Balasevic........

Forum
Forum :: Søk i forum :: Forum Opsjoner :: Forumets Topp

2. Zabava, kultura, umetnost > Muzika, koncerti > Balasevic........

Sider : Forrige 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 9 . . . 13 Neste
Neuhvatljiva	#1
Posteringer: 236 12. Jun 2005. 14:26:56	Balasevic........ ".....Mogla si mi bas i reci neke reci nagle... Oci su mi, znas , pune one iste magle... ...Sad u meni tuga koren pusta...." "Lomis mi srce ko bagremov prut, onako usput... Al ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove...... Znam, mozda se varam? Al’ sto da se staram o tom?....." "...Cujes tisinu, taj zvuk? Prolazi vreme..... Zuji i preti kroz noc, Drhti kako kobra..... Nemoj da nacinjes sad neke ozbiljne teme.... Dodji i skupi se tu i budi dobra............." ....Ponekad tragam i ja za zlatnim runom... Mozda cu sanjati dim, vatru, celik? Al’ nisi ti kriva za to, mna volim te puno..... Ajde, sad daj mi pred san jedan poljubac veliki......"............

Marijeta	#72
Posteringer: 285 14. Feb 2008. 19:03:52	Na Bogojavljensku Noc... Olba se dotace, lome se pogace, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokace U prednjoj sobi mog bace... Cudo je navike moc... Kao pod zastavom, drustvo se sastalo, pod istom ikonom za dugim svapskim astalom Sto pamti svadbe i dace... Uglavnom gostujem kod kuce, al moju narav pamte tu... Brbljaju svasta pred svanuce... Al cak ni pripiti, ni da pomenu nju... Na Bogojavljensku Noc... Pobozne pesmice, svece i kresnice, i uvek metu odvec onih glupih grozdjica u cesnice... Al to je tako, i amin... Strasna je proslosti moc... Prate me duhovi, ko gladni vukovi... A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi... Jos jutros gurnut u kamin... Ruza je pupila na mrazu... I, sto bi rekao moj kum: vuce te djavo na tu stazu, A ispred sebe imas dobri stari izlizani drum... Nikad ne pricaju o njoj... A ja se ne raspitkivam... Ukrstim politru i noc... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam... Vec me i Dunav pretice... Moja me senka spotice... Al nista mi se ne tice... I malo sta me pomera i dotice... Sem, katkad, Nje... Na Bogojavljensku Noc... Vasar starudija... Banda sa studija... Profesor ruskog, Sveros, Doktor, Paor i Opstinski Sudija... I svi smo na "Pomo’z Boze"... Silna je ljubavi moc... U jutra besana jos dodje nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama... Al to je sve sto mi moze... ----------------- "Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."

Neuhvatljiva	#73
Posteringer: 436 24. Feb 2008. 09:39:21	"Preslušao sam «sekretaricu», tri zadnje poruke bile su bez reèi, no, neke glasove i ne moram èuti da bi ih prepoznao... Laku noæ, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisliš da te neæu otkriti po naèinu na koji zadržavaš dah? Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si perce na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatièe nadomak obala Biševa... Ja sam inaèe sasvim OK, ako si to htela da saznaš!?..." Djordje Balasevic, "Jedan od onih zivota" ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#74
Posteringer: 436 24. Feb 2008. 09:42:27	No, bilo kako bilo, Ona je suvlasnik moje sudbine... Kupivši me za par osmeha na pijaci Robova Pomirenosti povela me je u svoju osamljenu palatu obraslu bršljanima mašte, dobro znajuæi da æu i ako me oslobodi nositi njen žig, da æu se ubuduæe i raðati s njim, kao s neobiènim mladežom na mišici... Rešila je ovaj rebus od mog života prosto, poput kafanske zagonetke sa šibicama u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promeniš smisao svega, i onako u prolazu, kao da traži prašinu na polici vitrine , izdrobila je pod pristima deliæ natrule cirkuske mreže nad kojom sam tako nepromišljeno hodao po žici, i istog tog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, i pod kakvim sam bezdanom, i kakav to bezdan nosim u sebi... "Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mesto." __________________ ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

