djavo
ali svaka bi htela da i ona
bude uz dhjavola dajavo! 
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
Millllla
|
#367
|
Posteringer: 10302
28. Mar 2010. 16:36:00
|
Dotakla bih te
Dotakla bih te kao nekad.
Da znam samo kojim putem,
Snovima lutaš tražeæi ljubav,
Našla bih te,
Dotakla bih te,
Kao tada...
Da samo mogu da doletim,
Uzalud pruzam uvela krila,
Ovo nebo ne razume sreæu.
Dotakla bih te kao želja,
Znam da me želiš i da me pratiš,
Nekim mislima,
Kad nikog nema da te utešim.
U tom trenu,
Na nekom drugom kraju èežnje,
Ja sam sama.
A dotakla bih te kao san,
Da smirim ti uzdah,
Da zaèaram ti usne,
I umirim te rukama,
Tražeæi samo da me èvrsto stegneš,
Da mi samo kažeš da sve prošlo je.
Dotakla bih te kao miris,
Kad ideš poljem,
Kad u njemu naðeš
Neki mali svet.
I onda kad sve nestane,
Još uvek oseæaš miris poljskog cveæa,
Još uvek si tamo,
Još uvek me pratiš...
Dotakla sam te svojim reèima,
Al nije to sve...
Ne, nije još kraj,
Još uvek èekam te...
-----------------
Love Is In The Air
|
|
|
Millllla
|
#368
|
Posteringer: 10302
07. Apr 2010. 18:49:49
|
Ljubav na prvi pogled
Oboje su uvereni,
Da ih je sjedinilo iznenadno osecanje.
Lepa je takva sigurnost,
Ali je nesigurnost jos lepsa.
Smatraju da ako se nisu poznavali ranije
Da se medju njima nista nije dogadjalo.
A sta na to ulice,stepenice,hodnici,
Na kojima su se mogli odavno mimoilaziti?
Htela bi da ih upitam,
Zar se ne secaju-
Mozda u kruznim vratima
Nekad,licem u lice?
Nekakvo"izvinite" u zagrljaju?
"Greska" izgovoreno u slusalicu"
-ali znam njihov odgovor.
Ne,ne secaju se
Veoma bi ih zacudilo,
Sto se vec duze vremena
Njima bavio slucaj.
Jos uvek sasvim spreman
Da se zbog njih pretvori u sudbinu,
Zblizavao ih i udaljavao,
Preprecavao im put
Prigusujuci kikot
Skakao u stranu.
Postojali su znaci,signali,
Sta s tim sto nisu protumaceni.
Mozda pre tri godine
Ili proslog utorka
Jedan listic je preleteo
S ramena na rame?
Nesto je bilo izgubljeno i podignuto.
Ko zna,nije li to lopta
U cestaru detinjstva?
Bile su kvake i zvonca,
Na kojima je pravovremeno
Dodir prianjao uz dodir.
Koferi u garderobi jedni kraj drugih.
Mozda je jedne noci postojaoujednacen san,
Izbrisan odmah posle budjenja.
Uostalom svaki pocetak
Samo je dalji nastavak,
Dok je knjiga zbivanja
Uvek na pola otvorena.
-----------------
Love Is In The Air
|
|
|
Millllla
|
#369
|
Posteringer: 10302
11. Apr 2010. 20:06:41
|
Iskrena pesma
O sklopi usne, ne govori, æuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reè nek tvoja nièim ne pomuti
Bezmerno silne oseæaje moje.
Æuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekæu novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velièinom prirode; a potom,
Kad proðe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obiènu èamu,
I život nov i nadahnuæe celo
Neèujno, tiho potone u tamu,
Ja æu ti draga, opet reæi tada
Otužnu pesmu o ljubavi,
Kako èeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne oseæam tako.
I ti æeš, bedna ženo, kao vazda
Slušati rado ove reèi lažne,
I zahvaliæeš Bogu što te sazda,
I oèi ce ti biti suzom vlažne.
I gledajuæi vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti neæeš znati šta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama.
I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I oseæaji navale ko plima!
Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al’ ne volim te, ne volim te, draga!
I zato æu ti uvek reæi: æuti,
Ostavi dušu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišæe na drvetu žuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
Milan Rakiæ
-----------------
Love Is In The Air
|
|
|
bragan
|
#370
|
Posteringer: 13
12. Apr 2010. 16:07:36
|
zli dusi
ZLI DUSI
Princezo nebeska,
danas mi tvoje ruke trebaju
jer duhovi vrebaju
ogrnuti u vampirske ogrtace,
zli dusi koji umiju
da me hipnotisu pogledom,
ostre zube u vrat da zariju
i moju misao popiju
umjesto krvi.......
