Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 ....Poslednje pismo.........
…….po ko zna koji put, slusam istu pesmu ove noci……….ona razume moju bol…… Mislim o tebi ……ne znam zasto… Secanje na nas i na nesto sto je nekad bila ljubav… uspomene, snovi, zelje. Oni su me naterali da ti kao i bezbroj puta do sada pisem......... Pitam se…..Zasto neki ljudi tako naglo nestanu iz nasih zivota?...Bez najave……tiho…..misleci da ih necemo osetiti…..da necemo primetiti njihov odlazak…..A ostave iza sebe mnogo pitanja, mnogo “zasto”…..ostave tragove svog postojanja….. Sedim u polutami svoje sobe…….razmisljam o svemu……pesma …….ona upija moje suze…….. Pokusavam da svoje emocije sakrijem , ali kako kada one same izbijaju iz mene..... Verovala sam u tebe, djubrence jedno……Uvek mi dodjes…..ne, nisi to ti…..to smo mi….Onako zaljubljeni….onako srecni..A nije to ni zaljubljenost, to je ljubav, velika, jaka, najaca, ona koju retki dozive…..Da to je onaj osecaj ispunjenosti, koji je postojao u meni dok smo bili zajedno….. Imam dovoljno snage za oprostaj…..ne mrzim te…….ne……a tako si me povredio…..Zasto?….Znas da sam te voleci ostavila…….a znas i zasto….. Oprastam ti…jer te volim, volim tvoje oci….tvoje ruke…..tvoju dusu…… Zasto si dozvolio da moje oci toliko placu…….. Uvek se nasmejana setim onih slatkih dana….kada sam u tvojoj velikoj jakni isla gradom…..kada si me cekao na autobuskoj….svaki put……Tako je puno toga sto nas je vezivalo……….Znas i to…Gledas li slike po nekad..ti si ih slikao….. A sad ova noc tako boli…….Ali neka mili moj- proci ce i ona….opet te ne mrzim….. Nema te stvari koja bi mogla da baci u senu sve ono lepo što smo jedno drugome rekli, kroz šta smo prošli, što smo doživeli... Ne pogadja sreca koliko pogadja tuga......Bolis me po ko zna koji put..... Niko ne zna za moju tugu.....svi misle da si deo proslosti.....A ti znas da sam svoju bol uvek volela da cuvam u sebi.....»Postoje u nama neke stvari ne prevodive u reci.....» Svi mi imamo pravo na neke svoje tišine. Na neke svoje neisceljene rane, na neke svoje patnje i na neki svoj tihi i nemi mir... Valjda postoje neke stvari koje se ne pricaju........ Moja i tvoja nesreca je izgleda u tome sto smo rodjeni na pogresnim mestima..........nije vreme u pitanju.....bilo je pravo.....Nismo mogli da uticemo ...borili smo se sa daljinom..... Valjda je nekome sudjeno da bude tuzan.....Kazu Bog je jednako svima izvagao.....Malo tuge malo srece.....Ali ne znam......ja moj deo o sreci vec dugo cekam... Svako nekog ceka ...nekog....Nekog koga nema.... Eeee, zlato moje, cini mi se vecereas umrecu od secanja....... Ni sanjala nisam da tako mali i beznacajan u mom zivotu mozes da postanes,moj zivot, moje sve. Zar si mogao preko noci sve da zaboravis? Sumnjam…poznajem te dovoljno da ti u ocima vidim da me jos uvek volis. Mozda… znam da si u ovom trenutku daleko od mene, a tako jako osecam tvoje prisustvo pored sebe.... Plasim se te praznine koja lezi u mom srcu, a ona je nastala kada si ti otisao.....Plasim se zida koji sam podigla oko sebe......Ne zelim nikog da pustim blizu svog srca.......Ono vise nije ni moje.....mozda sam ga tebi dala.......a ti mi ga nisi vratio.....Ni ne treba mi...Lakse mi je bez njega.... Kazu da «ni jedna osoba ne zasluzuje tvoje suze, ona koja ih zasluzuje necete nikad rasplakati.»....A ja ti ih i ove noci poklanjam.....Nadam se po poslednji put........ Nocas te pustam.....pustam od sebe........budi srecan.. ...Budi ljubav necija.... ...I saljem ti poslednji poljubac... ..za svaki novi dan.. ..pored nje........ Tvoja........L*
