| Sider : Forrige 1 . . . 25 26 27 [28] |
|
dea
|
#1
|
Posteringer: 1
04. Mar 2005. 03:02:22
|
Nije moja pesma, ali je deo mene...
(Goran Karan i Jelena Radan)
Dok ne dodirnem tebe,
dok ti ne èujem rijeè
nikad smirit’ se neèu.
Dok mi nemirnu dušu
s tvojom ne stave leæ’
nikad smirit’ se neæu.
Dok mi ljubavi voæe
ne naraste uz put,
dok mi najdraže oèi tvoje
ne kažu kud,
dok mi drvo života
nema boju tvog sna
neæu znat’ da živim ja.
Èuvaj me kada jesen doðe,
kad su zvjezde hladne,
a na usne padne
gorko crno grozðe.
Èuvaj me kada jesen doðe,
da ne zadrhtim ako ljubav proðe.
Dok sa usana mojih
ti ne okusiš mošt,
nikad smirit se neæu.
Dok ne proliješ vodu,
dok ne poželiš još,
nikad smirit se neæu.
Dok mi ljubavi voæe
ne naraste uz put,
dok mi najdraže oèi
tvoje ne kažu kud.
Dok mi drvo života
nema boju tvog sna
neæu znat da živim ja.
Èuvaj me kada jesen doðe,
kad su zvjezde hladne
a na usne padne
gorko crno grožðe.
Èuvaj me kada jesen doðe
da ne zadrhtim
ako ljubav proðe.
|
|
|
dariusalbert
|
#380
|
Posteringer: 5
22. Apr 2023. 13:23:06
|
Voli me danas, kad sam glasna i nasmejana. Sutra možda ne?u biti. Voli me danas, kad ti u haosu šaljem poruku koju sam tako brzo napisala da je ni ja ne razumem. Voli me danas, kad sam smirena i prizemna. Sutra ?e me svakako nešto pomeriti i izbaciti iz takta. Voli me danas, ovakvu kakvu […]  
|
|
| Sider : Forrige 1 . . . 25 26 27 [28] |
|
Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.
|