Carobno moje,
tako se plasim gledati slike,
u njima nista sem urlika i vike,
uspanicene svjetine
dok zena sa imenom Busilica
ispod ruke drzi svog heroja,
zena uz covjeka
simbol krscanstva jos od davnina,
osmjesi krase njihova lica
a dzepovi im masni od preradjenog ulja,
azijskog pijeska
i treska
dva jednojajcana tornja......
Vilo svih mjeseca,
moj strah od gledanja paucinu trazi
sito, da probere lazi
skrivene u istocno posmo cirilicno,
i u mindjusama zene Medvjedice
prebroji i podrobi smaragde
kupljene tenkovima gusjenicarima
i avionima lovcima
u ime Hrista i bratskih naroda
tek jednim joj pokretom dirigentske palice
muza joj medvjedjeg.....
Djevojcice zvjezdana,
pojavi se danas
i polozi duge trepavice na dugme crveno
najskrivenije africke oaze doguci
ponisti, iskljuci
nelogicne cijene plodova zemlje
sve preokreni, kazi
da glad je za bezbjednosti savjet
za senat, za dumu
a ne za Bagdad, Bejrut il` Rumu,
obecaj mi, zakuni se
polozi zakletvu i daj mi zavjet
da tvoje zenske oci
i moje muske oci jedino vrijede
obojene zajednickom bojom nade,
da su dvije strane istoga Bozijeg lica
i da tvoja zenska ljubav
i moja muska ljubav
nisu tek slabasni plamen svijece
nego more radosti, milioni sretne djece,
i da u tome su svi i sve je u tome,
pricaj mi molim te, dokazi
il` slazi
da duhova nema i biti ih nece...
Bragan, nekog datima Gospodnjeg 2008-e,
a u cast i slavu onog sto vrijedi....ljubavi
|
|
|
crvenaruza
|
#371
|
Posteringer: 304
10. Mai 2010. 16:49:52
|
Slap
Tece i tece, tece
jedan slap
sta u njega znaci
jedna mala kap?
Gle,jedna duga
u vodi se stvara
i sja i drhce
u hiljadu sara.
Taj san u slapu
da bi mogao sjati
i moja kaplja
pomaze mu tkati...
T.Ujevic
|
|
|
ludwig
|
#372
|
Posteringer: 50
15. Mai 2010. 23:25:33
|
Ako
Ako jednom ostarim,
ako svemu doðe kraj,
i na nebo odletim,
opet voleæu te znaj.
Ako jednom odeš s’njim,
ako odeš bilo gde,
ja æu da te pronaðem,
jer još uvek volim te.
Znam da možda nisam princ,
i da nemam neki dar,
imam srce veliko,
srce isto nam je bar.
Pa neka i nisam kralj,
moje kraljevstvo si ti,
eto,u tome je stvar,
još te volim ljubavi.
Sve sam igre igrao,
razne karte delio,
ali se uvek vraæao,
kao ptica selio.
I na kraju puta ti,
moje zrno ljubavi,
veæe i od svemira,
u beskraju nemira.
-----------------
Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
|
|
|
zaaana01
|
#373
|
Posteringer: 3205
16. Mai 2010. 07:48:17
|
Zeleno volim te zeleno
Romansa mjesecarka
Zeleno, volim te zeleno.
Zeleni vjetar. Zelene grane.
Barku na zelenom moru
Konja u zelenoj gori.
Sa sjenkom oko svog pasa
Ona na terasi sanja,
Puti zelene i kose,
S ocima od srebra hladna.
Zeleno, volim te zeleno.
Ispod ciganskog mjeseca,
Stvari sto je posmatraju
Ona ne moze da gleda.
Zeleno, volim te zeleno.
Velike ledene zvijezde
Doloaze sa ribom sjjene
Sto svitanju put prostire.
Smokva se uz vjetar tare
Grubom korom svojih grana,
A suma iskusna lija,
Ljutite agave svija.
Ko ce doci? I otku
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
ludwig
|
#374
|
Posteringer: 50
22. Mai 2010. 22:20:20
|
Najdraža
Najdraža,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj naèin na koji njišeš bokovima
ne izlazi mi više iz glave
zasipam te poljupcima u mašti
zamišljam tvoje grudi
na kojima svake noæi zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepši afrodizijak
i zavidim tvom mužu
jer ima ono što ja nemam
što tako žarko želim
ljubavi,
uživam u svakoj tvojoj reèi
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreæa za kojom èeznem
i tuga...
na tebe èekam sve ove godine
i sad kad si došla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmaženi
doèekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od naše razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pešèanim žarom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji su nas pokrili kao æilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja želja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obeæaj mi tu noæ
uèini da nikad više na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zalepršaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kiša da se sliju u Tebe
i da u noæi punog meseca
èiji krik tako prodorno seèe daljinu
nikada, nikada više
tužan i prazan za tobom
ne osvanem...
