| Страницы : Предыдущий 1 2 3 4 [5] 6 7 8 . . . 11 Следующий |
|
Vatrogasac_Petko
|
#1
|
Сообщений: 19
19. Н� 2010. 14:10:03
|
Kratke urbane price
dadoh baba seri dvesta kinti da pokupi srcu jer su kreteni hteli da zovu organe...krenuh pijanim korakom da platim muziku...pevaljka me ponovo navuce na ogromne grudi ,ovlas dodirnu usnama moj obraz i tiho rece : ma bice sve u redu , zivot je teska kurva...pozeleh da joj spustim glavu na te sisetine i odspavam snom deteta jedno nedelju dana ali me presece pogled harmonikasa...gorila sa nacional geografije je za njega riki martin...nekako nabodoh izlaz i tu se zapanjih !lik u ogledalu je bio crnji od otiraca na podu...u glavi sam imao samo jednu misao zeleznicka stanica ...treba da nadjem stanicu...nisam znao ni gde sam , ni zasto , ni koji je dan a ni godina , znao sam samo da sam dosao vozom...a putujem vozom jer moze da se pusi...da da cigareta,to mi treba cigareta...prevrnuh dzepove nigde nista ...to me je dotuklo ...umreti negde bez cigarete...i bas me boleo tuki za umiranje i za to sto ne znam gde sam ali umreti bez cigarete je trgedija neopisiva...I danas ponekad probam da se setim zasto sam uopste bio u pancevu...ali ne vredi...doci ce mi glave crne rupe .
|
|
|
tetkav
|
#58
|
Сообщений: 11
17. М� 2012. 13:23:54
|
U hotelskom foajeu...
Najblizi baru bio je stariji par na jednom od svojih odmora.
Oni su penzioneri i njihov godisnji odmor je poceo onog dana kada su prvi put dobili penzijski cek. Njena kozna tasna i njegov vredni sat koji je davno prestao da se proizvodi, govore da se nisu odricali ne bi li sebi priustili desetak dana pod africkim suncem. On ponosno gura svoj stomak lako stecen u socijalizmu, a ona neodoljivo podseca na lepu zenu naseg prvog i jedinog marsala, vrhovnog vodju i dozivotnog predsednika.
Nisu iz glavnog grada. U njihovom gradicu on je bio odlicna prilika u koju se ona dobrano zagledala. Lepu, veselu i fino vaspitanu svrsenu ucenicu uciteljske skole, cerku sudije i medicinske sestre, bilo je lako primetiti. Ubrzo su se uzeli. Gospodin sudija nije bio preterano zadovoljan izborom svoje cerke ali je povukavsi par koncica uredio da mladi inzenjer masinstva dobije zaposlenje u lokalnoj fabrici, a ubrzo i zvanje direktora. Ona im je izrodila decu, a on se junacki trudio da izmedju aperitiva i mezetluka u najboljem restoranu u gradu, u kome je inace sklapao poslove i vecere na kojoj se proslavljao gubitak neke bitke u dalekoj proslosti, pojede i rucak koji mu je ona svakoga dana pripremala. Supa, rinflajs, paradajz sos, punjena paprika sa svezim kiselim mlekom i paradajz salata, a za desert snenokle ili hladni sutlijas zacinjen oblacicem cimeta, njegovi omiljeni kolaci.
