| Strani : Previous 1 . . . 8 9 10 [11] 12 Next |
|
NEPOSLUSNA
|
#1
|
Posts: 48
04. Feb 2007. 14:42:07
|
Sta sanjate?
...ima snova koji zive samo te noci kada ih sanjamo a onda s budjenjem isceznu...
...postoje snovi kojih se bojimo dok ih sanjamo a kada se u noci od straha probudimo kao da nam padne kamen sa srca jer ipak taj strah je prezivljen samo u snu...ali postoje i snovi koji su sanjani godinama, zeljeni snovi, prekinuti snovi, trazeni snovi...
|
|
|
belarada
|
#142
|
Posts: 24731
25. Jun 2011. 03:53:16
|
Ne seæam se, probudio me tel
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
|
maskenbal
|
#143
|
Posts: 3025
01. Avg 2011. 12:34:51
|
situaciju posle poraza u yambu
-----------------
Citam stripovi, gledam pornici i zivim za fajt!
|
|
|
ljikiniki
|
#144
|
Posts: 749
01. Avg 2011. 16:06:17
|
Obicno na pocetku sna vidim princa , ali se vrlo brzo pretvori u konja, i onda se iznerviram sto sam gubila vreme sanjajuci uopste...
-----------------
I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA 
|
|
|
Bebe
|
#145
|
Posts: 14825
02. Avg 2011. 01:52:25
|
Sanjam kako mi momak dolazi iu Pariza,a ja glumim ribu....i dobijam korpu...
-----------------
Prihvati svaku stresnu situaciju kao pas...Ako je ne možeš pojesti ili igrati se sa njom,jednostavno se popiški na nju....  ...  ... 
|
|
|
belarada
|
#146
|
Posts: 24731
04. Avg 2011. 20:50:41
|
Šator ... ma šta on znaèio
Ljiki daj meni konja a ti se vrati na poèetak da se ne nerviraš 
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
Evergrin
|
#147
|
Posts: 1694
03. Jan 2012. 18:31:33
|
pa secam se segmenta desavanja kao u realnom zivotu
nekad su lepa a nekad stresna
kad su stresna probudim se naglo a kad su lepa polako.
Ebem li ga, od sna nemozes nista sakriti
-----------------
pa kliknite na Evergrin
|
|
|
RB9
|
#148
|
Posts: 105
06. Jan 2012. 23:05:55
|
Ne sanjam
Ali zaista, poslednjih par godina na ovamo, sve manje i losije spavam. Kasno lezem, spavam samo po par sati, a i to sto spavam ne moze se nazvati spavanjem: bukvalno na svaki sum se trzam, u nekom sam polu snu, ako ima nekog blizu mene svestan sam njegovog prisustva, kap kise ako udari u oluk napolju mene i to budi...
Verujte, ne preterujem ni malo, cak sam dosta toga i izostavio. E sad, najjace od svega...Shvatajuci da mi je tempo zivota ubistven, svako normalan ce da ode kod lekara po savet, sto sam i ja uradio. Privatne i drzavne bolnice, razna ispitivanja i razni specijalisti...imao sam utisak da me spremaju za NASA-u . I krajnji rezultati: sa mnom je sve u najboljem redu, stavise, zdravstveni rezultati su mi savrseni (kako i ne bi bili s`obzirom da sam se 20 godina profesionalno bavio sportom), po njihovim prognozama zivecu sto godina. Od svih sam samo dobio jedan savet, da se manje nerviram?!? E ako ste za to dobili diplomu medicine 
I tako, samo mi je ostalo da se naviknem na to, i da tesim sebe da su i neki veliki naucnici, vojskovodje, drzavnici...imali isti problem kao i ja.
