Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 Ostrvo ljudskih oseæanja
Jednom davno beše jedno ostrvo gde su sva ljudska oseæanja živela zajedno: Bogatstvo, Dobra volja, Tuga, Mudrost,.... i svi ostali, ukljuèujuæi i ljubav. Jednog dana objave oseæanjima da ostrvo na kojem žive poèinje da tone zbog njihove nesloge i svi poèeše da pripremaju brodove za polazak, samo je Ljubav èekala poslednji trenutak. Kada je ostrvo došlo do momenta potapanja, Ljubav odluèi da traži pomoæ. Bogatstvo je prošlo pored ostrva u luksuznoj barci i ljubav povika: "Bogatstvo, možeš li da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu, imam puno zlata i srebra na barci pa nema mesta za tebe." Ljubav onda odluèi da zamoli Ponos koji je upravo prolazio na fantastiènom brodu: "Ponosu, molim te, da li možeš da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu ti pomoæi Ljubavi. Ovde je sve perfektno, mogla bi da upropastiš moju barku." Na kraju Ljubav zamoli Tugu koja je prolazila pored nje: "Tugo, molim te, dozvoli mi da poðem sa tobom!?!" "Oh Ljubavi, tako sam tužna da imam potrebu da budem sama." Proðe i Dobro raspoloženje pored Ljubavi, ali je bilo toliko zadovoljno da nije èulo njene povike. Iznenada jedan glas reèe: "Doði Ljubavi, povešæu te ja sa sobom!" Beše stara ta osoba koja se obratila Ljubavi! Kada su došli na kopno, starac se hitro udalji, a Ljubav, koja se konaèno osetila uvaženom i punom radosti, zaboravi da ga pita kako se zove. Ljubav shvati koliko mu puno duguje i zapita Mudrost: "Mudrosti, možeš li mi reæi ko mi je pomogao?" "Bilo je to Vreme." odgovori Mudrost. "Vreme!?!" zaèudi se Ljubav, "Zašto mi je Vreme pomoglo?" Mudrost, puna iskustva, odgovori: "Zato što Vreme može da shvati koliko je Ljubav važna u životu:"
Ljubav je jedini Perpetum Mobile! Moja ljubav prema vama, Vaša ljubav prema meni i Svih nas malih ljudi prema onima koji su nam bliski, jedina je energija koja nam uvek daje snagu, zahvaljujuæi kojoj možemo da prevaziðemo sami sebe i postignemo èak i nemoguæe.
Ovo je prièa o o Ljubavi, Mojoj, Vašoj, i Svakoga od nas..... Vreme æe vam sigurno pomoæi da je još bolje razumete..... Primite zato bez oklevanja, Ljubav na vašu barku.....
Znas da se samo srusim u krevet i zaspim...od prevelikog premora...znas da se ponekad tesko budim...ne secam se sna...ali ostane osecaj koji stvori onu tegobu u grudima i sprecava vazduh da te nesmetano dise.... ponekad se secam svega... ali nemam osecaj koji ostane da bridi na jeziku ili treperi u oku koje krmeljivo... pokusava da ugleda poznatu belinu plafona ne bi li se brze vratila u realni svet kontrolisanih obmana...znas da su zore... bas kao ova sada...blago vetrovite i sveze... zeljna sam ledenog vetra da me siba po licu ne bi li odganala svu vrelinu koja se danima upija u mene... gori me... przi... mozda je jos neka zora bila ovakva... ali ja sam sanjala i nisam je cula... nisam je osetila...znas da te sanjam... svesna da je samo tvoj obris zalutao u moju podsvest...drsko ti scepam konture i vodim te kroz polja pognutih suncokreta... trazim ti divljenje u oku zbog bistrog potoka koji zamutimo bosim nogama umornim od pesacenja kroz pustinje sopstvenih sustina... a onda polako... svaka moja emocija... daje ti lik... pretvara te u miris... daruje mi dodir... daruje mi osmeh... savrsen osmeh... za savrseni san...
Znas da ponekad boli i samo postojanje... postojim za druge... grabe me... komadaju... uzimaju delove koje ne mogu da kupe... a onda se jednostavno okrenu i sa osmehom odsetaju od mene... zadovoljni jer su dobili sta su zeleli... nije vazan nacin... takvi su ljudi... znam... nije vazan nacin.... cak ni motiv za mnoge stvari vise nije vazan... vazno je samo dobiti strast koja izaziva svojom nedostupnoscu...
