| Sidor : [1] 2 Next |
|
Swimming
|
#1
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:37:08
|
19 godina tame - Aleksandar Mitroviæ
Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuèivo za internu upotrebu. Kopiranje ili štampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozvoljeno.
"Devetnaest godina tame" je istinita prièa iz našeg vremena i podneblja.
Iskreno i hrabro, ali bez patetike, autor govori o svojih devetnaest godina tame. Šta je njegova tama, kako i kada je izašao iz nje napisano je na interesantan, otvoren i prihvatljiv naèin.
Èitajuæi knjigu prepoznaæemo bar deo naših razmišljanja, pitanja, emotivnih i drugih liènih problema, ili dubokih patnji sa kojima se suoèavamo.
Upoznaæemo se sa naèinom na koji je autor knjige prebrodio sve životne tragedije.
-- Sajonara Jovanoviæ
|
|
|
Swimming
|
#2
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:38:38
|
Umesto predgovora
Upoznaæete Istinu i Istina æe vas osloboditi.
Evanðelje po Jovanu 8:32
Da, još uvek se dobro seæam tog proleænog dana 1985. Bilo je rano, prijatno poslepodne. Vraæao sam se sa posla, kao i obièno u to vreme. Naravno, ne seæam se o èemu sam razmišljao, ali sigurno nisam ni slutio kako æe za ceo moj život biti važan taj dan jedan, na izgled, sasvim obièan susret. Sreo sam Mišu u centru grada.
Miša je moj stari poznanik i drug. Kada sam ga opazio, sa njim su stajali još neki moji drugari. Prišao sam i pozdravio se. Prošlo je mnogo vremena od našeg poslednjeg susreta. Bilo je tako mnogo stvari o kojima smo mogli da prièamo. Zato sam mu predložio da odemo i sednemo u neki kafiæ, pa da se u miru isprièamo. Trebalo je reæi sve ono važno što se desilo, gde smo bili, šta smo radili i koga smo videli za to dugo vreme bez susreta.
Razgovor je poèeo uobièajeno srdaèno, prijateljski. U govoru smo se smenjivali, pažljivo slušajuæi jedan drugoga. Neko bi rekao - obièan susret starih drugara posle dugo vremena. Ali, baš i nije sve tako obièno. Jer posle tog, ne preterano dugog razgovora, ja sam postao drugi èovek. Ceo moj život dobio je novi pravac i smisao. Postao sam hrišæanin!
|
|
|
Swimming
|
#3
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:38:38
|
Umesto predgovora
Upoznaæete Istinu i Istina æe vas osloboditi.
Evanðelje po Jovanu 8:32
Da, još uvek se dobro seæam tog proleænog dana 1985. Bilo je rano, prijatno poslepodne. Vraæao sam se sa posla, kao i obièno u to vreme. Naravno, ne seæam se o èemu sam razmišljao, ali sigurno nisam ni slutio kako æe za ceo moj život biti važan taj dan jedan, na izgled, sasvim obièan susret. Sreo sam Mišu u centru grada.
Miša je moj stari poznanik i drug. Kada sam ga opazio, sa njim su stajali još neki moji drugari. Prišao sam i pozdravio se. Prošlo je mnogo vremena od našeg poslednjeg susreta. Bilo je tako mnogo stvari o kojima smo mogli da prièamo. Zato sam mu predložio da odemo i sednemo u neki kafiæ, pa da se u miru isprièamo. Trebalo je reæi sve ono važno što se desilo, gde smo bili, šta smo radili i koga smo videli za to dugo vreme bez susreta.
Razgovor je poèeo uobièajeno srdaèno, prijateljski. U govoru smo se smenjivali, pažljivo slušajuæi jedan drugoga. Neko bi rekao - obièan susret starih drugara posle dugo vremena. Ali, baš i nije sve tako obièno. Jer posle tog, ne preterano dugog razgovora, ja sam postao drugi èovek. Ceo moj život dobio je novi pravac i smisao. Postao sam hrišæanin!
|
|
|
Swimming
|
#4
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:39:45
|
Detinjstvo
Detinjstvo mi nije bilo ni obièno, ni mnogo lepo. Roðen sam u zimu pre dvadesetak godina. Sa zimom je poèelo i sa zimom je dugo trajalo u mom životu.
Imao sam negde oko godinu dana kada me je majka povela na put. Sa nama je bila i moja starija sestra. Otišli smo u Èehoslovaèku. Majka me je tamo ostavila. Bio sam treæe dete. Jedini sin, ali - suvišan, neželjen. Prièali su mi da su mamu uhvatili na Poljskoj granici. Mene su vratili kuæi, a nju odveli na sud. O tom dogaðaju pisale su i novine.
Majka i otac su se razveli, tako da sam majku veoma retko viðao, a želeo sam da budem sa njom. Otac nije mogao, nije umeo, a možda ni hteo da se brine o meni. Izgubio sam roditelje, izgubio toplinu roditeljskog doma, a jako sam za tim èeznuo. I ono malo vremena koje sam provodio u svom domu nije bilo uvek prijatno.
Jednom prilikom je majka došla iz Beograda. U to vreme moja starija sestra i ja smo bili kod oca, a najstarija sestra kod majke. Mama je došla sa namerom da i ovu mlaðu odvede kod sebe u Beograd. Ali, i ja sam hteo da idem. Dok ih je spremala, molio sam je da me povede sa sobom. Kada su izašle iz kuæe uporno sam išao za njima neprestano moleæi da me ne ostavi. Pogledala me i rekla da sam u kuænim papuèama i da takvog ne može da me vodi. Mislim da se o tome radilo. Nisam siguran da li su bile papuèe ili nešto drugo, u svakom sluèaju bilo je u vezi sa obuæom. Rekla je da je bolje da odem brzo do stana i obujem nešto drugo, a ona æe me saèekati ispred kuæe. Potrèao sam prema ulazu, brzo izuvao papuèe, obuo patike a sve vreme sam znao - neæe me saèekati, otiæi æe. Ipak sam žurno izašao. Nije to bio ružan san - bila je to moja teška, preteška stvarnost. Ispred kuæe nije bilo nikoga. Znao sam da æe biti baš tako, ali sam se valjda nadao da iznenada može da se dogodi nešto lepo. Zato sam plakao ni sam ne znam koliko. Znam samo da sam bio neutešan i neizmerno sam. Imao sam samo tri-èetiri godine.
Moj životni put me dalje vodio u Èortanovce. Tu sam bio smešten u jednu porodicu. Brinuli su o meni i za to dobijali od socijalne ustanove novèanu nadoknadu. Sledeæe mesto na koje su me poslali bio je dom za nezbrinutu decu. Tu nas je bilo svih uzrasta. Seæam se nekih batina i šamara koje sam primio i kada nisam bio kriv. Seæam se toga da smo èesto bili gladni. Valjda za nas nije bilo dovoljno hrane. Posle doma, odveli su me u Irig. Irig je jedno veæe selo u Sremu, taènije, ispod Fruške gore. Tu me je dovela socijalna radnica. Jedna porodica je pristala da me prihvati i othranjuje. Naravno, za to su bili plaæeni.
Èini mi se da je bio septembar, a možda i oktobar 1970. godine. Imao sam èetiri godine. Tada nisam mogao ni da pomislim kako æu tu živeti narednih devet godina, provodeæi sumorno najlepše doba svoga detinjstva. U seæanju mi je ostao oseæaj strepnje, straha od nepoznatog, ljudi, kuæe, kraja u koji su me doveli, svega toga što je za mene, èetvorogodišnjeg mališana, bilo strano i veliko. Zašto ne živim kao i ostala deca? Tamo negde u Novom Sadu je tata, u Beogradu mama sa sestrama. Poznati ljudi, poznate stvari u kuæi, i sigurnost. Eh, da mi je da sam tamo sa njima.
Kada smo ušli u kuæu doèekala nas je tetka Jela - starija žena, nižeg rasta, malo punija. Bila je vrlo ljubazna prema meni i trudila se da mi u svemu ugodi, bar na poèetku. Za mene je sve to bilo novo. Gledao sam oko sebe i uprkos svoj ljubaznosti razmišljao kada li æu se vratiti svojoj kuæi. A da mi je neko rekao da æe mi to biti dom do trinaeste godine ...
Tetka Jela - tako sam je zvao od poèetka - je imala dva sina, Mitu i Vasu i muža Savu. Stariji - Mita bio je berberin po zanimanju, a mladi Vasa se, baš kao i deda Sava, bavio zemljoradnjom. Polako sam poèeo da se navikavam na sve njih. Nije mi bilo teško, jer su u poèetku prema meni zaista svi bili pažljivi. Meðutim, ne dugo posle mog dolaska, Mita i Vasa su se oženili. Stekli su svoje porodice i okrenuli se prema njima. Vasa je uskoro dobio i decu i svu pažnju su posvetili njima. Ja sam bio ne samo zanemaren, nego i premešten u kuæu tetka Jeline majke. Tu sam bio kratko vreme, ali sam staricu tako zavoleo da nisam želeo da se vratim kod tetka Jele. Meðutim, morao sam. Nisu pomogle ni suze.
Moj život kod tetka Jele vrlo brzo se potpuno promenio. Iz veoma uredne sobe u kojoj sam do tada živeo, premestili su me u jedan mali špajz. To je bilo nešto nalik na sobicu, ali toliko malo, da sam jedva uspevao da se ispružim na ležaju a da ne dodirnem drugi kraj sobe nogama. Na zidu je bio mali otvor, nešto poput prozora Krevet je sklepan od starih dasaka izmeðu kojih je bila uglavljena slamarica prekrivena pohabanim æebetom. Iznad kreveta nalazile su se police sa teglama, raznim kutijama zaèina, šeæerom, brašnom i mnogim drugim stvarima potrebnim za kuhinju. Odmah pored polica bila je okaèena vešalica sa starom garderobom. Špajz je bio prljav, prašnjav i pun miševa. Ja sam tu živeo. Nikada nisam saznao zašto su me premestili. Naravno, kada su dolazili socijalni radnici da vide kako živim - a njihov dolazak je bio uvek najavljen - ukuæani su svaki put pokazivali onu drugu sobu kao prostoriju u kojoj ja živim. Lepo bi me doterali i zabranili da kažem da tu ne spavam i da ne živim onako dobro kako su to oni govorili. Uostalom, dobro sam upamtio Vasine batine. Ne seæam se taèno kako sam ih zaslužio. Tako me je tukao da je i tetka Jelka pritrèala da me brani. Zar sam smeo da se požalim.
"Sobica" je vremenom postala deo mene. Pa i nisam imao nekog izbora - morao sam da se naviknem na nove uslove života. Tu sam provodio slobodno vreme, ukoliko nisam išao da se igram sa drugovima. Mnoge noæi sam proplakao, pitajuæi se uvek isto - zašto nisam sa svojom majkom i ocem. Odgovora nije bilo. Nije bilo ni odgovora, ni roditelja, ni pravih prijatelja. Nedostajala je ona tako životno važna blizina sa dragim osobama. Pratila me samo samoæa - hladna, duga, uporna. Èini mi se daje bila svuda gde bih se našao. Sledila su je samo seæanja na oca, na mog Milutina. Na onog kojim sam se tako ponosio. Sanjao sam njegove dolaske, posete koje su mi bile najsreæniji dogaðaji u mom životu. Donosio mi je poklone, ali ja nisam primeæivao te stvari. Gledao sam samo u njega, pazeæi da mi ne promakne nijedan njegov pokret, nijedna reè. Prosto sam ga gutao pogledom. Moj otac,
moj Milutin. Posete su bile kratke i dugo posle njih, soba mi je bila ispunjena razmišljanjem o onome šta je tata rekao i uèinio, kako me je pogledao i da li me je pomilovao. Nežnosti, tako preko potrebnih nežnosti, bilo je malo. Ipak, bilo mi je važno da ga vidim i da budem sa njim. Ali posete su postajale sve kraæe i sve reðe. Soba je bila sve praznija, jer je svežih uspomena nestajalo a one stare su bledele - i opet samoæa.
Na samoæu sam zaboravljao jedino u igri sa drugom decom, vršnjacima. Imao sam dva drugara - Slavka i Peru. Sa njima sam se najviše družio. Slavko je, kao i ja, bio smešten u jednu porodicu. Puno puta smo do kasno u noæ sedeli na ulici i maštali o tome kako æemo jednoga dana otiæi svojim kuæama. Ali trebalo je da proðe još dugo vreme da bismo otišli iz Iriga.
U školi se nisam pokazao baš kao dobar ðak. Loše sam uèio jer sam bio nezainteresovan za sve školske obaveze. Obièno sam jedva èekao da doðe vikend kako bih mogao da se igram ne razmišljajuæi o školi. Veæ sam rekao da sam se uglavnom družio i igrao sa Slavkom i Perom. Bilo je onih koji su želeli da nam se pridruže, ali mnogima su to zabranjivali roditelji. Nisu hteli da se njihova deca druže sa nama i mi smo to znali.
Otprilike kada sam krenuo u èetvrti razred osnovne škole, tata se ponovo oženio. Od tada jedva da je jednom godišnje dolazio da me poseti. U to vreme sam veæ nekako poèeo da otupljujem. Jednostavno sam navikao da budem sam. Nisam više ni plakao. U meni je postojala samo ona duboka praznina koja bi se ponekad ispunila tugom i bolom. Posmatrajuæi drugu decu koja su u školu dolazila sa roditeljima, gledajuæi kako ih majke sa ljubavlju prate, miluju i ljube dok su se oni zadovoljno smešili, bio sam tužan. Ta dugo prisutna i poznata tuga bila je praæena nadom da æe doæi bolje vreme za mene, vreme kada æu biti sreæan.
U školu više nisam dolazio lepo obuèen jer otac nije dolazio i nije mi, kao obièno, donosio nova odela i druge poklone. Kada bolje razmislim, to i nisu bili neki posebno veliki i vredni pokloni, ali u to vreme su za mene predstavljali najdragocenije vrednosti. Dešavalo se i to da su mi ih oduzimali kada bi tata otišao i ja ih više nikada nisam video. Uvek sam loše prošao kada bi ih zatražio. To što sam u školu odlazio u iskrpljenim pantalonama i starim košuljama i nije bilo najvažnije. Ono što sam ja hteo bilo je da me prihvate i vole. Tetka Jela i njeni sinovi možda to nisu znali, možda nisu umeli ili nisu hteli Ili možda ja njih nisam razumeo. Rezultat svega toga je bila samoæa.
Za vreme školskog raspusta 1979. godine otišao sam kod oca. Posle dugih razgovora, molbi i preklinjanja, pristao je da me dovede da živim sa njim u Novom Sadu. Tako sam se, posle devet godina provedenih u Irigu, vratio da budem sa tatom. U to vreme o majci nisam znao ništa - ni gde živi, ni sa kim je. Ona me svili tih godina nije nijednom posetila. Meðutim, nekako sam uspeo da stupim u kontakt sa njom. Jednog vikenda sam otišao u Beograd da je vidim. Živela je sa majkom i sa mojim sestrama. Molio sam je da se vrati kuæi jer je tata ponovo bio sam. Pristala je. Pre njenog dolaska razgovarao sam sa tatom. Rekao sam mu da bih voleo da nam se mama vrati i da ona pristaje na to. Nije trebalo dugo da se i tata složi sa tim.
Bilo mi je èetrnaest godina kada su moji roditelji ponovo poèeli da žive zajedno. To su bili najsreæniji dani u mome životu. Seæam se da sam iz škole trèao pravo kuæi. Nisu me interesovali drugari niti ikakve igre. Želeo sam da što više vremena provedem sa ocem i majkom. Bilo mi je divno, kao nikada do tada. Po povratku iz škole, kod kuæe me je èekala mama, spremljen ruèak i uvek poneki kolaè. Sve je bilo èisto. Kako je dobro bilo spavati u beloj, mirišljavoj postelji koju je mama za mene spremala. Uveèe sam do kasno sa njom razgovarao. Družili smo se.
Bio je to pravi dom. Živeo sam u pravoj svojoj porodici, sa svojim roditeljima, u sigurnosti i zadovoljstvu. Bio je to novi, do tada nepoznati i divan oseæaj. Nekoga sam imao i nekome sam pripadao.
Kada razmislim - tako je malo trebalo da bih bio sreæan. Tako malo, sasvim obièno i normalno - ništa izuzetno. Ono u èemu su moji vršnjaci živeli od roðenja i ne obraæajuæi pažnju na to - a i zašto bi, pitam se, kada je to prirodno i neophodno - ja sam doživeo i proživeo u svojoj èetrnaestoj godini. Kažem proživeo jer nije bilo trajno. Trajalo je baš onoliko koliko je trebalo da se osetim sreænim i da vidim kako to izgleda.
Majka je jednostavno, bez reèi objašnjenja otišla. San koji sam devet godina u Irigu sanjao, raspao se. A kako se to dogodilo?
Mama i ja smo pošli u grad sa namerom da nešto kupimo, ali ona se uputila ka autobuskoj stanici. Znao sam šta to može da znaèi. Pitao sam je: "Zašto?" Nije umela da mi objasni. Bili su slabi i neuverljivi njeni izgovori zbog èega ne želi više da živi sa tatom i sa mnom. Ni sada ne znam razlog. Možda je htela promenu, možda joj je bilo dosta takvog naèina života, mira u kuæi, svakodnevnih ali i divnih obaveza u svom domu. Polako je koraèala, ali je svaki njen korak odisao sigurnošæu namere koju je donela - napustiæe nas. Išao sam pored nje moleæi je i preklinjuæi je da ostane. "Mama, molim te, ostani. Zašto neæeš, mama? Samo još malo. Bar još malo. Nemoj da nas ostaviš, mama!" Moje reèi su se kao od zida odbijale od njenog uha i srca.
Kupila je kartu. Ne znam ni da li me je pogledala. Što se više približavala peronu i autobusu ja sam je sve više molio i plakao. Uzalud. Zastao sam. Iduæi prema autobusu gubila se u gužvi ljudi. Glasno sam plakao i neprestano vikao: "Zašto? Zašto?" Ljudi su prolazili pored mene i zaèuðeno me gledali. Autobus je otišao, a ja sam još dugo stajao na stanici plaèuæi. Bilo je kao onog puta kada me je poslala kuæi da obujem patike. Razlike su male sada sam stariji i gledao sam je kako me napušta i odlazi. Bog je isti. U meni je sve bilo srušeno. Kada sam se konaèno nekako sabrao krenuo sam kuæi. Otac me doèekao. Ništa nije pitao - sve mu je bilo jasno.
Od tada je prošlo dosta vremena. Nekako sam uspevao da ne mislim na taj ružan trenutak. O zaboravu ne mogu da govorim jer to ne može da se zaboravi. Ali potiskivao sam to iz svojih misli, jer je svaka pomisao na mamin odlazak povreðivala ranu. Od tada sam praktièno poèeo da živim potpuno sam. Otac je poèeo sve više da pije, a o meni nije vodio raèuna. Nije brinuo o hrani, o garderobi. Èinilo se da je pomoæ bila potrebnija njemu nego meni. I tada poèinje moj život na ulici.
|
|
|
Swimming
|
#5
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:40:54
|
1. Život na ulici
Ne mogu taèno da kažem kada sam poèeo sve više vremena da provodim na ulici, da odlazim u diskoteke i kafiæe. Mislim da je to bilo negde oko petnaeste, jer posle mog dolaska u oèevu kuæu, nije prošla ni godina dana kada su poèeli sukobi. Razlog što nismo mogli da živimo u miru verovatno je taj što se, u suštini, on i ja nismo ni poznavali. Nismo stalno živeli zajedno, a i kada smo živeli zajedno, ja sam bio suviše mali da bih razumeo bilo šta od svega onoga što se dešavalo oko mene.
Kada sam se konaèno nastanio kod oca, bio sam stariji i svesniji da život koji živim sa njim jeste zapravo užasan. Uz to što se nismo dovoljno poznavali, otac je puno pio i nije vodio raèuna o hrani, odeæi... Viðali bismo se jedino uveèe, pre spavanja, jer je on po ceo dan bio odsutan. To me je u poèetku bolelo i èesto sam pokušavao da mu na to skrenem pažnju. Sve je bilo bez uspeha. On je i dalje živeo svoj život. Vremenom sam poèeo da mu to nervozno prebacujem dok jednoga dana nije sve puklo. Od tada, svaki naš razgovor uglavnom se svodio na svaðe, pretnje, tuèe...
Pošto kod kuæe èesto nije bilo hrane, bio sam primoran da se sam snalazim. I ne samo to, nego i sve ostalo što je trebalo da imam kod kuæe, a nisam imao, poèeo sam da tražim u društvu na ulici. Moji roditelji ni tada, kao ni ranije, nisu imali pojma o tome.
Vrlo brzo sam se sprijateljio sa nekolicinom vršnjaka a i sa nešto starijim momcima. Verovatno smo imali i motiv u svemu onome što smo zajedno radili. Zajednièki cilj koji smo imali pred sobom valjda nas je zbližavao, a možda i terao da budemo zajedno.
Još kao mali voleo sam borilaèke sportove, tako da sam u to vreme sve više i ozbiljnije trenirao u nekim klubovima kung fu, karate i boks. Ta ljubav prema sportu i na neki naèin predanost njemu, saèuvala me je od alkoholizma, narkomanije, duvana. Ali sa druge strane, nije me poštedela tuèa, suðenja, i bezbroj pozivanja i privoðenja u SUP. Na tim treninzima sam se upoznao i zbližio sa Æagom, kojeg sam do tada znao tek ovlaš. Naše prijateljstvo, se kako sam rekao, tek na tim treninzima poèelo razvijati. Kasnije, kada smo poèeli zajedno da provodimo vreme van kluba, ono se pretvorilo u snažno drugarstvo. Zajedno smo odlazili u grad, na plažu. Skoro uvek smo bili zajedno.
Æaga je sa majkom i oèuhom živeo u jednoj maloj sobi u mom delu grada. Išao je u školu i bio sasvim dobar uèenik. Od mene je stariji par godina, onižeg je rasta, duhovit, spreman za šalu u svakom trenutku. Znao je kako ja živim i puno puta mi je pomogao.
Sa nama se družio i Dritan. On potièe iz jedne mnogoèlane porodice koja je dosta skromno živela. Samo je otac imao stalno zaposlenje, a njih je bilo puno. Kada nisam bio sa Æagom, vreme sam obièno provodio kod Dritana.
Tada smo se povezali sa jednim društvom u kome je "glavni" bio Dragan koga smo zvali "Kum". U društvu nas je bilo desetak: pet-šest momaka i par devojaka. Okupljali smo se po parkovima i diskotekama. Sve manje sam mario za školu i kuæu. Jedva sam èekao trenutak da izaðem i lutam sa drugarima. Sa ocem sam se svakodnevno svaðao. Umeo sam da po nekoliko dana odem od kuæe i da se ne javim. Otac nije znao ni gde sam, ni sa kim sam, ni šta radim. To je unosilo još veæi nemir i razdor u kuæu.
Otprilike posle dve godine, društvo se raspalo i ostali smo opet samo trojica - Æaga, Dritan i ja. Nastavili smo da se viðamo i izlazimo na stara mesta. Obièno je to bila diskoteka "Mašinac". Svakog vikenda bismo se sastali i odlazili tamo. Pošto niko od nas nije imao džeparac, ili bilo kakav drugi izvor sredstava, pre nego što bismo se uputili u diskoteku "žicali" smo po gradu novac od svakoga. Tražili smo novac bez obzira na to da li osobu poznajemo ili ne. Bilo je važno samo to da sakupimo što više i što pre. Moram da priznam da nam nekada ni taj posao nije išao lako. Trebalo je dosta strpljenja i upornosti da se sakupi onoliko koliko nam je bilo neophodno. Ali pošto je to uglavnom bio jedini naèin da doðemo do ulaznica za diskoteku, svakog vikenda smo ponovo bili uporni u "žicanju".
Vremenom se oformilo novo društvo. Bilo nas je otprilike sedmoro - nekoliko momaka i par devojaka. U to vreme sam upoznao Boleta i njegovog brata Lolu. U kasnijem periodu to poznanstvo se pretvorilo u èvrsto prijateljstvo.
Nekako u to vreme u našoj zemlji se pojavio pank. Seæam se da je bila jesen. Æaga i ja smo pošli u diskoteku i poèeli razgovor o panku - o tome šta znaèi, dali je dobar i slièno. I njemu i meni se dopadao takav naèin života i ponašanja, a i njihov izgled. Odluèili smo da i mi postanemo pankeri. Odmah smo pristupili "izradi" pankerskog izgleda. Bilo je vrlo uspešno (treba imati na umu ono što smo mi hteli da postignemo) i vrlo šokantno.
Kada smo se sa novim "imidžom" sutradan pojavili u društvu, svi su bili šokirani. Kako i ne bi! Kosa nam je bila ulepljena od sapuna i šeæera. Bili smo obuèeni u neke stare jakne od skaja na koje smo okaèili mnogo bedževa koje smo sami napravili. Naravno, i neizostavne ziherice. Èak smo uspeli da se domognemo i nekih inostranih rekvizita. Na rukama smo nosili kožne narukvice pune bodljikavih nitni, poèeli smo da se farbamo, da nosimo naušnice, ali i sve èešæe da se tuèemo. U poèetku su to bile bezazlene tuèe - ali, samo u poèetku.
Pokupimo se jedno veèe i krenemo na "Mašinac". Tada sam veæ poèeo da se zabavljam sa V. Kada smo stigli, atmosfera uobièajena: neki su plesali, neki sedeli. Mi smo seli na klupe postavljene po uglovima. Najednom - gužva. Par momaka pojavi se odnekud i poèeše da maltretiraju momke iz našeg društva. Bili su nešto stariji od nas, a uz to i poznati po agresivnosti i bezobraznom ponašanju. Malo-pomalo, jedan od njih priðe mojoj devojci. Pošto je on nju poznavao od ranije, oèekivao sam da æe samo da joj se javi i da ode. Meðutim, nije bilo sve baš tako. Zbog velike buke, nisam mogao sve da èujem, ali mi se uèinilo da je postao grub prema njoj. Ustao sam i pokušao da smirim situaciju. Ali baš taj moj gest pogrešno je shvaæen. Na pokušaj da lepo razgovaram sa njim, hladno mi je odbrusio: "Šta ti hoæeš, majmune jedan!? Hoæeš da se biješ?" To je bio grom iz vedra neba za mene. Odgovorio sam: "Hoæu." On je ustao, povukao me za rukav i ja sam krenuo. Nasrnuo sam prvi. Snažno sam ga udario glavom u lice. On se zateturao unazad. Poèeo sam pesnicama da ga udaram u glavu i po telu. Istog trenutka su se u tuèu umešali momci iz njegovog i mog društva, s namerom da nas razdvoje, ali nije vredelo. Kada je krenuo na mene, snažno sam ga udario nogom u telo, a zatim "uleteo" u njega. Pogodio me je par puta pesnicama u grudi razjaren. Zgrabio sam ga za vrat, i u momentu kada smo pali na pod, umešali su se redari. Poveli su nas ka izlazu. Milicija je veæ bila stigla. Na svu sreæu, dobro smo prošli. Samo su nam pokupili podatke, zapisali šta se dogodilo, malo nas išamarali i pustili. Vrlo brzo sam bio pozvan na suðenje, jer sam u tuèi svom protivniku polomio tri zuba. Meðutim, pošto je on veæ više puta bio osuðivan zbog tuèa, i pošto je bio inicijator, ja sam se "izvukao". Naravno, preæutao sam èinjenicu da sam ja prvi udario, inaèe bi se sve drugaèije završilo.