Svrsena uciteljica nikada nije ni pocela da radi. Ona je negovala i podizala decu, a kasnije od muza direktora krila njihove nestasluke i bezanja sa casova. Ona se trudila da on uvek bude namiren, da mu je kosulja cista i ispeglana, odelo i kravata savrseni a cipele izglancane. Volela ga je. I on je nju voleo. Jednom ju je, na nekoj od vecera koje su se nedopustivo kasno zavrsavale prevario sa sekretaricom njegovog poslovnog prijatelja iz drugog grada. Bila je mlada i pozeljna, bezobraznog pogleda. Njega vec dugo niko tako nije gledao. Sta je drugo mogao da uradi..? Kada se pred zoru vratio kuci ona je to znala,mada se nije ni probudila. Kazu da zena koja voli prevaru uvek oseti. Nije mu nista rekla. Nije mu nikada nista rekla. A on je znao da ona zna i ponekad kada ga je to saznanje pritiskalo, krio je od nje pogled. To mu se vise nikada nije desilo, a ispostavilo se da je bilo savrseno orudje za odrzavanje skladnosti njihovog braka. Poudavali su i pozenili lepo vaspitanu i dobro obrazovanu decu, stekli par unucica i pazljivo krckaju svoju ustedjevinu odlazeci kao ptice selice par puta godisnje u toplije krajeve. Ona na njegovo nekadasnje neverstvo, koje je strasno zabolelo nikada ne misli. Seti ga se samo ponekad, bas kao veceras u foajeu ovog hotela dok hvata pogled svog ostarelog muza kako pada na guze i dekoltee mladih zena.
Sada joj je to smesno. Okrece glavu i pusta ga da uziva u tom nevinom zadovoljstvu, jer sada on moze samo da uziva u pogledu.
|
|
|
DodjiUmojPesak
|
#59
|
Сообщений: 40
17. М� 2012. 15:01:12
|
.................
|
|
|
tetkav
|
#60
|
Сообщений: 11
19. М� 2012. 19:19:11
|
Pomedeljak
…Dok u poslednjem trenutku groznièavo tražim kljuèeve i zakljuèavam vrata (koje Ana istog momenta okljuèava ne bi li me poljubila) bacam se na dugme koje doživa najsporiji lift u Stockholmu, ako ne i okolini. To naravno važi samo ako ga èekam. Otvaram vrata, dok levom rukom vadim karmin kojim na brzinu mažem usne (lift nikada nije ni imao ogledalo) a desnom pokušavam da pronaðem tananu boèicu parfema, kako bi par kapi dotiènog ulepšalo opšti utisak o meni, razoèarana sam, jer opet nisam uspela… moje veèito takmièenje sa liftom koji se sporo penje, a vrtoglavo spušta tih bednih pet spratova opet je izgubljeno. Još mi nije uspelo da te dve jednostavne radnje obavim u njemu, ali borba se nastavlja, ja ne odustajem! Dok trèim niz ulicu (kao i svakog jutra, jer naravno kasnim) iza mene leprša marama, kesom udaram o parkirane automobile, pozdravljam Aninog zubara (sada definitivno kasnim, obièno ga sreæem na semaforu) mašem mojoj slatkoj južnoamerickoj komšinici i gledam da sam na pristojnoj udaljenosti od dva bela, debela psa koje Bertil Johansson pokušava da ukroti… (jednom æe me valjda pojesti…) mislim kako nikome više nije èudno što se ova ludaèa svako jutro pretvara u opasnost za okolinu. Nikome, u stvari svi se smeše, verovatno zadovoljni time što danas neko drugi, a ne oni igra ulogu ludaèe… i tako joj to dobro stoji…
Sasvim obièan ponedeljak...