|
|
|
MELEK
|
#149
|
Posts: 653
06. Jan 2012. 23:31:01
|
Sve i svasta...:)
Ja vrlo intenzivno sanjam od svoje 16.godine. Vrlo su mi onako baš jaki, i èesto oèito ja shvatam sada da verovatno "premotavam" utiske koje mozak ne stigne tokom dana. Svaki dan nesto sanjam. Najvises am pocela da sanjam, nakon sto mi deda za kojeg sam bila jako, jako vezana umro. Beskrajno mi nedostaje. Mislim da je to sve pokrenulo. I poneki snovi mi se ostvaruju. Kad sanjam da izvinete, gova*ca, uvek kapne koja lovica, kada sanjam crve, obavezno me skrši neka prehlada ili se razbolim. Kada se sada osvren, bila sma ajde da kazem mlada jako, nisma kapirala da imam jako odobru intuiciju i kada sada premotam neke snove u glavi, tacno znam da su me upozoravali an opasnosti, na dogadjaje koji ce me u biti zauvek i nepovratno promeniti. da sma verovatno bila otvorenog uma, shvatam da bih ih na vreme razumela i umela protumaciti. Ovako, shvatam da sam sve te situacije morala proci i da ce me one nauciti necemu sta zelim ili odbijam shvatiti. Ispraviti. Uvek sanjam, ali se ponekad ne secam. Secam se ad sam i dedu sanjala, tu noc kada je umro. Ne secam se nicega drugog, samo sam u nekom mraku i cujem njegov glas, gde on kaze, da ce me zauvek cuvati. Mi smo svi u porodici jako vezani. Zaista. I kada se svadjamok ao i svi, jednostavno znam da bi vrkli da me ensto strefi, kao i ja za njih. Uglavnom po zivotu koji zivim, vidim da u stvari sanjam budnih ociju, jer sanjam ono sta nemam. Sanjam kao mali zec, trzam se na sve, uopste en spavam dubokim snom. Da se moze ne spavati, ja verovatno ne bih ni spavala, gubljenje vremena po meni. Ja vilenim, to jeste, he, he, vampirisem, mogu da ne spavam, koliko hoces i opet cu biti nasmejana. Svakako ce se na meni videti umor, ali necu nicim pokazati. Nisma spavalica. Secam se i kao dete, da si umali zive muke ono silno nespavanje poslepodne. Meni to bilo kao smrt, uzasenije, mislim da sma i kao tako mala blenula u plafon i brojala one ovce, sto se kaze. Bolje em istuci ali me ne teraj da spavam. Shvatam da je lose za imunitet toliko nespavanje, ali sta cu. Ja sam nocna ptica. Cak sam i rodjena nocu, na izmaku te januarske noci, verovatno bioritam "radi" svoje, volim noc i tada je meni kao dan. Tada najbolje funkcionisem. Cak i kao mala, dok smo sestra i ja imale zajednicki veliki krevet, ja tako tanano sanjam, pa idem nocu da ih sve pokrivam, ako se otkriju, jer ne spavam. Mogu svega par sati i kao nova sam. Da ne padnem od umora, ne bih ni spavala. Znam da je san od vitalnog znacaja, ali sta cu. Nakon jednog jako loseg perioda, imala sam cak i nocne more. Preziveh. Izdrzah. Mogu izdrzati sve. Kao kakav konj, samo ako znam zbog cega i koga. Ponekad sanjam tako nestvarne snove, da bih ponekad rekla da to ne moze biti samo san, vec ko veruje u nesto malo vremesnko, kao trag nekog prolsog zivota, jer svi smo energija a celije tela naprosto pamte neke stvari. UGlavnom buda sanjam, jer se ne uklapam u svet u kojem sam. Onaj u kome zivim, nije moj svet, ja zelim da menjam, da usrecujem, da borim se, da dajem se. Da borim se za ono sta pravedno je. Da imam mogucnosti biti ono sta jesam a da ne stvaram time neprijatelje oko sebe. Sto sma negde drugacija. Jesam, i ponekad nisam umela da nosim teret tog dara na svojim nejakim plecima. I sve mi se cini da cu budna sanjati, dok ne osetim srecu u dusi, ono za cim srce zudi. Hocu li dosanjati taj san? Jedno znam, necu nikada odustati. Volim snove i nikada me nisu izneverili. Problem je bio taj sto ja tada nisma umela da tumacijm sasvim jasne znakove pored puta.
|
|
|
okisha
|
#150
|
Posts: 5447
08. Jan 2012. 01:03:43
|
leto
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
|
|
|
belarada
|
#151
|
Posts: 24731
11. Jan 2012. 22:28:26
|
Melek
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
MELEK
|
#152
|
Posts: 653
14. Jan 2012. 01:34:50
|
Otkuca sat...
...i dragi Bože, ja ove godine ne želim da sanjam više.Želim da živim te sne.Znam da živeti san koji želela sam ne mogu i mnogo mi teško pala godina iza nas.Tolika tuga...iskreno pokajanje. Znam. Ne može.I to je u redu.U nekom drugom životu, ispraviæu sve.I ako negde èuješ, ja ove godine ne želim sanjati, veæ živeti...nasmejana biti kao tada.Vesela.Sve sto tada bila sam.A sada nisam.Jer ja opet umecu sve to, u nekim drugim oèima.Rukama.Prstiæima.Biæe teško, znam...ali neæu odustati.Od svojih idela.Ono šta želim.Jer verujem.Da moguæe je.Da opet zivim kao da sanjam.
|
|
|
mijans
|
#153
|
Posts: 273
14. Jan 2012. 01:39:02
|
U poslednje vreme imam intenzivne nocne more.
Milslim da je od foruma 
|
|
|
MAARRIN
|
#154
|
Posts: 764
14. Jan 2012. 02:38:47
|
|
|
|
Cat_Woman
|
#155
|
Posts: 54
14. Jan 2012. 07:49:09
|
Kadu prepunu mleka 
-----------------
|
|
| Strani : Previous 1 . . . 8 9 10 [11] 12 Next |
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
