Secate se svoje ’’prve ljubavi’’? da li se zaboravlja , setite se nekad kako je to bilo? da li vam je nesto ostalo u srcu i danas na pomisao...prva ljubav.... ima i ona stara...’’prva ljubav zaborava nema’’.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Naiðu tako dani. Zatrpaju ti oèi kao zvezdane kiše. Oko nosa se neka šarena nežnost isplete. I ti staneš, i ne znaš da li si, il’ nisi više ono obièno dete, ono bezalzleno dete. Nekakvo zrno zlata poène u srcu da žulji. Stidljivost neka u tebi tiho se zasmejulji. Naiðu tako dani. Ne prepoznaješ boje aprila. Ne prepoznaješ svoje ruke. Izgledaju ti kao krila. Ne prepoznaješ svoje ogledalo: iz njega te neko èudan posmatra, neko kome u dahu mirišu suncokreti i plamte obrazi, plamte kao nestrpljiva vatra. Naiðu tako dani. Vetar ti u potiljak diše. Zdravo, poslednja bajko, kad staneš i ne znaš više da li se visine ruše il’ s tobom u nebo lete! Zdravo ljubavi! Tajno! Zdravo sve neverovatno! Sve zabranjeno i zlatno! Zdravo, èudnovati svete! Vrlo je važno, pre svega, da prvu ljubav umeš da izgovoris æutanjem. Da je sagledaš žmureæi. Da je oslušneš osmehom. I dotakneš šaputanjem. Vrlo je važno da o njoj ne brbljaš hvalisavo svima Ljubav - to nije užina koju drugari dele. Prva ljubav je providna kao lutkino oko, drhtava kao tišina koja hoda po prstima i prva prava èistota tvoje nežnosti bele. Ona je knedla u grlu, srebrna knedla u grlu, sve nedokuèivo tvoje i sve kristalno tvoje i sve gugutavo tvoje kao veèernje zvono. Ona je duboko u tebi i duboko van tebe. Ona je malo onako. Pa još malo onako. Pa onda ono. I ono, I onda: sasvim ono. Nije to nagovaranje, roðeni moji, ko neæe dalje da veruje, nek slobodno zažmuri. Ali pazite dobro: ako u vama postoji jedno veliko pitanje koje nestrpljivo žuri, pitanje veæe od brda i veæe od dva brda, i jedna treperava duša što veruje u èuda, i ako se u vama neke lepote talasaju i neke svetlosti raðaju, onda je sasvim svejedno da li žmurite ili ne žmurite, jer èuda se veæ dogaðaju. U tebi skazaljka nekog nevidljivog magneta pokazuje odjednom hiljade strane sveta.
Miroslav Mika Antic
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Teško je ne idealizovati prvu ljubav. Za nju èesto vežemo najdraže uspomene i seæanje na "najbolje dane našeg života". Prve ljubavi dogaðaju nam se prerano, a zbog neke velike kozmièke nepravde one su po definiciji osuðenje na propast. Iako nam se èini da bi s njom mogli ostati zauvek, pre ili kasnije poènemo se pitati postoji li nešto bolje za nas i upustimo se u potragu za pravom osobom naših snova.No vrlo brzo shvatimo da takva u stvarnosti ne postoji, a tada vizija idealnog deèka poprimi olièenje te naše zaboravljene prve ljibavi. I šta onda? Povratka nema. A muzika koju je slušao, filmovi koje je voleo, mesta na koja ste odlazili, naèin na koji se ljubio, na koji je znao uèiniti da se oseæate bolje, pa èak i gore, odjednom poprime neku novu draž, a on postaje onaj kojeg tražite u svim drugima ...
Postoje i gore situacije u životu do nesretne ljubavi.
Ostatak našeg života bio bi puno sretniji kada bismo prosekoèili prvu ljubav.