Sasvim obièno jutro…
|
|
|
DodjiUmojPesak
|
#61
|
Сообщений: 40
21. М� 2012. 12:11:56
|
jedna od novijih
Igramo yamb na racunaru u dvolitarku piva...a naravno u firmi alkohol zabranjen pod strogo! Izgubim namerno i dam kintu a on sav srecan ode da kupi jer je ipak mladji a i ushicen jer je "pobedio" legendu...Ima klinaca koji nisu picke za kintu ali im znaci da ne izgube i nesto kao dokazu na facama...Potraja to neko vreme, pustah ga jer mi odgovaralo...Cirkas kao u kafani a cene iz marketa...Primise se i ostali i dobro pocese da me zezaju...Ni sam ne znam kako jednog dana rece da ce i kucu da mi uzme na yambu jer sam glup ko qurac !!!Video mi je Snosku na nekoj fotki a ja njegovu Maru znadoh mesecima jer je radila sprat iznad nas !I u nekom trenutku ludila,posle "izgubljenih" pet partija i hektolitra piva rekoh mu :Igramo u zene !!!...Daj bre budalo sta lupas ???Sad se ne secam dali sam ga dobio sa dvesta ili trista razlike,ali znam da je bio beo ko zenske gace !!!I nisam bio djubre...Nisam joj nista rekao...Ali jednom se nadjoh pijan kod Fontane na N Bgd i svratih kod njega...Maro!!!! Pakuj se ides sa mnom ili Lole da me vozi kuci!!! Naravno ...odvezao me je kuci...usput kupio wiskic za ujutru, obukao mi pizamu i rekao mi da me voli.... )) !!!
|
|
|
tetkav
|
#62
|
Сообщений: 11
21. М� 2012. 19:27:31
|
Ipak...
...u tebi cuci dobro dete...
|
|
|
tetkav
|
#63
|
Сообщений: 11
21. М� 2012. 19:35:38
|
Paprike
Celo pre podne gledala sam sebe i na sebe kao posmatrac... Kao reziser koji sa sprata studija posmatra kako scena iz tog ugla izgleda.
I kao najveca poza na svetu, vrlo rado sam klizila kroz zelje reditelja...
O da, bledo prljavo-roze bluza i dzemper sa prisivenim biserima i sive pantalone... lepo. Muzika... naravno. Menjaju se najrazlicitiji muzicki stilovi i ona sa njima, kako drugacije..?
Sudovi su oprani, kuhinja je savrseno cista.
Sredjuje veliku belu saksiju u kojoj je grupa mesanog cveca. Pazljivo sece uvele stabljike ciklame i kalanhoe koje se mesaju sa mladim listovima brsljana, koje skoro nista ne moze da unisti. Zakljucuje da je vreme da kupi jos malo cveca...
Na stolu je nekoliko omiljenih kuvara... iz solje se skladno i vretenasto dize toplota sireci neodoljivi, po malo teski miris cimeta i kardemume, miris koji je tako tipican za severni Bozic, ususkanost i blizinu... Na tacnici je nekoliko kolacica u obliku srca - pepparkakor i ona se pridruzuje toj lepoj slici, popravljajuci kosu, jer... sve treba da bude savrseno, ona mora da ima kontrolu...
Ona ima kontrolu.
Na usnama lebdi jedva vidni osmeh, ne poznajete je dovoljno, videli bi inace, raduje se sutrasnjoj veceri. Dolaze joj dve prijateljice, dva stuba koja cvrsto drze konopac na kome je prostrt sav ves koji je ona i koji, zahvaljujuci njima ostaje na tom istom nacetom konopcu, uprkos vetrovima koji uporno hoce da ga otkinu i nju, zajedno sa prostrtim zivotom, bace negde odakle vise nece moci da se vrati.
One ce doneti vino, samo ga one i piju... nekoliko krusaka i saksiju cveca koju je ona narucila. Upalice svih petnaest sveca koje stanuju na polici ispred njenog kuhinjskog prozora i sest velikih koje bacaju meko svetlo iz svecnjaka sto visi iznad stola.
Predugo se nisu videle. Ona je provela neko vreme u Londonu i sem par sms-ova ne znaju nista o njenim danima. Bice to jedno vece ispunjeno pricom, smehom... prijateljstvom.
Price ce se boriti da ostanu cele, jer one upadaju jedna drugoj u sred recenice, mesaju insinuacije i istine, mesaju gutljaje vina i toboz zacudjeno podizanje obrva, mesaju zadovoljsvo i zahvalnost u tih nekoliko sati u kojima postoje samo one, a svi ostali su samo rec...