Otac je bio van sebe kada sam pozvan na sud, ali to je bio tek poèetak. Vrlo brzo tuèe su poèele da se nižu jedna za drugom. Na suðenja sam bio pozivan sve èešæe. A sa ocem je život postajao sve gori. Nije bilo dana bez svaðe. Postao sam toliko bezobziran i grub, da više i nisam vodio raèuna o tome da mi je on otac. Prema njemu sam se ponašao kao prema svom vršnjaku. U svaði sam ga èak psovao, a na trenutke bio sam spreman i da se potuèem sa ocem. Vrlo èesto, kada bi on pokušao da me udari, histerièno bih poèeo da vièem na njega. Pretio sam da æu ga udariti.
Bilo je to teško vreme; otac je bio potpuno slomljen. Više nije mario ni za sebe, a kamoli za mene. Ceo njegov život je bio borba. Još kao deèak je 1941. otišao u partizane. Posle rata se oženio, ali brak nije dugo trajao. Razveo se. Po zanimanju je bio stolar i od tog posla je živeo. Kada i kako je upoznao moju majku, ne znam, ali sa njom nije ni dugo, ni sreæno živeo. Ubrzo po mom roðenju, razveo se i od nje. Sve je to uticalo na njega i predstavljalo razloge, opravdane ili ne, da se još u mladosti oda alkoholu. U penziju je otišao kao mlad èovek, jer je kao borac od 1941. imao neke povlastice. Život mu je prolazio u borbama, pokušajima da uspe da postigne sreæu,u neuspesima, razoèaranjima, i na kraju je bio potpuno razoren. Nekada dostojanstven i strog, moj Milutin je naglo stario i sve više vremena provodio uz alkohol i duvan i mnogo knjiga. Kada ne bi spavao ili bio pijan, èitao je. U vreme njegove samoæe, samo su mu te knjige još nešto znaèile.
Prema meni nije umeo ni znao da se ponaša oèinski. Odrastao sam bez njega, pa ne znam koliko bi to i vredelo, ali verujem da bi nam zajednièki život ipak bio lepši i lakši. Nikada nije seo sa mnom da porazgovaramo, da me posavetuje, da mi prièao stvarima kroz koje bih ga bolje upoznao, više poštovao i cenio. Prema meni se ponašao kao prema nekom poznaniku, odraslom èoveku, ne razmišljajuæi da li je to dobro ili loše. Èinilo mi se da je bezoseæajan, da ne mari za to da li sam ja zadovoljan, ili nezadovoljan, takvim naèinom života. Èinilo mi se da uopšte ne mari za mene (ili mi se nije samo èinilo). Kad god bih se ja zbog neèega pobunio, on bi sasvim prirodno odgovorio: "Ako ti se ne sviða - napolje. Idi tamo gde ti je bolje." To me je strahovito bolelo. Znao sam da on, u stvari, tako ne misli, ali nikada nije hteo da pokaže, niti da porekne ono što je kazao. Jednostavno, nešto bi nepromišljeno rekao i toga se držao sasvim.
Èesto samo ostajali bez novca, jer je tata bio u velikim dugovima. Tada je u kuæi bilo tek toliko hrane da se ne umre od gladi. Retke su bile prilike kada bi mi kupio nešto od garderobe, ma koliko da sam ga molio. Kupio bi mi jedino ako bi i kada bi on to želeo.
Pre nego što sam došao da živim sa tatom, mnogo sam ga voleo. Voleo sam ga toliko da sam kao mali èesto želeo da spavam pored njega. Kada bi on zaspao, ja sam još dugo ostajao budan. Gledao sam ga sa neizmernom sreæom, divio sam mu se, slušao kako hrèe, pa mi je i to bilo lepo jer sam ga bezgranièno voleo. Ali ta Ijubav se iz dana u dan gasila. Kada smo bili u sukobu, veoma èesto mi nije dozvoljavao da jedem u kuæi. Tada danima ne bih ništa jeo i retko bih dolazio kuæi. Snalazio sam se kako sam znao i umeo. Otac nije znao gde sam i šta radim, sem kad bi milicija dolazila kuæi zbog mene, ili kada bih dobio poziv za suðenje. Tek tada je saznao nešto o meni.
Kada bih došao kuæi, seæam se da sam tražio da nešto pojedem. Obièno nije bilo nièega, sem hleba starog i do deset dana. Nisam imao izbora, pa sam taj tvrdi hleb potopio u vodu posuo ga šeæerom, ako ga je bilo, i to sam jednom dnevno jeo. To su bile one "sreænije" prilike kada sam mogao da naðem stari hleb u kuæi, jer nekada ni toga nije bilo. Danima je kuæa bila bez hrane. To je bio još jedan razlog da postajem sve gori. I baš u to vreme poèeo sam da se bavim prevarama.
U poèetku su to bile sitne prevare, ono što smo u društvu zvali "šišanje ovaca". "Ovce" su uglavnom bili imuæniji deèaci ili devojke. Kada bih se sa nekim od njih upoznao i sprijateljio, zadobio poverenje, prelazio sam na sledeæi korak: tražio bih na zajam novac ili neku drugu vrednost, bez namere da to ikada vratim, ili bih jednostavno oteo ono što me interesovalo. Obièno su to bili skupoceni predmeti, zlato i novac. Ako bi "žrtva" tražila da joj vratim "pozajmljeno" i u svom traženju bila uporna, taj problem se rešavao brutalnim, fizièkim naèinom.
Bilo je to doba kada pravog prijatelja nisam imao. Naravno, želeo sam da ga imam, ali sam veæ toliko toga lošeg preživeo da nikome nisam verovao. Priznajem, ni ja sigurno nisam lièio na osobu od poverenja, ali ipak nisam povreðivao onako kako sam bio povreðen. Nisam zadavao bol onako kako su to meni radili. Sva moja bolna iskustva doprinela su da ni u koga ne verujem. Ni u koga, pa ni u Boga.
|
|
|
Swimming
|
#6
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:42:07
|
2. Milutin i V.
Sa V. sam se upoznao kada sam poèeo da odlazim u "Mašinac". Od te veze nisam oèekivao ništa posebno, jer moje zabavljanje sa njom nije ozbiljno poèelo - pored nje sam imao još jednu devojku. Nije bila naroèito lepa, ali je u njoj bilo nešto posebno, nešto što sam vremenom poèeo da uoèavam i što me je ispunjavalo sreæom. Zato sam sve više bio vezan za nju.
Ona potièe iz radnièke porodice. Ima mlaðu sestru, koja je danas veæ udata i ima sina. Živela je sa porodicom. U mnogo èemu smo se razlikovali, ali bilo je neèega što nas je sjedinjavalo. Vremenom mi je postala sve. Bila mije devojka, drug, otac i majka. Bila je deo mene i voleo sam je iznad svega. Mnogo puta me nije razumela, ali to nikada nije stvaralo razdor meðu nama. Pa ipak, bez obzira na svu ljubav prema njoj. Ja sam imao svoj svet, godinama izgraðivan u meni samom, u koji nisam hteo da je u potpunosti pustim, da ga delim sa njom. Kažem - nisam hteo. možda, u stvari nisam umeo, ili smeo da to uèinim. Svesno ili nesvesno uvek je bio prisutan strah da æu ponovo biti napušten, ostavljen, sam, bez ljubavi. A ne pustiti je u svoj svet znaèilo je odbranu od moguæeg bola. Jer njega je u mom životu bilo veæ previše. Zato je V. u moj svet imala pristupa onoliko koliko sam je ja pustio. Jednostavno, strahovao sam da æe me napustiti kada joj sve dam. U tom strahu sam odlazio od nje baš kad nam je bilo najlepše. Po nekoliko dana se nisam javljao. Provodio sam se sa drugim devojkama, a V. sam stvarno voleo. Ipak, duboko u sebi bio sam prazan, nesreæan. Tražio sam sreæu, zadovoljstvo ne za trenutak, nego trajno zauvek.
Seæam se i trenutaka kada sam bio potpuno sreæan sa V. Tada sam zaboravljao sve ružno. Obièno sam imao i dovoljno novca, pa smo izlazili u diskoteke, restorane, kafiæe i uživali u tome. Za mene je to bio pravi raj. Ali ni to nije bilo dugotrajno. Tako i neprimetno, ali neminovno, sva ta lepota bi poèela da nestaje. Onaj duhovni vakum u meni bi prosto sve usisao i ja sam se ponovo susretao sa onom užasnom prazninom. Sa prazninom koja je odisala bolom od izgubljenosti, tugom bi izronila iz dubine mene i celog me ispunila. Kao da mi je govorila: "Još uvek sam tu. Sve to što živiš je ništa, laž, prolazno. Sve to nestaje. To ne može da te zadovolji. Ne daje ti rešenje. Samo dolazi i prolazi, aja - uvek sam tu. Blizu tebe sam, u tebi sam, i ne želim da te napustim. Mi smo deo jedno drugog i ne možemo se razdvojiti..."
Nisam imao snage da se borim. Prepuštao bi se toj praznini. Ona je bila moj neprestani, verni pratilac, i ponekad je izgledalo da uživam u njoj. Bila je tako poznata, stvarna, skoro opipljiva, jer sve što sam do tada preživeo, bilo je vezano za nju, odisalo je njom. Posle kratkog vremena zatišja, njene pritajenosti, ponovo bi izronila, i u susretu sa njom, napuštao sam sve i namerno postajao bezoseæajni grubijan koji ostavlja devojku koja ga voli. Uživao sam u njenom bolu, a u isto vreme patio sam sa njom ne pokazujuæi to. Poigravao sam se sa njom. Ili bih izašao na ulicu, uhvatio nekoga i prebio ga iz èista mira. Jednostavno bih sa društvom išao po gardu i tražio tuèu. Tako sam, iznova, pronalazio sebe. Od V. sam zahtevao nemoguæe stvari, i ako bih nailazio na opravdani otpor, ostavljao bih je. Posle kratkog vremena sam se vraæao. Skoro tri godine smo ona i ja živeli u takvim trzavicama. Èesto je bila prisutna kad sam se tukao. Seæam se jedne prilike kada smo se rastajali na autobuskoj stanici. Pre nego što je ušla u autobus, prišla mi je bliže i tiho rekla daje uporno posmatra jedan mladiæ koji je veæ duže vremena prati. Izgledao je desetak godina stariji od nas. V. se uplašila jer ga nije poznavala, a on je veæ par veèeri išao za njom upravo do kuæe. Taj kratki V. iskaz bio mi je dovoljan. Prišao sam mu i mirno ga upitao zašto prati moju devojku. On kao da me nije ni èuo. Samo je hladno rekao: "Beži odavde dok te nisam išamarao." Èim je to izgovorio, snažno sam ga udario u glavu i odmah nastavio da ga udaram rukama i nogama po celom telu, ne dozvoljavajuæi mu da se pribere. Zateturao se i pao u jedan veliki izlog. Pun gneva, i mržnje ponovo sam krenuo ka njemu. Pokušao je da mi uzvrati udarac, ali nije uspeo, i poèeo je da beži.To me je još više razgnevilo. Potrèao sam za njim i stigao ga. Više ni za šta nisam mario. Poèela je prava borba. U jednom momentu toliko sam poludeo, da sam ga zgrabio za vrat, srušio i poèeo da ga davim. Oseæao sam kako se opušta i pada. Oko sebe nisam nikoga video. Možda bih ga i ubio da se nisu umešali neki Ijudi koji su stajali na stanici, u blizini, i posmatrali celu tuèu. Nekako su nas, sreæom, razdvojili. Ja sam gledao kako što pre da se izgubim sa tog mesta, ali je bilo prekasno.
Vrlo brzo sam bio sproveden do milicionera koji je stajao sa mladiæem koga sam pretukao. Dobio sam takve batine, da sam dva puta gubio svest. Tukao me je nogama i palicom svuda po telu, a najviše po glavi. Nikada do tada nisam dobio takve batine.
Batine koje sam dobio u meni su stvorile još veæu mržnju. Poèeo sam sve èešæe da se tuèem. Obièno kada bih otpratio V. kuæi, odlazio sam u društvo i zajedno sa momcima tražio gde i sa kim bismo mogli da se potuèemo.
Sve više sam težio tome da naðem nešto što æe me u potpunosti zadovoljiti i uèiniti sreænim. Verovao sam u novac, u dobre provode u one na izgled lepe stvari koje nudi ovaj svet. Verovao sam i nadao se da mi to može pružiti potpunu sreæu. Uzalud. Sve to trajalo bi izvestan period i zatim - nestalo. Meni je onda bivalo još gore.
A sa ocem sam živeo sve užasnije. Ni on, ni ja više nismo vodili raèuna o svojim postupcima. U svaði je èesto pokušavao da me udari. Ako bi mu se u tom trenutku u ruci našao nož, ili bilo šta drugo èim bi mogao da me povredi, uopšte nije razmišljao - krenuo bi prema meni u nameri da to i uèini. Ni ja se više nisam kontrolisao. U samoodbrani bih ga udario i lud od gneva poèeo da lupam i razbijam po stanu. Otac je poèeo da strahuje od mene, a u isto vreme je želeo da mi nanese zlo.
Noæu kada bih odlazio na spavanje, stavljao bih teg /sa kojim sam vežbao/ na vrata jer je otac par puta pokušao da me napadne na spavanju. Naši odnosi su u to vreme bili užasni. Više uopšte nisam razmišljao o svojim postupcima. Kada bi otac krenuo da me udari, i pre nego i ispruži ruku na mene, jednostavno bih mu ili zadao udarac ili ga snažno odgurnuo od sebe. Onda bih poèeo histerièno da vièem i psujem.
Sve to više nisam mogao da trpim. Situacija u kuæi je bila nepodnošljiva, a pošto uopšte i nije bilo nièega što me je vezivalo za rodni grad, odluèio sam da sa dva prijatelja odem u Italiju, i to ilegalno. Uostalom, èeznuo sam za neèim novim.
U to vreme se plaæao depozit na graniènom prelazu. To nam nije odgovaralo, pa smo odluèili da krenemo na "crno". Jedan od njih dvojice je poznavao ilegalne graniène prelaze u Novoj Gorici i u Sežani. Odluèili smo se za Sežanu,kao povoljnije rešenje.
Bilo je oko tri sata po podne. Nekim putem smo išli prema graniènom prelazu, a onda smo naglo skrenuli u šumu. Poèela je da pada kiša. Padala je sve jaèe dok smo zalazili dublje u šumu. Posle petnaestak minuta moj drugi prijatelj i ja shvatili smo da onaj koji navodno zna prelaz, nema pojma gde se prelaz nalazi. Nije imalo nikakvog smisla da se vraæamo. Odluèili smo da prelaz tražimo i nakon pola sata napetog tumaranja po šumi, trud se isplatio - našli smo se u Italiji.
Glavni razlozi odlaska u Italiju, za mene a i za moje prijatelje, su bili garderoba, neka dobra kraða, pa i provod. Nameravali smo da krademo sve što ima vrednost, a želeli smo i da neke stvari kupimo, jer smo imali nešto novca kod sebe.
Kada smo izašli iz šume i došli na put, na brzinu smo otresli blato i mokru travu sa farmerki i krenuli za Trst. Uz put smo auto-stopirali i zaèudo, stao nam je jedan mladiæ, Italijan. Kada smo stigli u Trst najpre smo otišli na rivu da se osušimo, jer smo bili potpuno mokri. Tu smo se dogovarali gde æemo iæi dalje, i šta æemo i kako raditi. Veæ tu smo "njega - koji zna prelaz" otpisali kao nepouzdanog. Odluèili smo se za Veronu, s namerom da odatle idemo za Milano. Naravno, samo nas dvojica.
Posle dva dana, u povratku za Jugoslaviju, uhvatili su nas. Nakon saslušavanja, ja sam pušten kuæi, jer sam bio maloletan, a moj prijatelj je završio u zatvoru - 15 dana.
Pošto su mi uzeli pasoš koji sam nosio sa sobom /nameravali smo da se vratimo vozom i da ako uspemo "na blef" preðemo granicu/ dali su mi nekakav papir /dokumenat/ na osnovu koga sam mogao da putujem. Uzeli su mi sav novac, a ostavili samo nešto "siæe" kojom sam mogao da kupim kartu do Slavonskog Broda /a trebalo je da stignem u Novi Sad/. Zato sam se od Slavonskog Broda do Šida švercovao. U vozu je bilo puno stranaca meðu koje sam se umešao s namerom da tako stignem do Novog Sada, ali u Šidu je bilo isuviše "gusto", tako da sam morao da siðem i ostali deo puta preðem auto-stopom. Kuæi sam stigao nakon èetiri dana.
Otac nije imao pojma gde sam bio. V. isto tako. Nakon pet dana sam joj se javio telefonom, bila je van sebe. Ja sam se u poèetku smejao, a onda sam poèeo da vièem na nju jer me je nerviralo njeno prebacivanje zbog odlaska u Italiju. Bio je to još jedan pokušaj da zadovoljim sebe, ali opet - skok u prazno.
|
|
|
Swimming
|
#7
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:43:24
|
Druženje sa Džekom
Ne znam taèno kada i kako sam poèeo da se družim sa Džekom, kojeg pre toga nisam mogao oèima da vidim. Ali jedno znam, to je bilo u mom životu nezaboravno vreme provedeno na ulici. On i ja se nismo posebno dugo družili /možda oko godinu i po dana/, ali smo puno toga preživeli zajedno. Džek /pravo ime mu je bilo Nenad, ali sam ga upoznao kao Džeka/ je imao roditelje koje baš ni malo nije slušao. Bio je grub, bezobrazan, uvek spreman da nekoga provocira i ismejava. Kao daje tražio nekoga sliènog njemu i baš u to vreme je upoznao mene. Bukvalno nije bilo dana da se nismo potukli sa nekim. Jednostavno bismo išli uveèe po gradu, navodno samo da se prošetamo ili da odemo do nekog kafiæa ili u diskoteku, tek da bismo se zabavili. U stvari, tražili smo nekoga koga æemo da prebijemo. Ne znam koliko smo se puta tukli po gardu i koliko nas je puta milicija kontrolisala i privodila u satnicu. Tukli smo se sa kim god smo stigli.
Seæam se kada smo se jednom prilikom "zakaèili" sa neka tri momka u gradu (ja sam prethodno jednoga izudarao, izbio mu par zuba i pocepao usta). Jedan od njih je izvadio "skakavac" i preteæi krenuo na nas. Nas dvojica smo se pogledali, nasmejali i krenuli prema njemu. Pošto smo se raširili, momkuje bilo nezgodno da se brani, pa je poèeo da se povlaèi, treæi je odmah pobegao. Meðutim, stigli smo ga i nakon èetiri-pet udaraca u glavu i stomak momak je ostao da leži na trotoaru. To je bio povod da nas veæ sledeæe veèeri po gradu traži oko dvadesetak njihovih drugova. Došli su u grad sa lancima, letvama, noževima s namerom da nas prebiju. Da su u tome uspeli, ne verujem da bih imao priliku da ovo pišem.
Par nedelja kasnije, u jednoj školi sam pretukao nekog momka koji je bio iz istog tog društva. Vrlo brzo sam završio u stanici milicije, kao i Džek jer je on bio sa mnom dok sam se tukao. Džek je pazio da neko ne uleti meðu nas da nas razdvoji, ili eventualno da mene napadne. A sve se desilo ovako:
Došli smo u tu školu jer je Džek imao neki posao sa jednim prijateljem. Kad ono - tamo i taj momak koji je one noæi bio meðu onima koji su hteli da nam "sude". Prišao sam mu. Odmah je odskoèio u stranu i poèeo da preti. Bez obzira na pretnje, u oèima su mu se videli nesigurnost i strah. Kada je primetio da je "gusto" potrèao je u zgradu. Džek i ja - trkom za njim. Džek ga je stigao na stepeništu i tu poèeo da se hrve sa njim. Odmah zatim sam i ja stigao. Uhvatio sam ga, ali smo se zaneli i zajedno glavaèke pali niz stepenice. Vrlo brzo, oko nas, se stvorilo mnoštvo uèenika. Podigli smo se naglo i nasrnuli jedan na drugoga. U jednom trenutku, momak je poèeo da histerièno vièe kako æe me izbosti i pri tom mi je nešto èvrsto prislonio na bubreg. Nisam video šta je to bilo, ali sam u trenutku podigao ruke sa njegovih ramena i poèeo da ga smirujem. To je trajalo par sekundi. Sklonio je ruke sa mene i odmaknuo se korak, tada sam ga naglo udario u glavu. Od udarca se zaneo, a ja sam tek onda poèeo da ga "bombardujem" u glavu i grudi. Zadao sam mu kišu udaraca u par sekundi. Nisam ni osetio da sam, udarajuæi njega, slomio sebi zglob na desnoj šaci. Posle nekoliko minuta bili smo daleko od škole i, tada je poèela "fešta".
Prvo sam išao u stanicu milicije, a zatim na suðenje. Iznad svega, stric tog momka me je dva meseca tražio zbog osvete - hteo je da me ubije. Vraæajuæi se noæu kuæi sav bih se pretvorio u uvo, nikada nisam bio siguran. Neko je uvek mogao da izleti iza ugla i saspe mi u stomak olovo ili nož.
U to vreme, tuèama sam istovremeno bio i zadovoljan i nezadovoljan. Jedan kratak period bih bio potpuno zadovoljan onim što sam radio, ali su posle toga nemir i nezadovoljstvo neminovno dolazili.
Jednom, uoèi Nove godine /ne znam taèno koje/, Džek i ja smo otišli na igranku koja se održavala u školi u koju je išla V. Sala je bila prepuna. Nas dvojica nismo naišli na dobrodošlicu. Grupa momaka je stajala sa strane i posmatrala nas. Jedno vreme je, ipak, sve bilo mirno, iako se u vazduhu oseæala napetost. Izdržali su do 22h, a tada je poèelo provociranje. Tako obièno biva, kao po nekom nepisanom pravilu. Dok je Džek prolazio kroz salu, neko gaje iz te grupe momaka šutnuo; on je, naravno, poludeo. Došao je do mene i rekao mi šta se dogodilo. Momci su, inaèe, veæ poèeli da nam "pakuju" batine. Èim smo izašli iz gužve napolje, masa je krenula za nama, pa je bilo pravo èudo što smo se izvukli bez tuèe. Ipak smo se uz put raspravljali / da bar bez toga ne proðe/, a onda smo krenuli prema autobuskoj stanici. Mislili smo da je to kraj nevoljama te veèeri, ali prevarili smo se bio je to tek poèetak.
Sa nama su u autobus ušla još tri momka iz tog društva. Verovatno su krenuli u diskoteku koja je bila na drugom kraju grada. Kada ih je video, Džek je poludeo. Mene nije bilo teško nagovoriti da krenem "u akciju", tako da smo posle kratkog dogovora odluèili gde æemo ih zaustaviti. Po izlasku iz autobusa krenuli smo lagano za njima. Bilo je užasno hladno i sneg je poèeo da pada. Pratili smo ih možda stotinak metara. Džek je tada pozvao po imenu jednoga od njih i sva trojica su stali. Momak se okrenuo prema nama i pitao šta hoæemo. Džek je lagano krenuo prema njemu i tako hodajuæi pitao zašto gaje šutnuo. Èini mi se da Džek nije ni završio, a ovaj mu je prišao pitajuæi ga da li možda hoæe da se tuèe. A šta drugo? Za to je uvek bilo razloga, povoda i volje. Zato je, kao odgovor na pitanje, znatiželjni momak dobio pesnicu u glavu, a odmah zatim još dva-tri udarca jedan za drugim. Dvojica njegovih drugara su krenula prema njima. Ja sam se odmah pridružio. Nastala je prava klanica, pucali su nosevi i usta. Tukli smo se sigurno pola sata a može li se i zamisliti kako je sve to izgledalo! Hladno zimsko veèe. Sneg. Mnogi su sigurno bih sreæni. Uostalom, ko je umeo imao je sve uslove za to. Nas petorica /sa nebrojeno mnogo sliènih nama/ nismo to znali, radili smo ono što smo radili. Umorni od tuèe, od onog što nas svakog dana tera da se tuèemo, razdvojili smo se. Oni su se povukli na jednu, mi na drugu stranu i imali smo još toliko snage da se psujemo.
Iz dana u dan tuèe su se raðale. Èovek, valjda, vremenom navikne na odreðeni naèin komunikacije sa okolinom. Izgube se živci, volja, snaga za bilo šta drugo. Tuèeš druge i primaš batine i tako iz dana u dan. Za bolje znaš uglavnom iz prièe, a i ne èini ti se mnogo bolje. Uostalom, misliš da si ovako "svoj", da radiš šta hoæeš. Nisi svestan da si jednostavno primoran na sve to i da si mnogo manji slobodnjak od drugih. Oni koji su znali i imali bolje, valjda nisu imali želju, ili volju, ili spremnost da nam to ponude. Možda su mislili: ne treba to njima. A u meni, u onima koji su bili kao ja, bilo je skriveno, pokriveno ono lepo, a drugi su mislili da toga nemamo. Mi smo zaboravljali daje u nama, ili nismo imali snage da to pokažemo. Neko, ili nešto ga je gušilo.
