Ostrvo ljudskih oseæanja

Forum
Forum :: Søk i forum :: Forum Opsjoner :: Forumets Topp

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > Ostrvo ljudskih oseæanja

Sider : Forrige 1 . . . 5 6 7 [8] 9 10 11 Neste
10Sanja20	#1
Posteringer: 1280 25. Mai 2006. 12:41:34	Ostrvo ljudskih oseæanja Jednom davno beše jedno ostrvo gde su sva ljudska oseæanja živela zajedno: Bogatstvo, Dobra volja, Tuga, Mudrost,.... i svi ostali, ukljuèujuæi i ljubav. Jednog dana objave oseæanjima da ostrvo na kojem žive poèinje da tone zbog njihove nesloge i svi poèeše da pripremaju brodove za polazak, samo je Ljubav èekala poslednji trenutak. Kada je ostrvo došlo do momenta potapanja, Ljubav odluèi da traži pomoæ. Bogatstvo je prošlo pored ostrva u luksuznoj barci i ljubav povika: "Bogatstvo, možeš li da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu, imam puno zlata i srebra na barci pa nema mesta za tebe." Ljubav onda odluèi da zamoli Ponos koji je upravo prolazio na fantastiènom brodu: "Ponosu, molim te, da li možeš da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu ti pomoæi Ljubavi. Ovde je sve perfektno, mogla bi da upropastiš moju barku." Na kraju Ljubav zamoli Tugu koja je prolazila pored nje: "Tugo, molim te, dozvoli mi da poðem sa tobom!?!" "Oh Ljubavi, tako sam tužna da imam potrebu da budem sama." Proðe i Dobro raspoloženje pored Ljubavi, ali je bilo toliko zadovoljno da nije èulo njene povike. Iznenada jedan glas reèe: "Doði Ljubavi, povešæu te ja sa sobom!" Beše stara ta osoba koja se obratila Ljubavi! Kada su došli na kopno, starac se hitro udalji, a Ljubav, koja se konaèno osetila uvaženom i punom radosti, zaboravi da ga pita kako se zove. Ljubav shvati koliko mu puno duguje i zapita Mudrost: "Mudrosti, možeš li mi reæi ko mi je pomogao?" "Bilo je to Vreme." odgovori Mudrost. "Vreme!?!" zaèudi se Ljubav, "Zašto mi je Vreme pomoglo?" Mudrost, puna iskustva, odgovori: "Zato što Vreme može da shvati koliko je Ljubav važna u životu:" Ljubav je jedini Perpetum Mobile! Moja ljubav prema vama, Vaša ljubav prema meni i Svih nas malih ljudi prema onima koji su nam bliski, jedina je energija koja nam uvek daje snagu, zahvaljujuæi kojoj možemo da prevaziðemo sami sebe i postignemo èak i nemoguæe. Ovo je prièa o o Ljubavi, Mojoj, Vašoj, i Svakoga od nas..... Vreme æe vam sigurno pomoæi da je još bolje razumete..... Primite zato bez oklevanja, Ljubav na vašu barku..... -----------------

belarada	#100
Posteringer: 24731 28. Aug 2010. 23:29:09	I sada znam da za mene leka nema, znam ti mi trebas ... i sve me vuce ... ja moram da probam ... ----------------- Love Profusion ...

okisha	#101
Posteringer: 5447 02. Sep 2010. 01:13:14	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

belarada	#102
Posteringer: 24731 05. Sep 2010. 00:01:52	&feature=related ----------------- Love Profusion ...

ljikiniki	#103
Posteringer: 749 10. Sep 2010. 00:41:07	Kad nestanu reci, i kad tisina zacuti, kad ostanes sam sa mislima svojim, ucini ti se da opstajes prekriven morem cutanja i opijen njenom beskrajnoscu, smatras je hiljadu puta boljom od reci, koje te pogode i nestanu i nikad ne znas kada ce stici sledece... A onda dodje dan, i drugi za njim, i nizovi takvih i priznas sebi da je ono sto najvise boli sakriveno u neizrecivo praznom... ----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

belarada	#104
Posteringer: 24731 11. Sep 2010. 00:08:08	Od svih istina najdublje su i najtrajnije istine srca ----------------- Love Profusion ...