A onda izadjem na terasu... zagledam se u nebo i pustim hladnocu da se igra po kozi...pokusavam da udahnem delic vazduha koji si izbaco iz sebe ne bih li te osetila... lecim samu sebe svakim udahom svezine jutra...osecam miris mojih cempresa koji se euforicno igraju u namenutom ritmu jutra... pustam misli da odlaze i dolaze... prihvatam istine i odbacujem lazi... zatvaram oci i pomislim...Boze...Da li On zna... koliko je jako tesko ziveti bez njega pored sebe...sa saznanjem da je tako blizu...Boze Da li On zna koliko ga Volim....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put preðe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajuæi, gledajuæi bez daha".
"To sto svaka ljubav u sebi nosi duboku tragicnost, nije razlog da se ne voli. Nasa ljubav treba da bude slobodna koliko god je moguce, da bismo u svakom trenutku mogli nekome da je poklonimo...Mi uvek precenjujemo objekat nase ljubavi i odatle poticu mnoge patnje."
kad se zatvore svi prozori...kad se ugase svetla i svaki zalogaj poprimi isti ukus...jednom kad me više ne bude na stazama na kojima hodaš...kad prestanem da se smejem...kad prodjem pored i ne osvrnem se...jednom kad se umorim od èekanja...kad se probudim iz snova...jednom æu faliti...ovakva iskrena i jednostavna...nekada posebna i strpljiva...nekada zaneta i naporna... Jednom æu faliti... Faliæeš i ti...ali æe proæi...kao što sve prolazi... "
----------------- U svetu ludih, biti nenormalan je kompliment!
Milijarde su godina potrebne da se vratimo u dubine strpljenja. Jer ogromna je starost tog svojevrsnog èuda koje se zove: nas dvoje. U tami prastare prošlosti, baš kao i sad, ovako, spusti mi polako glavu na neko bivše rame, i zagledaj se pažljivo u plave barice neba. Da se ti nisi rodila, neko bi morao biti voljen na ovom mestu. Da se ja nisam rodio, neko bi umesto mene bio tu da te voli. Drugi bi primili poruku i drugi bi produžili to što se zove beskrajno.
Neko vreme sam mislio da imam ogromnu moæ nad dušom veèernjih voda. Otkrio sam to sluèajno. Ništa ne èinim silom. Ništa ne èinim namerno. Ni nauèeno napamet. Niti umem da predviðam. Jer ja buduænost ne slutim. To ona mene nasluæuje kao daleko proricanje. Jednog je jutra voda postala u jezeru nestvarna, mekša od želatina. I ja sam, nadnesen nad nju, umesto moga lika video nešto èudno: lice jedne devojèice. Bio sam prvo uznemiren, pa zbunjen i smeten, pa uplašen, kad je ta slika poèela uporno da se ponavlja. Napustio sam jezero i zašao u brda. Ništa se nije izmenilo. Lik se i dalje javljao.
Ubrzo sam razumeo da nema smisla bežati. Ne prati ona mene, veæ ja idem za njom. Nadnesem li lice nad lokve, bunare ili potoke, veæ je èekala tamo. Danima sam se muèio da je noktima oljuštim sa površine talasa. I nije mi uspevalo. Onda sam pokušavao da je dotaknem usnama i na prevaru posrèem. I skoro sam se udavio. Skakao sam u nju. I gnjurao se uzalud. Pleo sam mreže od trave, vrše od grabovih mladica i zabacivao udice. Gaðao sam je kamenjem, a kamenje se vraæalo i tuklo me po licu. I ma koliko se trudio da je odatle izvadim, uvek bi na dlanu ostao njen izgužvani osmeh, mokar kao celofan, i curio mi kroz prste. A lik je u vodi bio i dalje jasan i netaknut. Uporno sebe varam kako se muèim i zlopatim da bih ostvario svet. Pa svet je odavno ostvaren i sve veæ postoji bez napora: i ostvarena stvarnost i ostvareno nestvarno. To ja sebe ostvarujem.
Nameštam se pred munjama, brižljivo, kao za slikanje. Kao da sam dokuèio èime poèinje èovek. Èime traje. I nestaje. I èime biva zaboravljen. I otresam sa sebe glinene naslage vekova, kao da sam optereæen gustom lepotom pamæenja. Pamæenje nije nikakvo bdenje nad ravnotežom. Pamæenje, to je presuda. Pamæenje je progonstvo. Ništa ne umem da tvdim, jer još ne umem da verujem. A kako mogu da verujem, kad ne umem da zamislim? Umeti nije iskustvo. Umeti, tek to je proroèanstvo.