S vremena na vreme sam se viðao sa Æagom /Draganom/ i ostalim drugarima sa kojima sam se družio pre nego sam se upoznao sa Džekom. Ali i onda kada bih se sa njima viðao, život je tekao uobièajeno - obièno bismo napravili neku glupost. Seæam se kako smo jedne veèeri, vraæajuæi se kuæi iz parka, porazbijali izloge ispred bioskopa "Dom kulture". Kada sam otpratio kuæi devojku sa kojom sam te veèeri bio, odluèio sam da svratim do Dunavskog parka. Znao sam da je tamo èitavo društvo. Kada sam stigao, polovina je bila pijana, dok su neki bili "nagutani" tabletama. Nismo još dugo ostali u parku. Kada smo krenuli kuæi, na samom izlazu iz parka, predložih Fanðu /Goranu/ da razbije bioskopski izlog. Imao sam "jak" razlog - hteo sam da uzmem filmski plakat "Elvis Prisli". Ne znam zašto, ali plakat mi se sviðao. Par sekundi kasnije Fanðo je nogom uleteo u izlog, a ja sam na brzinu skinuo plakat. Na nesreæu, nije se na tom završilo. Istog momenta ostali momci su poèeli da razbijaju preostale izloge sa filmskim plakatima. Staklo je poèelo da prska na sve strane po asfaltu. Uz urlikanje i smeh izgubili smo se odatle. Otprilike nedelju dana posle toga dogaðaja jednog jutra neko je kucao na prozoru moje sobe; ustao sam iz kreveta, sklonio zavesu sa prozora i video Rusa /Dragana/ sa još jednim èovekom u civilu. Dao sam mu znak da krene ka vratima. Na brzinu sam obukao farmerke i krenuo prema vratima da ih otkljuèam. Otac je bio kod kuæe, poèeo je da vièe: "Ko to dolazi tako rano?" Psovao je mene i tog što dolazi. U trenutku kada sam otvorio vrata osetio sam samo bol u stomaku. Ispred mene je stajao Rus sa milicionerom i još jednim èovekom, za koga sam kasnije saznao daje inspektor. Bilo mi je jasno da su nešto otkrili, jer ulazeæi u kuæu pitali su me: "Gde ti je plakat "Elvis"? Sada mi je pogotovo sve bilo jasno, neko je "propevao", najverovatnije Rus. Otac je bio van sebe, vikao je i psovao: "Vodite ga! On je razbojnik, siledžija!" Sat kasnije, svi iz društva smo bili u stanici milicije, zbog gluposti, a petnaest dana kasnije na suðenju. Još jedno od mnogih suðenja sa kojih sam se izvukao bez veæih posledica. Zapravo, ovde sam èak bio osloboðen optužbe da sam ja bio inicijator "provale".
Džek i ja smo u to vreme, pored tuèa, imali obièaj da "šišamo ovce". Obièno su to bile imuænije devojke. Preko dana, kada nismo znali šta da radimo, išli bismo kod neke devojke koja je sama kod kuæe /roditelji su bili na poslu/. Prvo bi se "uvalili" u kuhinju iz koje nismo izlazili dok ne bi pojeli sve što ima zajelo. Džek bi još uz put potražio nešto novca, ili bi "pokupio" neke vrednosti koje su se mogle prodati.
Dešavalo se da ne uspemo nigde da "uletimo" i da ostanemo bez novca. Tada smo odlazili Džekovoj kuæi. Ja bih glumio dobro dete koje je ubedilo neposlušnog sina da se vrati kuæi. Džek je jednostavno odlazio od kuæe i ne bi se vraæao po nedelju dana. Za to vreme je sa mnom lutao i pravio probleme. Roditelji bi se obradovali sinu svaki put kad se vraæao, a i meni jer sam "tako dobar i pažljiv". Mi smo, naravno, pre svega navaljivali na hranu. Pošto bi se "razvalili" od jela Džek bi uspeo da pokupi neki dinar, a posle toga bismo otišli. Džek je prethodno uvek našao neki razlog da se posvaða sa roditeljima i zbog toga opet da ode od kuæe.
Preko vikenda se nismo viðali jer smo vreme provodili sa svojim devojkama. Ovo pravilo se remetilo samo u izuzetnim prilikama, kada smo imali u planu da nekoga posebno prebijemo.
Tada sam se još uvek zabavljao sa V. Meðutim, sve èešæe smo se svaðali. Ona nije podnosila Džeka i bila je vrlo ljubomorna, ja sam bio još gori. Imao sam obièaj da je provociram i prebacujem joj veze koje je imala sa momcima u poèetku našeg poznanstva. Ali, i pored svih svaða i problema, ona je, ipak, bila tada jedino stvorenje koje me je èinilo sreænim. Pored nje bih se opuštao i otvarao. Znao sam satima da joj prièam, iako me èesto nije razumela, bilo mi je dovoljno samo da je pored mene. Kada bih se napio, a to nije bilo èesto, prièao bih joj o svemu. Govorio sam joj o onome o èemu sam obièno æutao. Ko zna da li je nekada bila iznenaðena mojim oseæanjima, jer od onih poput mene nije se oèekivalo mnogo emocija. Ja sam ih imao. Krio sam ih. Nisu se videle zbog grubosti i prividne nezainteresovanosti za sve što se zove nežno i osetljivo. U trenucima poput ovih, poneko od dubokih, humanih, iskrenih oseæanja ja sam otkrivao. Htela je, ili morala, da me sluša. Tada sam umeo i da je optužim za neke stvari koje jc uèinila protiv moje volje, ali nikada je nisam tukao.
Ne znam taèno kada je to bilo, koji dan i koji mesec, to nije sada važno, V.je došla u dogovoreno vreme i kazala da je trudna. Paf! Grom iz vedra neba. Bio sam iznenaðen i zbunjen, poèeo sam da se smejem i šalim na svoj i njen raèun. Rekao sam: "Pa šta! Biæu mlad tata, a ti mlada mama!" Ja još nisam bio punoletan, nisam radio, kod kuæe skoro nisam ni živeo a školu sam napustio, osuðivan zbog nasilnièkog ponašanja i kršenja javnog reda i mira, ni sam ne znam koliko puta /samo u jednoj stanici milicije nisam bio priveden, i zapisan, u svim ostalim jesam. U novosadskoj miliciji sam bio i više nego dobro poznat. Ošišan na æelavo, sa minðušom u uhu, poderane majice i farmerki, spreman na svaku prevaru. Baš takav, sad sam još i "æale". "Oh, ne! Samo mi je još to trebalo!" pomislio sam. Ali, vrlo brzo sam to rešio zajedno sa V. Dogovor je pao - abortus! Za to je znala još samo njena majka, bila je iznenaðena i potresena. Tako, V.je abortirala par dana nakon našeg dogovora. U vreme izvršenja abortusa, ja sam bio negde sa društvom. Javio sam joj se mnogo kasnije po njenom izlasku iz bolnice. Bila je nervozna zbog mog ponašanja, jer ja uopšte nisam pokazivao interesovanje za nju, poneo sam se po starom. Prvo sam se pravdao, folirao, a onda poèeo da napadam na nju, sve dok ne bi ispalo da ona nije u pravu a da ja jesam.
V. i ja smo se u mnogim stvarima razlikovali. Ja sam voleo dosta da èitam, posebno dobre knjige, i da o njima razmišljam i diskutujem, dok nju to nije naroèito interesovalo. Nisu je oduševljavale stvari koje su meni bile zanimljive i privlaène - muzika, sport i drugo. Meðutim, postojalo je nešto što nas je oboje èinilo sreænim dok smo bili zajedno.
Ne znam taèno godinu kada je poèelo da "puca" izmeðu nas. Ja sam jednostavno poèeo sve više da gubim poverenje u nju i postajao sam sve hladniji prema njoj, postao sam ravnodušan. U stvari, sve je poèelo onog trenutka kada je odbila moj predlog - da doðe i živi kod mene. Kako nije pristala na to, pokušao sam sa drugom idejom - da s vremena na vreme dolazi i poseæuje moga oca jer je poèeo sve èešæe da oboljeva, ali ni na to nije pristala. Oseæao sam se užasno, nisam mogao to da prihvatim. Od tada sam poèeo da razmišljam o definitivnom raskidu - izgubio sam poverenje u nju i postala mi je strana i daleka.
U to vreme sam veæ par meseci boksovao u bokserskom klubu "Vojvodina". Jednoga dana, po povratku sa nekog bokserskog turnira, na kojem sam se dobro izudarao sa protivnikom, pozvao sam V. telefonom. Istog trenutka kada se javila osetio sam hladnoæu. Posle par reèi koje smo razmenili, napomenuo sam joj da više ne želim da se vidamo i spustio slušalicu. Istovremeno sam osetio i ponos i bol, a i praznina je bila prisutna i ovog puta sam joj se radovao. U njoj sam opet nalazio sebe. Došao sam kuæi premoren od boks-meèa i od gladi. Legao sam i pokušao da spavam, ali nisam uspevao. Zato sam, èim se smraèilo, pošao u grad da se naðem sa društvom.
|
|
|
Swimming
|
#8
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:44:09
|
Novo traženje
Tako su prolazili dani. Poèeo sam da se viðam sa nekim momcima iz bokserskog kluba i sa njima sam odlazio u diskoteke, najviše u jednu koja se zvala "Putnik" a nalazila se u sklopu hotela koji je nosio isti naziv. Èini mi se da i danas tamo postoji nešto slièno. Tamo sam provodio noæi. Tada sam se i odluèio za D. Jedne veèeri sam sa Borom i Boletom otišao u diskoteku, po obièaju tek toliko da nam proðe vreme. Tu sam sreo D. posle dugo vremena. Inaèe, D. i ja smo išli zajedno u školu, u isti razred, ali posle mog odlaska iz škole retko smo se viðali. Seæam se da je i ona "furala neki fazon". Èini mi se da je puno pila i da se par dana zabavljala sa Džekom, koji se, inaèe, zabavljao sa dve-tri devojke u isto vreme. Tada nisam obraæao pažnju na nju, jer mi je delovala bez veze. Meðutim, te veèeri u diskoteci izgledala mije potpuno drugaèije. Predložio sam da se ponovo vidimo. Kada smo se sledeæeg puta videli otpoèelo je naše zabavljanje, mada ona toga nije bila svesna. Tako, pronašao sam novu devojku koja je poèela da me interesuje više od drugih.
Bila je zima. Zabavljali smo se samo par nedelja, kad, jedne veèeri u dogovoreno vreme D. nije došla. Èinilo mi se da je to kraj. Nije mi bilo jasno zbog èega. To veèe sam proveo sa par drugara u diskoteci, neprestano razmišljajuæi šta je moglo da se dogodi. Zbog èega nije došla!? Bilo je èudno jer je od samog poèetka bila vrlo iskrena u vezi sa nekim stvarima o kojima smo razgovarali. Smatrao sam da, ako i ne želi više da bude sa mnom, to bi mi rekla ulice.
Sutradan sam sve vreme proveo kod Šobre, mog tada najboljeg druga. Tada sam se, po ko zna koji put, ošišao do gole kože, i to zajedno sa Borom. Uradio sam to iz dosade. Kada sam sledeæe veèeri izašao u grad sa Šobrom sreo sam Boru. Rekao je da me je cele veèeri tražila D. "Oh, ne! Pa jesi li joj rekao da sam æelav?" - pitao sam. "Da" - glasio je odgovor. "I, šta kaže?" - pitao sam opet. "Ništa, smeje se" - kaže Bora. "Dobro je" - laknulo mi je. Odmah sam pitao je li rekla gde je bila one veèeri i zbog èega nije došla. Bora mi je preneo da je bila bolesna pa zbog toga nije mogla da doðe ali da želi da se sa mnom naðe sutradan na starom mestu. Tada mi je, zaista, laknulo, mada sam se, istovremeno, nelagodno oseæao zbog "æele".
Kada smo se sreli malo sam bio iznenaðen, jer sam oèekivao da æe biti problema zbog moje æelave glave. Prevario sam se. D. se samo nasmejala i pokušala da mi skine kapu sa glave. Želela je da vidi kako mi izgleda glava bez kose. Ne! Ne! Ne! Naravno da joj to nisam dozvolio. Trebalo je nekoliko dana da me natera da skinem kapu.
Od tada smo nas dvoje poèeli sve èešæe da se vidamo, iz dana u dan sam je sve više i više voleo. Ona je u to vreme, bar mi se tako èini, bila jedina osoba koja me je mogla razumeti. To me je èinilo posebno sreænim. Bilo mi je neophodno da me neko stvarno razume i da se sve što èinim i kažem shvati na pravi naèin. U poèetku je bila æutljiva, ali to mi nije puno smetalo. Bilo mi je dovoljno da primetim kako me pažljivo sluša i razume dok sam ja satima prièao. To mi je bilo bar neko zadovoljstvo, jer je situacija u kuæi bila užasna. Otac mi je bio teško bolestan, imao je rak na grlu i pluæima. Nisam ni znao kada su ga prebacili u bolnicu. Doznao sam to tek pred otpuštanje iz bolnice u kojoj je proveo nekoliko meseci.
|
|
|
Swimming
|
#9
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:45:28
|
Milutin u bolnici
Radio sam kod nekog privatnika za bednu šaku para od ujutru do uveèe. Ubijao sam se od posla. Ne seæam se taèno kada su mi javili da mi je otac u bolnici. Odmah sam otišao, jer otac mi je, bez obzira na to koliko smo se svaðali i živeli u mržnji. Ne znam ni kako da opišem užasni oseæaj koji se javio kada sam ušao u bolnièku sobu gde je ležao moj otac. Milutin je bio bled kao krpa i strašno mršav. Malo mi je laknulo kada je poèeo da vièe na mene. Mislio sam, iako izgleda skoro beživotno, još uvek u njemu ima života i snage. Sa druge strane, sve to mi je bilo žalosno. Posle toliko vremena tužan susret oca i sina uz viku, galamu, bez ljubavi. Moj Milutin. Bio je nemoæan, glas promukao i hrapav. Pidžama koju je nosio na sebi visila mu je kao daje deset brojeva veæa. Posle nekoliko minuta se smirio pa smo kratko porazgovarali. Više se i ne seæam o èemu smo to prièali. Uostalom, i nismo imali mnogo zajednièkih tema, a mišljenja su nam se toliko razlikovala. Zato je i razgovor kratko trajao i nije bio naroèito prijatan ni za jednog od nas.
Kasnije kada sam izašao iz bolnice, celim putem do kuæe sam razmišljao o Milutinu. Tada još uvek nisam znao da ima rak. Kroz glavu mije prolazilo sve što smo zajedno doživeli, iako nismo bili uvek na istoj strani. Setio sam se razgovora,nesporazuma, tuèa. Setio sam se ranog detinjstva bez njega. Koliko mije nedostajao i koliko sam ga voleo! Mog Milutina. Posle se svašta dešavalo, a on je nekako bio prisutan. Sve dok se nismo rastali potpuno - srcem. "Nedostaje li mi sada? Volim li ga?" pitao sam se.
I tako, posle doèeka 1984. godine, Milutina su pustili kuæi. On je zahtevao da ga puste, pa je morao da potpiše.
Neæu nikada zaboraviti poslednje dane koje je proveo u bolnici. Jednog dana u posetu su mu došli braæa i jedna sestra. Sestru i jednog brata, Duška, nije video od 1953. Oni su se Milutina seæali kao mladog èoveka, niskog rasta, nabijenog mišiæima, uvek odvažnog sa ordenjem na džepu od sakoa, spremnog na šalu u svakom trenutku. A sada, pred njima se nalazio starac sa nešto malo sede kose na glavi, upalog lica, izbeèenih oèiju, sa rukama poput dva tanka štapa prekrštenih preko krila. Gledali su zbunjeno u njega. On je još više bio zbunjen, ali ne zato što vidi svoje najroðenije posle toliko godina veæ zato što ih nije prepoznao. Za njega su to bili nepoznati ljudi. Roðenu sestru nije prepoznao, ni roðenog brata! Ja sam se samo okrenuo i poèeo da plaèem, nisam mogao da izdržim. Bilo mi je strašno to što sam video u tom trenutku. Znao sam da za Milutina nema povratka.
Kada se vratio, preko dana sam bio sa njim kuæi, a uveèe bih samo na kratko izašao do grada i to samo ukoliko sam imao sastanak sa D. Njoj sam uvek kroz šalu govorio o Milutinu jer jednostavno nisam znao, a ni želeo da o tome ozbiljno razgovaram sa njom. Sa društvom sam se retko vidao, tu i tamo ako bi neka tuèa bila u pitanju.
Jednoga dana Milutin me je pozvao kod sebe u sobu. Rekao mi je da sednem na kauè naspram njega. Seo sam i oseæao u sebi da nešto nije u redu. Posmatrao me je minut, dva, tri, pola sata, i tek onda progovorio. Nikada u mom životu moj otac sa mnom nije seo i ozbiljno razgovarao o životu. Nikada! Tada me je prvi put pitao o mojoj buduænosti, o tome šta planiram u životu, jer on u to vreme nije znao o meni baš ništa. Nije znao od èega živim, ni gde se kreæem, ni sa kim sam - ništa baš. Jedino kada bi milicija došla kuæi po mene ili kada bih bio pozvan na suðenje, tada bi nešto malo saznao. Toga dana me je po prvi put pitao ozbiljno. Nešto sam poèeo da petljam, ali me on prekinuo. Vrlo ozbiljno i zabrinuto je rekao: "Ostavi se tih tuèa i naði nekakav posao, nešto od èega æeš živeti. Treba li da te neko izbode i ubije na ulici? Ostavi se toga..." Želeo sam da mi još govori, želeo sam da ga slušam. Tada sam prvi put osetio da brine za mene. Pitao je za moje sestre, njegove æerke. Nije znao za koga se Danica udala, ni gde živi. Isto tako i za Tanju. Na kraju je pitao za majku; nije želeo da pokaže koliko mu je potrebna, samo se izokola raspitivao. Onda je poèeo da govori o tome kako æe ponovo iæi u bolnicu. Želeo je da ja doðem da bi mi dao svoj ruèni sat jer oseæa da æe umreti. Pokušao sam da budem hladnokrvan i nehajno rekao da ne govori tako, jer ne umire se tek tako. "Samo ti uradi kako ti ja kažem!" - odgovorio je.
Dva dana posle toga razgovora, pozvao me je opet. Govorio je o Tanji, o Danici, o majci, o tome šta da ja radim ako on umre. Onda je zaæutao i dugo, dugo me gledao. Oèi su mu bile èudno bistre i sjajne. Posle duge tišine rekao mi je da idem. Bio je 31. mart, oko 19.30. Izašao sam da se prošetam do grada i da se naðem sa D. Bio sam nervozan, i posle dva sata sam rekao D. da želim da idem kuæi. Ona je razumela. Kupio sam uz put burek i krenuo. Otkljuèao sam vrata od stana i polako ušao,bila je neobièna tišina. Prošao sam kroz oèevu sobu i zastao kod vrata moje sobe, okrenuo sam se i pogledao prema ocu. Spavao je, ali neobièna tišina bila je prisutna u èitavoj kuæi. Ušao sam u sobu i poèeo da jedem burek. Kada sam završio, ponovo sam zavirio u oèevu sobu i onda legao u svoj krevet.
Poèeo sam da razmišljam šta ako je umro? Jer tišina u kuæi je bila tako èudna a on se nije uopšte pomerio kada sam ja i prvi i drugi put ulazio u sobu. To je bilo èudno jer bi se on obièno nakašljao ili nešto promrmljao u znak da me je èuo i da je budan, i to bez obzira u koje vreme da doðem iz grada. Ali, mislio sam, šta bi to i vredelo da znam da je umro, jer ko bi od komšija i došao kada bih javio. Bilo je kasno. Razmišljajuæi o tome zaspao sam. Te noæi sam sanjao vrlo èudan san, put neke napetosti i neizvesnosti.
Probudio sam se vrlo rano, što u to vreme nije baš bilo uobièajeno. Ustao sam i krenuo u kupatilo. Prošao sam pored oèevog kreveta i za trenutak zastao. Pogledao sam ga, bio je miran a oèi su mu bile poluotvorene. Otišao sam u kupatilo i jednostavno nisam ništa mislio. Vratio sam se i ponovo stao pored kreveta. Gledao sam u njega, nije se pomerio. Zatim sam ga otkrio, noge su mu bile prekrštene. Uhvatio sam ga za nogu s namerom da je položim pored druge. Bio je hladan i ukoèen. Kao da sam tek tada shvatio da je umro, da više nije živ. Otišao sam u svoju sobu i èini mi se da sam pokušao da plaèem, ali nije išlo. Oseæao sam se tupo i prazno. Hiljade misli su mi proletale kroz glavu. Ponovo sam ušao u sobu i pokrio ga preko glave.
Izašao sam do grada da nazovem sestre i kažem im da je otac umro. Ubacio sam novèiæ u telefonski aparat, ali nisam uspeo da dobijem vezu. Pokušao sam po drugi put, ali bez uspeha. Potrèao sam prema kuæi jednog drugara. Pokucao sam na vrata i posle par minuta pojavio se na vratima, sav zbunjen u pidžami, jer je bilo vrlo rano. Samo sam mu rekao da je otac umro i da bi trebalo da javim sestrama. Bio je iznenaðen. Pozvao me je unutra, majka mu je još uvek bila u krevetu. Kada je èula naš razgovor poèela je nešto da govori, ne seæam se šta. Okrenuo sam broj na telefonu i jedva sam uspeo da dobijem sestru na vezi. Rekao sam joj da je Milutin umro i da doðe kuæi. Kao da nije razumela šta sam joj rekao. Tražila je da joj ponovim, ali ja nisam uspeo više ni reèi da izustim. Poèeo sam da plaèem i tek posle nekoliko minuta sam uspeo da ponovim. Spustio sam slušalicu.
Izašao sam na ulicu i kao da sam tek tada poèeo da shvatam šta se dogodilo. Poèeo sam još više da plaèem.
Kada sam stigao u svoju ulicu, pre nego što sam ušao u kuæu, javio sam nekima od komšija. Samo je jedna žena došla nakratko, isplakala se i otišla. Ja sam poèeo da èistim sobu i posle toga seo na krevet naspram oèevog i tako sedeo, ni sam ne znam koliko dugo. Onda sam odluèio da odem i javim zdravstvenoj ustanovi, jer je zakonski tako trebalo uraditi.
U meðuvremenu, dok sam ja to sreðivao, stigle su sestre. Tada mije bilo mnogo lakše, jednostavno, kao da se sve to što se dešavalo nije mene ticalo, kao da sam tu bio samo u prolazu. Ubrzo su stigli Milutinova braæa i sestra. Kuæa je bila puna. Ali, pre nego što su oni došli, sestre, neki prijatelji i ja smo išli da obavimo potrebne formalnosti oko sahrane. Kada smo to sredili, vratili smo se kuæi. Trebalo je Milutina presvuæi i urediti pre nego što ga odnesu u kapelu. Pošto niko nije mogao to da uèini ja sam poèeo da ga najpre svlaèim i onda oblaèim... mog Milutina.
Sutradan na sahrani bilo je puno ljudi. Iz preduzeæa gde je otac radio, došla je grupa radnika zajedno sa direktorom i još nekim predstavnicima preduzeæa. Održali su govor. Nekoliko sati posle sahrane svi su se vratili svojim kuæama. Ja sam se kuæi vratio sa Džekom. Razgovarali smo o nekim glupostima, ništa odreðeno. Posle nekoliko dana sve se stišalo, kao da se ništa nije dogodilo. Ja sam tražio posao.
|
|
|
Swimming
|
#10
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:46:45
|
Uglavnom sam
Jedne veèeri otišao sam na žurku kod jednog prijatelja. Do tada retko da sam negde izlazio. Jedino što sam odlazio na treninge i sa D. do grada ili u bioskop. Kada sam stigao na žur veæ je bilo puno ljudi. Neki su bili pijani i uglavnom sam sve poznavao iz viðenja. Samo par njih je bilo iz društva u koje sam navraæao. Negde oko deset sati uveèe, grupa koju sam znao iz viðenja poèela je da razbija po stanu nameštaj, da urla i igra nasred sobe. U toj gužvi neko od njih udario je rukom u veliki luster koji je bio sav od nekakvih ukrasa. Ukrasi su se od udarca pokidali i prsnuli u prozor. Èini mi se da se tom celom društvu, a posebno momku koji je izgleda i razbio luster ja nisam posebno sviðao. U trenutku kada sam ja tiho pitao momka èiji je bio stan ko je to uradio, taj koji je razbio luster kao da je to jedva i èekao da bi zakuvao tuèu. Momak u èijem stanu se to dešavalo nije smeo da se buni jer je njih bilo više nego našeg društva. Taj tip je poèeo da mi lagano prilazi i govori odvratne psovke. Preteæi, sve bliže je prilazio. U jednom trenutku sam skoèio sa kreveta na kojem sam sedeo i snažno ga udario glavom u lice. Zateturao se i pao. Pošto sam znao daje sada gotovo, da više nema moguænosti da se stvar smiri, nasred sobe sam stao u gard i poèeo da vièem na ostale s namerom da shvate da æu, bilo ko da se pobuni, uleteti u njega i razbiti ga. Bio sam van sebe. Izmakao sam se na stranu, uhvatio ga za rame i jedno pet-šest aperkata mu zadao u stomak. Onda sam mu snažno zadao kroše u bradu, zaneo se nazad. Dok je padao još dva-tri puta sam mu zadao direkt u glavu. Pao je, ali se nisam zaustavljao, nastavio sam da ga udaram po èitavom telu i u glavu. Ne seæam se taèno, ali mi se èini da me je neko zadržao da ga više ne udaram. Možda je to bio Æaga, zaista, ne seæam se. Odmah zatim, momak u èijem stanu smo bili skoèio je na jednog tipa iz tog društva i poèeo da ga udara. Ostali su ih nekako razdvojili, ali tu još nije bio kraj. Dok sam ja previjao ruku tipu koji je u besu razbio prozor golom rukom i sebi isekao vene, èuo sam glas iza svojih leða:
"Udari ga flašom!" Okrenuo sam se i ugledao momka koji se spremao da uzme flašu. U trenutku kada je hteo da nešto izusti, udario sam mu nekoliko snažnih šamara. Ubrzo su neki iz društva odveli u bolnicu momka kojega sam prebio. Pri padu, dok sam ga tukao pao je u nesvest. Odveli su i onog drugog koji se isekao. Posle nekoliko sati došla je milicija. Odmah su me prepoznali i poèeli da ispituju šta se dogodilo. Naravno, poèeo sam da lažem i uspeo da se izvuèem. Posle milicije, iz bolnice se vratio jedan od momaka. Rekao je da je onome sa kojim sam se tukao slomljena vilica na dva mesta. Pokupio sam se i otišao kuæi.