Nedostaje joj taj osecaj, seca ga se povrsno iz srednjoskolskih dana, samo tada su bile njih dve. Najbolje drugarice.
Sada ih je tri.
Njih tri.
Nesto sasvim drugacije i u ovom trenutku, tako dragoceno. Tri razlicite osobe, sasvim razlicitih proslosti, ambicija, zivota, a tako slicnih dusa. Da, ona voli svoje prijateljice i ceni njihovo ostajanje uz nju i taj osecaj nesebicnosti, paznje i pruzanja koji ne zahteve ama bas nista za uzvrat i koji je tako dragocen da bi ga ona... zakljucala u minijaturnu venecijansku kutijicu, obmotala pozlacenim papirom, stavila u somotsku kesicu, njome nahranila pticu, koju bi pojeo medved sto zivi u dubokoj sumi iza sedam gora i iza sedam mora, koga bi rasporio surovi div, pronasao kutijicu i sakrio na najvece drvo svog divovskog kraljevstva, u gnezdo ptice koja nigde drugde ne postoji... da ga ona proguta i da snese jaje...
Mora da je reziser, uljuljkan bajkovitoscu trenutka, na tren izgubio kontrolu nad scenom, jer ono sto sada vidi, ni malo mu se ne dopada...
Ona sedi, sitna i skrhana na kuhinjskom podu, naslonjena na vrata ormana, sa rukama zabodenim u kosu i glasno place. Jecaji prozimaju svaki deo njenog tela.
Na stranici vegetinog kuvara, kupaju se u ulju, sircetu i belom luku debele, crvene paprike.
Dovoljno da se ona seti onih koje je on kod Baneta i Jasmine pekao i ostavio u zamrzivac da bi u njima zajedno uzivali.
Neka se sada zadavi njima... Crko da Bog da!
|
|
|
DodjiUmojPesak
|
#64
|
Сообщений: 40
23. М� 2012. 11:10:03
|
volim i ja paprike !!!
Dobar dan!...Dobar dan!...Da li je to servis?...Jeste izvolite...Treba mi majstor Petar...Pera je na terenu ali recite sta vam treba,mi radimo zajedno...Pa sestra mi je dala vas broj,njoj ste pre dve godine varili bojler i bas je zadovoljna,pa posto nas sad kaplje,ako bi ste mogli da dodjete?...Naravno gospodjo!Dajte mi adresu i broj telefona,doci ce neko popodne...Adresa bese maltene u mom kraju a i resih da ne cimam Peru jer je od jutros na terenu i ako je bilo ono a znam da jeste...Majstore moze li kafica i rakijica?...Joooj nemojte kafu ali rakijice moze i dve!...Lik je legenda,super ortak i majstor,samo mi je bilo malo cudno sto su ga kinta i pice uvek vise zanimali od zena...Pozvonih na zvono i cuh nezno:samo trenutak!...Kad je ugledah umalo ne progutah zvaku...Ne bih to njesra u zivotu stavio usta ali je pomagala da drasticno smanjim duvan...I klasika cu cu cu...Skinuh bojler brzinom V...i nastavih da slusam kako joj muz nije nikada kod kuce...kako sve mora sama...kako je ponizava jer je on mudo u nekoj firmi itd ovo ono!Probah da je dodirnem ili zagrlim ali mi rece : Nemoj sad,samo sto nije stigao...Slicno bese i za par dana kad sam dosao da montiram bojler ali se tada dogovorismo da mi se javi kad bude sigurna da joj muz duze nece biti tu...Msm da ne treba ni pominjati da sam lebdeo kao napaljeni teen...jer uz sve one price da majstori i ne nose gace koliko kresu,meni ovo bese prva svaleracija u najavi!I tako odlebdeh do krcme stare gde me je cekao Pera da proslavimo nesto...nije nama trebao jak razlog...znali smo da se ubijemo i za Svetog Savu peti dan...A ujutru klasika crna rupa ko pola svemira...Dodjoh jedan dan sa mog posla,umoran kao pas a zena mi rece...zvala te malopre neka Zena iz Vareske i rece da si skoro radio bojler ali da nesto slabo greje...E do tukija,tako me boli glavuca,odoh da legnem,a ti nazovi Peru i daj mu adresu...Jednog dana stadoh kraj trafike da kupim duvana...onako u zurbi samo rekoh ....tvrdi Marllboro ...Izvolite ...1320 dinara...MOLIM ???...Pa cigarete su 120 a 1200 mi je uzeo tvoj drugar sto je popravljao ispravan bojler!!!...Tek tad ugledah ono lepo lice i umalo se ne slogirah...
