|
black_rose
|
#1
|
Posts: 263
15. Apr 2010. 21:04:09
|
rimska mitologija
Eros i Psiha, po rimskoj mitologiji Amor (Kupidon) i Psiha, važe za jednu od najlepših ljubavnih prièa sveta, poput Romea i Julije ili Tristana i Isolde. U starija vremena dosta popularna u novije vreme èesto, nažalost, zaboravljena, a mnogi je i ne poznaju.
Prièa kazuje da su u jednom gradu živeli kralj i kraljica i da su imali tri æerke. Dok su dve starije našle muževe iz kraljevskih domova, najmlaða, èija se lepota nije mogla iskazati reèima, ostala je neudata. Sa svih strana stizali su ljudi da joj se dive, pa se uskoro svetom proneo glas da je roðena nova Afrodita - Venera.
Niko više nije odavao poèast pravoj Afroditi, njena svetilišta su zapustela, a prekomerno divljenje jednoj smrtnici prelilo je èašu i izazvalo strašan gnev boginje. Ona, Afrodita, nebesna, mati prirode, držiteljka vasione, boginja ljubavi i sve lepote, da deli poèast i divljenje sa jednom smrtnicom? Da li je Paris njoj zabadava priznao nagradu lepote zbog koje je voðen trojanski rat? Nemoguæe! Huliteljka morala je da se kazni. Da bi se osvetila, Afrodita je pozvala svog sina Erosa, boga zaljubljenosti, kojeg je rodila sa bogom rata, i zaklela ga da pronaðe najgoreg i najnedostojnijeg èoveka i da u srcu prelepe Psihe rasplamsa ludu ljubav prema njemu. Eros se zaljubio u prelepu ali usamljenu Psihu, što Afrodita nije znala. "Rani devojku sa najžešæom ljubavlju k najnižem èoveku od èoveka, kome je sudbina pokrala svu èast, imanje i zdravlje, onim koji je toliko odbaèen da se na celoj zemlji nema naæi jednak njemu u bedi!" Tako je govorila boginja, i tako je trebalo da se desi.
U meðuvremenu Psihini roditelji bili su oèajni, jer je nijedan od smrtnika nije zaprosio. Dok su njene sestre živele u sreænom braku, Psiha je mrzela svoju lepotu i oplakivala sopstvenu sudbinu. Ništa nije marila što su joj se ljudi divili, bila je usamljena. Otac nesreæne devojke, pretpostavivši da njegovu kæer mrze bogovi, zatražio je savet od proroèišta u gradu Miletu. Apolon, bog svetlosti, umetnosti i znanja, naložio je da se devojka opremi za svadbu i odvede na stenu visoke planine. Takoðe, rekao mu je da za zeta ne oèekuje smrtnika, veæ strašno èudovište. Kada je osvanuo dan Psihinog venèanja, tužna povorka krenula je put planine. Roditelji su je ostavili na æuviku, a svatovske buktinje ugašene su suzama.
Dok je Psiha drhtala od straha, blagi dah zapadnog vetra, Zefira, nežno ju je preneo preko planinskih vrleti u dolinu punu cveæa. Psiha je zaspala na postelji od meke rosne trave, a kada se probudila, pred sobom je ugledala predivni raj, a na zelenoj obali jednog kristalnog studenca jednu palatu, sa stubovima i zidovima od srebra i zlata, sa mozaicima od dragih kamenja - èarobnjak ili bog mogao je stvoriti takvu divotu. Svuda preveliko bogatstvo gde je oko pogledalo, a nigde brava, ni èuvara, pa ni kapija. Palata je bila pusta, mislila je Psiha, sve dok tihi glasovi nisu progovorili: "Kako možeš, o vladarko, dugo i sa èuðenjem da posmatraš ove divote, kad su tvoje? Idi u spavaæu salu, odmori se ili se kupaj! Svaka ugodnost i trpeza èekaju jedino tvoju želju." Tako su govorili nevidljivi duhovi. Kada je palo veèe, legla je u postelju i osetila prisustvo nevidljivog supruga, koji je išèezao pre sunèevog izlaska, tako da ga nikad nije videla. Danju bi bila sama u predivnoj palati i sa nevidljivim duhovima koji bi sa njom razgovarali.
Psihini roditelji i sestre tugovali su, a vremenom i ona je poèela da pati za svojima, te je jedne noæi iznudila od svog muža da joj dovede sestrice u posetu. Nevidljivi suprug izašao je u susret njenim željama, pod uslovom da se ne povede za kobnim savetima svojih sestara i da se ne raspituje o liku svog muža. U protivnom sledila bi kazna da ga nikada više posle toga neæe videti, jer smrtnicima nije bilo dozvoljeno da gledaju bogove. "Voljena Psiho, moja slatka ženo! Jedna sudbina od dušmana preti ti veliku opasnost. Ali drži se mog upozorenja, i njoj je predupreðeno", govorio joj je suprug.