Ne okusivši sna pet-šest narednih noæi, razmišljao sam šta nije u redu sa mojom samoæom. Razmišljao sam, u stvari, o znanju i verovanju. Jedno sam bio siguran: ne verovati ni u šta, to mora da je takoðe nekakva vrsta vere, zatucane i opake. Odluèio sam da poðem kanjonom velike reke gore do njenog izvora. Lik me je tamo vodio. Po drveæu sam poznao da polagano zalazim u prve dane maja. Ne znam da li bih ikada izdržao do vrha, da me oluje i poplave nisu okrenule ka severu. Zaobišavši zaravni, jednog dana u zoru spazih pod sobom izvor. Bio je sveèano miran, kao ogromno oko, tamno i svevideæe.
Spuštajuæi se stazom i preskaèuæi trupla stoletnih smreka i borova nagorelih od gromova, mislio sam o tome kako, dok lutam svetom, sve manje sebe poseæujem. I dok upoznajem zemlju, sve manje sebe znam. Zar, ako kapljicu vode uzaberem iz mora, još uvek nije to isto što je i bila: more? Zar, ako zrno svetlosti uzaberem sa zvezde, još uvek nije to isto što je i bilo: zvezda? Zar jedan poljubac, uzabran iz bezbroj poljubaca, još uvek nije to isto što je i bio: ljubav? Zar jedan zagrljaj, otrgnut iz bezbroj zagrljaja, još uvek nije to isto što je i bio: blizina?
Da li sam ikada rekao za neko pošteno drvo: evo visokog drveta? Nisam, jer pazim šta govorim. Ako je pravo drvo, nije visoko, veæ veliko, i kad je na dnu ambisa. Veliko ima dubinu, zato što raste iz sebe. Visoko mi je sumnjivo, zato što raste iz drugih. Da li sam ikada rekao: ovo je velika istina? Ne, jedino sam rekao: ovo je veliko pitanje. Da li sam ikada rekao: ovo je veliki život? Ne, jedino sam rekao: ovo je velika igra. Želeo sam, u stvari, da tu, gde izvire voda, proverim da li to zaista iz samog zemljinog èela izranja lik devojèice. Umesto slike i ponora, èekala me je ona. Živa. I vrlo stvarna. Da, to je velika igra. Sišao sam do izvora. Devojèica se prenula kao da vidi avet.
“Napokon ste se rodili“, reèe i pokaza rukom na moje lice u vodi. “Veæ danima vas tu nalazim.“
I ja sam stajao zbunjen. Ona je videla mene, ja sam video nju. Znaèi da se mi zajedno, na istom mestu stvaramo, iz mozga ove planine. Zemlja nas zajedno misli.
Nisam bio uobražen kao neki deèaci u petnaestoj godini i pošteno sam priznao da je to za mene teško i nerazumljivo.
Ona se nevešto osmehnu: “Pobrkali smo snove. Sad æemo se zameniti. Vi meni vratite mene, ja æu vam vratiti vas.“
Gledao sam taj izvor, pitom i neizbrisiv, kako se veèno podmlaðuje, jer slobodan je od vremena. I nisam znao šta æu. Ta voda se ponašala kao da ima razum. I da je živo biæe.
Seo sam kraj devojèice i uzeo je za ruku. Dugo smo tako æutali. Jer slutili smo oboje u svojoj neukosti da ovo ipak nije nikakav sluèajan susret. I da smo, ma kuda pošli, morali stiæi baš ovamo.
Da presvuèemo krljušti i poèupamo perje, skinemo s èela rogove, smrskamo oklop larve i izujemo kopita. Da odbacimo pluæa. Odreknemo se škrga. Da odseèemo pipke. Da prokljuvimo jaje.
Da otklonimo sve suvišno.
Popodne sam joj rekao: “Ne vidim bolji naèin da se ovo razjasni, nego da zaronimo i u vodi obuèemo svako sebe na sebe.“
Ona izvuèe ruku: “Strašno ste me umorili. Odjednom sam u sebi i zasiæena i željna. Ovo je nešto mekše i belje od svakog vajanja, pa ipak na duši ostavlja brazgotine i plikove. Šta vi znate o ljubavi?“
Govorila je glasom od kojeg bi se istopili kamenje i metal u teèan, umiljat vetar. Odmakoh se od nje. Gledao sam u šume što silaze u stadima, sa isplaženim lišæem, ožednele od jare. Ne znam da li sam drhtao od stida ili slutnje.
