Bajke Priche Pesmice...

Forum
Forum :: Cautare in forum :: Forum Optiuni :: Topul forumurilor

2. Zabava, kultura, umetnost > Knjizevnost, slikarstvo... > Bajke Priche Pesmice...

Pagini : Anterior 1 . . . 11 12 13 [14]
novi_clan	#1
Raspunsuri: 11 06. Iul 2006. 22:22:38	Bajke Priche Pesmice... LIJINO PISMO Jednoga dana, vidjeli nismo, Ježic je, kažu, dobio pismo. Medeno pismo, pricao meca, stiglo u torbi poštara zeca. Adresa kratka, slova k’o jaja: "Za druga Ježa Na kraju gaja". U pismu piše: "Ježurka, brate, sanjam te cesto i mislim na te. Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara! Dodji na rucak u moju logu, požuri samo, ne žali nogu. Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom. Nježno te grli medena lica i pozdrav šalje lisica Mica" ...

igra	#184
Raspunsuri: 62 12. Aug 2011. 09:50:55	----------------- Sve je igra, sve je krug...

Belatrix	#185
Raspunsuri: 48 26. Dec 2011. 00:52:47	Raj... Zbog jake predispozicije, gonjena zivotnom ideologijom, cistog srca i davanja do kraja, paljenja, zarad novog zivota, ja pisem. Ni jedan ciklus ipak nije vecan, sve ima svoj kraj. Ono sto dodje posle vecnog kraja, vise se ne zove kraj, nego pocetak. Savrseno ubedjena, potpisom duha, da je nemoguce da je zivot samo bol. Sva ravnoteza svemoguceg mira (Svemira) tada bi bila narusena. Kao sto prvo slovo Alfe pocinje tako i poslednje Omege zavrsava da ’’Raj’’ , ipak postoji. Rec izvedena i prevedena tako kratka i prosta, tako uzvisena, kao sinonim za najvisu fazu Duha. U svakom tom obracanju sami sebi, uvek smo pocinjali uvako: "Sve je bilo idealno u savrsenom balansu i harmoniji, i zvalo se Raj’’. Nema zapisa u kojem pise da je bilo mucki i lose, da je bilo sopstvene zavere. Cak se i kaze da smo svojom slabom odlukom doziveli ’’pad’’, opet u Raj. Ne zelim da verujem da je to ’’sveto mesto’’ negde izvan i negde daleko, pogotovo ne onda kada niko ziv jos nikad nije ’dokazao’ odakle smo dosli i gde idemo. Zelim da verujem da je to isto stanje Duha ipak moguce, sada i ovde. Da se isti mir u dusi treba naci sada i ovde. Ovo je po teoriji Maya, Jivatman i Atman, da sve izvan nepostoji, da smo jedna celina, ’direktno’ iznutra povezani sa tim uzvisenim delom. Od celog roda, ostala je zabluda da se treba ici negde i raditi nesto da bi se stiglo u obecano, za koje opet niko nema ni tricava dva aduta. A kljuc uzima Vera. Ja zelim da verujem da granica ne postoji, da je sve jedno veliko prostranstvo. Kao kad stojite pred velicanstvenim Okeanom, na budjenju Sunca, i ne vidite njegov kraj. Za vas u tom trenu on nema liniju po kojoj se zavrsava. Zelim da za sopstvenu bedu nasu, ljudskog roda, okrivim nas. Uzimajuci ovakvu odgovornost, starsnog velikog suda, zelim da proizvedem Istinu. Da je svaki pad i bol licni dozivljaj, neka licna potreba i licni izbor. Mleko se prosulo.... Odluka plakanja nad njim ili nastavljanjai hoda bez posledica odredjuje gde je Raj. U najmanju ruku spisa je pogresno prepisana za deo gde se opisuje ’’pakao’’. Ja, ako zelim na trenutak, ne mogu da vidim razliku izmedju ovog boravisnog mesta i njegovog opisa. Ko vam garantuje i cime da ovo nije pakao ljudskog roda, ne nabrajajuci svu bedu, bol i tugu. I