-----------------
Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
|
|
|
black_rose
|
#375
|
Posteringer: 263
22. Mai 2010. 22:25:42
|
Mala soba, prepuna dima,
utociste svim nesrecnim ljudima.
Ali sada nema nikog u njoj,
samo devojka, koja se gusi u samoci toj.
Sama je u sobi i nikoga nema,
samo ona i gomila problema.
Jedna joj se suza niz obraz sliva,
pita se sta je Bogu toliko kriva.
Da je muci, da je ovako kazni,
dani joj se vuku i tako su prazni.
Zar nema vise nikoga da na nju misli?
Teski zidovi kao da su je pritisli.
Svom tezinom guraju je sa svih strana,
kao da joj se rugaju sto je sama.
Ona zna da ne moze pobeci od sebe,
teska muka po srcu je grebe.
Ceo njen zivot bio je greska,
tuga u srcu je preteska...
Nikoga nema da je spasi,
da joj pomogne da se bola otarasi.
Pita se da li ce bol prestati?
Da li ce ta tuga nestati?
Da li ce i nje neko da voli?
Da li ce za nju neko da se moli?
Hiljadu pitanja, a odgovora nema,
i dalje samo gomila problema.
Do kraja je sedela sama u toj sobi,
cekala da je tuga zdrobi.
Soba i devojka koja sedi u njoj,
sama da se gusi u samoci toj...
Nazad na vrh Iæi dole
-----------------
Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
|
|
|
doloresibaruri
|
#376
|
Posteringer: 6
23. Mai 2010. 00:01:06
|
RASPLAKAO SI ME
|
|
|
ludwig
|
#377
|
Posteringer: 50
24. Mai 2010. 22:46:20
|
Ništa ti ne moraš...
Ništa ti ne moraš...
Ne moraš biti najlepša na svetu
biæe sasvim dovoljno
da doneseš malo Sunca
svuda gde se pojaviš.
I ne moraš biti najpametnija
dovoljno æe biti
da imaš jednu Reè
pravu reè utehe.
Ne treba ti sladak nosiæ
osmeh koji pleni
oèi sanjive
nežne dlanove...
Ništa ti ne moraš
i ništa ti ne treba.
Ama baš ništa.
Samo budi tu
negde u uglu života
budi tiha i nasmejana
božanski ozarena...
I pusti me da te volim,
prati moje sne...
I ništa ne moraš biti...
A biæeš mi sve.
-----------------
Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
|
|
|
zaaana01
|
#378
|
Posteringer: 3205
25. Mai 2010. 00:01:01
|
UTEHA
Ako nismo zajedno po aprilskoj gazili travi
saèekaæemo zajedno prve mirise snega.
Ja volim više zime èistotu mirnu
od bolesnoga dana proleænjega
kad ruke bez strasti ne mogu da se dirnu.
Živeæemo zajedno sveèane dane
kad duša poèinje tiho da sazreva,
i bivaju pune ploda njene grane,
i o veènosti veæ kradom sneva.
Smejaæemo se zajedno u veèernje èase
kad se èovek smeje tiše i reðe.
Voleæemo se kad poèinju da se
života ovog sagledaju meðe,
kad ljubavnici postaju jedno drugom
prijatelji blagi i braæa.
Rastaæemo se samo pred putanjom dugom
sa koje ne može da se piše,
ni da se vraæa.
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
ljikiniki
|
#379
|
Posteringer: 749
05. Jun 2010. 01:41:05
|
Kad se osetis podeljen izmedju jave i sna
i kad te ruka bola povuce do samog dna...
Zaviri kroz prozor srca, tamo cu biti ja
Moj osmeh sacuvan negde u kutku tvog secanja...
Kada ti poslednja neznost odluta s dlanova...
Kad shvatis neizvesnost svih svojih planova,
poslusaj muziku jutra al’ ne misli puno na nas,
poslusaj jecaje vetra... na tren ces cuti moj glas.
Kada ti slane kapi kise skliznu niz obraze...
Kad samom sebi priznas sve svoje poraze...
Kad te samoca slomi i tuga ti u dusu kroci,
pogledaj u ogledalo sudbine i videces moje oci.
Kad shvatis da je za sve daljine sveta potreban jedan korak...
Kad ti se zivot bez mene ucini bezvredan i gorak..
Skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu,
zatvori oci, zaustavi vreme.. videces, bicu tu.
-----------------
I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA 
|
|
| Sider : Forrige 1 . . . 24 25 26 [27] 28 29 30 . . . 36 Neste |
|
Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.
|