citajuci sve ove pricice rijesih i da ja vama ispricam jednu malu pricicu.davno je to bilo ja sam tada bila jos uvijek dijete sa svojih nekih mozda 15 godina.tamo na toj planini gdje sam ja provodila svako svoje leto odlazevsi babi i dedi u posjeti upoznala sam i tu porodicu.nase prve komsije.decenijama su nasi odrastali zajedno druzeci se i medjusobno gajeci divno prijateljstvo.upoznala sam njega koji je takodje dolazio u posjetu kod njegovih.on je tada imao skoro 18 godina.svidjala sam mu se svako to ljeto ali ja nikada nisam bila zainteresovana za njega.ne znam ni sama zasto.mozda je to tako bilo sudjeno.znala sam da divan momak, vrijedan. pazljiv veoma zreo tada za svoje godine.vrijeme je prolazilo ja sam manje i isla vise leti na planini jer sam pocela da radim po zavrsetku srednje skole i imala sam rijetko kada slobodan dan tako da nisam i ni imala prilike da idem tamo vise.nakon par godina ja cujem da je on posao za ameriku.bilo mi je drago za njega ali mije bilo nekako zao sto nikada nije bilo medju nama nesto vise od drugarstva i koliko se on trudio.kasnije kada sam ja sve vise i vise spoznavala muski svijet i uvidjela da su svi kreteni i niko nema osjecaja ni za koga sve se svodi na nekom interesu sto jeste krevet uvijek bi se sjetila njega jer sam znala da in nije bio takav, jednostavno sam znala da je on drugaciji.da on zna da cijeni zenu da ta koja bude jednog dana pred njega bice najsrecnija zena na svijetu.posle toga je proslo par godina ja sam srela moga sadasnjega supruga i udala se.on je bio iz amerike.upoznali smo se preko njegovih jer je njegova sestra zivjela blizu mene i tako je to sve pocelo.nevjerovatno ali istinito.nakon mjesec dana dosla sam u americi.moj suprug je divna osoba,covek koji mije u zivotu pruzio sve od ljubavi pa svega drugog.do sada smo u braku skoro 6 godina imamo sina i cerku i skroman zivot.slazemo se super imamo razimijevanja jedno prema drugome.da li slutite sta se d esava sada u prici.prije oko 3 sedmice ja sam njega srela ovdje.onog decka o kome sam vam pomenula na pocetku price i koji je dosao ovamo oko 3 godine prije mene.sreli smo se jer njegova mama je htela mene da vidi jer je znala da sam ja ovdje i posto je ona imala sansu da dodje kod sina u posjeti htjela je da posjeti i mene.on zivi u drugu drzavu.velika je razdaljina izmedju nas.dosao je sa njegovom majkom kod meen kuci.ja nisam mogla da vjerujem svojim ocima da je to on.sve mi je bilo ludo i nevjerovatno.posle svih tih godina ja bas njega da sretnem i gdje bas ovdje.i dalje je bio sladak kao i uvijek.sad jos vise zreo,zavrsio skolu i ima svoj normalan zivot.on je bio sokiran isto koliko i ja.toga dana su bili u posleti oko sat vremena jer su zurili morai su da idu u posjeti kod nekih rodjaka jer se u mome gradu nisu zadrzavaali vise od par dana.on mije poslao poruku i pitao da li mozemo da se cujemo.kako da kazem ne.od toga dana je proslo oko 3 nedelje.cujemo se telefonom i posaljemo jedno drugom poruke i ne mogu da vam kazem kako se osjecam kada pricam sa njim i ista je stvar sa njim.on kaze da sad kjada me je sreo opet nakon svih ovih godina nema sanse da ce da dozvoli da ne ostvari svoj san.on je svjestan da ja imam svoj zivot i da svako ide svojim putem.ja sama to znam i nikada ne bih svoj brak rizikovala ni po koju cijenu.izmedju nas je velika daljina on namjerava da dolje u moj grad opet.mozda za nekih par mjeseci mozda i prije sve zavisi od mene.sta da radim dali da pratim svoje srce i poklonim mu jedan sysret o kojem sad dugo mastala a nikad se nije ostvario.ne mogu da vjerujem da mi se ovo desava.jednostavno je tesko ignorisati.postali smo toliko bliski pricamo bas o svemu i osjecam da nesto dugujemo jedno drugom i ja znam sta je to.dajte svaki moguci komentar.hvala vam sto ste imali strpljenja za ovaj mali tekst. pozdrav od nekoga ko bi najradije hteo da ostane anoniman. ma i vi bi ste
... Tama.Noæ hladna.Tiha i tako dosadna.Jer ko zna gde si sada?!A ja ljubavi bez tebe veèno sama. Izmeðu nas je veliki zid koji je visok do neba i zvezda. I nemoguæe je preskoèiti ga i doæi do tebe. A srce strepi i vene. A nema te da ga utešiš, spasiš od tuge i patnje èeste. A najveæu bol doživljavam baš kada je tama i noæ hladna, baš kao i sada. Kada sam usamljena i sama. A povratka nema jer vreme svakim danom izmièe udaljava tebe od mene.Ali u srcu æeš ostati dok god je tama, noæ hladna a ja æu ljubavi bez tebe veèno biti sama ...