Ujutru mi je pred vratima bila milicija. Zvonili su, lupali na vrata, ali se nisam odazivao. Možda bi i provalili u stan da jedna žena, koja je stanovala preko puta, nije rekla da tu nema nikoga. Ostavili su poruku u poštanskom sanduèetu da se javim u stanicu èim stignem kuæi. Znao sam da bi to bila ludost, jer bi me unakazili od batina. Nisam otišao. Posle nekoliko dana ponovo su me tražili. Poèeo sam da izbegavam izlaske u grad i na javna mesta, ali uzalud. Vrlo brzo su me pronašli u klubu. Trener me je pozvao da razgovaramo o toj tuèi, objasnio sam mu šta se dogodilo i rekao da nije bilo moguæe da drugaèije proðe, osim da sam dozvolio da oni mene prebiju. Tada sam imao sreæe, jer me trener izvukao preko nekih svojih prijatelja. Zapravo, nije on ništa posebno uradio, samo je objasnio šta se stvarno dogodilo. Uskoro sam bio ponovo pozvan na suðenje, ali ovoga puta sam bio krivièno suðen. Pošto se na tom suðenju niko osim mene nije pojavio, suðenje je odloženo.
D. nije volela tuèe, a pogotovo ne kada sam se ja tukao. Èesto sam je dovodio u neprijatne situacije zbog toga. Seæam se, kada smo jednom prilikom išli u dragstor da kupimo nešto za jelo, pred vratima su stajali neki klošari i žicali novac. Pošto sam ja izašao prvi i požurio napred, D. je malo zaostala iza mene. Jedan od njih joj je nešto dobacio, meni je pritisak odmah skoèio. Okrenuo sam se prema njemu i udario ga pesnicom u èelo, ali ne jako, više provokativno. D. je bilo vrlo neprijatno. Ona je rasla sasvim drugaèije od mene, drugaèije je živela, iako to nije uticalo na našu vezu u poèetku. Ja nisam podnosio da mi neko omalovažava devojku, niti da je bilo kako vreða. Jednom sam išutirao jednog njenog druga koji je vikao za njom. Zvao je i meni je prekipelo jer, mislio sam, u sebi, šta on ima da se dere za njom kao daje ona ulièarka. Voleo sam je i ljubomorno èuvao. Ali, nisam je voleo
toliko koliko svoj svet, svoju "kuæu" koju sam u sebi gradio celog života. U nju sam D. puštao onda kada sam ja to želeo i koliko sam hteo. Kada sam poèeo daje puštam èešæe i duže, u meni su se pojavili strah i slabost, pa sam krenuo polako da zakljuèavam vrata. Moram da priznam da je to bilo veoma teško. Ona je veæ bila deo mene.
Na jednom žuru sam se upoznao sa Lekom. Te veèeri sam se ponovo tukao. Ovoga puta sa jednim tipom koji je tu došao da "valja" travu /hašiš ili marihuanu/. Prebio sam ga od batina, njega i još jednog koji je bio sa njim. Od tada, Leka i ja smo postali veliki prijatelji. Èesto je dolazio kod mene, a i ja sam odlazio kod njega. Tako sam mu jednom prilikom, u razgovoru, predložio da zajedno odemo u Legiju stranaca.
Misao o Legiji stranaca se javila jednom dok sam ležao kod kuæe i razmišljao kako da doðem do novca. Još tada sam odluèio da odem. Moj predlog se dopao i Leki, pa je pristao da ide. Dogovorili smo se da što pre sakupimo novac za put, pa u Francusku. D. o ovome nisam govorio. Zapravo, dok još nisam poèeo da sakupljam novac postajao sam sve nervozniji, a ona je zbog toga trpela. Jednostavno,kao da se u meni stvorila neopisivo velika provalija, ispunjena onom meni poznatom samoæom. Samoæa je trajala i pored toga što sam imao dovoljno prijatelja i devojku sa kojom sam mogao o svemu da prièam, devojku koja je bila spremna da mi pruži sve što sam želeo. Uprkos svemu ja sam bio prazan.
Jedne veèeri, uzeo sam veliki papir i poèeo da crtam i da pišem po njemu ono što sam oseæao. Nacrtao sam velikog klovna koji plaèe i oko njega krugove. Pisao sam: Bog - èovek - Bog - èovek - èovek - Bog. Pisao sam brojeve od jedan do deset. Oseæao sam se užasno. D. nije znala kako da se ponaša prema meni, nikada do tada se nisam tako ponašao prema njoj. Jednostavno, ono što sam ja od nje želeo nije mogla da mi pruži, jer nije imala. I njoj je trebalo ono za èim sam ja èeznuo i što sam tražio. Ljubav i zadovoljstvo koje sam od nje mogao osetiti i primiti, te veèeri kao da su bili usisani u provaliju bez dna koju sam u sebi nosio. Novac, kuæa, posao, prijatelji, devojka - sve je izgubilo svaki znaèaj za mene. Oseæao sam potrebu da D. kažem da odlazim i ko zna da li æemo se ikada više videti, ali znao sam da bi je to bolelo. Nešto me spreèavalo da joj to kažem. Æutao sam i prièao dvosmislene stvari.
Jednoga dana sam zatvorio vrata svoje "kuæe" za D. Oseæao sam se sigurniji i jaèi. Poèeo sam da sakupljam novac za Francusku a ona mi je u tome pomagala, ne znajuæi pravu istinu. Isprièao sam joj prièu da me èeka dobar posao u Francuskoj i da æe i ona moæi da doðe kada budem sredio sebi papire. Mada sam joj ponekad uz put nabacio kakav me to posao èeka, ona ipak nije znala pravu istinu. Živela je u nadi da æe biti sve O. K.
Novac sam sakupljao na sve moguæe naèine. U to vreme sam radio u bolnici i imao najgori moguæi posao - nosio sam amputirane noge na spaljivanje. Ponekad sam radio sa leševima, nosio sam instrumente za operaciju iz prostorije za sterilizaciju u operacionu salu i druge poslove. Tu sam takoðe mogao da zaradim neki dinar. Preko jednog drugara sam nabavljao narkotik za "narkiæe" u gradu i preprodavao. Šišao sam "ovce" na svakom koraku. D. mi je nabavljala zlato koje sam ja prodavao.
U roku od nedelju dana imao sam novac za avionsku kartu do Francuske.
Dan-dva pre nego što sam kupio avionsku kartu, sreo sam jedne veèeri u gradu Boleta. Rekao sam mu da odlazim u Francusku, bio je van sebe. Molio me da saèekam da i on sakupi novac pa da idemo zajedno. Nisam ga odbio, ali sam mu rekao da ako ne sakupi novac do odreðenog dana ja odlazim.
Bole je poèeo vrtoglavom brzinom da sakuplja novac. Kada je uspeo da sakupi dovoljno novca za put, rekao sam mu da idem u Beograd da kupim devize i da mogu, ako želi, da kupim i njemu. Rekao sam mu da mi da novac i da æu se sutradan vratiti. Dao mi je milion i dvesta hiljada dinara ubeðen da æe sve biti u redu.
Meðutim, ja sam sutradan leteo prema Francuskoj. Nikome nisam verovao. Bole mi je bio nesiguran i nisam želeo da išta rizikujem. Odluèio sam da idem sam. Bio je novembar mesec 1984. Leteo sam Beograd - Zagreb - Milano - Marsej. Bio je èarter let.
|
|
|
Swimming
|
#11
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:48:33
|
3. Legija stranaca
Pre nego što poènem da govorim o mom odlasku i boravku u Legiji, želim da napomenem ovo: izneæu samo neke dogaðaje. Bilo ih je mnogo više, manje ili više zanimljivih i važnih. Bilo je i takvih o kojima ne želim da pišem. Ne bih želeo da se bilo ko optereti èitajuæi moje doživljaje takve vrste. Samo hoæu ponovo da naglasim - doživeo sam svašta, a takvih doživljaja je bilo dovoljno.
Bila je noæ kada sam stigao u Marsej. Nikakvih problema nisam imao na putu, osim što me je carinik kontrolisao na milanskom aerodromu. Duvao je jak vetar. Ja sam tražio gde da promenim dolare koje sam imao, u franke. Posle dužeg vremena sam odustao i odluèio da to uèinim u gradu. Imao sam nešto franaka, a to je bilo dovoljno za autobusku kartu do grada.
Kada sam stigao u grad, uleteo sam u prvi hotel na koji sam naišao. Jedan stariji èovek je radio na recepciji i obratio mi se na francuskom jeziku koji ja nisam znao. Znao sam jedino da kažem hvala i dobar dan, ništa više. Izvadio sam papir na kojem mi je D. napisala nekoliko reèi, odnosno ono što sam želeo, a to je bilo: "Molim jednokrevetnu sobu sa tušem i koliko košta". Stari je proèitao, nasmešio se i na papiru napisao cenu. Naravno, pristao sam. Otišao sam u sobu i odmah se izvalio u krevet. Soba je bila vrlo lepo ureðena. Malo kasnije sam se istuširao i legao da spavam.
Ujutro me probudila buka koja je dopirala sa ulice. Ležao sam u krevetu. Bio sam zadovoljan. Voleo bih da mogu da opišem taj oseæaj. To je kao kad se ispuni željno oèekivani davnašnji životni san, pa èovek prosto ne može da veruje. Ustao sam, izašao na balkon i posmatrao ulicu. Nisam mogao da verujem da se nalazim u Francuskoj. Tako dugo sam maštao o ovom trenutku. Toliko dugo sam ga èekao. Stajao sam na balkonu. Gledao sam kako život normalno teèe. Sada kad razmišljam o tome znam da je sve, u stvari, bilo obièno, ali tada, ja sam uživao gledajuæi tu svakodnevnu sliku bilo kog grada na svetu. Sve je izgledalo drugaèije - lepše, neobièno, izuzetno. Na brzinu sam se obukao i sredio i sjurio dole na doruèak.
Posle doruèka krenuo sam u grad. Išao sam nekim ulièicama i onda najednom izašao na jedan veliki bulevar. Bio sam zapanjen. Nikada do tada tako nešto nisam video. Ulica je bila prepuna ljudi, automobila, raznih prodavnica, restorana, kioska. Šarenila se od bezbroj reklama. Mislio sam da æu poleteti jer je bilo fantastièno. Pošto je doruèak bio oskudan, potražio sam kiosk sa hamburgerima ili neèim sliènim. Dok sam jeo hamburger, razmišljao sam o tome kako da naðem kasarnu Legije stranaca.
Posmatrao sam ljude oko sebe i tražio povoljnu facu koju bih pitao za adresu. I tako, na jednom semaforu, u susret mi je dolazila jedna devojka. Obratio sam joj se na engleskom koji sam užasno loše govorio, ali mogao sam se sporazumeti oko osnovnih stvari. Pošto me nije u potpunosti razumela predložio sam joj da sednemo u mleèni restoran koji se nalazio naspram nas. Pristala je. Seli smo i ja sam poèeo da joj objašnjavam šta tražim. Kada je shvatila primetio sam grè na njenom licu. Odgovorila je da ne zna ali da se može raspitati i predložila da se uveèe ponovo vidimo. Tek tada bi mogla da mi donese adresu, jer sada je žurila na fakultet. Iz razgovora sam saznao da studira medicinu. Pristao sam i tako smo se razišli. Ja sam ponovo tražio jeftin hotel u kom bih mogao da prenoæim. Pronašao sam neku "rupu" od hotela za nešto malo para.
Uveèe sam u dogovoreno vreme otišao na dogovoreno mesto. Pošto sam sve vreme bio napet, nervozan i pun sumnji, stao sam malo dalje od mesta sastanka. Raèunao sam: ako bi toj ženskoj palo na pamet da mi namesti neku trku, bolje da ja nju prvi vidim nego ona mene. I stanem tako preko puta tog restorana gde smo se dogovorili da se naðemo, kad, posle par minuta lupi me neko po ramenu. Samo što nisam umro od straha. Ona se nasmejala i pružila mi jedan papiriæ na kome je pisala adresa Legije Stranaca. Zahvalio sam joj i krenuo.
Oseæao sam napetost u stomaku. Rojevi misli su poèeli da naviru u glavu dok sam išao da naðem kasarnu. Razmišljao sam èas o tome šta æe biti kada se prijavim, a èas o tome šta sada rade svi oni moji drugari; veæina njih nije znala gde sam otišao. Razmišljao sam o sestrama. o D. - èitavi filmovi su mi proletali kroz glavu.
Posle dugog hodanja našao sam se pred zgradom Legije stranaca u Marseju. Stajao sam ispred velike, zelene, gvozdene kapije iznad koje je stajao natpis "Legija stranaca". Odmah pored kapije nalazio se jedan pano sa fotografijama na kojima su prikazani vojnici na obuci. Èinilo mi se da sanjam.
Za Legiju stranaca sam èuo sve najgore. Imao sam priliku da o tome èitam u štampi, a proèitao sam i neku knjigu. Legija je za mene bila bauk. Sve te prièe koje sam slušao o njoj stvorile su u meni takvo mišljenje, da kada odem u nju više nikada neæu moæi da se vratim. Jednostavno, mislio sam daje odlazak tamo isto što i potpisivanje smrtne presude samome sebi. Petnaestak minuta sam gledao èas u pano sa fotografijama, èas u kapiju. Onda sam odluèio da se vratim u hotel i sutradan prijavim u kasarnu.
Iste veèeri sam izašao u grad da malo prošetam i uz put kupim nešto za jelo. Grad je bio pun homoseksualaca i prostitutki. Nisam se dugo zadržavao na ulici. Ubrzo sam se vratio u hotel, veèerao i legao da spavam.
Ustao sam rano, i pošto sam se istuširao i obrijao, spakovao sam stvari i krenuo u kasarnu. Dan je bio prijatan. Deca koja su verovatno išla u školu, smejala su se i nešto pokazivala prstom na mene. Prošao sam pored njih i nasmejao se.
Kada sam stigao pred zgradu, ponovo sam pogledao pano sa fotografijama, natpis iznad kapije i onda zazvonio. Zvonce je stajalo iznad ulaznih vrata. Iz jedne male portirnice izašao je vojnik. Na sebi je imao zelenu uniformu i beretku. Pozvao me je unutra i klimnuo glavom kao da želi da me pita: "Šta hoæeš?". Kratko sam na engleskom odgovorio da želim u Legiju stranaca. Ponovo je klimnuo glavom u znak odobravanja i rekao mi da ga sledim. Krenuli smo prema jednoj zgradi u dvorištu. Kada smo stigli do ulaza zgrade rekao mi je da saèekam i ušao unutra. Posle par minuta, vojnik se vratio sa jednim starim oficirom. Nešto su razgovarali na francuskom a onda mi se taj stari obratio i rukom pokazao da uðem.
Ušli smo u sobu u kojoj se nalazio samo jedan sto sa puno èasopisa na sredini i dve klupe ili stolice, ne seæam se taèno. On je iz one hrpe izvukao nekakav katalog i pitao me odakle sam. Rekao sam mu da sam Jugosloven i on je odmah okrenuo stranicu tog kataloga i prstom mi pokazao jedan tekst koji je bio ispisan na našem jeziku. Primetio sam da iznad toga teksta postoji više tekstova istog znaèenja, samo na razlièitim jezicima. Poèeo sam da èitam. U tekstu su bile ispisane informacije o tome šta je Legija stranaca. Kada sam završio, ostavio sam novinu na gomilu i uzeo neki ilustrovani èasopis, takoðe o Legiji stranaca. Vrata te sobe bila su otvorena tako da me je iz susedne kancelarije posmatrao jedan oficir tridesetih godina, otprilike. Pitao me je da li je sve O.K., rekao sam: "Da."
Onda me pozvao u svoju kancelariju i rekao: "Izvadi iz torbe sve što imaš!" Izvadio sam, i to jednu po jednu stvar dok je on sve zapisivao na jednom papiru. Onda me pitao da li sam negde tetoviran. Rekao sam mu gde i pokazao šta imam tetovirano. Pitao me da li imam nekakav ožiljak. Imao sam jedino na šakama od tuèa.
Sve je zapisivao. Onda me je upitao za novac - koliko ga imam i da ga izvadim na sto. Kada je završio zapisivanje, izvadio je drugi papir, stavio ga pred mene i rekao da napišem svoje ime, ime roditelja i da ispod toga napišem zbog èega sam došao. Poèeo je da me ispituje, ali pošto nismo mogli da se razumemo pozvao je nekog Poljaka, jer sam mu rekao da dobro govorim ruski a i taj Poljak je govorio. Ispitivao me da li sam u sukobu sa zakonom i ponovo pitao zašto sam došao.
Posle tog kratkog saslušavanja, ponovo se pojavio onaj stari koji me prvi doèekao. Poveo me je u jedan mali magacin pun starih zelenih trenerki i polovnih patika. Tu mi je dao sve potrebne stvari, a potom me poveo u susednu prostoriju koja je bila u sklopu magacina. U njoj se nalazilo oko dvadesetak ljudi i svi su bili u trenerkama. Bilo ih je iz celog sveta. Bio sam zapanjen. Tek tada sam shvatio da ja nisam bio jedini koji se prijavio. Stari me poslao da se istuširam pre nego obuèem trenerku. Pokušao sam da mu objasnim da sam se jutros veæ tuširao, ali još nisam ni završio a on se izderao na mene.
Nekoliko minuta kasnije, upoznao sam jednog Engleza koji se zvao Endi. Poèeli smo da razgovaramo o svemu i svaèemu, malo engleski, malo rukama, jer sam jako loše govorio engleski. Tu su nam kasnije doneli ruèak. Dva sata posle toga, potpisivali smo neke formulare. Zatim su nas postrojili u kolonu i poveli u jednu drugu kasarnu koja se nalazila oko 500m dalje od one u kojoj smo se mi nalazili. Iz razgovora sa Endijem i ostalim momcima, saznao sam da nas vode na pregled. Zatim je trebalo da nas prebace u Tulon. Tamo je postojao veliki regrutni centar, odnosno velika kasarna Legije stranaca.
Posle pregleda su nas zaista po grupama potrpali u kombije i povezli u Tulon. Brzo smo stigli. Momak je vozio ludaèki, tako da smo se izudarali svi koji smo sedeli pozadi. Kada smo stigli u kasarnu bilo je veèe. Doèekali su nas jedan vojnik i oficir, pa su nas zajedno sa šoferom odveli u magacin. Tamo su nas naterali da ponovo skinemo trenerke jer su nam tu davali druge, a one prethodne je šofer vraæao nazad.
Dok smo tu stajali, onako u gaæama, èekajuæi da dobijemo druge trenerke i patike, jedan oficir se šetao pored nas i nevezano ispitivao ko iz koje zemlje dolazi. Na njegovo pitanje sam odgovorio da sam Jugosloven. Pogledao je u mene, pa onda iza mene i rekao: "Dva Jugoslovena!" Ja sam se skamenio. Polako sam poèeo da se okreæem kako bih video ko je to još iz Juge, kad ono - deèko gleda u mene. Ni on nije bio ništa manje iznenaðen kad je video mene. Ne mogu opisati koliko sam tog trenutka bio sreæan. Zamisli, od toliko ljudi se ipak našao još jedan Jugosloven. Posle kratkog upoznavanja i razgovora saznao sam da je momak iz Kruševca i to da ovde ima još Jugoslovena.
Pola sata kasnije bio sam æelav, sve su nas ošišali, a onda poveli na veèeru. Dok smo stajali u stroju upoznao sam ostale Jugoslovene. Svi su bili dosta stariji od mene. Dvojica su bili iz Zagreba a jedan iz Splita. Jedan od one dvojice iz Zagreba zvao se Slobodan i sa njim sam kasnije èesto provodio slobodno vreme.
Seæam se kako smo se sprijateljili. Bili smo na veèeri i on je sedeo naspram mene. Posmatrao me je.Verovatno je video moju nezadovoljnu facu. Samo se nasmejao i rekao: "E, stari moj, nema ovde igranja. Gotovo je sa foliranjem." Poèeo sam da se smejem jer mi je to što je rekao bilo drago. Video sam da me razume.
U toku te noæi su nas èetiri puta podizali na prozivku jer jednog momka nije bilo na spisku. Kada su po èetvrti put prozivali, momak se pojavio. Oficir ga je pozvao ispred stroja. Dok mu je ovaj prilazio oficir se derao na njega, a kada mu je prišao, udario ga je šakom u glavu i nogom u leða. Sutradan momka više nije bilo meðu nama.
Sve više sam se družio sa Slobodanom. On mi se otvarao, prièao je o tome šta je radio ranije. Rekao je da se bavio kraðom i da je bio dve godine na robiji, da je u Legiju došao sasvim sluèajno jer je ostao bez para. Èesto me je nagovarao da napustimo Legiju i krenemo u Švajcarsku, da tamo probamo sa kradom. Odbijao sam ga.
Preko dana bi nas grupisali. Jedna grupa bi išla ili na lekarski pregled ili da radi u kuhinji, štampariji, vešernici i drugde ili na testiranje. Ponekad smo gledali dokumentarne filmove o Legiji; o obuci, o tome gde Legija ima svoje baze itd.
Jednoga dana su nas u grupu odveli na razgovor kod nekog oficira. Bio je tu i prevodilac i ispitivali su me detaljno o svemu. Radili smo kao konji sve što su nam nareðivali.
Jednoga jutra su me pozvali u grupu koja je išla u policiju. Tamo smo bili fotografisani i uzeti su nam otisci. Kasnije smo ponovo išli na razgovor. Sat posle toga shvatio sam da tu grupu otpuštaju jer nešto nije bilo u redu. Pozvali su me da uðem u kancelariju ispred koje smo èekali. Na stolu ispred oficira koji mi se obraæao stajala su moja dokumenta. Jedino što sam shvatio od onoga što mi je govorio bilo je to da se mogu, ako to budem želeo, vratiti za 6 meseci. Oseæao sam neko rastereæenje u sebi, a u isto vreme i zbunjenost. Nisam znao šta se dogodilo.
Tri sata kasnije, našao sam se na marsejskoj železnièkoj stanici. Od nekih momaka iz grupe sam èuo da se ne smemo zadržavati u Marseju, ne znam iz kojih razloga. Kupovao sam autobusku kartu do aerodroma. Nisam imao pojma kada mi leti avion. Bio sam iznenaðen kada sam saznao da mi avion poleæe veæ za sat i po. Kada sam onako æelav ušao u avion, pola putnika se okrenulo za mnom.
Brzo smo stigli u Beograd. Bio je decembar mesec, užasno hladno. Onako æelav po toj zimi još više sam skretao pažnju ljudi oko sebe. Kupio sam kapu u gradu, a onda pošao na autobusku stanicu, pa za Novi Sad.
Kada sam stigao u Novi Sad bila je noæ i još hladnije.
Prvo sam otišao do D. Otkako sam otišao nisam joj pisao, niti sam se javljao, osim jednom razglednicom. Dok sam išao prema njenoj kuæi razmišljao sam šta da joj kažem. Bio sam sreæan kada sam je video. Na brzinu smo se dogovorili kada da se ponovo vidimo i ja sam otišao kuæi. Uz put sam svratio do kafiæa i video se sa Lekom. Kratko smo poprièali jer je on bio pijan i nije vredelo nešto ozbiljno prièati.
U kuæu sam ušao kroz prozor, jer sam pred put u Francusku kljuè i stan ostavio Džeku.
Sutradan sam nastavio da živim kao da se ništa nije dogodilo. Nekako sam uspeo da se vratim na stari posao u bolnici u kojoj sam pre bio i u kojoj su me svi poznavali. U to vreme sam retko izlazio u grad i retko se vidao sa drugarima. Bole se brzo odljutio zbog novca koji sam mu uzeo. Tako se i cela frka oko svega toga stišala vrlo brzo. Meðutim, bilo je to samo zatišje pred buru.
U bolnici se zaposlio Dragan koga smo zvali Fiki. Fiki je vrlo teško živeo. Bio je narkoman, ulièni kavgadžija i sve najgore što se može zamisliti. U jednoj tuèi je dobio nož u stomak tako da je jedva ostao živ. Poèeo je da se interesuje za Legiju i sa Boletom se dogovarao da odu tamo. Naravno, uz put su obojica i meni predlagali isto. U prvo vreme sam odbijao, ali sam na kraju pristao i dogovor je pao da sakupljamo novac. Ja sam preko jednog prijatelja nabavljao narkotik koji sam prodavao. Sakupljali smo novac i od plate. D. sam postepeno poèeo govoriti da ponovo želim da idem u Francusku, ali da æe ovoga puta ona sigurno doæi za mnom.
Nešto malo pred put, mislim da je to bilo posle prvomajskih praznika, došao sam na posao i u krugu bolnice sreo Lekinog brata. Bio je zabrinut i nervozan. Upitao sam ga šta se dogodilo. Objasnio mi je da je prethodne noæi Leka nastradao, da mu je srce povreðeno. Brzo sam odjurio u bolnicu da se raspitam. Leka je još uvek bio u operacionoj sali. Sat kasnije, Bole i ja smo ga iz operacione sale prebacili na reanimaciju. Bio je u teškom stanju, doktori su se borili za njegov život.
Sat kasnije Leka je umro. Bio sam šokiran. On je bio jedan od retkih Ijudi sa kojima sam zaista voleo da se družim. Bio je pravi drugar. Istina, u poslednje vreme smo bili nešto malo posvaðani, ali to nije bilo ništa ozbiljno. Posmatrao sam ga dok je beživotno ležao na krevetu. Oèi su mu bile otvorene i prazno zurile u plafon. Leka je mrtav.
Stanje izmeðu D. i mene je bilo sve gore. Èini mi se da nije bilo dana da se nismo posvaðali. Tako je bilo skoro do mog drugog odlaska u Francusku
|
|
|
Swimming
|
#12
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:49:33
|
Francuska 1985.
Putovali smo nekim razdrndanim autobusom. Kada smo stigli u Grenobl bili smo "rastureni’ od putovanja. Otišli smo u hotel koji nam je pokazao jedan Jugo-Francuz. Raskomotili smo se i uveèe izašli u grad. Seæam se da smo otišli u jednu piceriju i tamo se napili. Posle smo onako pijani urlali gradom, razgledali izloge i šalili se.
Sutradan smo se dogovorili da prvo idemo u Nicu kod Boletove devojke, ali Bole nije imao taèan broj njenog telefona. Zato smo odustali od puta za Nicu i umesto toga odluèili se za Marsej. Kupili smo karte za voz i uskoro bili na putu za Marsej.
Stigli smo dosta brzo. Obilazili smo mesta na kojima sam ja veæ bio. Bilo mi je zanimljivo da ponovo prolazim istim ulicama kojima sam hodao pre 6 meseci, da razgledam iste izloge i gledam iste restorane. Seli smo u jedan kafe-bar i tu ispisali razglednice koje smo kupili. Pošto smo ih ubacili u poštanski sanduèiæ dogovarali smo se gde æemo iæi. Dvoumili smo se da li da odmah odemo u Legiju ili da prvo potrošimo novac koji smo imali. Posle dužeg dogovaranja odluèili smo se za Legiju.
Dok smo išli prema meni veæ poznatom mestu, videli smo jednog starog klošara koji je spavao ispod nadvožnjaka. Poèeli smo da mu vièemo dok nije ustao, onda smo poèeli da mu bacamo novac. Šta li je stari mislio tada?! Odjednom se pojavljuju tri ludaka koji mu bacaju novac u lice. Kada smo to završili, nastavili smo prema kasarni.