|
|
|
tetkav
|
#65
|
Сообщений: 11
24. М� 2012. 21:37:20
|
One...
Kada sam prvi put srela oca moje dece, nije me ni na koji nacin dotakao. Cinjenica da je razlika u godinama bila znacajna je samo potkrepljivala moju nezainteresovanost.
A onda je nekom prilikom poceo da prica o svojoj deci. Tri devojcice. Imala sam dvadesetdve godine. Cesto je pricao o njima. Pozelela sam da ih upoznam. Jednom me je pozvao i rekao da je Natalija posla u skolu plivanja i da bi to bila zgodna prilika za susret. Dok sam im prilazila videla sam kako su me Natalijine ogromne tamne oci pazljivo odmeravale. Nije bila jedna od onih lutkasto lepih devojcica, naprotiv, skoro ruznjikava i okata, decackih manira i pametnog, djavolastog osmeha. Uzasno sarmantna. Osvajala je. Tata joj je susio dugu kosu, a ja sam bila opcinjena prizorom. Odmah mi je dozvolila da ja preuzmem taj zadatak. Kada smo se pole petnaestak minuta nasli u kolima, zamolila je da sednem pored nje, stavila glavu u moje krilo i rekla: ...tata, hajde da se igramo, mi smo mama, tata i dete i putujemo za Francusku... Nataliji je bilo sest. Rekoh li da je osvajala..? Osvojila me je. Susret sa trogodisnjom Aleksandrom bio je jos, nemam pravu rec do dirljiviji... Usla sam u dvoriste u kome trava dugo nije bila pokosena, a grane breza su dodirivale zemlju. Natalija je uzviknula Vesna! I potrcala premam meni, a za njom i maleni cupavi i musavi trol sa, ako je to ikako moguce jos krupnijim i tamnijim ocima. Nataliju sam poznavala. Aleksandru prvi put videla, a ona mi je trcala u susret, kao da vidi Deda Maza. Njoj je bilo tri godine. Desetogodisnja Jelena je dosla mirno, ali me je i ona zagrlila. Bio je juni. Celo to leto smo proveli skupa. Moj decko, njegove tri devojcice i ja. Jedno od najlepsih secanja u mojoj kolekciji. Prvog maja sledece godine smo se vencali. U meni je tada rasla beba koja je njihov mali brati. Ponekad pomislim kako su one krive sto sam se udala za njega.
Natalija vec dugo zivi u Malagi sa Salvatoreom. Doterala je nos, usne i grudi, na svakoj fotografiji ima izazovnu pozu i cigaru i casu u ruci.
Jelena je udata i nema dece. Ne znam ni koliko radi na tome. Izrasla je u egoistu i materijalistu. Doduse prelepog takvog, ako je to bilo kakva uteha.
Aleksandra se nedavno vratila posle pet godina boravka u Bankoku i ovih dana je imala rodjendan. Napunila je trideset godina.
Sem razmena rodjendanskih cestitiki nemamo vise nikakav kontakt... i to me ponekad boli...
|
|
|
DodjiUmojPesak
|
#66
|
Сообщений: 40
25. М� 2012. 15:34:22
|
.............
