Pustila sam noæas suzu...Pustila sam neka teèe...Nek’ mi ona takne lice,kada tvoja ruka neæe...Pustila sam noæas suzu,nisam je oterala ovaj put..Pustila sam neka kune jer sve mi je uzalud.Pustila sam suzu noæaso ljubavi ti prokleta moja,pustila nek me gušita prokleta sudbina koja.. .Nije dala nikad meni da uz tebe budem srcei nek teèe suza moja nek mi noæas krasi lice.Sve æe ove reèi moje jednom postati samo sena a ti meni srce nikad,neæeš biti uspomena. Pustila sam suzu noæas da me ona zadnja geje,kad se tvoje srce malo daleko od moga krije .Pustila sam suzu noæas jer znam da i tebe bol išto kraj mene biti neæeš i ako me duh tvoj voli. Pustila sam neka ideneka za nas kune tugu i sreæu.Pustila sam jer nikad više veruj ja zaplakati neæu.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primjeæuješ pa æe se kad tad okrenuti i otiæi, iako ti se u prvi mah èini da æe zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neæe se smiriti dok ti ne uvali èitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikad te više neæe zaobiæi...
Ð.Balaševiæ)
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
...danas mi je rodjendan, da to je bas licno... ...samo sam godinu dana starija i tonu informacija teza.. ...u principu sve ostalo je (manje-vise) isto...
divan dan......pa i nije.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
....nema nista gore nego kada ostanes sam, nece san na oci, nemas sa kim kafu jutarnju da popijes, nemas sa kim da porazgovaras, otvoris dusu.....jos je gore i kad zavisis dal ce neko i lek da ti donese...... ....tesko je, mnogo....boli, jako..... jbga, valjda je sve to sudbina.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ovih dana vreme nekako brzo prolazi, a mi zarobljeni u njemu vucemo za sobom neskinute terete oblacnih dana Ja vec dugo bez svoga nisam pila kafu ni plesala na neke sretnije ritmove. Stajao je kraj mene i gutao sva moja neslaganja i poricanja. Kako sam se onda mogla okrenuti i otici. U nesto novo. Ne bolje, samo drugacije. Ovde sam ostala slusajuci price o nepoznatim mestima i nekim velikim ljubavima. O gradovima koji su mirisali na more i danima nekim toplim. Ja samo zelim prekinuti ovu destrukciju i vratiti osmehe na police ormara. Da ih nadjem uredno poslozene ujutro kada se probudim Kao da su sve misli zapele u granama borova odlucile uticati na razum. Nije to nekada lose. Sanjari su osobe koje stvarnost ulepsavaju kistovima, bojom zvezdane prasine. Iluminatori nade. Slikari sarenila. Oduvek se trude pocetke ugurati u krugove, zaspale nadomak svojih srca. Njihove ljubavi trce u visokim potpeticama, u haljinama sa sarenim uzorkom. I nikada se ne okrecu za momcima koji zvizde na ulicama. Sanjari su sretni... Oni imaju nebo na svome dlanu, i zvezde u ocima. Vole svojim srcem i sanjaju svojim osecanjima..... * osmesi u torbi, nade na obrazima, pesme u dzepovima* pokušaj me nacrtati negdje duboko u svojim mislima...samo to zelim
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Život me je nauèio da se ljubav ne možeš siliti......ili voliš ili ne voliš.....Da je potrebno nekoliko sekundi da te povredi voljeno biæe, a potom godine da se izleèiš...Treba znati praštati drugima , ali nikad zaboraviti...a najteže , sebi oprostiti....Da spoznam da postoje osobe koji nežno vole, a da to ne znaju ili neæedu izreæi.