Neuhvatljiva	#75
Posteringer: 436 24. Feb 2008. 09:46:56	"Svanuo je, dakle, konaèno i jedan dan koji bi se mogao fotografisati bez blica... Na nebu se ukazalo izlizano mesto kroz koje je sunce viruckalo kao koleno iz ofucanih farmerica, cipele su trèkarale ispred mene kao koker napokon izveden u šetnju, i prolazeæi kraj automobila uvreðeno sam okrenuo glavu od tog samouverenog posesivca koji me danima odvaja od društva... Ne, pokretna mišolovko, danas me neæeš uloviti... Danas æu, bogme, nekoga i sresti... Možda veæ iza ugla naletim na jednu buckastu... Zbunjenu... Sa dioptrijom... Na jednu koja klima... Trepæe kao gejša... Èeka da joj pridržiš kaput... Da... Možda mi se veæ na prvom pešaèkom prelazu zacrveni jedna Obièna... Stidljiva... Krotka... Jedna sa tašnom punom namirisanih stvarèica... Koja sve poveruje... Kao lenger ostaje tamo gde je spustiš... I koja ne može ni da se preruši u Anamariu... Nikako... Ni za najluði maskembal..." Djordje Balasevic - "Jedan od onih zivota" ----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...

loveisintheair	#76
Posteringer: 2104 27. Feb 2008. 01:19:18	Djordje Balaševiæ - Slabo divanim hrvatski Slabo divanim hrvatski, dve tri rijeci, a i to s’ greskom. Tecno govorim rukama i perfektno se sluzim smeskom. Ali hrvatski ne umem, daj, nauci me, kruha ti! Nisam mog’o da pomislim da c’e se stvar zakuhaati. Tvoje oci mastiljave, crne zrele visnje spanske, tvoje usne sladunjave, kao rizling od berbe lanske, suva trava sva suskava, kao sipon na nevesti, ali dzabe pripovedam kada ne umem prevesti. Ma, ’di ces naci boljeg momka za te pare? Ne budi smesna draga ti, mozes do veka tragati, al’ neces naci nikog, tako mi gitare, ko ce te vise voleti i ko ce lepse lagati. Slabo poznajem Varazdin, ali stignem do tvoje kuce. Tiho zazveckam sibicom, sve se ponadam: mozda cuces. Ali pendzeri miruju, a te firange cipkane samo vatru potpiruju tvojom rukicom pipkane. Ma ’di ces naci boljeg momka za te novce? Da ste mi sretni on i ti, ja cu se o’ma’ skloniti, al’ me na svilen gajtan vezi kao zvonce i samo cimni kad pozelis - ja cu ti zazvoniti. Slabo divanim hrvatski, dve tri rijeci, a i to mani. Ucio sam iz citanke, al’ sam ost’o na osmoj strani. Babe su me zacarale perom iz krila selice, ali ti ces me resiti moja medena ’celice. Sad treba prevesti ovo Mjesec se sakrio iza oblaka , zasad znam, samo dvije zvijezde su na nebu, kao tvoje oci, kao biser rose... na cvijetu sto se zove kako se zove djurdjevak na hrvatskom ? Djuuurdjevak ? Onda dobro, onda to. ----------------- You gotta be rich to get this bitch

AuRoRa1981	#77
Posteringer: 5 05. Mar 2008. 21:29:17	ostaje mi to sto se volimo moj drug iz detinjstva zivi sretno na selu ko u ruskom romanu,tacno tako,ima zenu i sina ima podrum pun vina i sve mu je ravno u poslednje vreme ja ga vidjam sve redje samo onda uglavnom kad nesto slavi,on se ne ljuti zbog tog’ pruzi ruku i kaze nisi bio odavno,i secamo se dana kad smo jos bili divlji ko jeleni hitri i sto smo blizi istini i tuzi to smo blizi sledecoj litri.pitam ga dal’ zna da si otisla,da si otisla,ma nije strasno kaze on,imala je drugog to znas,pitam ga dal’ zna da se volimo,da se jos volimo,ma bas si smesan kaze on ponekad si klinac bas.ostaje mi to sto se volimo,sto se volimo dal’ zbog vina kaze on al’ ovo smesno postaje...

Desire_first	#78
Posteringer: 287 19. Mar 2008. 23:04:49	Lepa Protina kci Jos sam bio sasvim mlad (neke barske tice sam lovio tad), Kad je dosla da se kupa Lepa protina kci... Nije znala gde sam ja, da je gledam, krisom, kroz trsku i sas, Preko reke noc je pala Kao plast... Mesec tinja nad vrbakom, Srebri nebo zvezda roj... I kapi vode, kao biseri, Koji blistaju svuda po njoj... O, srce ludo, ludi sni... (Vec se moji drugovi momcili svi), Ja sam hteo samo jednu- Lepu protinu kci... Cudnom pesmom zvoni drum... Te su zime svatovi dosli po nju, Izdaleka, neki svet Za mene tudj... Bas sam prosao sokakom, Padao je prvi sneg... I jos ponekad zazvone praporci, Stoje odnose...Ko zna gde? Da se zenim Imam kad. (Ja sam, eto, ostao momak do sad), Nikad vise nisam sreo Lepu protinu kci... Jedan zivot, miran, tih... Nekad bacim kartu il* napisem stih... Stvari teku, ja se drzim Izvan njih... I ljubim dobre, ljubim lake, Neke prave, a neke ne. I sve su vile, sve su kraljice... I sve su nevazne naspram nje...

