Bar jednom poslusaj svog srca glas jer ono znam na mojoj strani je. I barem ovaj put jos prednost daj necemu sto ljubav zove se. Nek ljubav prica umesto nas da usne opet ne pogrese Iskoristi sansu u posljednji cas i slozit ce se same kockice.
Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazivao sve sta mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem.
Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace, spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju, gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kad govore, i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.
Kad bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dusu.
Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da ogreje sunce.
Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica.
Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prode nijedan jedini dan a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grese kad misle da prestaju da se zaljubljuju kad ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kad tek rodeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svog oca, da ga je uhvatilo zauvek.
Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da umirem
Nik je zapazio moju boju.Napisao na javnom chatu da je lepa.Ja u svom prostoru, on u svom a izmedju nas Svetinja.Svetinja zvana rec, svetinja nazivana ljubav, svetinja pevana vekovima...I svetinja bi, svetinja se desi na mestu ovom, ne forum vec chat.Hodam ulicama a mislim da li je svetinja svetinji poruku napisala.Hodam, zelim sto pre da stignem kuci...Sedam ispred ekrana, klikcem, nerviram se, ako nesto podje po zlu, jer..svetinja je svetinja,a ljubav je osecanje...I vrti mozak, vrti stomak...vrti moj svet tek satkan u celinu, tek izatkan u cilim providni.Oblakom bih da ga obucem i stavim u nedra da ga niko ne povredi...iz noci u noc, iz dana u dan, iz jutra u jutro....Jutra su specificna, jutra radjaju osecaj i dodir, zelju i potrebu za dodirom koga nema..koji ne postoji..Postoje samo slova na ekranu...i taj momenat kada se pojavi u svom plavetnilu i zavrti ceo svet( tako mi se bar cinilo).Godine...pripremamo se za putovanje..dugo putovanje...prvo smo bili ovde, sve obisli i sve videli, posle smo krenuli na more da se mazemo pomadama sa mirisom kokosa, onda smo jeli povrce, ja ne volim meso! Tako smo isli putevima, razbijali noci i docekivali jutra negde na istoku gde se sunce radja i gde je sve mirno, u ranim jutarnjim satima, kasnije vec pocinje da bude tesno svuda.I....isli smo, Boga mi dosta smo obisli i dosta saznali, on o meni, ja o njemu.Pitao me je..kako mogu pre podne da budem Jefimija a nocu kurvetina?Nisam mu odgovorila.Nista ga pitala nisam, nista, ni da li je musko niti zensko..Nije ni vazno...To se desava svima...
Ko pravi ove preokrete? Odapinjem strelu udesno. Ona pogadja levo. Jasuci gonim jelena i otkrivam Da me vampir juri. Smisljam kako da dobijem ono sto zelim i zavrsavam na robiji. Kopam jame da druge uhvatim u klopku I padam u njih.
Trebalo bi da budem nepoverljiv prema onome sto zelim
Moj ceo život je iz nekih zakrpa... Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono... ali, šta mogu... neki život ipak jeste. Godine proðu i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svaèega... Al’ ima, bogami, i lepih komada!Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Èovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parèiæa.
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno. Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog. ’Moja je krv moj put do tebe’
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ukrašæu tvoju senku, obuæi je na sebe i pokazivati svima. Biæeš moj naèin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neæu te sa sebe skidati. Na meni æeš se raspasti. Jer ti si jedini naèin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno æemo plakati.
Zašivaæu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je èišæenje nekim. Ljubav je neèiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoæe
da li dusha boli osecam bol...nesto sto me lomi, misli su rashtrkane.... ...mrzim osecaj nemocci... ne mogu da mislim, ne mogu da shvatim.... cemu ..... ....ne znam
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