Racunam nocas kad punim tries goda staza i obradovah se jer je septembar u pitanju ali se setih da jubilarne kinte daju jednom godisnje i to u junu me baci u bedak...A onda krenu secanje o svemu sto prevrnuh preko ovih nejakih ledja za sve te godine ...hahaha...Ali mi secanje na nekoliko gustera koje sam obucavao bas vrati osmeh na facu...Bilo ih je da se prekrstis sa obe...Pravdao im nedolaske na posao...vadio sam ih iz murke...pozajmljivao kintu za abortuse,zvao im devojke da ih opravdam za razna sranja,davao auto za vikend i sta sve ne...ali jedan je bio neverovatan...cak i dan danas mi nije jasan...Treci dan kako se pojavio me upita : Hoces da kupis dolare po kursu?...Odoh do poste i podigoh sve sto imam,medjutim njegov arapin se ne pojavi...U to vreme smo placali kafu koju popijemo i za tu kintu kupovali novu...Predlozi on da to vodi kao najmladji i cak jedno vreme imasmo i ratluk uz...Kad je odustao od kombinacije saznadoh da je kintu trosio na duvan i slicno a ojadio rodjenu babu za desetak kila kafe sto imase u steku...videh sa kim imam posla resih da ga jebuckam lagano,narocito sto uvek ja placah pice u fakani...A onda mi rece:U sledecih nekoliko dana idemo na splavove na Adi i svuda si moj gost!!!...Odosmo na prvi,pozva konobara...Dva dupla Balantajna i tako redom i ako imas Marlboro...I reci gazdi da dodje odmah imam nesto vazno sa njim da dogovorim!I potraja to bas cele nedelje,mislim da smo ih obisli bas sve!...Dok se on dogovarao ja sam se ubijao od wiskica...samo je bilo vazno imati kintu za taxi...Otreznih se jedno jutro i setih se da ga pitam u cemu je kvaka!...Jebiga matori pohlepa je mnogo zaebana,kazem im da imam ribu sa Senjaka,cale joj general i da hoce da slavi osamnaesti roodj bas na njegovom splavu!Dogovorim sve za sto ljudi cak pomenem sampanjac i kavijar...Obecam da ujutru donosim kaparu a onda ga u toku dana kulturno odjebem jer riba ima dvesta gostiju i mora na kopno!!!Ne bi me cudilo da je na Mauricijusu i dogovara plemenska vencanja !!!
|
|
|
tetkav
|
#67
|
Сообщений: 11
26. М� 2012. 13:21:05
|
Pitas sta hocu..?
Pitas me sta cu..?
Hocu da zaspim u sobi sto mirise na srecu i pastu za zube i hocu da mu budem lepa kada se probudim, lepa zato sto sam njegova... hocu to sasvim sexy pripadanje...
Hocu poljubac na pesackom prelazu, piknik u obliznjem parku i hocu da nam se kolena dodiruju ispod nekog kockastog stoljnjaka dok listamo svako svoju knjigu u nekom nasem kafeu...
Hocu da razmenjujemo misli, makar se i posvadjali, da mu delim savete i kad me ne pita i hocu da mi kupuje knjige i cipele zato sto to on zeli, a ne zato sto ja to ne mogu...
Hocu da me vodi na izlozbe i na premijere i da mi pravi drustvo dok biram breskve na pijaci, da me uvek drzi za ruku kada hoda pored mene, da mi grebe obraze dvodnevnom bradom i da se besciljno vozimo kolima po kisi samo zato sto to volimo...
Hocu ga i tuznog i umornog i kada sumnja i ne veruje, da mu vratim osmeh, bez suvisnih reci dodam novine i kafu, pomognem da dublje vidi, da mu moja misao bude dovoljna da poveruje...
Hocu da sam mu potrebna zato sto me voli, a ne da me voli zato sto sam mu potrebna...