Bila je nedelja. Zazvonili smo na kapiji i posle par minuta pojavio se Poljak koji je sa mnom razgovarao ruski prošlog puta. Pustio nas je unutra, zapisao imena i poveo na ruèak. Posle smo prali sudove. Uveèe nas je smestio u jednu veliku sobu sa fino nameštenim krevetima. U toku noæi su dolazili novi Ijudi, tako da nas je ujutro bila veæ mala grupa.
Dalje se sve na isti naèin odvijalo kao i prvi put. Stigli smo u kasarnu u Tulonu, obukli su nas u druge trenerke i ošišali do glave. Ludaèki sam se smejao kada sam video Fikija i Boleta æelave. Zatim smo bili rasporeðeni po sobama. Bole i ja smo bili u istoj sobi, Fiki je bio odvojen. Iste veèeri smo sva trojica upoznali Gorana Dragutinoviæa, momka iz Petrovaradina. Sa njim sam kasnije radio u kuhinji i tamo smo se dogovarali da odemo u Nicu i probamo sa kraðom.
Fikija su odmah posle dva dana poslali kuæi. Ostali smo Bole i ja. Goran je bio u drugoj sobi, gde je boravio veæ nedelju dana.
Kada je Fiki otišao oseæao sam se užasno. Bio sam razoèaran i utuèen. lako smo Bole i ja bili zajedno u sobi, ja sam se povukao u sebe. Poèela je da me razdire kriza. Kada bih uveèe legao u krevet dugo sam razmišljao o tome da li je ovo vredno svih muka kroz koje sam prošao i kroz koje prolazim. Mislio sam na D., na svoju sudbinu, na majku... Da li mogu i pomisliti gde sam sada? Da li bi to nešto vredelo!? Ponovo je tu bio prisutan onaj moj stari znanac - praznina ispunjena samoæom i bolom. Ona me nikada nije napuštala. Možda bih uspeo da zaboravim na nju, možda bih i uspeo da je ugušim, da potpuno nestane u meni, ali kada bih ostao sam ona se pojavljivala i uvek iznova podseæala me na svaki trenutak patnje i samoæe. 1 sada, kada sam se našao na cilju na koji sam želeo da stignem, opet se pojavila tako snažno. Nisam znao šta ju je zaista podstaklo. Fikijev odlazak možda, ali veæ sutradan sam zaboravio na to. Samo na trenutke bih se setio.
Razmišljao sam o Bogu... Da li stvarno postoji i da li sada vidi moj bol. Ako vidi, zašto mi ne pomogne... Nisam bio svestan da je On bio uzrok moje krize. Nisam ni pomislio na to da je tada snažno kucao na moja vrata. Nisam slutio da vidi i èuje svaki moj krik u srcu, i da svaki put kada to potisnem iz svojih misli On kaže: "Oèe, oprosti mu jer ne zna šta èini."
Ujutru, kada sam ustajao, ni sa kim nisam razgovarao. Razmišljao sam o odlasku, o povratku kuæi. Bole je to naslutio i svake veèeri me ubeðivao da æe sve biti dobro kada odemo na obuku i da se strpim, ali to nije vredelo. Sa Goranom sam se veæ dogovorio da zajedno odemo "napolje". Nisam ni slutio da je to bio moj poslednji razgovor sa Goranom. Par godina posle toga saznao sam da je streljan. Bio je uhvaæen u nekom švercu oružja. Legija ga je osudila na smrt.
Jedne veèeri sam rekao Boletu da idem s namerom da kažem dežurnom oficiru da ne želim da ostanem u Legiji. Bole me odvraæao ubeðivanjem. Govorio je o novcu koji možemo da zaradimo za bolji život. Rekao je da je ovo šansa i da idemo na sve ili ništa, pa neka izdržim još malo jer æe na obuci biti drugaèije. Ali, ja sam veæ odluèio. Nešto me snažno teralo. Kao da je iza sve te boli poèela da se rada neka nova nada u bolju buduænost i bez Legije stranaca, kao da je nastao neki novi cilj koji još nisam mogao videti. Bole je video da više ne vredi da me ubeðuje. Ipak je pokušao još jednom. Rekao je neka ja idem a on æe ostati. Hladno sam odgovorio: "Dobro." Nije mogao da izdrži i krenuo je sa mnom da se prijavi za odlazak. Kada smo to obavili bilo mije lakše.
Ali, proðe jedan dan, pa drugi dan, a ono ništa. Niko ni da nas pozove na razgovor povodom našeg prijavljivanja zbog napuštanja Legije. I taman kada smo se Bole i ja pomirili sa tim da više nema izlaska prozvali su mene. Jedan oficir me poveo u susednu zgradu. Ušao sam u kancelariju u kojoj su bila dva oficira. Jedan je govorio srpskohrvatski. Pitali su me zbog èega želim da odem. Odgovorio sam nešto nesigurno i spetljano, uglavnom isto što i one noæi dežurnom oficiru. Nešto su prièali meðusobno na francuskom a onda se ponovo obratili meni. Taj po èinu viši oficir rekao mi je da smo Bole i ja primljeni u Legiju i pitao da li želim da ostanem. Odgovorio sam kratko: "Ne!" Pitali su me da li Bole želi da ostane. Rekao sam da ne znam. Izveli su me napolje.
Ceo dan smo èekali da nas puste. Prethodno smo išli da razdužimo radnu uniformu koju smo dobili. Obukao sam svoju majicu i farmerke koje su bile strašno izgužvane. Strpali su nas u kombi i odvezli do železnièke stanice. Da smo samo još nekoliko dana ostali u tom regrutnom centru, verovatno nikada ne bih ovo pisao! Da smo otišli na obuku, više ne bismo imali šanse da na ovaj ili onaj naèin napustimo Legiju.
Kada su nas jednim mini-busom dovezli do železnièke stanice i "iskrcali", Bole i ja smo se dogovarali šta da uradimo. Nismo znali da li da u Grenobl putujemo vozom ili auto-stopom. Imali smo nešto malo novca, ali ja to nisam želeo da trošim. Želeo sam da, ako uspemo da doðemo do Grenobla, kupim sebi nešto od odeæe ili obuæe. S druge strane, trebao nam je novac i za hranu. Tako smo odluèili da krenemo auto-stopom.
Bio sam tada neopisivo sreæan, iako sam znao da mije još jedna nada i plan za ostvarivanje zadovoljnog i bogatog života propao, ipak sam pevao i u srcu imao radost. Psovao sam Legiju i vikao: "Sloboda! Sloboda!" Psovao sam novac, disciplinu i sve što me je do tada nerviralo. Bole je zajedno sa mnom delio tu radost. I on je vikao i smejao se mojim "provalama" na raèun Legije.
Posle sat vremena, jedan èovek se zaustavio i povezao nas do Marseja. Bio je sam u autu. Trebalo je da prepešaèimo pola Marseja kako bismo ponovo izašli na auto-put i nastavili sa stopiranjem koje nam je tako loše išlo. Niko nije hteo da stane, jer smo grozno izgledali. Bili smo æelavi i veæ iscrpljeni od pešaèenja. Posle dugih sati pešaèenja stao nam je jedan èovek u nekom "Spaèeku" koji je bio u fazi raspadanja ali, za nas je to bio "Rols-rojs". Pala je noæ, i da stvar bude još gora, nismo imali pojma gde se nalazimo.
I tako, dok smo išli, došli smo do jedne ogromne robne kuæe koja je bila odmah pored auto-puta. Ispred nje se nalazila gomila šatora svih velièina za prodaju. I dok je Bole stopirao, ja sam odluèio da se spustim do šatora i proverim da li nekoga ima u blizini. Mislio sam, ako nikoga ne bi bilo da prespavamo u jednom od tih šatora. Lagano sam se približio jednom od šatora i taman kada sam hteo da uðem, primetio sam da nekoga ima unutra. Stao sam kao ukopan. Bila je to ogromna džukela, monstrum a ne pas. Polako sam poèeo da se udaljavam, i posle par metara sve brže sam poèeo da hodam prema Boletu koji je od mene bio udaljen oko 150m. Nije prošlo ni dva minuta, kada su se upalila svetla u robnoj kuæi i iz nje su izašla dva tipa. Jedan je držao u rukama pušku i vikao nešto na francuskom, siguran sam da nas nije pozdravljao. Bole i ja smo se posle kraæeg dogovora "pokupili" odatle, jer tip sa puškom ni malo nije izgledao prijateljski.
Noæ se potpuno spustila. Hodali smo æutke, puni neizvesnosti. U daljini, iza nas, pojavio se automobil posle dugo vremena. Rekao sam Boletu da stopira, ja sam se okrenuo na drugu stranu i tiho rekao: "Bože, samo nam ti možeš sada pomoæi. Molim te, pomozi!" Pošto je auto prošao pored nas, zaustavio se posle desetak metara. Èudo! Trèali smo kao mala deca prema automobilu i ja sam zahvaljivao Bogu za uslišenu molitvu. Ušli smo na zadnja
vrata i seli. Auto je vozio neki crnac, a pored njega je sedela jedna bela devojka. Slušali smo rok-džez muziku i pušili neku travu. Jedino što nam je rekao za sve to vreme je da ide do jednog sela i pitao nas ko smo.
Kada smo stigli u selo koje se zvalo Sistero pokušali smo da naðemo sobu u nekom od hotela kojih je tu bilo previše. Ali - uzalud, sve je bilo zauzeto. Ja sam bio van sebe, došlo mi je da legnem nasred ulice i da spavam. Bole je predložio da krenemo dalje jer u jednom od hotela portir nam je rekao da postoji još jedan hotel van sela i da pokušamo tamo da se smestimo.
Tek što smo izašli iz tog sela, evo ti policije. I po starom obièaju, samo što je sada bilo na francuskom jeziku: "Dobro veèe, momci!" Shvatili su da smo stranci, što i nije bilo posebno teško, jer kada smo onako æelavi poèeli da lupamo nešto izmeðu engleskog, francuskog i našeg jezika bilo je dovoljno. Zatražili su nam pasoše i pošto su pogledali vratili su nam ih, za divno èudo. Objasnili su da je stopiranje zabranjeno i rekli nam gde se hotel nalazi.
Sutradan smo nastavili putovanje, naravno pešice. Posle dugog pešaèenja, u jednom selu smo odluèili da do Grenobla nastavimo vozom. Posle dugog èekanja, "uleteli" smo u voz sa namerom da se prošvercujemo. Meðutim, samo što smo seli, došao je do nas "kondor". Tražio je kartu, a mi se pravimo ovce, gledamo u njega i mrmljamo da ne razumemo. Ali, posle minut-dva, zaista smo ispali ovce - platili smo dve karte i to "debelo".
Posle podne smo stigli u Grenobl. Za ostatak novca smo kupili nešto za jelo i krenuli kroz grad kako bismo pronašli neki klub i nekog "Jugosa" za "gajbu" u kojoj bismo prenoæili. Nismo našli klub ali smo našli "Jugosa", i to kao od "brega odvaljenog" Crnogorca. Zvao se Ðorde, radio je kao izbacivaè u jednoj privatnoj diskoteci. Tu prvu noæ smo proveli u diskoteci gde smo skoro pola noæi prespavali, Bole za šankom a ja na klupi pored samog zvuènika. Ja sam u toku veèeri "folirao" neke Francuze. Prièao sam kako sam upravo stigao iz Èada. Pokazivao sam im svoju autobusku kartu kao da mi je to legitimacija. Bole se smejao dok sam ja glumio napaæenog ratnog veterana.
Pred zoru smo, sa Dorðem i gazdinim sinom, krenuli nazad u grad, jer se diskoteka nalazila u brdima udaljena od grada oko 80 km. Ðorde nas je smestio u svoj stan koji je bio u dosta lošem stanju, a onda je sa gazdinim sinom otišao s namerom da se provede.
Kod Ðorða smo ostali èetiri dana. Za to vreme sam jedino ja izlazio iz stana i to samo da bih kupio nešto za jelo i brzo bih se vraæao. Bole uopšte nije želeo da izlazi, ne znam zašto. Novac smo uzimali iz Ðorðetovog "šteka" koji smo pronašli vrio brzo posle dolaska u stan. Ðorðe to, naravno, nije znao. Bio je zaista dobar èovek, imao je oko èetrdeset godina, neoženjen. Za ta èetiri dana koliko smo bili kod njega, retko je dolazio kuæi i tada bi bio izuzetno pažljiv prema nama.
Kada smo upali u bus za Jugu nastao je tajac zbog našeg izgleda. Bole je uz to još bio i nervozan. Posle svih trzavica koje smo imali, samo je sevao oèima oko sebe. Naš dolazak je bio dovoljan da za kratko vreme pokvari dobro raspoloženje u busu. Za put smo imali samo kutiju dvopeka i litar mleka. I dok su drugi jeli kvalitetnu i ukusnu hranu, mi smo morali da se zadovoljimo onim što smo imali.
U Beograd smo stigli bez dinara. Meðutim, veæ u busu smo se snašli. Bole je ubedio nekog tipa da mu plati kartu do Novog Sada, a i ja sam isto ubedio neku ženu.
Kuæi sam stigao gladan i žedan, potpuno prazan posle svega što sam doživeo u Francuskoj. Želeo sam samo da vidim D. i odmah sam odjurio do njene kuæe. Nisam je našao tamo. Vratio sam se kuæi i u sebi sam poèeo da besnim. Pozvao sam telefonom njenu drugaricu, i posle niza pokušaja uspeo da razgovaram sa D. Situacija je bila neprijatna. S moje strane, taj poziv je bio vrlo drzak. Pošto sam je slagao i otišao u Francusku, sada je zovem kao da se ništa nije dogodilo. Vrlo hladno mije odgovorila da više ne želi da me viða. Bio je to neoèekivani udarac. Po trudio sam se da mirno odgovorim da nema veze to što ne želi da se viða sa mnom, želeo sam samo da se malo isprièamo. Odgovorila je da æe doæi, mada sam znao da neæe. Èekao sam je, iako sam znao da je sve veæ puklo meðu nama.
D. i ja smo se zaista voleli. Meðutim, ja sam imao svoj svet, kao što sam veæ rekao, svoju "kuæu" u sebi koju sam gradio godinama i u nju sam puštao onoga koga sam ja hteo. D. sam izgleda tada i previše pustio da uðe, i to je u meni izazvalo nekakav glupi strah da to nije dobro. Želeo sam da odem svojim putem, ne razmišljajuæi o posledicama. Možda je i ona na neki naèin bila neiskrena prema meni. U svakom sluèaju, i posle raskida još dugo vremena je trebalo da se konaèno raziðemo. Bio sam ljut na sebe što sam dozvolio da se toliko vežem za nju.
Polako sam poèeo da ponovo živim. Opet sam se zaposlio i poèeo da planiram kako da odem iz Juge. Ovoga puta sam se odluèio za Ameriku. Postojala je moguænost da za vrlo malo para otputujem brodom. O tome sam sve više razmišljao i polako pravio plan kako bih došao do novca. Retko sam izlazio u grad. Slobodno vreme sam provodio na treninzima i kod kuæe.
I tako, dok sam jednog dana ležao kod kuæe, posle dužeg razmišljanja, poèeo sam da govorim otprilike ovako: "Bože, ako postojiš i ako si me ti stvorio, zašto moram ovako da živim. Ako postojiš, ti vidiš šta mi se dogaðalo u životu. Ali zašto? Zašto si me stvorio ako moram ovako da živim? Ili æu nekoga ubiti, ili æe mene neko ubiti, ali ovako više ne ide!" Kada sam to rekao poèeo sam u sebi da se smejem i psovao sam. Pomislio sam a i glasno rekao: "E, moj Aco, fantaziraš. Bogu se moliš, ej èoveèe!" Ustao sam sa kreveta i odvukao se do grada.
|
|
|
Swimming
|
#13
|
Posts: 182
03. Dec 2010. 18:51:04
|
4. Obraæenje
Ne znam koliko dugo je vremena prošlo od te moje, da kažem "molitve", vraæao sam se sa posla kada sam sreo Mišu i još neke momke u centru grada. Mišu nisam video osam meseci i za to vreme sam èuo da se povukao i krenuo u crkvu. Kako su to neki govorili, poèeo je da "fura fazon" bogomoljca.
Bilo mi je drago da ga vidim. Pošto smo se pozdravili pozvao sam ga na piæe u jedan kafiæ. Dok smo sedeli i pili neke sokove, ukratko sam mu isprièao šta mi se sve dogaðalo za tih osam meseci koliko se nismo videli. Na kraju sam ga zamolio da mi naðe nekoga kome bih mogao da prodam drogu. Odgovorio je da se time više ne bavi jer je postao hrišæanin, da ga je Isus Hrist oslobodio svega toga /droge, alkohola itd./ i da sada živi jedan sasvim novi život. Sve to što mi je rekao bilo mije èudno. Ja jesam èuo do sada za Isusa. Nekoliko puta sam sa društvom odlazio u jednu protestantsku crkvu, ali ne toliko zbog Boga koliko zbog toga što smo mogli da se tamo ogrejemo. Jedan momak iz društva je imao baku koja je redovno dolazila u tu crkvu i svaki put kada bi on tu došao tražio je od nje novac i ona mu je uvek davala. Meðutim, za mene to nikada nije toliko znaèilo, da se ja mogu ili moram promeniti ako verujem u Boga. Za mene je bilo neshvatljivo da se odreknem svih onih stvari koje su me zadovoljavale i èinile sreænim, a da živim jedan drugi život zato što me tome uèi nekakav Bog koga ne vidim i koga ne mogu opipati.
Poèeli smo da razgovaramo o Bogu. Ispitivao sam ga o svemu. Pitao sam gde je bio Bog kada sam ja gladovao i žedneo, gde je bio kada sam od milicije dobijao batine, gde je bio kada sam èitavog života užasno živeo. Jeste da je bilo perioda kada sam imao zaista sve što jedan mlad èovek poželeti može - novac, devojke, slavu i drugo ipak, neprestano sam težio za drugim stvarima, jer sve ovo me je periodièno zadovoljavalo. Jedan period uživaš u novcu i onda - ništa! Jednostavno, vidim da postoji nekakav duhovni vakum koji usisava to zadovoljstvo. Onda opet tražim nešto drugo. Kada uspem da pronaðem nešto novo dešava se isto kao i sa prethodnim zadovoljstvom - posle izvesnog vremena postane nevažno. Ja nisam od onih koji su veèito nezadovoljni sa svim oko sebe. Naprotiv, u životu sam nauèio da se radujem malim stvarima i da budem zadovoljan onim što imam. Ipak, neprestano sam tražio i težio za neèim što æe popuniti tu prazninu u mom srcu. "I gde je taj Bog o kom ti meni govoriš?" - pitao sam Mišu.
Vrlo smireno i lagano je poèeo da mi odgovara na moja pitanja. Postavljao sam pitanja, u poèetku ne toliko zainteresovano, ali vrlo brzo, posle nekoliko Mišinih odgovora, nešto je u meni probudilo snažno interesovanje, koje ja, naravno, nisam želeo da pokažem. Nastavio sam da postavljam pitanja potiskujuæi taj oseæaj interesovanja za njegove odgovore.
Dok sam slušao, posmatrao sam ga i pokušavao da ocenim sa koliko sigurnosti on sam govori o svim tim stvarima koje su meni zvuèale pomalo neverovatno. Ali, u isto vreme, sama tema razgovora me izazivala da pažljivije razmišljam o svemu što je Miša govorio. I, malo po malo, potpuno sam se predao razgovoru. Pitao sam: "Kako to da Bog koji je ljubav trpi zlo, ubistva dece, žena, nevinih ljudi /mislio sam na ratove/, zašto jednostavno ne uništi zlo?"
Ako bi Bog to uèinio, onda bi krenuo od mene i od tebe, jer mi nanosimo zlo jedan drugome. Zlo je u našim srcima, deo je nas, našeg karaktera. Mi smo svojom voljom odbacili Boga... Bio je to otprilike jedan od Mišinih odgovora. Još dugo je govorio o Isusu Hristu, o moguænosti da se kroz Njega spase svaki èovek koji to želi, daje On taj koji je promenio njegov život, i da je isto toliko spreman da promeni i moj život. Isus nije nikakva ideologija, filozofija i slièno, On je živa uskrsla osoba, Sin Božji koga svako, ko prizove iskrenog srca može doživeti, jer On je živ!!!
Klik! U jednom trenutku u toku razgovora, setio sam se mnogih detalja iz prošlosti u kojima sam sada prepoznao Boga koji je brinuo za mene, èuvao me onoliko koliko sam mu to ja dozvoljavao. U isto vreme sam imao snažnu sigurnost u istinitost èitave prièe o Isusu, ali sam istovremeno bio zbunjen. Kao da se sve odigravalo vrtoglavom brzinom. Tada sam se tako jasno setio mog razgovora sa Bogom od pre mesec dana. To je, rekao bih, bila nekakva molitva u kojoj sam èak i opsovao, ali bilo je vrlo iskreno. Iskreno sam tražio odgovor zašto moram da proživljavam sve ono što proživljavam.
Seæam se samo bede, neprestane borbe, nekakvog traženja neèega što mi je u tom trenutku postalo besmisleno, neprestano postavljanje sebi nekog cilja, za koji veruješ da kada ga postigneš biæeš potpuno zadovoljan, sreæan i smiren. Ali, svaki put kada stignem na taj cilj, on me samo neko vreme i ispunjava, gasi tu duhovnu žeð i prazninu, ali vrlo brzo nestane. Trka se onda ponovo nastavlja; ponovo se raða ideja za novi cilj. I mada veæ znam svršetak trke, ipak se sa svim tim zadovoljavam jer za bolje ne znam.
Ali tada, u toj "molitvi", snažno sam doživeo besmislenost èitavog života koji, èinilo mi se, nema ni poèetka ni kraja nego jednostavno tu si gde si. Živiš a da se nikada ni ti, niti bilo ko drugi oko tebe ne pitaju: a zašto živiš? Da bi bio bogat? Slavan? Imao lepu ženu? Dobru porodicu? Dobar posao? I onda još jednostavnije završio svoj nedovršeni život. Namerno kažem nedovršeni, jer on jeste takav. Neprestano težiš za neèim a nikako ne uspevaš da to postigneš. Jer kada sve postigneš, vrlo brzo shvatiš da ti opet nešto nedostaje, i tako do smrti.
Da li je to život? Ako ne znam odakle sam i kuda odlazim posle ovog života, onda je život jedna surova šala. Oseæao sam se kao najveæi glupan i pitao da lije to sve i zašto je to tako. Sve sam u tih par minuta rekao Bogu, pozvao sam Ga, da ako zaista postoji i ako sve ovo vidi, ako me je On stvorio, neka me vodi, neka mi pomogne.
I evo sada, u razgovoru sa Mišom, nešto me je snažno podsetilo na tu moju molitvu koju sam izrekao ne tako davno. Kao da mije nešto govorilo; to je odgovor na tvoja pitanja. U isto vreme taj glas je bio propraæen jednom snažnom sigurnošæu da je sve to istina. Pokušao sam da potisnem to iz glave, ali sam se istog momenta osetio bedno. Osetio sam da pokušavam da bežim od istine. Pružala mi se moguænost, rešenje za svoj život koje æu ili prihvatiti ili odbaciti. Izgledalo je kao da æe svakog momenta proæi voz pored mene, voz koji je sada, u ovom trenutku usporio i samo èeka da ja uðem u njega i krenem na put. Bio je zaista pravi, onaj koji ne išèezava, koji vodi na cilj, koji nikada neæe izneveriti. Ali - od mene zavisi da li æu krenuti ili ne.
lako u tim trenucima nisam razumeo sve što sam èuo i znao, jedno sam bio siguran - ovo je ono pravo, ono što sam èitavog života želeo. Jer ako tako nije, onda je sve u ovom životu laž. Oseæao sam da sam pozvan na nešto što mi je u isto vreme bilo tako nepoznato a i tako poznato. Kao da se u meni budilo seæanje koje mije govorilo daje to onaj život koji treba da živim.
I tada sam odluèio: želim da prihvatim Isusa, želim da mu predam svoj život i da živim onako kako On to želi. Oseæao sam da sam uèinio nešto veoma važno u svom životu èega još nisam bio potpuno svestan.
Miša i ja smo izašli iz kafiæa i otišli do njegove kuæe. Uz put smo razgovarali o životu sa Isusom. Kada smo došli u kuæu, svirao mi je neke crnaèke duhovne pesme i istovremeno objašnjavao o èemu pesme govore. Tu smo se i kratko pomolili. Ja sam ponovio skoro iste reèi koje sam izrekao kada smo izašli iz kafiæa: "Isuse, pomozi mi da mogu istrajati na putu za koji se sada odluèujem. Uði u moje srce, u moj život i vodi me. Ne treba mi ništa više, ni veèni život, samo da mogu sada veæ, na zemlji da živim tako kako Ti želiš" Iste veèeri sam se ponovo sam molio. Ponovio sam skoro istu molitvu kao i sa Mišom.
Sutradan sam se probudio, sa nekim posebnim oseæajem koji je teško opisati. To je nešto što se do današnjega dana nije ugasilo a i neæe verujem nikada. Bog je živ i uvek je tu pored mene. Ni minut ne proðe a da On nije pored mene. To je oseæaj koji je toliko snažan da nikada ne bledi i ne prolazi. Da sve bude još iznenaðujuæe za mene, moj karakter je poèeo da se menja nezavisno od mojih oseæanja. Nije se radilo o nekakvoj snažnoj autosugestiji; ja sam jednostavno poèeo da se menjam. Moja reagovanja, u odreðenim momentima, bila su sasvim drukèija od onih pre nego što sam svoj život predao Isusu. Oseæao bih užasnu neprijatnost kada bih prema nekome bio grub ili neiskren, i istovremeno potrebu da molim za oproštaj i želju da budemo prijatelji. Radio sam u to vreme ponovo u bolnici. Seæam se da sam ranije bio osvetoljubiv; ako bi me neko uvredio vratio bih mu stostruko. Ali sada sam se trudio da budem dobar sa svima i pored bilo kakve uvrede. Uvrede sam ili zaboravljao ili sam na njih uzvraæao ljubavlju. Sve mi je to bilo èudno.
