Secate se svoje ’’prve ljubavi’’? da li se zaboravlja , setite se nekad kako je to bilo? da li vam je nesto ostalo u srcu i danas na pomisao...prva ljubav.... ima i ona stara...’’prva ljubav zaborava nema’’.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... Dalje, zaista, ne bih imala ništa više da ti javim. Jedino možda to * da si ostao najlepša medalja iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali ...
... Prva Nušiæeva Ljubav bila je Persa, mala i pegava devojèica iz njegovog komšiluka, koja je imala devet godina i išla u treæi razred. Bila je to velika, lepa i nesreæna Ljubav.
Nušiæ se zaljubio u Persu jer je došlo vreme da se zaljubi, a ona mu je u tom trenutku bila najbliža devojèica u komšiluku. Pre zaljubljivanja nije mu bila zanimljiva, niti je puno obraæao pažnju na nju, ali od trenutka kada je shvatio da je zaljubljen Persa je postala najvažnija liènost u njegovom životu. Ljubav joj je izjavio na jednom neobiènom, ali za njega romatiènom mestu. Bilo je to bure u kome je njegova majka kiselila kupus i u kome su se zajedno krili igrajuæi žmurku. Njemu nije bilo važno bure, nego taj trenutak kada su bili sami, na mestu skrivenom od drugih. Nušiæu je Persa izgledala prelepo. Voleo je njene žute èarape i iskrivljene štikle na cipelama i jedva je èekao da je sretne i da vidi osmeh na njenom pegavom licu. Dovoljno je bilo da je ugleda negde u daljini, pa da se uzbudi i da njegovo srce veselo zaigra. Persa je bila kæerka profesora koji je predavo raèunicu, a deèaku Nušiæu raèunica nije najbolje išla. Zbog svoje velike Ljubavi prema Persi odluèio je da tu tešku nauku uèi i noæu i danju, ali brzo je shvatio da Ljubav i uèenje ne mogu zajedno. Izabrao je Ljubav i dobio jedinicu, što je odmah znaèilo da ga Persin otac neæe prihvatiti kao zeta. Mnogo su se voleli Nušiè i Persa, a nije im suðeno da da budu zajedno. Zato su odluèili da pojedu drvca od šibice, zajedno se otruju i tako okonèaju svoju nesreænu Ljubav. Nisu uspeli u tome i njihova Ljubav se nije završila onako kako su planirali.
Nušiæeva prva Ljubav se završila se tako što ga je Persa omrzla. Majka joj je batinama isterala svu Ljubav iz srca, a Nušiæu je jedino preostalo da uvek seæa njenih žutih èarapa i pegavog lica. Kad god bi prošao pored nekog bureta setio bi se svoje Ljubavi, jer se prva Ljubav nikada ne zaboravlja.
Onda zbogom, ništa neæeš zaboraviti? U redu, idi. Više nema šta da se kaže. Treba se rastati. Možeš otiæi. Ali, prièekaj, vidi ...
Pada kiša, prièekaj još, možda æe prestati. Obuci se dobro. Napolju je vrlo hladno, znaš. Trebalo je da uzmeš nešto toplije ...
Ja sam Ti sve vratio? Nema ništa tvoje? Uzela si svoja pisma? Svoje fotografije? Hajde, pogledaj me, pošto se rastajemo sada. Ali, molim Te – bez suza! To bi bilo glupo. Treba uèiniti napor, zar ne, da se desi èudo, I za trenutak postanemo oni od nekada.
Naša dva života bila su data jedan drugome zauvek. A sada ih prisvajamo ponovo I odlazimo svako na svoju stranu,
Svako sa svojim imenom da ponovo Zapoèinjemo da lutamo ... O sigurno!
Biæe nam teško ... Neko vreme. A onda æe doæi zaborav koji razrešava sve tegobe ... I postojaæu ja i postojaæeš ti, Biæemo meðu mnogima dve osobe.