Zefir je doveo sestre, kojima se zbog svega što su videle u srcima rodila zavist. Psiha im nije ništa rekla, ali sestre nisu mirovale, jer su po svaku cenu želele da joj unište sreæu. Uskoro im se za to pružila prilika. Naime, buduæi u blagoslovenom stanju, Psiha je poverovala prièama svojih zlih i zavidnih sestara da æe roditi èudovište iz veze sa zmajem. Štaviše, one su èitavu prièu nafilovale time da æe nju i dete strašni zmaj proždrati odmah po roðenju. Savet je glasio da u postelju ponese uljanu svetiljku i nož, kako bi se uverila u strahotu svog muža i odmah potom ga usmrtila.
Poverovavši u prièe, Psiha je pre poèinka ponela sa sobom lampu, i ugledavši lik supruga shvatila da kraj nje leži najdivnije biæe, sam Eros. Zaljubivši se u tom trenutku besmrtno Psiha nije primetila, kako su iz svetiljke pale par kapi vreleg ulja na Erosovo telo. Eros se prenuo iz sna, i kad je shvatio da je njegova žena pogazila reè rešio je da je napusti. Sa bolnim licem poleti. Psiha skoèi i uhvati se za njega, sve dok je ne oda snaga i ona padne. Eros to nije mogao više da gleda i sleti govoreæi: "Gle, šta si uradila. Ja sam naredbu moje majke stavio nazad i umesto tebe da po njenoj volji vežem za najnižeg od èoveka, ja sam postao tvoj ljubavnik. I još gore! Ja krasni strelac sebe sam pogodio svojom strelom i tebe uèinio svojom ženom. I to sve da bi mislila kako sam èudovište i sa nožem da mi odseèeš glavu, iz koje te ove oèi ovako ljubazno gledaju? Koliko sam te puta upozorio? Tvoje odliène savetodavaoce (sestre) imaju odmah da mi ispaštaju za njihovu sramnu nastavu. Tebe ali neka kazni moje prokletstvo!" Reèe i nestane.
Psiha je pala u najveæe oèajanje koje se može zamisliti. Tada su poèela Psihina lutanja koja su se posle mnogo peripetija ipak sreæno završila, pa s toga ovaj mit ima alegorijsko znaèenje lutanja ljudske duše, koja preko patnji i iskušenja dolazi do najviših sfera i postaje besmrtna. U njenom oèajanju skoèila je prvo u reku da se ubije, ova je ali primi nežno i odnese na cveæarnu obalu. Tamo je sedeo stari, kozonogati i dlakavi Pan, bog èobana i životinja. Ovaj, u sve dobro upuæen, pozvao je nesreænicu sebi. Tešio je i pozvao je na strpljenje. Sve æe doæi u red.
Psiha je napustila dolinu i došla u grad gde su joj živele sestre. Isprièala im je sve što se desilo, ali sa izmenjenim krajem. Po njemu je Eros zadnje rekao da njene sestre zauzmu njeno mesto. Sestre nisu dugo èekale i odmah su krenule k steni visoke planine. Stigavši na vrh planine èuše Erosa da ih zove. U veri da æe ih zapadni vetar Zefir prihvatiti, skoèile su sa planine i poginule. Osveta je bila zadovoljena.
Dok je Psiha lutala po svetu da naðe Erosa, Eros je bio bolestan na postelji u palati svoje majke. Njegovo rame, gde su pale vrele kapi sa svetiljke, je bolelo. Jedan galeb je doznao, odleteo Afroditi i njoj sve isprièao. Prebacio joj je kako svetu vladaju razvrat i porok, dok ona uživa u kupanjem a sin joj Eros provodi vreme sa nekom konkubinom. Tako je govorio galeb i ocrnjavao Erosa kod njegove majke. Kad je Afrodita saznala da je Psiha ta navodna konkubina, lepotica je bukvalno eksplodirala. Pojurila je domu gde je našla sina u opisanom stanju, ranjenog od ljubavi. Sav svoj gnev bacila je na sina, nazvala ga jednog neposlušnog lenjivca. Toliko je bila ljuta da je u pomoæ pozvala njenu staru neprijateljicu, Uzdržanost. Da se Uzdržanost primi njenog sina, da ga kara, isprazni njegov tobolac, otupi strele i preseèe žilu na njegovom luku. U meðuvremenu Afrodita je razmišljala kako da se osveti Psihi. Krenula je u potrazi za njom. Hermes ili Merkur, bog vesti, objavio je svuda po svetu da æe privuæi svu kaznu bogova ko bude pomagao Psihi, suprotno ko bi uhvatio i predao Psihu dobio bi veliku nagradu. Psiha je tražila spas kod drugih bogova, ali ovi, plašeæi se ljutine Afrodite, nisu hteli da je prime. Nije više mogla da trpi i odluèila je da se preda Afroditi i njenom gnevu. Pre nego što je stigla do hrama ljubavi uhvatili su je muškarèine, bezemljaši, koji su je tukli i muèili i na kosu vuèeæi predali je Afroditi.
