Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 koliko pravih ljubavi imamo u zivotu ?
@Love , svesna si da nije u pitanju brojka, veæ *VEZA* u kojoj kolièina emocija i svih elemenata za kvalitetan i nama željeni nivo veze, kao i tvoja ostvarenost u drugoj osobi su primarni i evidentni... Ovo-ako sam dobro razumela definiciju "prave" ljubavi.....
@jedna zašto tiužne? jer ih takve pamtimo?nismo umeli da ih konzumiramo ili prepoznamo pogrešnu osobu za nas?...ne treba žaliti nikada...sve ima svoj "rok upotrebe"...svaki dan je nov i pun izazova...
----------------- Zaviri u svoje srce, mozda te iznenadi lepota
’Potrose’ se emocije... sumnjicavost raste prema svakoj sledecoj... oprezniji smo da opet ne dozivimo promasaj.
Kako potrose se emocije? ... Akumuliranje je redovno a i dopunskih izvora "napajanja" onoliko... Svaki susret je nesto posebno...sto moze da izrodi vezom ukoliko se mi mnogo ne bacakamo egom i neurozama.. Ukoliko ima vrednog"materijala" zanimanja i zelje,,ukoliko nismo ostarili prerano i zakljucali se u podrum uspomena...
----------------- Zaviri u svoje srce, mozda te iznenadi lepota
’’Bili smo kao dva leptira na jednom Božanstvenom cvetu, kao par labuda na blistavoj površini jezera, bili smo kao dva tela a jedna duša, jedno srce, jedno oseæanje. Bez nje, ja nisam bio celina,bez nje, ja nisam bio ja. U trenucima samoæe,ma koliko god da je ona kratko trajala,prosto sam se oseæao kao da je neko odneo jedan deo mog tela,moje biti,moje svesti,zrelosti,razuma,jedan deo mene. Bez nje sam bio slab poput najtanje staklene èaše,lomljiv poput tanane breze na užasnoj vetrometini i zbunjen kao zalutali putnik u nepoznatom gradu,u zemlji u kojoj se nije govorilo jezikom koji razumem. Samo sam sa njom bio celina,a u svakoj situaciji bez nje kao izgubljeni deèak u gomili nepoznatih ljudi,kao bolesnik za èiju bolest ne postoji lek. Bili smo jedan idealan par,par koji je privlaèio poglede,izmamljivao uzdahe,budio èeznju i žal u mnogim drugim koji to nisu bili.Bili smo ...,ali više nismo. Sada smo samo dve zalutale senke,dve požutele stranice nekog starog spomenara,dva ogromna tereta na leðima nekih drugih nedužnih osoba. Kažu ljudi da vreme leèi sve.Ne znam,možda su i u pravu,ali ko æe mi reæi koliko traje taj period isèekivanja da to vreme postane lek za sve one rane koje su ostale urezane u najdubljim delovima naših duša?Ko æe mi reæi kada prošlost postaje zaborav,kada uspomena prestaje da bude uspomena i da li ikada život može ponovo zaživeti onako nov,netaknut,... onakav kakav se samo jednom raða? Ne,u to me niko ne može ubediti i zato s punim pravom mogu reæi "Ne,nije istina da vreme leèi sve.To je samo jedna šarena laža,jer rane nanete gubitkom voljene osobe,gašenjem jedne Božanstvene ljubavi nikada ne postaju zaborav,a još manje zauvek bivaju zaceljene." Ne,više ne verujem izrekama.Sve izreke su laž,sve osim jedne,jedne koju je tako lako napisati,ali koja se ne da nikada izbrisati. "SAMO JEDNOM SE VOLI" onako istinski,svom dušom,svim srcem i svakim delom svoje biti.Sve druge ljubavi su samo bleda kopija one prave.