Možda bih ipak i mogao to sve da shvatim bez ikakve veze sa Bogom, ali bilo je tu još nešto. Jednom, drugi, treæi i tako desetak puta dobijao sam odgovor na molitvu, i to konkretnu; radilo se o nekim materijalnim potrebama. E, to je nezamislivo bez Boga. Jednostavno se molim i dobijem, i to ni blizu onako kako sam ja zamislio da treba da dobijem. Kada se najmanje nadam, bolje reèeno, kada i ne oèekujem, ono se dogodi i tako me snažno podseti na moje traženje. Kao da želi da mi kaže da èak i ako sam ja zaboravio, On nije. Nisam morao da sumnjam u Njega, On zna kada je pravi trenutak da pruži ono što mi je potrebno. Potvrda za potvrdom se ponavljala. Znao sam - Bog brine za mene. To je bio tek poèetak moga hodanja sa Bogom.
Miša me je pozvao u crkvu. Objasnio mi je da zgrada nije kao pravoslavna ili katolièka, veæ jedna velika kuæa u kojoj se sakupljaju vernici da sa pesmama i molitvama slave Boga i prouèavaju Sveto Pismo. Ušao sam u prostoriju u kojoj je veæ bilo naroda, ne puno ali ne ni malo. Bio sam skoro æelav. Seo sam sa Mišom u prvi red. Posmatrao sam pažljivo oko sebe. Na zidu pored klavira stajao je natpis "Ja sam put, istina i život... Isus". Bilo je prijatno i pomalo neobièno za mene. Kada je bogosluženje poèelo, slušao sam molitve koje nisu bile napamet nauèene. To je bio govor iz srca, iskren, bez bojazni šta æe ko reæi ili pomisliti. Ljudi su jednostavno razgovarali sa Isusom. Zatim je bila održana propoved. Vrlo jednostavno i razumljivo. Propovednik je proèitao poglavlje iz Svetog Pisma i onda ga tumaèio. Sve vreme sam imao utisak da direktno meni govori. Posle službe sam se upoznao sa nekim ljudima. Bili su vrlo ljubazni. Te noæi sam spavao kod Miše.
Kao što sam veæ rekao ranije, bio je to poèetak moga hodanja sa Bogom, ali isto tako i poèetak shvatanja šta znaèi biti pravi vernik - hrišæanin. Ljudi su mi se smejali, vreðali me, smatrali me budalom i to su govorili javno. Neki su mislili i govorili da je to samo neki novi fazon koji pokušavam da "furam". Neki su opet mislili da sam jednostavno pokleknuo u životu i da pokušavam da naðem sebe u religiji. Za njih sam postao kukavica. Pitam se gde su zapravo kukavice. Da li meðu onima koji veruju ili meðu onima koji ne veruju u Boga? Gde je veæa hrabrost? Tamo gde udarcem za udarac vraæaš, mržnjom na mržnju, ili tamo gde ljubavlju uzvraæaš na mržnju, prijateljstvo i pomirenje nudiš za udarce? Gde je potrebna veæa hrabrost?
Veæ tada sam shvatio da ni u jednom momentu nisam pozvan da èinim nešto protiv svoje volje. Bog nije od mene napravio marionetu sa kojom se poigrava kako hoæe. Ja nisam svoj razum okaèio o klin i krenuo glavom bez obzira u taj novi život. I dalje sam imao svoju slobodnu volju da biram da li želim da živim sa Isusom ili ne. Ponovo sam se našao u situaciji da se potuèem, i to sam uèinio. Meðutim, to stvarno više nije bilo ono što je bilo pre. Oseæao sam se glupo. Moj gnev mi je smetao. Evo šta se zapravo dogodilo.
Nova iskustva
Bilo je to posle Boletovog obraæenja. Stajali smo ispred nekog kafiæa Bole, D., neke njene drugarice i ja i razgovarali. Odjednom je naišla grupa nekih pijanih tipova. Jedan od njih je prišao D. i poèeo da je vuèe za sobom. Zvao je da krene sa njima. Ja sam postao nervozan, razgnevio sam se. U sebi sam oseæao borbu. Nešto me je zadržavalo da se ne mešam, a istovremeno me je nešto drugo teralo da se umešam. To nije trajalo dugo, prišao sam i odgurnuo tipa. Rekao sam mu da se skloni od nje. Ovaj je to izgleda doèekao i nasrnuo na mene. Ja sam mu mahinalno zveknuo dva šamara i onda ga snažno privukao sebi i rekao: "Èuj, skloni se odavde. Ne želim tuèu i izvini zbog ovoga..."
Pre obraæenja, ni u ludilu ne bih tako reagovao;ja da se nekome izvinjavam na taj naèin - nikada! I još da prekinem tuèu?! On je poèeo da preti, ali vrlo brzo se izgubio sa svojim prijateljima. Oseæao sam se užasno. Nisam mogao da prepoznam sebe. To što sam uèinio razjedalo me je cele te noæi. Nisam mogao da spavam jer me grizla savest. Sutradan rano ujutro otišao sam do D. i njene drugarice. Molio sam ih da mi oproste zbog onoga što sam uèinio. Shvatio sam da sam se promenio. Jednostavno sam poèeo da živim novi život. Isus me je sve više uvodio u poznanje istine. Tuèa mi je postajala strana. Ne želim da kažem da nisam mogao da se tuèem - ne, veæ daje to za mene postala najveæa glupost, do te mere besmislena i strana da ako bi me i gazili, ja ipak ne bih želeo da uzvratim istom merom. Shvatio sam da zlo rada zlo, da dobro raða dobro. Ne tako dugo posle mog predanja Isusu, jednoga dana na poslu, Bole mi je prišao i pitao me šta radim, gde sam, jer posle povratka iz Francuske nas dvojica smo se viðali samo na poslu. Interesovalo ga je kako živim. Kratko sam mu odgovorio "Ja sam se predao Bogu." Zastao je i kao da je pokušao da se nasmeje. Nije mu pošlo za rukom. Okrenuo se i otišao.
Nakon izvesnog vremena Bole je postao hrišæanin. Evo kako se to zbilo.
Jednom prilikom sam mu predložio da poðe sa mnom u crkvu, i ako želi da razgovara sa Mišom o svemu tome. Jer u to vreme sam bio dosta nespretan u objašnjavanju onoga što mi se dogodilo, i obièno bih mnoge kojima sam svedoèio pozivao na razgovore sa Mišom. On im je sve mnogo bolje objašnjavao. Tako je bilo i u sluèaju sa Boletom. A evo i njegovog svedoèanstva.
"Èesto kada razmišljam o Aleksandrovom obraæenju, sve mi se èini nestvarnim i nemoguæim. Taj èovek se toliko izmenio i veæ na samom poèetku se videlo da je on svoj život zaista predao Gospodu. Sve se odigralo munjevito, posle kraha u Francuskoj, odlaska iz Legije stranaca. Život je polako poèinjao da mi se gadi i sve je gubilo svoj smisao. Gušio sam se u svetu koga sam reklo bi se upoznao i koji me je odbacio kao zadnjeg klošara. Sve se igralo sa mojim nervima i polako istiskivalo i zadnju nadu za svetliju buduænost. Sve se topi i padam sve dublje u razne depresije. Kompleksi su kidali moje nerve. Doveden do ruba snage hteo sam da sebi oduzmem život. I tako, dok je moj život bio ugrožen mišlju o samoubistvu, život mog druga je bio siguran u rukama živoga Boga. Rastao je i razvijao se u zdravom duhovnom životu daleko od mene.
Radili smo na skoro istom radnom mestu. Nije mi bilo jasno kako je preæutao nekoliko oštrih kritika koje su mu uputile neke žene koje je on ranije strašno psovao. Niko nije mogao da mu protivreèi, jer bi odmah bio izbatinan ili najodvratnije opsovan i izrugan. Nikome nije verovao veæ se iskljuèivo oslanjao na unutrašnji glas koji ga je vodio. Nisam mogao da verujem daje to on i to me je potreslo. Morao sam da mu priðem i pitam ga šta se to dogaða sa njim. Zašto æuti i zašto je tako tih i povuèen. Nisam mogao da preæutim jer sam ga dobro poznavao.
Tada je kratko i ponizno odgovorio: "Ja sam svoj život predao Bogu". Nastala je tišina. On je i dalje obavljao svoj posao i æutao. Toga èasa je u meni nešto puklo. Nisam znao šta se dogodilo ali sam znao da je to dobro. Film u mojoj glavi se brzo premotavao i pitao sam se kako taj Bog tako brzo menja ljude i stvara od njih nešto sasvim suprotno od onoga što su bili. To se upravo dogodilo sa Acom.
Taj èovek se oberuèke prihvatio Boga i žarko zaželeo da zauvek ostane uz Njega, o èemu svedoèi njegov Život do danas. Brzo je rastao u veri i Bog ga upotrebljava. Sve mi se èinilo kao bajka. Zar je moguæe da su se sve one stvari kojima se ponosio i koje su mu znaèile život istopile. Stari Aca je prestao da postoji. Rodilo se nešto sasvim novo što je mnogima na blagoslov - ljubav i žrtva."
Posle jednog bogosluženja po dogovoru smo otišli kod Miše i tamo sam prvi put u životu doživeo nešto. U trenutku kada je Miša èitao neke odlomke iz Biblije, pre nego što su on i Bole poèeli zajedno da se mole, Bole nije ništa mogao da èuje. To se ponovilo dva puta. Pošto je Miša i po drugi put poèeo lagano da èita iz Biblije, Bole je poèeo da se preznojava i da govori kako ništa ne èuje. Meni je sve to bilo strano i nepoznato. Seæam se samo da je u sobi odjednom postalo sparno. Oseæao se smrad, kako i odakle ne znam. Istovremeno užasan pritisak, nekakav naboj u sobi. Miša je ustao i poèeo glasno da se moli i zapoveda u ime Isusa Hrista da odstupi sve što spreèava Boleta da svoj život preda Isusu. Govorio je glasno. Ja sam bio par metara udaljen od njih i molio se, mada nisam puno razumeo od svega toga što se dešavalo.
U jednom trenutku nastala je neopisiva promena. Oseæala se nekakva svežina u sobi i veliko rastereæenje. Nisam obraæao pažnju na Mišu i Boleta, poèeo sam da se smejem i istovremeno plaèem. Bio sam neopisivo sreæan. Izašao sam na terasu i poèeo glasno da zahvaljujem Bogu. Niko me nije mogao tada, a ni sada razuveriti da je Bog meðu nama. Bole je predao svoj život Bogu. Bio je sreæan. Tu radost smo sva trojica još dugo u noæ delili. Molili smo se još i Miša je svirao i pevao pesme na slavu Bogu.
Jednom prilikom sam se vraæao iz zajednice. Prolazio sam kroz centar grada. Bilo je lepo letnje veèe, puno ljudi je šetalo gradom. Prolazio sam pored mesta gde smo se obièno sastajali pre mog obraæenja. Onda bismo po dogovoru, išli ili u diskoteku ili na neku žurku. Kada smo dolazili u grad izgledalo je kao da želimo da delujemo što užasnije: kosa ulepljena i naježena, ofarbana, minðuše u ušima, prljava i pocepana odeæa. Sve sa jednom svrhom - da izgledamo što "otkaèenije".
Ali sada sam tuda prolazio pristojno obuèen sa Biblijom pod miškom. Sreo sam se sa momcima iz društva. Svi su bili u starom fazonu a sa njima su bila neka nova lica koja nisam poznavao. Svi su stajali na starom mestu. Kada sam im prišao svi su mi se javili i sa èuðenjem me gledali. Æaga mi je prišao i pitao kuda idem. Odgovorio sam mu da idem iz crkve kuæi. Smejao se i èudio što u to doba, oko 20h, idem kuæi. To je vreme kada se "masa" tek sprema da izaðe napolje. Zvao me je da krenem sa njima u diskoteku i posle u stan nekog tipa. Uz put je ubacivao šta æemo raditi: devojke, tuèa, zafrkavanje, muzika sve ono što je nekada za mene bilo osnovni razlog za život. Nasmešio sam se i rekao da ne želim, da me to više ne zanima, da idem kuæi. Smejao se a sa njim i ostali pitajuæi se šta je to sa mnom.
Otišao sam kuæi i samom sebi sam se èudio i pitao da li zaista više nikada neæu raditi i živeti onako kako sam to èinio skoro 20 godina. Nešto snažno u meni spreèavalo je da poðem sa njima, nešto što mije na vrlo jasan naèin ukazivalo na ispraznost i besmislenost svega toga što sam ranije voleo i uživao. Isus je bio uz mene.
Mnogi moji drugari nisu uopšte hteli da sa mnom ozbiljno razgovaraju. Komentari su se obièno ponavljali: "Sigurno smišlja neku prevaru", ili "garant se radi o nekoj devojci èim je on tamo", ili "možda je otkaèio" i slièno. Sve to mi je bilo smešno i pomalo èudno. Ljudi su o svemu razglabali, ali da se stvarno dogodilo ono što sam im govorio nisu hteli ni da pomisle a kamoli da prihvate.
Vremenom sam poèeo da shvatam koliko sam zapravo nemoæan da živim dobro. Uviðao sam koliko sam pokvaren. Što sam više molio, èitao Bibliju i slušao propovedi, to sam jasnije shvatio da je svu promenu u meni uèinio Isus. Razumeo sam to tako jasno, da bih se brzo postideo kada bih sebi pokušao nešto od toga da pripišem /mislim na sve dobre stvari koje sam èinio i promene u meni/. Jednostavno - koliko sam bio otvoren za Isusa, za Duha svetog, toliko sam se i menjao.
Posle dugo vremena sam otišao kod svojih sestara i majke. Živele su , kao i sada, u Beogradu. Bile su iznenaðene mojom promenom, mada nisu puno komentarisale.
Bilo je to vreme uspona i padova u mom hrišæanskom životu /tek na poèetku/. Nailazili su periodi kada je sve bilo dobro, a onda bih nešto zabrljao. Opet poènem da se ponašam na stari naèin. Sve to mi je ukazivalo da sam pozvan na nešto što mogu i prihvatiti a i odbaciti. Ništa me nije prisiljavalo na hrišæanski život. Isus je želeo da dobrovoljno živim sa Njim. Svaki put kada bih pao, podizao me je i hrabrio, ukazivao na moje slabosti i podsticao na to da Mu dozvolim da me menja.
Vremenom sam sve više poèeo shvatati šta je Isus uèinio za mene još pre skoro dve hiljade godina. Svakako da to u potpunosti nisam shvatio, ali ono malo što sam nazirao kroz nejasno poznanje, bilo je dovoljno da svoj život iz dana u dan predajem Isusu. Shvatio sam da samo kada je On centar u mome životu. Ja posedujem mir koji je teško reèima opisati, a u isto vreme radost i sigurnost koja se nikada ne gasi,koja je uvek prisutna u meni.
Seæam se Biblijskog stiha koji mije u trenutku kada sam ga prvi put èitao, na odreðeni naèin razotkrivao Isusa: "Hodite k meni svi koji ste umorni i optereæeni i ja æu vas odmoriti..."Samo neko ko u potpunosti poznaje ljudsko srce može tako nešto da kaže a da pri tom ne razoèara onoga koji mu priðe i otvori mu se. To je upravo bio Isus Hrist, Isus iz Nazareta. Sve što je prouèavao, što je govorio o sebi ili u vezi sa drugima, sve to je potvrðivao delima, znacima i èudesima. Ta dela su bila savršena. U njima nije bilo loših motiva.
U Isusu se zaista oèitavao Božji karakter. Nikada nisam osetio pritisak, optereæenje od Isusa, mada sam èesto puta poželeo da moj ljudski karakter, sklon grehu, moje slabosti, izmeni na silu, On to nikada nije uèinio. Uvek iznova, sa meni neshvatljivim strpljenjem, èekao je na moju odluku i svest o tome za šta se odluèujem. Njegova ljubav ispunjena istinom, pravednošæu, poniznošæu menjala me je i još uvek me menja. U tome nema nikakvog lažno-psihološkog, iskrivljenog zavaravanja, niti ubeðivanja u nešto što nije istina. Shvatio sam da ukoliko Bog ne postoji, moja vera u Boga ništa ne vredi ma koliko velikim interesovanjem verovao. Ako On ne postoji moje verovanje je praznoverje. Vera nije ono što odluèuje da li nešto postoji ili ne postoji. Ono na šta je moja vera usmerena, odreðuje iskrenost moje vere. Ja sam tada shvatio, a sada daleko više razumem, da sam se obratio nekome ko je zaista živ. Ne samo kroz to što sam doživljavao promene u sebi, veæ doživljavajuæi dešavanja u fizièkim, opipljivim stvarima. Kroz sve to gledao sam koliko je Bog blizu svakog èoveka i koliko želi da pomogne svakome ko Mu se zaista iskrenog srca obrati i potraži Ga.
Pentekost u mom životu
Bole je došao na posao posebno raspoložen. Zadovoljstvo mu se videlo na licu. Prišao mi je pun neke neopisive sreæe i rekao: "Ja sam kršten u Duhu svetom!"
Doživeo sam neki èudan udar. U jednom momentu bezbroj misli mi je proletelo kroz glavu. O iskustvu krštenja Duhom svetim slušao sam još na poèetku obraæenja, ali sam uvek sa odreðenom rezervom razmišljao o tome. A i kada bih sa nekim razgovarao o tome, moram da priznam, sumnjao sam u sve to, iako u Svetom pismu postoji detaljan izveštaj.
Sada kada je došao Bole, kog vrlo dobro poznajem, sa tom izjavom, u meni se nešto pokrenulo. Svaka sumnja je nestala. Kiselo sam se nasmejao i pokušao da prikrijem moje trenutno iznenaðenje i razoèaranje. Kažem razoèaranje, jer sam pomislio: "Bože, kada æu ja to doživeti?" Bole je bio presreæan. Prosto je zraèio radošæu dok mi je opisivao svoj doživljaj. Ja sam gutao svaku pojedinost, svaki i najmanji detalj, ispitujuæi da nije možda nešto uvelièao ili izostavio. Brzo sam shvatio da sve to što mi je prièao nije ni u najsitnijem detalju deo njegove mašte ili neke bolesne fikcije. Govorio je o jednom potpunom istinskom iskustvu, nimalo ispunjenom bilo kakvom, kažem ponovo, bolesnom fikcijom.
Noæ pre nego što æe mi sve ovo prièati, Bole se kod svoje kuæe /bio je podstanar/ sa jednim bratom, Klifom, i njegovom ženom Dženi, Englezima, molio. Prethodno su razgovarali o Bogu i Bibliji. U jednom trenutku u toku molitve, Bole je doživeo nešto što je za njega bilo potpuno strano. Poèeo je mimo svoga razuma da govori nepoznatim jezikom, sve više i sve glasnije, pa se to pretvorilo u jedno posebno slavljenje Boga. Veæ sledeæeg dana prièao mi je o tome. Bila je sreda. Tog istog dana imali smo bogosluženje. Odluèio sam da po svaku cenu razgovaram sa Klifom o tome da i ja želim da doživim isto što i Bole. Jedva sam doèekao da se služba završi. Prišao sam Klifu i rekao mu šta želim. Usledilo je razoèaranje. Klif mije rekao da putuje u Zagreb i da se vraæa za deset dana. Tek onda se možemo videti. Nisam imao izbora, morao sam da se pomirim sa tim. Ali odmah posle razgovora sa Klifom, prišla mi je jedna starija sestra, domar u crkvi, i poèela da govori: "Aco, ja mislim da treba zajedno da se molimo za tvoje krštenje u Duhu svetom. Oseæam jednu sigurnost da bi to trebalo da uèinimo." Odgovorio sam da hoæu. Naravno, bio sam zbunjen time što mi je ta žena rekla. Jer ona sigurno nije imala pojma o èemu sam ja razmišljao i razgovarao sa Klifom.
Bilo nas je èetvoro na molitvi. Ja sam seo na stolicu i poèeo zajedno sa njima da se molim. Bilo je oko 20 sati. Oni su pevali, glasno molili Boga da ispuni svoje obeæanje kao što je to uèinio prvi put meðu apostolima. Meðutim, vrlo brzo je meni svega bilo dosta, to glasno pevanje i snažno moljenje izazvalo je u meni odbojnost prema svim tim stvarima. Na poèetku sam neprestano razmišljao o tome kako je ipak trebalo da saèekam Klifa i da se sa njim molim. Onda sam opet mislio: Pa nema veze s kim se molim, Bog je taj koji krštava. I dok se u meni vodila borba, oko mene su se glasno molili i pevali. U jednom trenutku sam se upitao: Šta ja ovde tražim? Poèeo sam da razmišljam kako da se iz svega toga izvuèem. Tada mi je prišao brat Jakov i rekao: "Èuj, Gospod Isus je to obeæao. Da li veruješ?" Da, naravno da verujem, odgovorio sam, iako u tom trenutku to nisam potpuno sigurno mislio. Bolje reèeno sumnjao sam ,i to debelo. Jakov je ponovio isto i dodao: "Isus je isti juèe, danas i do veka. Zato budi slobodan i traži, On æe ti to dati." Dobro, odgovorio sam i pomislio: "Isuse, ako je sve ovo istina, ja ovde èekam i želim da to doživim. Molim te, uèini to!"
Rekao sam to zaista iskreno i sa poverenjem, istovremeno s namerom da ako se ne dogodi, odem kuæi i èekam Klifa. Samo što sam to rekao i mahinalno poèeo da zahvaljujem Bogu, poèeo sam da gubim kontrolu nad svojim jezikom. Prvo sam izrekao nekoliko nepoznatih reèi, a onda je iz mene nešto snažno poteklo. U jednom momentu našao sam se na kolenima, sa uzdignutim rukama, glavom podignutom gore. Slušao sam samoga sebe šta govorim. Pomislio sam da se zaustavim, ali to je bilo nemoguæe. Iz mene je kao gejzir izbijalo mnoštvo stranih reèi. Bio je to govor koji je podseæao na nekakav arapski jezik. Istovremeno dok se to dogaðalo, snažno sam oseæao prisutnost neke sile. Ta sila nas je ispunjavala radošæu, a u isto vreme strahopoštovanjem.
Govorio sam drugim jezicima, slavio sam Boga na drugim jezicima koje u životu nisam èuo a još manje govorio.
Još petnaestak minuta sam ostao u crkvi pevajuæi i slaveæi Boga u jezicima, a onda sam osetio snažnu želju da to što sam doživeo kažem svima. Istrèao sam na ulicu i otrèao do jedne galerije u kojoj je Miša radio, s namerom da mu isprièam šta sam doživeo. Vikao sam, bolje reèeno - urlao, ulicama. Ljudi su se okretali za mnom. Na pola puta do Miše naglo sam se predomislio i odluèio da prvo odem do Stevice - jednog brata, vernika, iz zajednice - jer je on radio blizu naše zajednice. Ponovo sam trèao što sam brže mogao. Kada je otvorio vrata, snažno sam ga zagrlio i radosno poèeo da prièam šta sam doživeo. Odmah posle toga otrèao sam do Miše.
Tu noæ neæu nikada zaboraviti. Bilo je to otprilike dva ili tri meseca posle mog obraæenja. Doživeo sam ne samo neopisivu radost, veæ se nešto posebno u meni dogodilo. Bio sam duboko osvedoèen u postojanje Boga. Ništa na svetu me ni danas ne može razuveriti, niti dovesti u sumnju Božje postojanje. Moje oèi su tada bile snažno otvorene.
Mislim da je to oduševljenje trajalo još dve do tri nedelje, a onda su se neke stvari promenile. Svi lepi oseæaji su nestali i pojavili su se problemi. Odjednom je poèelo da mi se nudi sve što ne valja. Sve ono što sam kao nevernik sa naprezanjem pokušavao da zadobijem, sada sam mogao da imam bez imalo truda. Zlo mi se nudilo u tako lepo upakovanom "svetleæem omotu". Novac,karijera, devojke, slava - sve kao na tacni. Bile su to kušnje. Mnoge od tih stvari koje su mi se dešavale nisu mi bile jasne. Nekada bih snažno sve odbijao, a nekada duboko padao u greh. Svi ti padovi bili su neopisivo teški i bolni. Mnoge od tih stvari koje su me sada bolele, kao nevernik ne bih ni primeæivao. Ali sada je bilo nešto drugo. Posle pada sam ustajao i nastavljao "trku" nisam se pokolebao. Bog me je podizao i sve više menjao. Pokazivao mi je put kojim treba da idem. Nikada me ni za trenutak nije napuštao. I pored svih mojih slabosti i prevrtljivosti, On me nije ostavljao. Bilo je trenutaka kada sam mislio da je sve gotovo, da za mene više nema nade, da sam otpao od Boga. Meðutim, Bog mi je vraæao snagu, sigurnost i pouzdanje u Njega i uvek iznova me pouèavao.
Nisam više sam planirao veæ sam praktikovao da se dnevno kroz molitvu obraæam Isusu. Èitao sam Bibliju i druge hrišæanske knjige. Bio je to dug period nekakve praznine, period u kom sam proživljavao teške duhovne krize. Nisam tada razumeo da svaki vernik mora da proðe kroz takav period.
Kada bih se vraæao iz crkve sretao bih bivše društvo u gradu. Obièno je to bilo vreme kada se izlazilo u provod. Oni bi bili tip-top spremljeni za ludaèke provode - nakostrešena kosa, uši pune minðuša, kožne jakne pune bedževa, lanci oko vrata i oko pasa, iscepane majice... Sve na svom mestu. Trebalo je samo još sakupiti lovu za "cugu" i krenuti na veæ poznata mesta u "život". Nekako u to vreme i ja sam se vraæao iz crkve. Svi su bili na okupu.
Kada bi me ugledali, obièno bi me svi pozdravili, neko podrugljivo, ironièno, neko sa iskrenim pitanjem šta je to sa mnom, a neki bi me pozvali u "ludu noæ" nudeæi dobar provod. Ja bih tada ljubazno odbio poziv, izgovarajuæi se da imam obaveza i da me to baš i ne zanima više. Tada bih èuo podrugljiv smeh i dobacivanje. Nisam obraæao pažnju na to.
"Frka" bi nastala kada bih došao kuæi i legao u krevet. Pitanja i pitanja su mi se tada postavljala - da li sve ovo ima smisla, da lije ovo što sada živim toliko vredno da bih žrtvovao te provode i taj naèin života koji je naizgled bio sasvim normalan i logièan. Šta ako je sve ovo ipak samo iluzija, pitao sam se, a u isto vreme je to pitanje bilo izraz moje molitve Bogu. Onda bih uzeo da èitam Bibliju i na veæinu pitanja bih dobijao odgovor. Kao što postoji Bog dobra, ljubavi i istine, koji me menja u nešto savršeno dobro, shvatio sam da postoji neko biæe koje je uvek iznova želelo da me vrati na stari naèin života i razmišljanja. To drugo biæe me je podsticalo da sve ovo ostavim i živim starim životom.