Millan	#79
Posteringer: 33 23. Mar 2008. 15:46:16	O G NJ E N A Mesec je mlad zaljuljao grad Na lahoru mrak prosušio lak Po baštama su prve Noæne Frajle nikle Veèeras dodaj malo kremena u štikle I odigraj cool... Potpuno cool Obrati pažnju na bas... U ritmu je spas I kad naðeš svoj gruv i na kiši si suv Naèini svaki korak ovom istom strašæu I pregaziæeš more na tom hodoèašæu Ako ostaneš cool... Sasvim cool Sve ima svoje... I vatra i led U kap se spoje... I èemer i med Sve ima svoje... Vrlina i greh Tuge postoje da bi prizvale smeh Malecka... Ponoæ zvecka A tvoja bajka i dalje sja Malecka... Suza pecka Al’ šta bi s gunðalom ko ja? Ti samo odigraj cool Noæ je ko neki druid smuækala fluid I vazduh sladunja k’o mošorinska dunja U tebi noæas uzbuðeno srndaæ dršæe Nemir èerge koja stigne na raskršæe Odradi to cool... Strogo cool Sve ima svoje... Kad mrzne i vri Kad menja boje... Kad vene i zri Sve ima svoje... Poèetak i kraj Tame postoje da bi prizvale sjaj

Millan	#80
Posteringer: 33 23. Mar 2008. 15:47:38	LJ U D M I L A Spalio je juli seno A Tisa nezapamæeno opala I otkrila sprud kraj šlepa Ko stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio laðar Polu Rumun, polu Maðar, besni ker Prema meni nikad zao Nekako je znao da mu volim kæer Bodom sitnim kao prezla Moje ime je izvezla stidljivo, Plavim koncem na gaæice i pod karner spavaæice Jedva vidljivo Skrila èamac mlada trska Koju možeš sa dva prsta poviti Molila se Bogu Suše Da što duže ne da im otploviti Tu noæ je Tisa nadošla A na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenèiæ I u kosi venèiæ od ivanjskog cveæa Pa ipak, nije nesreæa što me se ona ne seæa Ma kakvi, nesreæa je što se ja nje seæam Nastavila voda rasti Nije htela naglas kasti, a znala je Drugo jutro sve po starom Al’ nikad da slaðe garov zalaje Zaklela me da je èekam Da æe me se cela veka seæati Na promaji žar malakše... Ima l’ ista lakše neg’ obeæati? Noæ kad je Tisa nadošla... Na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenèiæ I u kosi venèiæ od ivanjskog cveæa Nije nesreæa što me se ona ne seæa Ma kakvi, nesreæa je što se ja nje seæam

Millan	#81
Posteringer: 33 23. Mar 2008. 15:48:25	B R A N I S L A V A U prvi suton jesen je napala na kej Park se šepurio u žutom k’o stari ušminkani gej Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kroèila Titrava, poput sveæe slavske... Senka sa njenim oèima Bila je cvetak... No, to je juèerašnja vest Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest Naš grad je bio njen lièni atelje Veliki film se snimao Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao Za druge je smišljala slatke kolekcije... Više ukrase... u bojama nežnim i toplim Za sebe žaketiæe od nekih grubih štofova Nisu vredele lekcije... Navukla se... na pilule i Dženis Džoplin I prve paketiæe od onih Propalih Grofova A prièu je moju slušala skeptièno Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetièno Banalne strasi... Ljubav, ljubomora, èežnja i bol i tom slièno Užas... Patetièno U prvi suton odjednom je zahladilo Davno sam nuèuo da je "na žutom"... Nije me iznenadilo Do gala revije smo, eto, napokon stigli... Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila Na koncu prièa vodi igli... E, lutko... Super si model sašila Ja sam pred život istupio naježen... I razdrljen K’o pred streljaèki vod u zoru I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje Al’ sa sudbom se natežem... Onako zagrljen K’o dve pijane lude na šoru Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je... Prièaj mi malo o patetici Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici? Prièaj mi malo... Ili nemoj?