Hocu glavnu ulogu u necijem zivotu, hocu "Oskara", hocu da drzim govor zahvalnosti i da sve oci budu uprte u mene!
Molim..?
Ma znam majka da ti prodajes krompir, al`kad si me vec pitala sta hocu, ja da ti kazem...
Ma da, dodaj jos da bude kilo ipo, pojesce se...
Hvala... hvala... i ti u zdravlje da ga prodas..
Ajd`...
|
|
|
DodjiUmojPesak
|
#68
|
Сообщений: 40
26. М� 2012. 17:53:44
|
WOAU !!!
  
|
|
|
tetkav
|
#69
|
Сообщений: 11
26. М� 2012. 18:10:47
|
:)
Voleo... a..?
Srecna...
|
|
|
DodjiUmojPesak
|
#70
|
Сообщений: 40
27. М� 2012. 12:39:38
|
......
I opet cu !...Nadam se
|
|
|
stepski_vuk
|
#71
|
Сообщений: 535
30. М� 2012. 19:32:02
|
...
Sa njegove strane ovo bi mogla da bude prièa o seksualnim anomalijama sa aspekta zanatskog pogleda na svet, a sa željom za posveæivanje razvratu u neèijem životnom prostoru.
Sa njene strane ovo bi mogla da bude prièa o prevari kao spontanom protestu žene kojoj se ne posveæuje dovoljno pažnje, a koji nije adekvatan prilikama.
On trideset i pet godina. U izbeglièkoj koloni je sreo svoju sadašnju ženu i zaprosio je. Imali su najveæu svadbenu povorku u istoriji, a za vatromet su se pobrinu HV avioni. Imaju dvoje male decei i žive u beogradskom prigradskom naselju Šangaju. U ulici bez asfalta u zapoèetoj, neomalterisanoj kuæi bez kupatila, sa brodskim podom u dnevnoj sobi. Po vokaciji konobar, iz nužde-parketar. Srdaèan, nasmejan, dobrodušan i uvek spreman da popije, a i da plati, par piva sa jaran’ma.
Ona u kasnim dvadesetim. Dete sa asvalta na koju su se svi ložili. Još iz srednje se udala za glavnog baju u kraju u koga su bile zaljubljene sve njene drugarice (sa svakom je, onako usput, imao kraæu ili dužu, javnu ili tajnu vezu). Rodila mu je sina sa kojim je (da ne smeta majstoru) otišao na pecanje. Prelepe duge kose koju je odavno, još kao devojèica ofarbala u plavo. U situaciji kada svaki pogled prolaznika na njeno, još uvek lepo telo samo budi uspomene, kada su svi kriterijumi odavno pali i kada odavno ništa više nije ni važno...
Došao je po preporuci. Otvorila mu je vrata i pogledala ga dugim pogledom žene koja odavno nije dobila cveæe. Sa njenim mužem se lako dogovorio za cenu i kada da doðe da odradi. Dva dana su bili sami u stanu…
Mislio je da je napravio grešku i da mu neæe platiti.
Naravno da mu je platila (nije ni pomislila da ne plati).
Dugo je posle mislio o njoj (ona o njemu nije). Bila je najlepša žena u njegovom surovom i teškom životu (on njoj nije bio ništa).
Ponekad, kada bi posle par piva sa jaran’ma, sa setom koju je uspevao da sakrije, preprièavao ovaj dogaðaj uvek posebno naglašavajuæi èinjenicu kako mu je na kraju ipak platila, završavao bi svoju prièu sa sa èvrstim zakljuèkom:
„Poštena žena!“
-----------------
Vuk se nalazi u svakom od nas
i nije teško doæi do njega...
_______________________
|
|
| Страницы : Предыдущий 1 2 3 4 [5] 6 7 8 . . . 11 Следующий |
|
У Вас нет достаточных привилегий для написания ответов на форуме!
|