Stvarno, Å¡ta sam ja znao u petnaestoj o ljubavi?
Shvatih da je devojèica od mene oèekivala da nešto prvi uèinim.
I zbilja, sve sam probao. Pleo sam mreže od trave, lovio njen lik udicom, gnjurao u njega i srkao ga usnama. Ponavljao sam, u stvari, to što sam èinio danima. U sumrak, potpuno poražen, izbauljah na obalu.
Rekao sam devojèici: “Ne znam da li sam ja onaj tamo u vodi ili ovaj na obali. Gde sam, ako sam ovo, i gde, ako sam ono? Imam sve manje pameti da ovo, što nas muèi, prevodim i na govor. Jer i tu nisam naèisto: da li govorim s vama, ili sa preslikaèem?“
Ona mi priðe i rukama skupi mi vodu s tela. Prinosila ih je licu kao da njuši svetlost.
“Dogaðaju nam se“, rekla je, “nekakve vrste vida koje lièe na buðenje. Možda smo mi te svetiljke u oknu horizonta, koje smo sebi samima ostavili da plamte, da ne lutamo u tami ako se budemo vraæali ovom trenutku iz vremena?“
I ovako je rekla:
“Možda pogrešno èitamo ono što nepogrešivo i savršeno jasno zapisujemo disanjem? Ova sveèanost gibanja, što se u meni zbiva, lièi na raðanje himne. Sve što postoji okolo, poštuje taj èin stvaranja, povlaèi se na prstima i ostavlja me na miru. Dosad sam bila: nešto. Možda postajem: neko?
Ova voda što izvire nije krvotok zemlje, veæ zaista njen um. Moramo je nadmudriti.“
Šta mogu ja da kažem o toplom oku izvora, tako sablasno preèistom i tako glatko gordom? Mirisalo je na nešto devièansko i oporo. Na nedremanost i gipkost.
Tako se, valjda, odlivaju sve spore drevne misli i tamna mudrost dubine koja u sebi nosi nešto još dublje i davnije.
Poskidali smo odeæu i skoèili u vodu.
Vreme, za koje postoji izvesna nada da protièe, umirilo se i zgrušalo u pogašenim pliæacima. Ronili smo i tražili.
Sada nas je bilo èetvoro: dve mreže i dva tela. Njena je lovila mene, moja je lovila nju.
U prethodnim životima, što su mi se dogaðali poslednjih dana aprila i prve nedelje maja, u ogledalu vode upoznao sam lice njene detinje duše. Sad sam je dodirivao od tabana do kose i oseæao, glatko, kako po meni ostavlja svoj lelujavi rukopis.
Na drugom kraju izvora devojèica se grèila obavijena koprenom moje treperave nežnosti. Doplivao sam do nje, probio se kroz mrežu i naèinio telom kavez od zagrljaja.
Mreže su se zamrsile i pomešale niti. Umesto da nas ulove, mi smo ulovili njih. I motali smo u vodi moju dušu na njenu i njenu dušu na moju. I prvi put sam shvatio da je ovo, što èinimo, mnogo veæe od ljubavi.
Taj dan i noæ smo proživeli ošamuæeni od sebe. Hranili smo se školjkama, divljim voæem i disanjem. Nije se više dogaðalo da pobrkamo likove. Videli smo ih zajedno, zagrljene u vodi.
Drugoga dana, ujutro, sišavši da se umijem, primetio sam da naši obrazi tamo dole imaju bore na licu. Probudio sam devojèicu. Bila je zabrinuta. “Izgledaju mi“, reèe, “kao da ocvetavaju.“
Treæeg jutra su bili deset godina stariji.
“Šta je to?“ reèe devojèica. “Imam emajliran grè na iskrzaloj usni. Svi pokreti mi rðaju. Kosa mi je osedela. To vene obim mog prisustva.“
“Ogledaæemo se“, rekoh, “odsad u našim oèima. U njima ništa ne stari.“ Èetvrtog dana su nas odozdo gledali starci sa našim crtama lica i našim detinjim osmehom. Devojèica je plakala. Odveo sam je stazom sat hoda prema vrhu. Tu smo proveli noæ, jer izvor je mirisao na tišinu i smrt. Pokušah da je utešim, a i sebe sam tešio. “Zar nije predivno“, rekoh, “što se to, tamo dole, dogaða mimo nas? Mrzovolje i bolesti. Svaðe. Brige. Ljubomora. Za samo èetiri dana proživeli smo nešto za šta je drugima potreban izgužvan ljudski vek.“ Od roðenja do smrti živimo mnoga vremena, koja neko neupuæen èita kao trenutke. Mi smo od trenutka stvorili svetlosne godine.