I tako, uskoro, postaæeš deo moje prošlosti. Srešæemo se ponakad sluèajno na ulicama. Gledaæu te, ne prilazeæi, a ti æeš prolaziti, U nepoznatim haljinama.
A zatim se neæemo viðati dugo vremena, A moji prijatelji æe te obaveštavati o meni, A ja æu pitati za tebe, koja si Bila život moj, lepota i veènost moja:
Prva i najbolnija, gde sam shvatila veoma rano, na koji nacin funkcionise muska psihologija...Ili barem mozak dobre vecine muskaraca.
Bio je neko ko je došao u moj razred u èetvrtom razredu osnovne škole. Roditelji su ga prebacili iz jedne druge osnovne, jer je imao neobièno prezime, znate kakva su deca...deca kao deca...Nemilosrdna. Dopao mi se vec tad. Verovatno negde ensvesno privlacim Vage, ne znam sta je. Zbog njih sam najvise patila u zivotu. Verovatno ASc radi svoje, a i ja u podznaku to....Vaga. Lele, da Bog saèuva. Zvao se Vladimir. Taj èitav æetvrti razred nije me primeæivao. U petom se situacija promenila...postojale su baš lepe simpatije. Obostrane. Ja mu dala ujakove klikere sve, voleo je to. Išli zajedno do škole ponekad. Onda nas je razredna stavila da sedimo zajedno. Secam se koliko puta sma radila kontrolni mesto njega. Za jednu ekskurziju je èak i sedeo u busu do mene. Nekako smo se bas simpatisali. Dosao je dan, kada je svaki momcic trebao da izabere curu sa kojom ce izaci na oprostajno vece, kao njen pratilac. On ej izabrao neku drugu. Ja sma mu se dopadala ali ej odabrao nju. Jeste. Bila je lepsa od mene. Profesorko dete. Bolje obucena. Fizicki atraktivnija. I tada sam vec sa 15. godina shvatila gorko i na prepad sto cu tek u kasnijim godinama koje su dolazile u susret sa muskarcima, shvatiti na koji otprilike nacin funkcionise muski mozak. To ej bila prva situacija gde nije bilo vazno sto sam u dusi pet puta bolja od nje, neko sa kim on ima sve zajednicke...ja nisma bila ta. Zbog izgleda. Tada nije toliko bolelo, i brzo sam prevazisla. U godinama sto su usledile, bolelo je sve jace i prevazilazilo se sve teze. To je bila neka zaista meni onako bas ajde da kazem ne bas prva ljubav iako je u umu podvodim pod to.
Prva je prava ljubav, najveca ljubav od svih ljubavi. Iskustvo prve ljubavi je jedinstveno, dolazi iznenada, pamti se celoga zivota kao jedina ljubav.
To je ljubav kada klecaju kolena, i kada je vidite bez nje nemate mira.
Prva prava ljubav, eh, zastrašujuæe je i pominjati je, pisati o njoj, a kamoli suoèiti se sa takvim uraganom. Misliš, jak si, ustvari, nosi te kao suv list. Do nedodjije neke èak. Pa, odatle, ili se ne znaš vratiti, ili ti se ne vraæa.
To je bomba jedna u grudima, koja te tako raznese, da te ni rodjena majka ne pozna više. A srce ti odleti visoko, visoko, medju oblake. Onda, jedan tren miruje na vrhu, samo tren. Zatim jurne dole. Što je višlje odletelo, niže pada. I brže. Pa, kad tresne, kao meteor iz svemira, takvu pustoš napravi, èudo jedno! I tako se spljeska, uuf!
A, ako je tvrdje malo, zabije se u zemlju duboko, nikad da ga nadješ i izvadiš. Sto godina ti treba. To je guja jedna u prsima, a sam je tu staviš. Jedna opasna guja, baš. Dva puta ujeda. Prvi put nektar ubrizga. Drugi put otrov ljuti, najljuæi. Boli, oèi iskaèu! Boli.. do bola! Eto, to je kuèka ta, ta ljubav prva prava, jedina i jedinstvena. Neponovljiva. Pa, ko voli, nek izvoli.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".