| Sider : Forrige 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 9 . . . 11 Neste |
|
JOANA021
|
#1
|
Posteringer: 1568
16. Jun 2011. 20:08:13
|
Ostavimo poruku staroj/bivsoj ljubavi....
Nije bitno hoce li on/ona procitati, nekada osetimo potrebu izbaciti iz sebe ona osecanja koja ne mozemo reci njemu/njoj...
Ne znam za vas , ali ja imam potrebu 
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
Evergrin
|
#72
|
Posteringer: 1694
07. Jan 2012. 23:43:43
|
Fak Ju Li
to je kineski 
-----------------
pa kliknite na Evergrin
|
|
|
MELEK
|
#73
|
Posteringer: 653
12. Jan 2012. 22:56:29
|
Sve mi u zivotu nakon tebe naopako ide.......
...........i to sam i zasluzila. Vala i ti si ranjavao, i boje kasnije, niste uopste stedeli a ovo kasnije kroz zivot, ljudi situacije i dogadjaji, kao da sam umrla i otisla u pakao. Gde si sada, gde si....da vidiš šta mi se dogadja, da me zastitiš. Ne volim te, ne volim... šta uradi to.... Šta uradi to, tada....Sve naprosto ide naopako. I samo na gore. E, tako mi i treba. Plaèem.
|
|
|
lion_heart
|
#74
|
Posteringer: 730
12. Jan 2012. 23:12:06
|
zamislio sam da ce biti mnogo lepse, ali...
zivot je to...
valjda!
-----------------
U ljubavi nema ponosa, samo dostojanstva! 
|
|
|
MELEK
|
#75
|
Posteringer: 653
13. Jan 2012. 00:54:11
|
Ti si me u zivotu najbolje znao...
...i kada su me saletale ružne stvari, najradije bih im tebe dovukla za rukav, da tim nekima tada kazes ko sam ja.Ko sam bila tada ja.Neko fascinantna.Da ih zauzavis tada u istome cime i ti ranjavao si.Nisam uspela nakon tebe da zavolim.Mnogo puta sam se setila bila svega.I da je to nauk sada.Koji ce kad proci, pitam se?Ili da bilo kog buduces uputim na tvoju adresu da im das kratko uputstvo za moje rukovanje?I gazise.Mlatise.Kao i ti.Mislima.Kao da si ih sam ti slao da mi naplatis.Naucih nauk.Zasto i dalje saljes takve ljude, situacije, misli i dela?
|
|
|
MELEK
|
#76
|
Posteringer: 653
13. Jan 2012. 20:55:06
|
Pitam se ponekad...Da li ce ti ikad biti žao...Da li æe ti biti samo žao, kao žao...ili
....žao sto me na takav nacin tako prokleto bolelo, što me je tako boleo izdajnièki naèin damara sa iskukanim maèem, dok smejem se kao dete i èekam te a ti uputio osmeh krvnika, leden pogled, gde neèujem otkucaje jer nema nièega u tebi...I onda zapitam se, šta negde dugo muèiæe me...da li æe ti biti samo žao, kao žao...ili æe ti se ponekad omaknuti suza kada negde u prolazu èuješ ime moje u trajnom vlasništvu neke druge devojke i setiš se na koji si naèin bespoštedno ranjavao ? Uništavao? A ja sam se i nakon toga svega, opet osecala krivom, nisam uspela da se otresem toga. U pojednim momentiam sebi smesno, i ja znam da si ti znao, da ja sve to videcu. Da necu odoleti da ne vidim. I bio si u pravu, suvise si me dobro znao. Bilo je tako prejako, sa ove distance ne znam kako sam izdrzala. I negde sada ne mogu da verujem koliko sam se bila iskontrolisala da ne vratim istom merom. Sa ove disstance mi je potpuno jasno, koliko neodoljivo si bio blizak srcu mome od kašmira...da te zaštitim svesna od prvog trena, da æu ja nastradati mesto tebe i ti znajuci da nece imati kao da me uhvati. Mislim da ni ti nisi ocekivao, da si tek kasnije postao svestan toga, ali bilo je kasno...za mene da me uhvatis, za tebe, da shvatis da je sve bilo za tvoje dobro. Znala sam i videla sve ono sto ti zaslepljen besom, mrznjom i inatom nisi mogao. Tu sam ipak bila bolja od tebe a ti od mene u analiticnosti i preduzimljivosti. Belo i crno. Jing i jang. Dan i noc. Volela bih da su moje reci bile prenete, negde verujem i volela bih da jesu...da sve moje procitano je...kada se ohladila usijana glavica. Cisto da shvatis koliko prejako bilo mi je. Ali, ja nikada zazalila nisam. U dubini duse, nikada nisam sto sam to uradila, odnosno sta nisam, da ranjavam te. Mnogo je tesko bilo gledati to, ali i to savladala sam bila...kada ti pada suza ali znas da neko dobro je. Ali, ja