onda cemu strah od kraja? Mozda je strah od Raja? Dva interesantno nazvana stanja duha, gde tako nemocni trazimo sredinu. Prepleteni i povezani da jedan bez drugog i ne mogu, neminovni u svom postojanju. Gde god da se odlazi, na Zemlju jos provereno niko nije doneo nazad baklju Vecnog zivota. Tako prost, da ne pominjem fiziolosku potrebu zivljenja, a tako duhovno slozen, proces zvuci. Godinama lutajuci po svetu kroz Religije, dosla sam kao Alhemicar do pocetka. Shvatila sam da sto dalje tragam sve manje znam - blago je bilo tu sve vreme, samo ga ja nsiam videla. Bio je neophodan pun krug, ako nista drugo, onda da bih barem saznala Istinu, opet licne prirode. Ne treba izlaziti nikud napolje, spirala je unutra. Kako unutrasnji krugovi kruze, tako se duh uzdize. I onda spoznaja samog Raja dodje opet na pocetak. Kao kada jednom ’ogresite’, tada ste vecno gresni. Jednom kad spoznate da Raj odista postoji, postajete ovisni da ga probate, kao sto se nekoc i jabuku probali. I onda ste u cuvenoj nintendo igrici zasluzili jos jedan dukat, ali samo da bi isli dalje, na neki drugi nivo. Eventualno izgubite ovu tricavu smrtnost fizioloskih potreba, kao jelka kad se okiti pa svetluca, a najveci sjaj joj daje Zvezda sa koje ste dosli. Nadam se da do sada vec znate da je ova nasa sa pet kraka jako prosta i da se ovde misli na zvezdu sa kracima po slobodnoj masti i volji... zamisli. Moji razgovori sa sobom mogu biti jako dugi, jer sam dosta lutala, a svrha je da podelim sa nekim svoj put. Da neko dok cita put kojim sam isla dozivi isti osecaj. Da nekome otvorim neku novu stazu za koju nije ni znao da postoji, a ja sam je bosa vec prepesacila. Kad kazem bosa, mislim na sve vremenske uslove: kisu, sneg, vetar, so, vatru, vazduh, stene. Imam utisak da sam ovde najbolja, i da kada bih svoje iskustvo prenela cetkicom na platno ili izvajala od njega skulpturu ono ne bi imalo vise ovu emociju. Ja zelim da je pretvorim u reci, da u letu moze da dotakne sve sto treba, da joj dam krila i slobodu. Znajuci da je mudrost u cutanju, nisam sigurna da je ostalo dosta vremena da se cutnjom zivi. Ako vas brine ova tisina ona je samo zatisje za buru koja nadolazi. Zelim da ovim pisanjem, ispoljavanjem svog licnog, kao sto su mene naveli, i ja navedem nekoga na put sopstvene Spoznaje. To je sve i jedino sto imamo. Sto vam pre bude jasno ko zaista jeste, pre cete se sloziti sa mnom da je ’Raj’ ovde i sada. I od cele tantricke filozofije, visokih inkarnacija, klanjanja celom na pod i svih vera i religija, ljudske percepcije, zbog geografske sirine i duzine..... na samom kraju svoga Duhovnog puta, ja ipak i samo zelim jedno, da budem ovca, u stadu na proplanku, svog Jednog i Jedinog Pastira . A dalje od ovoga ne cujem i ne vidim, poneta muzikom njegove frule i njegovog glasa u najvecoj tisini sopstvenog postojanja. Cak me i Istina vise ne zanima toliko, jer vremenom i iskustvom pouzdano znam da je ona u Srcu. I kada je Srce spremno da se preda, otvorice se kao svaki cvet... iz njega ce poteci Vecni Nektar - Istina. I ne brinem vise toliko ni za nju, velicanstvenu uzvisenu... Ljubav... ona se na istom mestu nalazi... Jedino me zanima da stignem do svog Srca.... DZ