Verovatno sam rekao: “Prošli smo pored prolaznog iz predostrožne blizine, nezaèuðeni nièim, nedotaknuti strahom, dosadom, tugom i venjenjem.“ Ona skloni sa èela kao pramièak kose malu nevidljivu misao i reèe: “Siðimo tamo.“ Sišli smo petog jutra i nadneli se nad izvor. “Utonuli smo u nebo“, reèe devojèica šapatom. “Obuæi æu se u belo. Tako æu biti èistija. Izgleda da smo umrli.“ Pokušah da se osmehnem, ali nije mi uspelo. Govorio sam zgužvano: “Ne, to su oni umrli. Mi i dalje postojimo.“ Njen glas je bio zagasit: “Odluèila sam da prestanem da se smejem i plaèem. Izgleda da je smrt besmrtna. Vama to ništa ne znaèi, jer ste i dalje dete i u tome je nevolja.“
Držeæi se za ruke, išli smo neko vreme brzacima niz kanjon. Zatim smo se razdvojili. Išli smo kao dve obale. Ona desna. Ja leva. Umesto naših obraza, u vodi nije bilo nièega osim neba. Nije se odslikao ni èvor naglog rastanka, razvezan iza okuke, gde se potok rasplinuo. Ko zna kuda je pošla. Ko zna kuda sam pošao. Valjda sam i požurio. Ili je ona požurila. Èuo sam sve brže korake kako se udaljavaju. Okrenuo sam se, ipak, izlazeæi na proplanak. Videh je kako trèi i zamièe za borove. I da sam pokušao da se nasmejem ili zaplaèem, ne bih to tada mogao, jer usne su me bolele, ispucale od vetra i mojih koralnih zuba.
Vredi li se upuštati u tumaèenja stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim? Milijarde su godina potrebne da se popnemo uz okomitu buduænost do nekih kristalnih vrhova naèinjenih od želja. Jer ogromno je obnavljanje tog svojevrsnog èuda koje se zove: nas dvoje. U izmaglici dalekog, baš kao i sad, ovako, spusti mi polako glavu na neko sutrašnje rame i zagledaj se pažljivo u plave barice neba. Ako se ti ne pojaviš, neko æe umesto tebe èekati tamo da primi i da prenese poruku. Ako se ja ne pojavim, neko æe drugi produžiti to što se zove beskrajno. Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguæe je voleti poslednji put u veènosti.
Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vreme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa. Sela je u VIP cekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!! Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje! Ovo je zaista previse, pomisli devojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvek netaknut. Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povredjeni ponos i osecaji.
ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali? Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti: - Kamen kada je bacen; - Rijec nakon sto je recena; - Mogucnost nakon sto je izgubljena; - Vrijeme kada je proslo; - Ljubav za koju se NE BORI.
U muzeju voštanih Uspomena proðite galerijom Promašenih namera hodnikom Neiskrenih želja stepenicama Bezvoljnih žudnji i upašæete u klopku Kajanja i tu moæi æete da urežete po zidovima sa malim nožem-Uspomenom kupljenim na ulazu zareze Nesporazuma Ali iznad sale Izgubljenih Dobroèinstava vezanih oèiju akrobata Ljubav igraæe na žici ukoèen od sreæe jedva nazrene od sreæe nikad nezaboravljene I muzika njegovog cirkusa okretaæe svoju izlizanu ploèu islabljenu ali Oduševljenu i ploèa æe se okretati kao mesec krvavi i Ožalošæeni Oèarani Oživljeni Nasmejani Obasjani Zadivljeni i Zadivljujuæi I biæe to muzika naroda ptica muzika ptica naroda Posetioci slušajte tu muziku i dobro je èujte i ne da samo obraæate pažnju na tu muziku na taj šum veæ predajte joj se sasvim Ona æe vam se spokojno isplatiti jednog lepog dana ili nekog drugog dana ta muzika naroda ptica ljubavi.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