ljikiniki	#105
Posteringer: 749 15. Sep 2010. 01:34:59	Vreme sadašnje i vreme prošlo Su oba možda prisutna u vremenu buduæem, A vreme buduæe sadržano u vremenu prošlom. Ako je èitavo vreme veèno prisutno Èitavo vreme je neiskupivo. Što je moglo da bude jeste apstrakcija I ostaje stalno mogucnost Samo u svetu špekulacije. Što je moglo da bude i što je bilo Pokazuje jedan kraj, koji je uvek prisutan. Koraci odjekuju u seæanju Niz hodnik koji nismo birali Ka vratima koja nikad ne otvarasmo U ružiènjak. Moje reèi odjekuju Tako, u tvojoj duši. ----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

Branasoft	#106
Posteringer: 7220 16. Sep 2010. 13:50:55	U dalekoj zemlji mojih snova leži moje srce obavijeno cvetnim velom, i dok pored njega prolaze oseæanja nova ono i dalje pripada tebi i dušom i telom… Èežnja zove srce moje, zove ga želja za nestalom boli, jer i dalje ono pamti oèi tvoje, i dalje oseæa da te voli… Staza koja ga je od tebe odvela, nestala je kažu,magijom nekom, kažu da se to desilo jer sam te isuviše volela, i da je zato moje srce bilo poplavljeno nesreænom rekom. Milion oseæanja u meni raste, milion oseæanja živi u meni, i dok moje oko posmatra laste, moje oseæanje ljubavi zeleni… Probio si moje srce ljubavnom strelom, više ne može da te voli, jer sada moje srce više nije obavijeno cvetnim velom ----------------- We have only magic, and this is tragic...

belarada	#107
Posteringer: 24731 20. Sep 2010. 03:25:06	Ostadoh te zeljan jedng ljetnog dana, O, srebrna vodo iz tudjega vrela. To je bilo davno.- Svaka mi je staza danas obasjana Suncem i ljepotom. Sreca me je srela. Iz stotinu vrela zedj moja sad pije, Al’ mira ne nadjoh nigdje, jer me nikad Vatra prve zedji ostavila nije. ----------------- Love Profusion ...

Branasoft	#108
Posteringer: 7220 20. Sep 2010. 18:22:24	----------------- We have only magic, and this is tragic...

crvenaruza	#109
Posteringer: 304 20. Sep 2010. 20:42:55

zaaana01	#110
Posteringer: 3205 20. Sep 2010. 22:25:07	----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

belarada	#111
Posteringer: 24731 21. Sep 2010. 00:56:04	Ukrašcu tvoju senku, obuci je na sebe i pokazivati svima. Biceš moj nacin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno cemo plakati. Zašivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom. Ljubav je cišcenje nekim. Ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom. Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoce. ----------------- Love Profusion ...

MARRIN	#112
Posteringer: 1905 21. Sep 2010. 00:59:30	----------------- ...plavi cuperak je genije...

belarada	#113
Posteringer: 24731 23. Sep 2010. 22:09:29	Znam, mora biti da je tako: Nikad se nismo sreli nas dvoje, Mada se tražimo podjednako Zbog sreæe njene I sreæe moje. Po obrazima vetar me mlati. Èupa drveæu žutu kosu. U koji deo grada da svratim? Dan je niz mutne ulice prosut. Vucaram okolo dva prazna oka. Gledam u lica prolaznika. Koga da pitam, Smešan i mokar, Zasto je nisam sreo nikad? Il’ je vec bilo? Trebalo korak? Možda je sasvim do mene došla, Al’ ja: za ugao skrenuo, Gorak, A ona: ne znajuci prošla. Možda smo celu jesen obišli U žudnji ludoj, podjednakoj, A za korak se mimoišli? Da. Mora biti da je tako. ----------------- Love Profusion ...

Sider : Forrige 1 . . . 5 6 7 [8] 9 10 11 Neste

Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.