bila nisam i ti to znas, jer sam znala, da je sve to samo privid, gluma...da glumis srecu, jer ja sam te znala najbolje. Da stavis osmeh, kao i ja, kada vristis iznutra samo da niko ne vidi a iznutra te ni pola nema. Nikoga nije bilo da ti kaze, iako verujem da preneto je, da od tada ne volim mnoge stvari, da en slusam neke stvari, da ne idem nekim starim ulicama i da nikada vise ne sedim na jednom klupi, sto nasom se zvala. Da prenese, da me je krivica izjedala, da bih dala sve tada, da sam mogla...da sam mogla popraviti sve. Da opet zastitila bih te , jer sam znala , sta sam znala...da toga bio vredan si. Da sam u besu znala da kazem, sta mi je to trebalo, da en volim te, da briga me i sve one glupe fraze koje kazemo kada ne zelimo da se vidi nas bol, ali ti poznajes me i znas da sam u dusi govorila drugacije, jer najbolje poznavao si me. I zato tako kratko trajalo je, ako je bilo stvoreno za vecnost? Da ti nastavis sa drugim ljudima, da ja nastavim sa drugim ljudima? Sta je trebalo da popravimo, uradimo, ili sta da nastavimo ili mozda da se iz nekog tamo vremena stavila tacka a u beskraju bese? I ponekad se setim neke interne sale, pa mi navrnu suze na oèi, i taj smeh sa kojom sam prihvatala salu, koju smo kao neku zvaku umeli u nedogled da razvlacimo i sve kao na istu foru a opet bezmalo razlicito, i onda da se smejemo satima i satima, dok tako nezno ljubis me u vratic i golicas...Da li ce ti ikad biti zao, sto nisi umeo da kazes to prokleto izvini i kazes lazem da ne volim te, i da li ce mi ikad biti jasno zasto vise nemam te?
|
|
|
MELEK
|
#77
|
Posteringer: 653
14. Jan 2012. 18:39:30
|
Dokle god dišem, ti neæeš biti sam...
I dokle god dišem, ti neæeš biti sam...ja dajem ti reè.Jer bio si nešto najbolje što mi se u životu dogodilo bilo.Taj period života, tako kratak, æe negde i u najtežim momentima davati nadu u bolje neko sutra, u sebe za izdržati.Taj osmeh kojim si me radovao, ja uvek pamtiæu...sve dosetke, šale.Reèi u žargonu, kojima smejali smo se.Momentu jednom gde tonem u tvojim oèima, gde sam videla svet.Zbog toga zauvek ne ostajes sam.Dokle god dišem.U nekom drugom obliku postojanja, jer nisam vise tvoja, ali taj period zivota je zavet buducnosti.Znam da ne bi verovao da znas, ali tako je.U godinama sto slede, bice jasno sve.Nekako verujem da uvek znacu kako si, da kad ti tesko bude kao nekada meni, da umeces potraziti me.Mozda da mi kazes izvini.Mozda da jos uvelik volis me.Mozda da ti kazem da mi beskrajno nedostajes.Da svi i dalje pitaju za tebe.Zbog toga sto si istinski video u meni ono što ja jesam.Dušom.Umom.Srcem.Što Zbog toga, dokle dišem, postojim..na ovom svetu, ti neæeš biti sam.
|
|
|
MELEK
|
#78
|
Posteringer: 653
15. Jan 2012. 04:55:06
|
Kako da vratim izgubljenom Suncu sjaj?
Nedostaje mi naše glupiranje.Zabava.Smeh.Još uvek mogu da "èujem" osmeh koji se prolamama iz tvoga grlenceta i silaze reèi a, ha, ha sa tih medeno punih usana a sve kada ja spomenem jednu reè na slovo m.Ne spavam, a trebalo bi.Maltene èitav svet spava...ja ne.Pitam se, da li ti negde netragom sada spavas, mirnim snom ušuškan u svojoj bezbrižnosti ili se vrpoljiš sada kao ja?Da li ti je osmeh na usnama ili tuga kao trag vremena kao najdublji ponor?Kao bezdan.Kao vir.Izjedalo me je.Znam da znas da jeste.Grickalo kao sto rdja "jede"gvozdje.Prokockan strah da se upustim u nepoznato daleko.Moj strah. Tvoja prokleta dominacija i cef sad ili odmah, kao da sutra ne postoji.Uplasih se.Hoæu li opet biti sretna, kao pre?Ne samo spolja, kao privid..vec kao unutrasnja sreca, onda dusevna..hoæu li, kazi mi?Sebe krivim, zelim da znas u dosta toga.Tebe sto nisi bio pametan za oboje.Dovoljno snazan.Kad ceo svet spava, ja "cujem" suze...i peku, kao sam djavo.Boli me.Jer ne mogu uciniti nista, a htela bih.Ide mi rodjendan.Poljubi me u snovima taj dan i pozeli mi da naucim ziveti kao da se nikad nismo voleli najvise na svetu.Izgubljen u nepovrat.