Nibelungen	#186
Raspunsuri: 135 26. Mai 2012. 13:08:23	"Zidanje vikendice na Drini " Cim prolece zapoce da vrca.. Pendragona ponagnase zelje.. mrena krenu a za njom i jez.. skobalj oce a mozda i nece.. a on nema blizine da dodje.. niti stapa mecha niti camca dicnog.. uzese mu pogana carina.. daleko im kuca njina bila.. sve tuzec Uthera nevinog.. da pregoni stoku preko Drine.. Al domisljat Pendragon je bio.. te on resi nepriliku tesku.. pa s’ doseti zamenice lake.. o zamene lake,a u srcu teske.. mesto blaga uze lafarz cement.. mesto evra stiropora belog.. mesto dinar uze i blokova.. opremi se Pendagone lepi.. s tom pamecu neimare naci.. al da vidis cuda velikoga.. neimar ko da dushu nema.. kako jedan tako i stotinu.. nego grdno blago traze.. a uz blago i vino crveno.. uz vino bi janje pojeli.. a moglo bi i ponesto mlado.. da kukom zatrese i nedrima belim.. to je njemu vrlo krivo bilo.. Al medj njima poznade Milana.. a MIlan je dobar decko bio.. Uther ga je naucio WOW-u.. dao mu je i nalog onako.. da s’ Miki ne masa za dzep.. jer u dzep mu ljuta guja vreba.. joste vreba ako crkla nije.. jer on ni to hraniti ne htede.. Neprilika nagnade junaka.. da prespava medju kokoskama.. da s’ Milanom pregovore krene.. al je ovaj tvrda srca bio.. za izliti plocu..dvesta evara.. da digne pod krov..tristotin evrija.. da postavi krov jos trista zlatnika.. mesa,vina kolko mu treba.. i jos troj’cu pomocnika vodi.. ko da grade skadar na Bojani.. a ne malu supicu na Drini.. Al Utheru je vrlo milo bilo.. da s’ terase pisa sve u Drinu.. da ujutrom kaficu gustira.. gledajuci kako riba skace.. i hvatati jutarnje vetrove.. sto uz drinu miris Save nosi.. miris Save i miris severa.. te on pljunu na zemljicu crnu.. i pruzide na Milana ruku.. sve nadajuc’ s’ da je zavrsio poso.. Tu Pendragon saznade.. sto nikada znao nije.. da s’ utorkom ne pocinje nista.. da sve sreda sve u sredu pada.. da se sredom ne valja zidati.. a cetvrtkom zapoceti temelj.. tu ni petak podoban im nije.. jer je petak precica za vikend.. a kad prodje vikend neradnicki.. on ce doci ponedeljak blagi.. da on krene zidati dvorove.. Osvanu taj ponedeljak cudni.. dodjose mi moji neimari.. sa sve vodjom,lijepim Milanom.. pa sedose da razmisle malo.. dal mesalicu na levo da stave.. ili desno ko sto se nalaze.. od tih misli stomak im proradi.. te morade dorucak se spremit.. iako je vreme sunca bilo.. nema kise ni u naznakama.. al ne valja pocinjati gladan.. nit zidati niti ni jebati.. Skoci Pendragona majka.. stade priziti sve jaja na oko.. pita raznih sto u Bosni prave.. pokoju je ubac’la kobasicu.. i salate zelene i druge.. da majstori meni ne gladuju.. i mamurluk malo isteraju.. jer je vikend tezak njima bio.. pevaljka im uze mnogo para.. a nijedan za sisu je ne primi.. jer je ona jako smerna bila.. to joj oni oprostit ne mogu.. E tad pade prva kisa ona.. ne mogasmo poceti zidati.. jer sto zidas sve voda sapira.. neg ajd opet promisliti malo.. promisliti uz krmacu piva... dal smo tesle pa na struju smemo.. da li smemo ako kisa pada.. pokvasice strujanoga kabla... izginuc’mo svi ko mancester fudbal.. tu je Uther precutao mudro.. Utom stize i Uthera ljuba.. sve u rukam nosijeci slatkisa.. vole slatko neimari slatki.. nista njima ogadit ne mozes.. neg je pivo lose za slatkise.. pa je bolje tu rakiju piti.. jer rakija bolje dejstvo ima.. kad na slatko pomesa se ona.. izvrnuse boklacic rakije... zapevase kao sojke ptice.. sve pevaju a ljubino dupe gledaju.. dobra vele ova ti rakija.. al ni ljuba losa aman nije.. nego ebes ti to brate kako treba.. evo mi smo radi ti pomoci.. slusa uther i meri im sanduk.. Tad vec druga kisa pade... nist’ ne valja bice poplavice.. vele oni sve u nebo gledaju.. tamo traze znake njima znane.. kamenkovu i nauku znaju.. znaju znaju bolje neg kamenko.. neg da mi janje priturimo.. ono moze natkrit se lako.. salonitnim placama pokojim.. bice ono lepo pogledati.. kad dim krene a janje se vrti.. bice lepse pesme otpjevati.. tu je Uther joste bio fini.. U tom krenu i treca ta kisa.. prodje podne nikako poceti.. samo krenes ono kisa padne.. a Uthera zabolela glava.. od jebackih prica svakojakih.. to poznade u njeg staramajka.. te ga sklanja od majstor Milana.. jer ga rodi pa ga i najbolje znade.. znade da ce zametnuti kavgu.. jer ne voli da ga zajebaju.. zajebaju uprazno govorec.. osim ako nece na crtu mu stati.. tu je Uther ipak popizdio.. Izmer letvu od tri cola jaku.. pa sa njome osinu jednoga.. onog prvog sto mu oci zare.. na Uthera ljubinice dupe.. a na sisu srce poigrava.. prevrnu ga na zemljicu mokru.. te ga malo sutnu nogom.. nako malo tri put se prevrnu.. poskocise neimari dicni.. mesalica pocese da mesa.. cini mi se nigde lepse nije.. sve ozive ko u trnoruzi.. kad je vitez ustinu za dupe.. Izlila se ploca ocas posla ----------------- PRITAJENI TIGAR SKRIVENI ZMAJ

Pagini : Anterior 1 . . . 11 12 13 [14]

Tu nu ai suficiente privilegii sa raspunzi in acest forum.