Nakon što se jedno vreme iživljavala nad Psihi te se smirila, Afrodita je za Psihu odredila tri zadatka, svaka za sebe nemoguæa. Kao prvo trebala je da raspodeli gomilu jeèma, pšenice, prose, maka, graška i pasulja. Uz pomoæ mrava koji su se sažalili njom, Psiha je uspela prvi zadatak. Mada je Afrodita bila sigurna da Psiha nije uspela bez pomoæi, šta je mogla da uèini?
Kao drugo Psiha je trebala da donese pahuljicu krzna od ovaca zlatnog runa (vidi Jason i Argonauti), što nisu uspevali ni najveæi junaci. Psiha je bila razoèarena, htela je da se baci u reku. Ova je ali opomenula i dala savet. Ovce zlatnog runa su dani zlovoljne i ubijaju svakog smrtnika koji im se približava, ali uveèe su umorne. Kada krenu k reci da poju, na žbunjima ostane ponešto krzna. To krzno Psiha da skupi i odnese Afroditi. Psiha je uspela i drugi zadatak, na nezadovoljstvo Afrodite, razume se.
Kao treæe Afrodita je zatražila da joj Psiha donese vodu iz reke Stiksa, koja teèe u podzemlju i koju èuva jedan zmaj, da ni sami bogovi nisu smeli da pristupe tom izvoru. Psiha je opet pala u oèajanje. Ovoga puta pomogao joj je orao vrhovnog boga Zevsa ili Jupitera. Jednom je Eros pomogao Zevsu, sad mu se Zevs revanširao a da Eros nije ni znao. I tako je Psiha uspela i treæi zadatak.
Ali Afroditin gnev nimalo se nije smirio. Imala je još jednu "molbu". Zamolila je Psihu da siðe u ad, u carstvo mrtvih, kod Proserpine ili Persefone, supruge boga mrtvih, i donese kutiju lepote koja je Afroditi bila potrebna da navodno izleèi ranjenog Erosa. Jedan opakan plan Afrodite, što malo naivna Psiha nije znala. Psiha je odmah pristala, i uz dobronamerne savete sišla je u ad, primila kutiju i ponovo napustila carstvo mrtvih. Ali iz èežnje k mužu i radoznalosti Psiha je otvorila kutiju Proserpine i odmah pala kao mrtva.
U meðuvremenu Eros se oporavio i uspeo da pobegne iz pritvora koji mu je namestila majka. Dospeo je do Psihe koju je dalje voleo, proterao njen san i uz poljubac probudio je svoju dragu.
Psiha je krenula k Afroditi, Eros k Zevsu. Vrhovni bog nije mogao da se odbrani Erosovog šarma. Kao kaznu za nepristojno ponašanje njegove majke, ali i zbog sopstvenih budalaština i šala i da im jednom bude kraj (i sam Zevs bio je više puta žrtva Erosovih strela), Eros je morao da se ženi. Ali za pomilovanje, Psiha je bila izabrana da veže neobuzdanog Erosa. Pred saborom bogova Eros i Psiha su venèani. Psiha je dobila besmrtnost i primljena na nebesa.
Jedan "happy end" kakav lepši ne bi mogao da bude. Jedan mali dodatak da bude dozvoljen. Dete koje je Psiha nosila pod srcem beše devojèica. U jezicima smrtnika dobila je ime Hedona ili Voluptas, što znaèi veselje i zadovoljstvo, ali i naslada ili sladostrašæe...
-----------------
Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
|
|
|
black_rose
|
#2
|
Posts: 263
16. Apr 2010. 15:52:41
|
Maja
Boginja Maja bila je rimska boginja proleæa i plodnosti. Ona je bila kæi Fauna, boga plodnosti, šuma i stada, i supruga boga vatre Vulkana. Stari Rimljani slavili su Maju svakog 1. i 15. maja.
Po boginji Maji naziv je dobio proleæni mesec maj, a danas je to i èesto žensko ime. Zanimljivo je da su latinska imena za nazive meseca u godini prihvatili Sloveni koji pišu æirilicom (Srbi, Rusi, Bugari...), a oni èije je zvanièno pismo latinica (Hrvati, Èesi, Poljaci...) prihvatili su nazive za mesece koji potièu iz drevne slovenske mitologi
-----------------
Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
|
|
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