|
|
|
LejlaSunshine
|
#79
|
Posteringer: 893
15. Jan 2012. 13:43:56
|
Da je vredelo ne bi propalo, da je valjalo još bi trajalo 
-----------------
All we need is love...
|
|
|
MELEK
|
#80
|
Posteringer: 653
16. Jan 2012. 17:10:13
|
Niko...
...te nije voleo, kao što sam ja. Niko nikada ni nece. Cuvaj se. Cuvam te u sebi ja. Neka te èuva, i neka te ljubi Mesec, kada nisam mogla ja. Pamticu sve. Jer dokle god u meni bude svetla, sjaja, dokle šarene oke budu gledale ovaj svet...ti neces biti sam...jer niko nije te voleo, kao sto sam to umela ja.Niko nikada ni nece.
|
|
|
lion_heart
|
#81
|
Posteringer: 730
16. Jan 2012. 21:42:04
|
eh, da je bar knjiga zatvorena...
-----------------
U ljubavi nema ponosa, samo dostojanstva!
|
|
|
MELEK
|
#82
|
Posteringer: 653
17. Jan 2012. 02:54:41
|
Srce slomio i
dušu razboleo.
|
|
|
lion_heart
|
#83
|
Posteringer: 730
17. Jan 2012. 09:40:09
|
-----------------
U ljubavi nema ponosa, samo dostojanstva!
|
|
|
MELEK
|
#84
|
Posteringer: 653
17. Jan 2012. 16:03:29
|
A šta da mi kupe....
Pitaju me danas moji, šta da mi kupe za rodjendan...A pitam se, a šta da mi kupite, kada se to ne kupuje...Prvi rodjendan bez tebe. Ne volim taj dan više i ne radujem mu se kao nekada...Nabacim osmeh i kažem da volim ga, ali istina je da samo moji najbliži znaju koliko sam na taj dan bila tužna prošle godine...koliko æu biti i ove. Kao da se sve namerno skockalo u taj prokleti dan, kada sam dosla na ovaj svet, da me uvek podseca na svoju prokletu grešku, kojom izgubih te. Kako li æe ti biti na taj dan, kada osvane sada nedelja? Da li ces misliti kako je meni? Da li ces pozeleti da posaljes makar poruku, ili ces kao i ja na tvoj uzeti tri miliona puta telefon u ruke, i opet odustati na kraju...hoce li i moj proci kao sto i tvoj prosao je...Znam da ne mozes znati, nema ko da ti kaze...meni ce biti moj, kao i nekada tvoj, koji ti nisam mogla cestitati...i mnogo mi je tesko pao taj dan. Tvoj dan bez mene u njemu. Nikada tezi dan za pregurati, kako jedes tortu, kako si radostan i nasmejan i moje misli da u toj novoj godinici zivota imas sve sta pozelis, da si zdrav i dobro. verovao ili ne, ja imala sma odavno kupljen poklon za tebe, pre nego sve sto desilo se za nas, i to ostaje neispricana istina. New bi verovao, jesam. Toliko sma unapred mislila na sve. Iako te oèi nisu na taj dan videle, u milima si bio poljubljen, zelim da znas, da sam ti time cestitala dan , tvoj dan, dan kada su tvoje rucice pre toliko godina se vrpoljile i udahnuo prvi dah ovoga carobnoga sveta...Bilo mi je pretesko taj dan, provela sma ga u suzama. Prokleto tesko. Moj ce biti isti takav...hoces li ti pomisliti na mene, da li sam nasmejana ili ce i tebi gorak ukus misli biti kada se svega setis, kao sto cu ja sada opet? I pitaju me sta da mi kupe, znaš...neka mi kupe vreme unazad. Da ispravim sve. Da popravim.
|
|
|
lion_heart
|
#85
|
Posteringer: 730
17. Jan 2012. 16:30:43
|
daj rucicu, idemo opet!
-----------------
U ljubavi nema ponosa, samo dostojanstva!
|
|
| Sider : Forrige 1 . . . 3 4 5 [6] 7 8 9 . . . 11 Neste |
|
Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.
|