Millan	#82
Posteringer: 33 23. Mar 2008. 15:49:30	J U L I J A Tamburu mi prod’o Cigan Slatkoreèiv i prefrigan Èukununuk prosjaka i begova Omakne se prst na struni Nesretna me pesma zbuni Ne znam dal’ je moja ili njegova? Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za èim bi žalio Proklet da je obešenjak... Tugu mi je s tamburom uvalio... Darov’o mi knjigu rabin Ubojitu k’o karabin Ako umeš laž od laži probrati Al’ veæ odavno ne znam više dal’ je èitam il’ je pišem, Ja zaustim a mudrac se obrati? U mastiku suza kane Muti èašu... Pa i dane zamuti Ja sam sebe manji komad... Veæi deo èini Nomad A taj èudak nešto bunca... Njemu nikad dosta sunca Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom Prolaze nebom ždralovi... I ova duša I noæas ore tamo gore... Za tim plugom Ukrao mi ljubav lopov Sin doktorov unuk popov Odveo je u Zemlju Bez Snegova U snove mi bosa bane... Pripretim joj da zastane Dal’ je u snu moja ili njegova? I tako... Krckam dane k’o orase Sta zagorèi ne mora se zagristi Sejem svet kroz sitno sito... Tražim nešto naroèito Pokajnika i begunca... Nekog s one strane sunca Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom Prolaze nebom ždralovi... I ova duša I noæas ore tamo gore... Za tim plugom

Millan	#83
Posteringer: 33 23. Mar 2008. 15:50:11	A N I T A Dal’ se bar ponekad seti? Plašim se da ne... Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise... Zavejani grad... Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost Verešmarti, Citadela, i Lanèani most Zavejani Trg Heroja... Gde poželeh da je moja, I da uvek bude kao tad. Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k’o nijedna pre. Pogledom sam posle dugo pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre Sve izgleda izdaleka drukèije. Srce malo jaèe bije kad se setim nje A Listove rapsodije bude stare sne. Eh, da mi znati gde je, Dal’ se seti kada veje, Il’ u inat drugog ljubi tad? Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k’o nijedna pre

Millan	#84
Posteringer: 33 23. Mar 2008. 15:51:36	N E V E N A Sale Nað je umro u snu... Dan se taman zasiveo... I ne znam šta je sumnjivo tu... Jer u snu je i živeo... Kažu da je slutio kraj... Tobož, nije navio sat... Pa sad, znao je da gubi taj rat... Neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja Sveštenik je gunðao psalm... Ko za kaznu nauèen stih... Pred kapelom nobles i šljam... Iz istog puka Poraženih... Sreæom, nije imao šta... Pošto ne bi imao kom... Arèio je život po svom... Testament? Tek skica na kutijici šibica Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam I ako još išta ima da se oprosti i to ti noæas opraštam Huèi okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice Al’ to se leèi s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice Sale Nað je umro u snu... Slutim da je snivao Srem? Onaj bunar studen pri dnu... I šarom loze zasenèen trem... Slutim da je snivao Nju... Èije ime sam gospod zna? I da se u jeèmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo? Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam I ako još išta ima da se oprosti i to ti noæas opraštam Huèi okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice Al’ to se leèi s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

Millan	#85
Posteringer: 33 23. Mar 2008. 15:52:25	E L E O N O R A Na bogojavljensku noæ... Peku se kesteni, lome se pogaèe, a venac smokava i praporci se pokaèe U prednjoj sobi moga baæe... To je veæ navike moæ Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom, Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daæe Redak sam gost u starom kraju... Al’ znam šta misle, i u snu I oni mene kanda znaju... Jer èak ni pripiti ni da mi pomenu nju Èudna je zverèica strast... Od one ljubavi, zbog glupe svaðice... U buri æutanja potonule su laðice I minus na kraju salda? Dal’ grom odabira hrast? Ili se to pak hrsat munjama nametne? Za to baš nemam reèi bog zna kako pametne... To je ta sudbina, valjda? Bila je moja zlatna šansa... A tek sam naèeo svoj krug Moj mali Sanèo Pansa... Moja ljubavnica... Saborac... I moj najbolji drug... Oni ne prièaju o njoj... A ja se ne raspitkivam Ukrstim politru i noæ... I tu i tamo na taj krst se prikivam Veæ me i Dunav pretièe... Moja me senka spotièe Al’ ništa mi se ne tièe... I malo šta me pomera i dotièe Sem, možda, nje? Kad ðavo precepi špil... Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum, I nešto nisu ove "london štanglice" Ko kadgod, u doba slavna? Pogrešno uklopljen stil... Kinesko posuðe, salvete heklane, Model iz izloga a cipele od preklane No, rizling sve to poravna Veæ me Dunav pretièe... Veæ me senka spotièe Ništa me se ne tièe... Ništa me se ne dotièe

Sider : Forrige 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 9 . . . 13 Neste

Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.