Ali veæ tada sam znao daje Isus davno, još dok je kao èovek hodao ovom zemljom, izvojevao pobedu nad smræu i zlom i da u Njegovom imenu imam zaštitu od uticaja tog dobro poznatog biæa - ðavola. Da, da, baš ðavola. On za mene nije ni tada, a ni sada predstavljao izmišljenu liènost sa rogovima, kozjim papcima i vilama u rukama koji tera èoveka na zlo. Bilo je to snažno biæe, knez ovoga sveta, kako gaje opisao Isus. Ðavo je otac laži. On èoveka gura u propast nudeæi mu laž na lep i prihvatljiv naèin. Nudi mu život koji je iluzija. Mnogo kasnije sam mogao da kažem ili da postavim pitanje zajedno sa poznatim hrišæanskim piscem Majklom Grinom: "Da li je vera u Boga svojevrsno zatvaranje oèiju pred stvarnošæu i bežanje u sanjarenje? Ili se pak pravi begunci nalaze meðu onima koji neæe da se suoèe sa dokazima hrišæanske vere?"
Shvatio sam ozbiljnost posledica koje nastaju prihvatanjem života koji nudi otac laži - sotona.
Seæam se da sam pre odlaska u vojsku bio u situaciji da se potuèem. Posle kraæeg prepiranja u autobusu, grupa momaka se udružila da se sa mnom razraèuna pesnicama. Meðu njima je bio jedan stariji momak koji je želeo da "podelimo pravdu". Nasrnuo je na mene i par puta me zakaèio. Vrlo brzo je tuèa prekinuta jer ja nisam borbeno reagovao. Jedino što sam uradio bilo je to da sam podigao ruke u gard i branio se. Jedan od razloga zbog kojih nisam hteo da se borim bio je što sam hrišæanin. Sa druge strane, bilo je opasno zbog milicije, jer se sve odvijalo na železnièkoj stanici. Meðutim, to nije bio kraj. Kod jednog raskršæa smo se svi zaustavili. Bio sam u šoku. U meni se odvijala teška borba. Nešto snažno me je spreèavalo da se potuèem, dok me je sa druge strane nešto teralo na tuèu. Momci su me okružili, a neki od njih i provocirali. I dok mi je njihov "glavni" pružao ruku u znak pozdrava, ja sam ga ne znajuæi da li to znaèi stvarno pomirenje ili trik, a i pod uticajem oseæanja, refleksno udario u lice. Dok je on padao, stajao sam kao ukopan. Nisam znao šta se to sa mnom dogaða. Oseæao sam se bedno i poželeo da me nema. Osetio sam užasno razoèaranje i izgubljenost. Nastala je klanica. Noge i ruke su letele na mene, u glavu, leda, stomak, bubrege - pravo bombardovanje. Ja se nisam branio. I ko zna šta bi bilo da nije naišla milicija i poèela da hvata sve prisutne. Ja sam uspeo da ustanem i potrèim prema nekim zgradama. Bežao sam u mrak.
Miša mi je u to vreme dosta pomogao. Èitajuæi Sveto pismo nailazio bih na mesta koja mi nisu bila jasna i èak mi se èinila kontradiktornim. Miša mi je onda tumaèio sve takve odlomke. Za mene je to uvek iznova predstavljalo osveženje. Èesto smo se zajedno molili i družili se. Sve to mi je pomagalo da više upoznajem Bibliju, Boga i hrišæanski život uopšte. S vremena na vreme bih se viðao sa Stevicom. On je takoðe bio sa mnom na poèetku mog obraæenja, istina, ne toliko kao Miša, ali kad god je mogao obilazio me je.
Ne dugo posle obraæenja zaljubio sam se u jednu devojku iz crkve. Nisam poslušao savet koji su mi dali Miša i još mnogi drugi - da se strpim i saèekam. Trebalo mi je još vremena da duhovno uzrastem kako bih mogao zaista zrelo da razmišljam i odluèujem o tim stvarima. Bio sam gluv za sve savete i uz to ubeðen daje moje emotivno stanje u vezi sa tom devojkom u redu. Meðutim, to je bio još jedan pad za mene, ali i trenutak kada me je Bog iz tada bezizlazne situacije izveo.
Dogaðaji iz vojske
Postao sam izolovan od svih prijatelja, crkve i svega što je bilo vezano za crkvu. Otišao sam u JNA. To je za mene bio šok ali i veliko rastereæenje u vezi sa nekim mojim duhovnim problemima. Mogao sam o svemu neometano da razmišljam i posmatram šta se dogaða sa mnom i oko mene.
Nije prošlo ni nedelju dana kako sam došao u kasarnu a veæ sam kod kapetana bezbednosti bio pozvan na razgovor. Razgovor je bio vezan za moju veru u Boga. Za tih dva sata sam uglavnom ja prièao.
Ti prvi dani u vojsci su mi bili najteži. Nisam mogao da se molim. Muzika, psovke, svaðe i stalna podbadanja - sve je to depresivno delovalo na mene. Moja molitva se dugo sastojala samo iz tri reèi: "Isuse, pomozi mi!" Odmah zatim bih zaspao. Teško mi je bilo da se priviknem na sve od èega sam dugo bio odvojen. Mnogo toga mi je izgledalo besmisleno. Razmišljanja i razgovori nevernih Ijudi bili su mi prazni. Vrlo brzo su svi u èeti znali da sam vernik.
Meðutim, sve dok se jednom na politièkoj nastavi predavanju iz marksizma, nisam pred svima izjasnio kao vernik, niko nije posebno obraæao pažnju na mene, niti me pitao bilo šta u vezi sa tim. Osim nekih pojedinaca. Ali, od kada sam javno, pred mnogima na nastavi rekao da verujem u Boga, u Isusa Hrista i objasnio im zašto, mnogi su mi prilazili i zapitkivali me. Neki provokativno i sa željom da me ismeju, neki èisto iz radoznalosti a neki jer ih je to zaista zanimalo. Ali kažem - od tada su svi dobro znali da sam vernik. Bilo je onih koji su me zbog toga izbegavali, dok sam ja sa veæinom bio jako dobar drug. Seæam se jednog dogaðaja koji mi je ostao u uspomeni kao najdraži doživljaj u vojsci.
Jedne veèeri, nekoliko sati pred spavanje, veæ sam ležao na krevetu i èitao nekakvu knjigu. Prišao mi je Zdenko, stari vojnik, vrlo buèan. Pušio je u spavaonici, iako je to bilo zabranjenO. Uvek je prièao nekakve neumesne prièe i glupe šale. Meni je bio prilièno antipatièan, ali kao mladi vernik trudio sam se da ga sa što više razumevanja posmatram i prihvatim takvog kakav jeste. Kada mije prišao uèinilo mi se da me je dosta provokativno upitao: "Da li si ti vernik?"
Mirno sam mu odgovorio: "Da."
Pitao me je šta to èitam, i još nešto, i to dosta zainteresovano, što me je navelo da pomislim da ga je neko od starešina poslao da me ispituje. Smireno i odmereno sam odgovarao na postavljena pitanja. Odmah posle toga sledila su druga pitanja direktno vezana za moje verovanje. Odgovarao sam sa odreðenom rezervom jer se tokom razgovora uèvrstio utisak da je poslan da me ispituje. Razgovor smo završili dogovorom da o svemu tome ponovo poprièamo kada budemo imali moguænosti. Legao sam da spavam, zadovoljan. Bio sam sreæan što sam mogao, iako malo, svedoèiti o Isusu. Posle kratke molitve za Zdenka zaspao sam.
Prošlo je dosta vremena a da Zdenko i ja nismo pomenuli ništa od onoga što je bilo sadržaj našeg poslednjeg razgovora, ali sam primetio da me on s vremena na vreme posmatrao. I tako jedne veèeri Zdenko mi je ponovo prišao sa cigaretom u ustima i kasetofonom sa koga je dopirala nekakva užasna muzika. Pozvao me je da razgovaramo. Odluèio sam da otvoreno prièam bez obzira šta mi se može dogoditi. Rekao sam mu sve ono što se ticalo njega i njegovog odnosa sa Bogom. Saopštio sam mu radosnu vest spasenja i predložio da se sam u to uveri.Tu se naš razgovor završio. Otišao sam u WC, jer je to bilo jedino mesto gde sam mogao u miru da se pomolim za njega.
Posle toga se nismo videli oko nedelju dana. U tom periodu sam imao vrlo neprijatnih incidenata u kojima sam se loše pokazao. Zapravo kao najgori vojnik. Da èudo bude veæe Zdenko mi je dobacio: "Ja sam se obratil!" /On je iz Hrvatske/.
Bio sam iznenaðen. Kroz glavu mi je proletelo hiljade misli. Nisam mogao da shvatim da je Bog uèinio èudo u Zdenkovom životu. On je bio nanovo roðen i to se videlo na njemu. Vrlo brzo je prekinuo sa svim lošim stvarima koje je ranije sa uživanjem èinio. Èak je i meni objašnjavao šta je to što se meni dogodilo kada sam se loše poneo, u vreme dok se nismo viðali. Bio sam iznenaðen kako je Bog strahovito brzo menjao tog èoveka. Pored svih mojih slabosti koje je mogao zapaziti, Zdenko je bio sve predaniji Bogu. Shvatio sam tada nešto što mije bilo još jedno od bezbroj potvrðenja o Božjem postojanju - Bog je taj koji menja ljude a ne èovek svojim svedoèenjem o Bogu. Jer Zdenko i ja smo samo jednom imali priliku da otvoreno razgovaramo o Bogu, a pri tom, on u meni baš nije mogao da vidi nekakav sjajan primer ili nešto što bi ga potaklo da poveruje. Uverio ga je sam Bog koji mu se objavio na poseban naèin i upravo onda kada je on sam to iskreno zatražio u jednoj kratkoj molitvi, ali punoj poverenja. Za mene je to još bilo potvrðenje u istinitost Isusovih reèi da "ko traži nalazi i ko kuca otvoriæe mu se". Kao i za reèi proroka Jeremije: "I tražiæete me i naæi æete me ako me potražite svim svojim srcem".
Bog se tada još jednom na poseban naèin proslavio u Zdenkovom i u mom životu. Još jednom je potvrdio da je On naš tvorac i Bog nad bogovima.
Zdenko je uskoro otišao iz vojske i mi smo nastavili da se dopisujemo. Svako njegovo pismo je za mene bilo pravi blagoslov. Vrhunac je bilo pismo u kom mi je poslao fotografiju sa krštenja. Bio sam neizrecivo sreæan. Zdenko i ja postali smo braæa u Isusu Hristu. lako potpuno razlièiti po temperamentu i po još mnogo èemu, Hrist nas je uèinio tako bliskima da verujem ni najroðenija braæa po krvi nisu tako prisni i vezani jedan za drugog. Pošto je on otišao, nisam više imao sa kim da otvoreno razgovaram o Bogu, niti sam imao sa kim zajedno da se molim. Bilo je tu nekoliko momaka sa kojima sam mogao više da prièam o Bogu, ali to nije bilo isto kao sa Zdenkom.
Pred kraj vojnog roka /dva-tri meseca/ poèeo sam da se molim za odlazak u biblijsku školu. Moj fond znanja o hrišæanstvu i verovanju èesto puta se pokazao vrlo siromašan. Znao sam da mi biblijska škola ne može pružiti svo znanje jer je Bog taj koji daje mudrost i reèitost ali, znao sam i to da jedno takvo mesto može puno da mi znaèi i koristi. Bilo je samo pitanje da li je to i Božja volja. Poèeo sam za to da se molim i puno da razmišljam. Ispitivao sam svoje molitve i uverenje koje je sve više jaèalo u meni - da treba da odem u biblijsku školu. Strpljivo sam èekao potvrðenje od Boga jer je ono za mene znaèilo sve. Posle mesec i po dana odgovor je bio - da! Bio sam upisan kao redovan student na "Biblijsko-teološkom institutu u Osijeku. Još jedno èudo u mome životu.
Izašao sam iz vojske i vratio se kuæi koja je, kao i ranije, bila prazna. Ipak, ovoga puta ulazak u praznu kuæuje bio drukèiji. Sada je Isus hodao sa mnom, bio je svuda prisutan, to sam jasno oseæao. Više nisam sam - nikada! Moje oèi su bile otvorene, moj razum prosvetljen, moje srce oprano i oèišæeno. Bio sam novo stvorenje u starom telu. Pa èak je i ono, telo, bilo promenjeno. Lice je odavalo izraz novog èoveka. Ona stara praznina u meni više nije stanovala. Ponekad je izgledalo da želi da se vrati, da ponovo zaigra svoju poznatu igru u mome srcu, ali nije mogla. Moje srce je bilo ispunjeno neèim što je tugu pretvaralo u radost, suze u smeh, bezizlazne situacije u nove, divne vidike. Bio je to Duh Sveti. Svojom prisutnošæu je ispunjavao moje srce, moj život, moju kuæu.
Desetak dana pre odlaska na "Biblijsko-teološki institut", odlazio sam u jednu rokoteku gde sam viðao neke od starih poznanika. Tada je veæ bilo prošlo skoro dve godine otkako sam postao hrišæanin i poèeo da odlazim u crkvu. Pre toga mi skoro niko nije verovao da sam zaista doživeo promenu pod delovanjem Božjeg Duha. Svi su mislili da "foliram" ili da iz neke koristi odlazim u crkvu /neki prljavi plan sa novcem, devojkama i slièno/. Niko nije želeo da sa mnom ozbiljno o tome razgovara. Mnogi su mislili da æe me to "ludilo" proæi kada odem u vojsku. Meðutim, kada sam se vratio iz vojske, mnogi su konstatovali da sam "još luði. Jedino je Æaga s vremena na vreme želeo da prièamo o Bogu. Èak je nekoliko puta i došao u crkvu. Ponekad je, opet, sve to ismejavao, pa èak i drsko govorio o Bogu i crkvi.
I tako, tamo u rokoteci, susretao sam neke od bivših ortaka. Moje nekadašnje društvo se raspalo. Æaga je sada bio sa nekim novim klincima. Redovno se opijao i drogirao. Dritana sam takoðe tamo sretao, i još neke momke koje sam dobro poznavao. Sada sam žarko želeo da im govorim o Isusu. To je bila tema toliko razlièita od svih koje smo ranije imali. Kad god bih otišao u rokoteku koristio sam priliku da govorim svakome ko je bio voljan da sluša. Obilazio sam stara mesta - kafiæe, diskoteke - i na tim mestima govorio s kim god sam mogao.
Tako je i zapoèet ozbiljan razgovor izmeðu mene i Æage. Moram priznati da od tog razgovora nisam puno oèekivao. Ishod je, ipak, bio mnogo lepši od mojih oèekivanja. Možda je najbolje da èujemo o èemu je Æaga tih dana razmišljao i kako je sve shvatao.
"Nisam ni slutio da æe razgovor izmeðu Miše i Ace doneti nešto novo i u mom životu. Istina, mnogo kasnije, otprilike posle dve godine.
Sreli smo se u gradu i posle sat-dva krenuli kuæi zajedno. Sa druge strane trotoara prolazio je jedan momak u suprotnom pravcu i vikao podrugljivo Aci: "Doktore, doktore". Bio sam spreman da krenem preko. Meðutim, Aca je rekao: "Nemoj, ja se molim za njega". Oseæao sam se veoma èudno i bilo mi je teško. Osetio sam se sam. Govorio sam Aci da je budala i da "folira". Pokušavao sam da verujem da je sve to prolazno, mada sam u dubini znao da je kod Ace stvarno nastupila promena. Poèeo je da ide redovno u crkvu.
Za mene je zapoèeo period koji æe trajati dve godine i u kojem æe Isus raditi na promeni moga života. Ja sam tvrdoglavo odbijao da predam svoj život Bogu, èinilo mi se da se predajem u nepoznato. Ali, Bog se pobrinuo da Ga preko Ace upoznam dovoljno i uvidim koliko je milostiv, koliko me voli, pre svega da shvatim da je Bog živ.
Aca je doživeo veoma brzo promene. Za otprilike mesec-dva postao je drugi momak. Na sav glas nam je prièao o Isusu. Ja sam nekada mislio - ili je lud ili govori istinu, treæeg nema. Svaka reè o Isusu mi se urezivala u pamæenje. Èitao sam Novi Zavet. Imao sam nekakvu neobjašnjivu glad za Božjom reèi. Sada znam daje od Boga. Èitao sam i Isus je poèeo da mi se dopada. Sve što sam radio gledao sam kroz Sveto pismo. Priznanjem. Ja sam samo gledao, za razliku od Ace koji je živeo onako kako je pisalo, i to je bolelo. Ne želim ni jednom reèju da uzvisujem Acu, veæ samo da kažem koliko je bila neverovatno velika promena u njegovom životu. Nisam mogao da ga prepoznam. On je rekao da se sve to dogodilo zato što je Isus ušao u njegov život i promenio ga. Morao sam da mu verujem. Videlo se da govori istinu.
Poèeo sam da se molim, pa èak i u crkvu da idem. Nisam uviðao da je Božja ljubav veæ poèela da me menja. Nisam toga bio svestan. Kada sam doživljavao životne padove obraæao sam se Bogu i On je uvek odgovarao.
Aca je veæ došao iz vojske i otišao u Osijek da studira teologiju. Za mene je to bilo èudo neviðeno. Da li je nateran ili ga je promenila neka ideologija, neke norme, ta pitanja su se vrtela po mojoj glavi. Jednom prilikom sam mu rekao: "Pa da, tamo imaš da jedeš, daju ti lovu i baš te briga!" Sada znam da to nije bio razlog. Mogu da zamislim koliko mu je bilo teško dok sam mu tako govorio.
U meðuvremenu je prošlo skoro dve godine. Ja sam veæ primetio postojanje nekoga ko mi odgovara na molitve, nekoga ko me neizmerno voli i pored mojih slabosti i neposlušnosti. Bio sam veæ poznati posetilac Hristove pentekostne crkve u Novom Sadu. Ali falila je još samo odluka, ona definitivna odluka, moja odluka.
Aca je nalazio vremena da razgovara sa mnom. Bio sam iskren, tražio sam pomoæ. Poèeo sam da uviðam ispraznost i taštinu života i mog postojanja. U društvu sam skoro uvek bio onaj koga su slušali, ali sve je to bilo naduvano. Sa devojkama nisam imao nekakvog uspeha, ali nikada mi nisu ni usfalile, tako da sam uviðao ispraznost i u tome. Tražio sam nešto istinsko, nešto jaèe, nešto što može da me promeni i našao sam - to je ljubav, to je Hrist. Ta Božanska ljubav postoji i ona me je zvala. Aca mi je prièao o njoj, slušao sam propovedi o njoj i doživeo je.
Neki momak iz mog mesta mi je ponudio da pevam u njegovoj grupi. Tada sam odluèio da sve u vezi sa Bogom ostavim i da se posvetim razvratu. Bend je bio bend snova, ekipa dosta solidnih muzièara. Momci su bili veoma prijatni i ozbiljni. Imali smo èak i nekoliko dosta uspešnih koncerata. Planirali smo snimanje.
Odjednom se u meni prelomilo. Znao sam da je On sve posmatrao. Znao sam da me je i dalje voleo i nije me osuðivao. Dovoljno mi je bilo da vidim Acu u rokoteci i ja sam od stida pred Bogom poželeo da me nema. Moj duh je vapio za Bogom. Ponovo sam shvatio da je sve isprazno - piæe, žene, muzika, novac, bend. Sve u odnosu na Isusa bilo je bledo. Sa suzama sam rekao ono željno "da" Isusu i On me je primio kao što je i obeæao. "Sve što meni daje otac k meni æe doæi; i koji dolazi k meni neæu ga isterati napolje." /Jovan 6,37/
Bio je to period kad je puno mladih ljudi iz Novog Sada imalo prilike da èuje radosnu vest o Isusu Hristu, Božjem Sinu, Spasitelju. Dosta njih je ostalo u crkvi, ali, na žalost, bilo je prilièno onih koji su odstupili i ponovo se vratili starom naèinu života. Mnogi su odlazili pod izgovorom da su u crkvi videli stvari koje im se nisu svidele i da su zbog toga duboko razoèarani. Moram da priznam - i ja sam uoèavao ponešto što jeste bilo neprijatno, pa èak i ružno. Nekada sam zbog toga bio razoèaran, ali shvatio sam - gde god ima ljudi, greši se. Nisam bio oduševljen nekim stvarima koje sam uoèavao na mestu gde sam oèekivao savršenstvo, u crkvi, ali ubrzo sam neke stvari bolje razumeo. Pre svega, nauèio sam da je samo Bog savršen i bez mane, a zatim da nisu vernici svi koji dolaze u crkvu. Po ljudima koji vode dvolièan život nisam mogao da rasuðujem o Bogu i o hrišæanskoj veri. Ti Ijudi nisu mogli ni da obezbede, ni da ponište važnost i istinitost prave hrišæanske vere, Boga, Njegovog postojanja i savršenstva, Biblije. Oni su samo potvrðivali Isusove reèi da æe žito i kukolj rasti zajedno. Bilo mi je jasno i to da ne treba da upirem prst na druge i na njihove slabosti. Moja briga je bila da živim onako kako piše u Bibliji Božjoj reèi.
Dobro se seæam Jovice. Bio je hronièni alkoholièar, èupavac; noge su mu bile osušene od alkohola. Nosio je uzane farmerke i nekakvu jaknu od skaja. "Furao je hevi metal fazon", iako se meni èinilo da ga više interesuje "èašica", bolje reæi flaša, nego muzika. O njegovom interesovanju za Isusa èuo sam od Æage i bio sam vrlo iznenaðen. Znao sam ga iz viðenja, a nekoliko puta smo bili zajedno u društvu. Mada ga nisam poznavao naroèito dobro,bio mi je dobar drug.
U poèetku nije mnogo razumeo ono što smo govorili o Isusu i hrišæanstvu uopšte. Smatrao je da sam lud zbog svega toga. Meðutim, promene su nastupile vrlo brzo. Posle otprilike mesec dana od kada je poèeo da se interesuje za Boga, Jovica je takoðe postao hrišæanin.
Vraæanje ukradenih stvari
Još sam bio na odsluženju vojnog roka. Dobio sam nekoliko dana odsustva. I tako jednoga dana, dok sam ležao na krevetu i razmišljao o svojoj promeni i moguæem odlasku na BTI, posmatrao sam jedan crtež. Bio je uramljen u jedan fini, beli ram. Na crtežu je bio prikazan Isus sa trnovim vencem. U jednom trenutku kroz glavu mi je proletelo: "Taj ram je ukraden i ti ga moraš vratiti!" Još nisam uspeo da se saberem, a ta misao je postala u meni još snažnija i dublja. Uspeo sam nekako da se umirim misleæi da æu to nekako rešiti, ali ne sada veæ kad doðem iz vojske.
Kada sam se posle par dana vratio u kasarnu, skoro svaki put kada sam želeo da se molim setio bih se rama. Sve èešæe sam o tome razmišljao i u sebi se lomio. Sve dok jedne veèeri nisam potpuno odluèio da æu prvom prilikom kada to budem mogao, otiæi i vratiti ram vlasniku.
Jednoga dana isprièao sam jednom bratu ono što sam pre uèinio i ono što sam sada odluèio. Zajedno smo se pomolili i krenuli na mesto gde je trebalo da vratim ukradeni ram. Ram je bio vlasništvo jedne osnovne škole u kojoj sam ja trenirao kung fu. Ušli smo u školu i raspitali se gde je direktor. Saznali smo da je odsutan i da je tu zamenik koji je trenutno na predavanju. Odluèili smo da ga saèekamo.
Predavanje se vrlo brzo završilo. Saèekao sam da uèesnici izaðu iz uèionice i onda sam prišao ženi srednjih godina, onižeg rasta i ljubazno se predstavio. Zamolio sam je da ostanemo nasamo ako ima malo vremena. Pristala je i ja sam poèeo da objašnjavam. "Pre nekoliko godina, u ovoj školi sam ukrao jedan ram. Pošto sam sada hrišæanin, oseæam dužnost da vam to vratim. Molim za oproštaj i ako je potrebno ja æu novèano da nadoknadim štetu".
Žena me je za trenutak zbunjeno, otvorenih usta gledala, a onda me zamolila da ponovim svoje ime i sve ostalo. Ponavaljao sam dok se ona glasno išèuðavala onom što je slušala. Nije mogla da veruje u to što se dogodilo. Još par puta je insistirala da joj ponovim svoje ime, a onda je rekla da ne treba ništa da plaæam. Ponavljajuæi "ovo je neverovatno da neko vraæa ukradenu stvar posle èetiri godine" zbunjeno je otišla.
Bio sam presreæan. Izašao sam iz škole i isprièao bratu šta se dogodilo. Ali to je bio tek prvi vraæeni dug. Trebalo je da vratim još neke ukradene stvari. Imao sam nekoliko ukradenih knjiga kojih sam se setio par dana posle rama. Otišli smo pravo u jednu od knjižara u kojoj sam ukrao èetiri knjige. Ponovilo se isto, s tim što je èovek ostao bez reèi. Jedino što mi je rekao bilo je: "Hvala, ne treba ništa da platiš. Živ bio momèe!" Otvorenih usta i oèiju je gledao za mnom dok sam izlazio.
Mir i radost koju sam doživeo posle toga ne mogu opisati. Samom sebi sam se èudio. Bilo mi je neverovatno da mogu uæi u knjižaru punu kupaca i vratiti ukradene knjige pošto sam jasno i glasno priznao šta sam uèinio tom poslovoði. Naravno, njemu sam se obratio u prostoriji koja je bila širom otvorena. Bilo je to još jedno od mnogih èuda koje sam doživeo sa Bogom, sa Isusom.
Samo dan pre nego što sam krenuo na BTI, vratio sam poslednju knjigu u jednu knjižaru.
|
|
|
Millllla
|
#14
|
Posts: 10302
05. Dec 2010. 11:28:27
|
Nova iskustva
Bilo je to posle Boletovog obraæenja. Stajali smo ispred nekog kafiæa Bole, D., neke njene drugarice i ja i razgovarali. Odjednom je naišla grupa nekih pijanih tipova. Jedan od njih je prišao D. i poèeo da je vuèe za sobom. Zvao je da krene sa njima. Ja sam postao nervozan, razgnevio sam se. U sebi sam oseæao borbu. Nešto me je zadržavalo da se ne mešam, a istovremeno me je nešto drugo teralo da se umešam. To nije trajalo dugo, prišao sam i odgurnuo tipa. Rekao sam mu da se skloni od nje. Ovaj je to izgleda doèekao i nasrnuo na mene. Ja sam mu mahinalno zveknuo dva šamara i onda ga snažno privukao sebi i rekao: "Èuj, skloni se odavde. Ne želim tuèu i izvini zbog ovoga..."