Hvala ti što si mi srušio snove, što si mi zadavao udarce nove, što mi je srce jecalo od plaèa, ali ja sam sve to podnela i postala jaèa. Ali kad odluèiš da se vratiš, uživaæu gledajuæi te kako patiš, moliæeš me da te ne teram od sebe, a ja æu ti samo reæi: “ Sreæo, pa to sam nauèila od tebe?!"
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ne trajemo vise... Ti i ja, Mi... Traju neki drugi, Neki oni. Trajete i vi, Ti, Sa njom... I sve oko mene traje... I svi traju, Onako, U paru. Hocu li i ja Trajati, Sama I Ovako,besparna?
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
pisma su odavno izasla iz mode... niti ih oni sto ih pisu, pisu sa sigurnoscu...niti ih oni kome su namenjena shvataju ozbiljno. zasto ih onda pisati? pisati u prazno....stavljati pecat na tugu, na obicno trenutno neraspolozenje, bol, neuzvracenu ljubav....radost je postala retkost....sto pre shvatis to bolje po tebe, jer..covek je navikao coveka da gubi
sto pre shvatis to bolje po tebe, jer..covek je navikao coveka da gubi
ako te neko voli vise od sebe onda je potpuno neshvatljivo kako ta osoba moze otici dalje, kako moze sebe ubediti da to cini u interesu nase ljubavi i nikad mi nece biti kako moze neko biti toliko sebican. to je izdaja i to izdaja voljene osobe i izdaja sebe, samih... nerazuman glup korak savremenog zivota... gazenje smisla Romea i Julije u blato... to je kao izbaciti nesto najvrednije u zivotu na djubre... ne mogu razumeti, ne mogu se navici, ne mogu shvatiti, ne mogu obraditi u sebi i ne mogu rpeci preko toga... koliko samo napravljene stete za tako kratko vreme i sa toliko besmisla... to ni Klint ne bi shvatio!
Ne mari za slova, ona nisu lijepa, Tesko je da mislim na tebe i pisem. Misli tu u glavi – da li me dragi Ceka kraj ognjista i tuzno uzdise.
Voljla bih ovo pismo da ukrasim... Da nacrtam ptice i od pjesme zvuke. Ali moje srce u satima kasnim Prejako udara, i tresu se ruke...
I strah sto u dusi polako se krije, Ne znam da li mogu sve to da podnesem... Da li mi se dragi kao ljeto smije, Ili lije suze kao zuta jesen...
Moze li da spava u ponocne sate Ili oci drzi sirom otvorene? Da li gleda sat dok kazaljke se klate I udarom zvona ocekuje mene?
A ja... O sebi necu da govorim sada, Jer ne zelim da znas ono sto osjecam. Nasa ljubav... Ona je jos uvijek mlada I trazi od mene da sam uvijek srecna.
Ali ja sam srecna samo pored tebe, I ne muci me to sto zajedno nismo, Znaj da moje srce sad polako vene... Uvenuce sasvim kada sklopim pismo...
A ti mi pisi, pisi dugo i opsirno. Dok citam tvoje pismo kao da si blizu... I jos samo molim, stavi mi u pismo, Na lancicu poljubac i suze u nizu.
ako te neko voli vise od sebe onda je potpuno neshvatljivo kako ta osoba moze otici dalje, kako moze sebe ubediti da to cini u interesu nase ljubavi i nikad mi nece biti kako moze neko biti toliko sebican.