Pre obraæenja, ni u ludilu ne bih tako reagovao;ja da se nekome izvinjavam na taj naèin - nikada! I još da prekinem tuèu?! On je poèeo da preti, ali vrlo brzo se izgubio sa svojim prijateljima. Oseæao sam se užasno. Nisam mogao da prepoznam sebe. To što sam uèinio razjedalo me je cele te noæi. Nisam mogao da spavam jer me grizla savest. Sutradan rano ujutro otišao sam do D. i njene drugarice. Molio sam ih da mi oproste zbog onoga što sam uèinio. Shvatio sam da sam se promenio. Jednostavno sam poèeo da živim novi život. Isus me je sve više uvodio u poznanje istine. Tuèa mi je postajala strana. Ne želim da kažem da nisam mogao da se tuèem - ne, veæ daje to za mene postala najveæa glupost, do te mere besmislena i strana da ako bi me i gazili, ja ipak ne bih želeo da uzvratim istom merom. Shvatio sam da zlo rada zlo, da dobro raða dobro. Ne tako dugo posle mog predanja Isusu, jednoga dana na poslu, Bole mi je prišao i pitao me šta radim, gde sam, jer posle povratka iz Francuske nas dvojica smo se viðali samo na poslu. Interesovalo ga je kako živim. Kratko sam mu odgovorio "Ja sam se predao Bogu." Zastao je i kao da je pokušao da se nasmeje. Nije mu pošlo za rukom. Okrenuo se i otišao.
Nakon izvesnog vremena Bole je postao hrišæanin. Evo kako se to zbilo.
Jednom prilikom sam mu predložio da poðe sa mnom u crkvu, i ako želi da razgovara sa Mišom o svemu tome. Jer u to vreme sam bio dosta nespretan u objašnjavanju onoga što mi se dogodilo, i obièno bih mnoge kojima sam svedoèio pozivao na razgovore sa Mišom. On im je sve mnogo bolje objašnjavao. Tako je bilo i u sluèaju sa Boletom. A evo i njegovog svedoèanstva.
"Èesto kada razmišljam o Aleksandrovom obraæenju, sve mi se èini nestvarnim i nemoguæim. Taj èovek se toliko izmenio i veæ na samom poèetku se videlo da je on svoj život zaista predao Gospodu. Sve se odigralo munjevito, posle kraha u Francuskoj, odlaska iz Legije stranaca. Život je polako poèinjao da mi se gadi i sve je gubilo svoj smisao. Gušio sam se u svetu koga sam reklo bi se upoznao i koji me je odbacio kao zadnjeg klošara. Sve se igralo sa mojim nervima i polako istiskivalo i zadnju nadu za svetliju buduænost. Sve se topi i padam sve dublje u razne depresije. Kompleksi su kidali moje nerve. Doveden do ruba snage hteo sam da sebi oduzmem život. I tako, dok je moj život bio ugrožen mišlju o samoubistvu, život mog druga je bio siguran u rukama živoga Boga. Rastao je i razvijao se u zdravom duhovnom životu daleko od mene.
Radili smo na skoro istom radnom mestu. Nije mi bilo jasno kako je preæutao nekoliko oštrih kritika koje su mu uputile neke žene koje je on ranije strašno psovao. Niko nije mogao da mu protivreèi, jer bi odmah bio izbatinan ili najodvratnije opsovan i izrugan. Nikome nije verovao veæ se iskljuèivo oslanjao na unutrašnji glas koji ga je vodio. Nisam mogao da verujem daje to on i to me je potreslo. Morao sam da mu priðem i pitam ga šta se to dogaða sa njim. Zašto æuti i zašto je tako tih i povuèen. Nisam mogao da preæutim jer sam ga dobro poznavao.
Tada je kratko i ponizno odgovorio: "Ja sam svoj život predao Bogu". Nastala je tišina. On je i dalje obavljao svoj posao i æutao. Toga èasa je u meni nešto puklo. Nisam znao šta se dogodilo ali sam znao da je to dobro. Film u mojoj glavi se brzo premotavao i pitao sam se kako taj Bog tako brzo menja ljude i stvara od njih nešto sasvim suprotno od onoga što su bili. To se upravo dogodilo sa Acom.
Taj èovek se oberuèke prihvatio Boga i žarko zaželeo da zauvek ostane uz Njega, o èemu svedoèi njegov Život do danas. Brzo je rastao u veri i Bog ga upotrebljava. Sve mi se èinilo kao bajka. Zar je moguæe da su se sve one stvari kojima se ponosio i koje su mu znaèile život istopile. Stari Aca je prestao da postoji. Rodilo se nešto sasvim novo što je mnogima na blagoslov - ljubav i žrtva."
Posle jednog bogosluženja po dogovoru smo otišli kod Miše i tamo sam prvi put u životu doživeo nešto. U trenutku kada je Miša èitao neke odlomke iz Biblije, pre nego što su on i Bole poèeli zajedno da se mole, Bole nije ništa mogao da èuje. To se ponovilo dva puta. Pošto je Miša i po drugi put poèeo lagano da èita iz Biblije, Bole je poèeo da se preznojava i da govori kako ništa ne èuje. Meni je sve to bilo strano i nepoznato. Seæam se samo da je u sobi odjednom postalo sparno. Oseæao se smrad, kako i odakle ne znam. Istovremeno užasan pritisak, nekakav naboj u sobi. Miša je ustao i poèeo glasno da se moli i zapoveda u ime Isusa Hrista da odstupi sve što spreèava Boleta da svoj život preda Isusu. Govorio je glasno. Ja sam bio par metara udaljen od njih i molio se, mada nisam puno razumeo od svega toga što se dešavalo.
U jednom trenutku nastala je neopisiva promena. Oseæala se nekakva svežina u sobi i veliko rastereæenje. Nisam obraæao pažnju na Mišu i Boleta, poèeo sam da se smejem i istovremeno plaèem. Bio sam neopisivo sreæan. Izašao sam na terasu i poèeo glasno da zahvaljujem Bogu. Niko me nije mogao tada, a ni sada razuveriti da je Bog meðu nama. Bole je predao svoj život Bogu. Bio je sreæan. Tu radost smo sva trojica još dugo u noæ delili. Molili smo se još i Miša je svirao i pevao pesme na slavu Bogu.
Jednom prilikom sam se vraæao iz zajednice. Prolazio sam kroz centar grada. Bilo je lepo letnje veèe, puno ljudi je šetalo gradom. Prolazio sam pored mesta gde smo se obièno sastajali pre mog obraæenja. Onda bismo po dogovoru, išli ili u diskoteku ili na neku žurku. Kada smo dolazili u grad izgledalo je kao da želimo da delujemo što užasnije: kosa ulepljena i naježena, ofarbana, minðuše u ušima, prljava i pocepana odeæa. Sve sa jednom svrhom - da izgledamo što "otkaèenije".
Ali sada sam tuda prolazio pristojno obuèen sa Biblijom pod miškom. Sreo sam se sa momcima iz društva. Svi su bili u starom fazonu a sa njima su bila neka nova lica koja nisam poznavao. Svi su stajali na starom mestu. Kada sam im prišao svi su mi se javili i sa èuðenjem me gledali. Æaga mi je prišao i pitao kuda idem. Odgovorio sam mu da idem iz crkve kuæi. Smejao se i èudio što u to doba, oko 20h, idem kuæi. To je vreme kada se "masa" tek sprema da izaðe napolje. Zvao me je da krenem sa njima u diskoteku i posle u stan nekog tipa. Uz put je ubacivao šta æemo raditi: devojke, tuèa, zafrkavanje, muzika sve ono što je nekada za mene bilo osnovni razlog za život. Nasmešio sam se i rekao da ne želim, da me to više ne zanima, da idem kuæi. Smejao se a sa njim i ostali pitajuæi se šta je to sa mnom.
Otišao sam kuæi i samom sebi sam se èudio i pitao da li zaista više nikada neæu raditi i živeti onako kako sam to èinio skoro 20 godina. Nešto snažno u meni spreèavalo je da poðem sa njima, nešto što mije na vrlo jasan naèin ukazivalo na ispraznost i besmislenost svega toga što sam ranije voleo i uživao. Isus je bio uz mene.
Mnogi moji drugari nisu uopšte hteli da sa mnom ozbiljno razgovaraju. Komentari su se obièno ponavljali: "Sigurno smišlja neku prevaru", ili "garant se radi o nekoj devojci èim je on tamo", ili "možda je otkaèio" i slièno. Sve to mi je bilo smešno i pomalo èudno. Ljudi su o svemu razglabali, ali da se stvarno dogodilo ono što sam im govorio nisu hteli ni da pomisle a kamoli da prihvate.
Vremenom sam poèeo da shvatam koliko sam zapravo nemoæan da živim dobro. Uviðao sam koliko sam pokvaren. Što sam više molio, èitao Bibliju i slušao propovedi, to sam jasnije shvatio da je svu promenu u meni uèinio Isus. Razumeo sam to tako jasno, da bih se brzo postideo kada bih sebi pokušao nešto od toga da pripišem /mislim na sve dobre stvari koje sam èinio i promene u meni/. Jednostavno - koliko sam bio otvoren za Isusa, za Duha svetog, toliko sam se i menjao.
Posle dugo vremena sam otišao kod svojih sestara i majke. Živele su , kao i sada, u Beogradu. Bile su iznenaðene mojom promenom, mada nisu puno komentarisale.
Bilo je to vreme uspona i padova u mom hrišæanskom životu /tek na poèetku/. Nailazili su periodi kada je sve bilo dobro, a onda bih nešto zabrljao. Opet poènem da se ponašam na stari naèin. Sve to mi je ukazivalo da sam pozvan na nešto što mogu i prihvatiti a i odbaciti. Ništa me nije prisiljavalo na hrišæanski život. Isus je želeo da dobrovoljno živim sa Njim. Svaki put kada bih pao, podizao me je i hrabrio, ukazivao na moje slabosti i podsticao na to da Mu dozvolim da me menja.
Vremenom sam sve više poèeo shvatati šta je Isus uèinio za mene još pre skoro dve hiljade godina. Svakako da to u potpunosti nisam shvatio, ali ono malo što sam nazirao kroz nejasno poznanje, bilo je dovoljno da svoj život iz dana u dan predajem Isusu. Shvatio sam da samo kada je On centar u mome životu. Ja posedujem mir koji je teško reèima opisati, a u isto vreme radost i sigurnost koja se nikada ne gasi,koja je uvek prisutna u meni.
Seæam se Biblijskog stiha koji mije u trenutku kada sam ga prvi put èitao, na odreðeni naèin razotkrivao Isusa: "Hodite k meni svi koji ste umorni i optereæeni i ja æu vas odmoriti..."Samo neko ko u potpunosti poznaje ljudsko srce može tako nešto da kaže a da pri tom ne razoèara onoga koji mu priðe i otvori mu se. To je upravo bio Isus Hrist, Isus iz Nazareta. Sve što je prouèavao, što je govorio o sebi ili u vezi sa drugima, sve to je potvrðivao delima, znacima i èudesima. Ta dela su bila savršena. U njima nije bilo loših motiva.
U Isusu se zaista oèitavao Božji karakter. Nikada nisam osetio pritisak, optereæenje od Isusa, mada sam èesto puta poželeo da moj ljudski karakter, sklon grehu, moje slabosti, izmeni na silu, On to nikada nije uèinio. Uvek iznova, sa meni neshvatljivim strpljenjem, èekao je na moju odluku i svest o tome za šta se odluèujem. Njegova ljubav ispunjena istinom, pravednošæu, poniznošæu menjala me je i još uvek me menja. U tome nema nikakvog lažno-psihološkog, iskrivljenog zavaravanja, niti ubeðivanja u nešto što nije istina. Shvatio sam da ukoliko Bog ne postoji, moja vera u Boga ništa ne vredi ma koliko velikim interesovanjem verovao. Ako On ne postoji moje verovanje je praznoverje. Vera nije ono što odluèuje da li nešto postoji ili ne postoji. Ono na šta je moja vera usmerena, odreðuje iskrenost moje vere. Ja sam tada shvatio, a sada daleko više razumem, da sam se obratio nekome ko je zaista živ. Ne samo kroz to što sam doživljavao promene u sebi, veæ doživljavajuæi dešavanja u fizièkim, opipljivim stvarima. Kroz sve to gledao sam koliko je Bog blizu svakog èoveka i koliko želi da pomogne svakome ko Mu se zaista iskrenog srca obrati i potraži Ga.
-----------------
Love Is In The Air 
|
|
|
Millllla
|
#15
|
Posts: 10302
05. Dec 2010. 11:29:58
|
PENTEKOST U MOM ŽIVOTU
Bole je došao na posao posebno raspoložen. Zadovoljstvo mu se videlo na licu. Prišao mi je pun neke neopisive sreæe i rekao: "Ja sam kršten u Duhu svetom!"
Doživeo sam neki èudan udar. U jednom momentu bezbroj misli mi je proletelo kroz glavu. O iskustvu krštenja Duhom svetim slušao sam još na poèetku obraæenja, ali sam uvek sa odreðenom rezervom razmišljao o tome. A i kada bih sa nekim razgovarao o tome, moram da priznam, sumnjao sam u sve to, iako u Svetom pismu postoji detaljan izveštaj.
Sada kada je došao Bole, kog vrlo dobro poznajem, sa tom izjavom, u meni se nešto pokrenulo. Svaka sumnja je nestala. Kiselo sam se nasmejao i pokušao da prikrijem moje trenutno iznenaðenje i razoèaranje. Kažem razoèaranje, jer sam pomislio: "Bože, kada æu ja to doživeti?" Bole je bio presreæan. Prosto je zraèio radošæu dok mi je opisivao svoj doživljaj. Ja sam gutao svaku pojedinost, svaki i najmanji detalj, ispitujuæi da nije možda nešto uvelièao ili izostavio. Brzo sam shvatio da sve to što mi je prièao nije ni u najsitnijem detalju deo njegove mašte ili neke bolesne fikcije. Govorio je o jednom potpunom istinskom iskustvu, nimalo ispunjenom bilo kakvom, kažem ponovo, bolesnom fikcijom.
Noæ pre nego što æe mi sve ovo prièati, Bole se kod svoje kuæe /bio je podstanar/ sa jednim bratom, Klifom, i njegovom ženom Dženi, Englezima, molio. Prethodno su razgovarali o Bogu i Bibliji. U jednom trenutku u toku molitve, Bole je doživeo nešto što je za njega bilo potpuno strano. Poèeo je mimo svoga razuma da govori nepoznatim jezikom, sve više i sve glasnije, pa se to pretvorilo u jedno posebno slavljenje Boga. Veæ sledeæeg dana prièao mi je o tome. Bila je sreda. Tog istog dana imali smo bogosluženje. Odluèio sam da po svaku cenu razgovaram sa Klifom o tome da i ja želim da doživim isto što i Bole. Jedva sam doèekao da se služba završi. Prišao sam Klifu i rekao mu šta želim. Usledilo je razoèaranje. Klif mije rekao da putuje u Zagreb i da se vraæa za deset dana. Tek onda se možemo videti. Nisam imao izbora, morao sam da se pomirim sa tim. Ali odmah posle razgovora sa Klifom, prišla mi je jedna starija sestra, domar u crkvi, i poèela da govori: "Aco, ja mislim da treba zajedno da se molimo za tvoje krštenje u Duhu svetom. Oseæam jednu sigurnost da bi to trebalo da uèinimo." Odgovorio sam da hoæu. Naravno, bio sam zbunjen time što mi je ta žena rekla. Jer ona sigurno nije imala pojma o èemu sam ja razmišljao i razgovarao sa Klifom.
Bilo nas je èetvoro na molitvi. Ja sam seo na stolicu i poèeo zajedno sa njima da se molim. Bilo je oko 20 sati. Oni su pevali, glasno molili Boga da ispuni svoje obeæanje kao što je to uèinio prvi put meðu apostolima. Meðutim, vrlo brzo je meni svega bilo dosta, to glasno pevanje i snažno moljenje izazvalo je u meni odbojnost prema svim tim stvarima. Na poèetku sam neprestano razmišljao o tome kako je ipak trebalo da saèekam Klifa i da se sa njim molim. Onda sam opet mislio: Pa nema veze s kim se molim, Bog je taj koji krštava. I dok se u meni vodila borba, oko mene su se glasno molili i pevali. U jednom trenutku sam se upitao: Šta ja ovde tražim? Poèeo sam da razmišljam kako da se iz svega toga izvuèem. Tada mi je prišao brat Jakov i rekao: "Èuj, Gospod Isus je to obeæao. Da li veruješ?" Da, naravno da verujem, odgovorio sam, iako u tom trenutku to nisam potpuno sigurno mislio. Bolje reèeno sumnjao sam ,i to debelo. Jakov je ponovio isto i dodao: "Isus je isti juèe, danas i do veka. Zato budi slobodan i traži, On æe ti to dati." Dobro, odgovorio sam i pomislio: "Isuse, ako je sve ovo istina, ja ovde èekam i želim da to doživim. Molim te, uèini to!"
Rekao sam to zaista iskreno i sa poverenjem, istovremeno s namerom da ako se ne dogodi, odem kuæi i èekam Klifa. Samo što sam to rekao i mahinalno poèeo da zahvaljujem Bogu, poèeo sam da gubim kontrolu nad svojim jezikom. Prvo sam izrekao nekoliko nepoznatih reèi, a onda je iz mene nešto snažno poteklo. U jednom momentu našao sam se na kolenima, sa uzdignutim rukama, glavom podignutom gore. Slušao sam samoga sebe šta govorim. Pomislio sam da se zaustavim, ali to je bilo nemoguæe. Iz mene je kao gejzir izbijalo mnoštvo stranih reèi. Bio je to govor koji je podseæao na nekakav arapski jezik. Istovremeno dok se to dogaðalo, snažno sam oseæao prisutnost neke sile. Ta sila nas je ispunjavala radošæu, a u isto vreme strahopoštovanjem.
Govorio sam drugim jezicima, slavio sam Boga na drugim jezicima koje u životu nisam èuo a još manje govorio.
Još petnaestak minuta sam ostao u crkvi pevajuæi i slaveæi Boga u jezicima, a onda sam osetio snažnu želju da to što sam doživeo kažem svima. Istrèao sam na ulicu i otrèao do jedne galerije u kojoj je Miša radio, s namerom da mu isprièam šta sam doživeo. Vikao sam, bolje reèeno - urlao, ulicama. Ljudi su se okretali za mnom. Na pola puta do Miše naglo sam se predomislio i odluèio da prvo odem do Stevice - jednog brata, vernika, iz zajednice - jer je on radio blizu naše zajednice. Ponovo sam trèao što sam brže mogao. Kada je otvorio vrata, snažno sam ga zagrlio i radosno poèeo da prièam šta sam doživeo. Odmah posle toga otrèao sam do Miše.
Tu noæ neæu nikada zaboraviti. Bilo je to otprilike dva ili tri meseca posle mog obraæenja. Doživeo sam ne samo neopisivu radost, veæ se nešto posebno u meni dogodilo. Bio sam duboko osvedoèen u postojanje Boga. Ništa na svetu me ni danas ne može razuveriti, niti dovesti u sumnju Božje postojanje. Moje oèi su tada bile snažno otvorene.
Mislim da je to oduševljenje trajalo još dve do tri nedelje, a onda su se neke stvari promenile. Svi lepi oseæaji su nestali i pojavili su se problemi. Odjednom je poèelo da mi se nudi sve što ne valja. Sve ono što sam kao nevernik sa naprezanjem pokušavao da zadobijem, sada sam mogao da imam bez imalo truda. Zlo mi se nudilo u tako lepo upakovanom "svetleæem omotu". Novac,karijera, devojke, slava - sve kao na tacni. Bile su to kušnje. Mnoge od tih stvari koje su mi se dešavale nisu mi bile jasne. Nekada bih snažno sve odbijao, a nekada duboko padao u greh. Svi ti padovi bili su neopisivo teški i bolni. Mnoge od tih stvari koje su me sada bolele, kao nevernik ne bih ni primeæivao. Ali sada je bilo nešto drugo. Posle pada sam ustajao i nastavljao "trku" nisam se pokolebao. Bog me je podizao i sve više menjao. Pokazivao mi je put kojim treba da idem. Nikada me ni za trenutak nije napuštao. I pored svih mojih slabosti i prevrtljivosti, On me nije ostavljao. Bilo je trenutaka kada sam mislio da je sve gotovo, da za mene više nema nade, da sam otpao od Boga. Meðutim, Bog mi je vraæao snagu, sigurnost i pouzdanje u Njega i uvek iznova me pouèavao.
Nisam više sam planirao veæ sam praktikovao da se dnevno kroz molitvu obraæam Isusu. Èitao sam Bibliju i druge hrišæanske knjige. Bio je to dug period nekakve praznine, period u kom sam proživljavao teške duhovne krize. Nisam tada razumeo da svaki vernik mora da proðe kroz takav period.
Kada bih se vraæao iz crkve sretao bih bivše društvo u gradu. Obièno je to bilo vreme kada se izlazilo u provod. Oni bi bili tip-top spremljeni za ludaèke provode - nakostrešena kosa, uši pune minðuša, kožne jakne pune bedževa, lanci oko vrata i oko pasa, iscepane majice... Sve na svom mestu. Trebalo je samo još sakupiti lovu za "cugu" i krenuti na veæ poznata mesta u "život". Nekako u to vreme i ja sam se vraæao iz crkve. Svi su bili na okupu.
Kada bi me ugledali, obièno bi me svi pozdravili, neko podrugljivo, ironièno, neko sa iskrenim pitanjem šta je to sa mnom, a neki bi me pozvali u "ludu noæ" nudeæi dobar provod. Ja bih tada ljubazno odbio poziv, izgovarajuæi se da imam obaveza i da me to baš i ne zanima više. Tada bih èuo podrugljiv smeh i dobacivanje. Nisam obraæao pažnju na to.
"Frka" bi nastala kada bih došao kuæi i legao u krevet. Pitanja i pitanja su mi se tada postavljala - da li sve ovo ima smisla, da lije ovo što sada živim toliko vredno da bih žrtvovao te provode i taj naèin života koji je naizgled bio sasvim normalan i logièan. Šta ako je sve ovo ipak samo iluzija, pitao sam se, a u isto vreme je to pitanje bilo izraz moje molitve Bogu. Onda bih uzeo da èitam Bibliju i na veæinu pitanja bih dobijao odgovor. Kao što postoji Bog dobra, ljubavi i istine, koji me menja u nešto savršeno dobro, shvatio sam da postoji neko biæe koje je uvek iznova želelo da me vrati na stari naèin života i razmišljanja. To drugo biæe me je podsticalo da sve ovo ostavim i živim starim životom.
Ali veæ tada sam znao daje Isus davno, još dok je kao èovek hodao ovom zemljom, izvojevao pobedu nad smræu i zlom i da u Njegovom imenu imam zaštitu od uticaja tog dobro poznatog biæa - ðavola. Da, da, baš ðavola. On za mene nije ni tada, a ni sada predstavljao izmišljenu liènost sa rogovima, kozjim papcima i vilama u rukama koji tera èoveka na zlo. Bilo je to snažno biæe, knez ovoga sveta, kako gaje opisao Isus. Ðavo je otac laži. On èoveka gura u propast nudeæi mu laž na lep i prihvatljiv naèin. Nudi mu život koji je iluzija. Mnogo kasnije sam mogao da kažem ili da postavim pitanje zajedno sa poznatim hrišæanskim piscem Majklom Grinom: "Da li je vera u Boga svojevrsno zatvaranje oèiju pred stvarnošæu i bežanje u sanjarenje? Ili se pak pravi begunci nalaze meðu onima koji neæe da se suoèe sa dokazima hrišæanske vere?"
Shvatio sam ozbiljnost posledica koje nastaju prihvatanjem života koji nudi otac laži - sotona.
Seæam se da sam pre odlaska u vojsku bio u situaciji da se potuèem. Posle kraæeg prepiranja u autobusu, grupa momaka se udružila da se sa mnom razraèuna pesnicama. Meðu njima je bio jedan stariji momak koji je želeo da "podelimo pravdu". Nasrnuo je na mene i par puta me zakaèio. Vrlo brzo je tuèa prekinuta jer ja nisam borbeno reagovao. Jedino što sam uradio bilo je to da sam podigao ruke u gard i branio se. Jedan od razloga zbog kojih nisam hteo da se borim bio je što sam hrišæanin. Sa druge strane, bilo je opasno zbog milicije, jer se sve odvijalo na železnièkoj stanici. Meðutim, to nije bio kraj. Kod jednog raskršæa smo se svi zaustavili. Bio sam u šoku. U meni se odvijala teška borba. Nešto snažno me je spreèavalo da se potuèem, dok me je sa druge strane nešto teralo na tuèu. Momci su me okružili, a neki od njih i provocirali. I dok mi je njihov "glavni" pružao ruku u znak pozdrava, ja sam ga ne znajuæi da li to znaèi stvarno pomirenje ili trik, a i pod uticajem oseæanja, refleksno udario u lice. Dok je on padao, stajao sam kao ukopan. Nisam znao šta se to sa mnom dogaða. Oseæao sam se bedno i poželeo da me nema. Osetio sam užasno razoèaranje i izgubljenost. Nastala je klanica. Noge i ruke su letele na mene, u glavu, leda, stomak, bubrege - pravo bombardovanje. Ja se nisam branio. I ko zna šta bi bilo da nije naišla milicija i poèela da hvata sve prisutne. Ja sam uspeo da ustanem i potrèim prema nekim zgradama. Bežao sam u mrak.
Miša mi je u to vreme dosta pomogao. Èitajuæi Sveto pismo nailazio bih na mesta koja mi nisu bila jasna i èak mi se èinila kontradiktornim. Miša mi je onda tumaèio sve takve odlomke. Za mene je to uvek iznova predstavljalo osveženje. Èesto smo se zajedno molili i družili se. Sve to mi je pomagalo da više upoznajem Bibliju, Boga i hrišæanski život uopšte. S vremena na vreme bih se viðao sa Stevicom. On je takoðe bio sa mnom na poèetku mog obraæenja, istina, ne toliko kao Miša, ali kad god je mogao obilazio me je.
Ne dugo posle obraæenja zaljubio sam se u jednu devojku iz crkve. Nisam poslušao savet koji su mi dali Miša i još mnogi drugi - da se strpim i saèekam. Trebalo mi je još vremena da duhovno uzrastem kako bih mogao zaista zrelo da razmišljam i odluèujem o tim stvarima. Bio sam gluv za sve savete i uz to ubeðen daje moje emotivno stanje u vezi sa tom devojkom u redu. Meðutim, to je bio još jedan pad za mene, ali i trenutak kada me je Bog iz tada bezizlazne situacije izveo.
-----------------
Love Is In The Air
|
|
| Sidor : [1] 2 Next |
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
