|
albandy2
|
#1
|
Posts: 5214
28. Þu 2008. 14:17:06
|
Mira Aleèkovic
Preminula Mira Aleèkoviæ
Jedna od najplodnijih i najaktivnijih književnica srpske i šire južnoslovenske literature, posebno deèje, Mira Aleèkoviæ preminula je u 84. godini, saopštila je danas Tanjugu njena porodica.
Mira Aleèkoviæ
Autor preko 50 knjiga za mlade, urednica deèjih i omladinskih listova i èasopisa Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac, roðena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu.
Aleèkoviæeva je završila u Beogradu studije svetske književosti i lingvistike, a zatim Fušeovu školu u Parizu.
Sa Desankom Maksimoviæ i Brankom Æopiæem, jedan je od osnivaèa èasopisa za decu "Zmaj".
Aleèkoviæeva je bila dugogodišnja predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije.
Autor je više knjiga za decu i odrasle koje su prevedene na mnoge svetske jezike.
Njena poezija ušla je u antologiju srpske poezije prevedene u Rusiji. U seæanju æe ostati pesma "Jugoslavijo", na muziku Nikole Hercigonje, koja je bila poznata kao "Sveèana pesma".
Aleèkoviæeva je, kao bolnièarka, bila uèesnik Narodno-oslobodilaèke borbe. Nosilac je mnogih odlikovanja meðu kojima dve Legije èasti, ruske otadžbinske medalje i ordena "Car Dušan", koje su joj dodedili Srbi s Kosova i Metohije.
Neka joj je vecna slava 
-----------------
Èudno je kako je malo potrebno da budemo sreæni, i još èudnije: kako èesto nam baš to malo nedostaje Ivo Andriæ
 
|
|
|
albandy2
|
#2
|
Posts: 5214
28. Þu 2008. 14:24:27
|
Ovo je knjga o deèjoj sobi,
o golubici, beloj ptici,
o jednoj dobroj veverici,
o krevetiæu što ima krila,
o beloj zimi koja je bila,
i o proleæu, zelenoj travii,
i moru širokom što se plavi,
A možda o onom što se crvenii?
O lutki, o lopti, o zeki, o nani,
tu su i moji mališani,
o magarcu jednom sivom,
i o maèoru jednom živom,
o maloj Nedi, o mom medi,
šta da ti reðam, šta to vredi,
bolje proèitaj pesmu o dedi,
o krevetiæu koji leti
dok vetar mrsi deèiju kosu,
koja je plava, crna, il’ riða,
proèitaj pesme za tebe što su
pa onda reci šta ti se sviða.
Roðena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Bila je èlanica SKOJ-a i èlanica partizanskog pokreta od poèetka rata 1941. godine.
Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik Zmaja, bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.
Prvu zbirku pesama "Zvezdane balade" objavila je 1946. godine. Mira Aleèkoviæ je autor teksta pesme "Druže Tito, mi ti se kunemo".
-----------------
Èudno je kako je malo potrebno da budemo sreæni, i još èudnije: kako èesto nam baš to malo nedostaje Ivo Andriæ
|
|
|
tajnooruzje
|
#3
|
Posts: 1467
03. Mar 2008. 02:05:25
|
Ostavila je duboki trag za predivnu poziju koju je napisala
Nezvani gost
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi doðe sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak èekam.
Uði, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna, i sama.
I žena uvek sanja.
Uði; reæi æe:sanjari.
Uði; reæi æe: lude.
A ima ih koji æe reæi
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so...
A sve je novo u meni...
u ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
tajnooruzje
|
#4
|
Posts: 1467
26. Mar 2008. 10:34:01
|
Cekanje
Ne mogu više da budem sama
Sama sred ljudi, a ulice šumne u gradu
sama sred sale a ona vrvi od sveta
Neæu da me zanavek proguta tama
Da mi se poslednji koraci polako prikradu
Meni se s tobom obalom šeta
Kraj naše breze, kraj senke njene na zidu
Svejedno da l‚sam ti druga, treæa ili peta
Ili ko zna koja žena po redu
Oseæam, poslednja sam ti draga žena
Ona koja se uvek najviše voli
Ona s kojom se san nedosanjan sanja,
Ona s kojom rastanak najviše boli
Vidim poslednjim putem nepovratnog trena
vrance vremena obvija predsmrtna pena
mru nežni trenuci proleæa i jeseni
Idemo i oseæam da je ostala meni
Sva ona u tebi ljubav nedoreèena
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#5
|
Posts: 2027
15. Eyl 2008. 06:32:46
|
imala sam samo sesnaest godina
Imala sam samo sesnaest godina
i oci prepune snova,
imala sam samo sesnaest godina,
volela setnje kraj bagremova,
sa Kosutnjakom zagrljena,
i nisam znala sta sam htela.
Oci mi radosno zaplemene,
pa se zamute,nije im jasno...
Sestru sam imala stariju od mene,
u noc je uvek citala kasno,
govorila je da ima puta
da se ovako zemljom ne luta
praznih saka,
da preti rat da otvori ranu
u grudima,
da u velikom svetu ima
varnica mnogo
i ugaraka,
spremnih da planu u ljudima.
A ja sam imala sesnaest godina
i oci crne prepune snova,
i zelela sam da svud u svetu ljubav bude
i staza travna ispod bagremova.
-----------------
Imam problem za svako rešenje 
|
|
|
Millllla
|
#6
|
Posts: 10302
07. Nis 2010. 18:30:47
|
Haljina
Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom
Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kuæi
Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopèani svi snovi visoko do vrata
Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblaèim
Ona za mene moæ maðije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokažem svima.
-----------------
Love Is In The Air 
|
|
|
belarada
|
#7
|
Posts: 24731
07. Að 2010. 18:40:42
|
Zvezdice
Pahulja prva na nos mi pala,
ala je nestašna, nevaljala.
Istopila se na mom nosu,
pa se sa njega kapljica prosu.
Pahulja druga na èelo pade,
i zaèas tamo umorna stade:
Zvezdica bela, snežna, meka
zvezdicu drugu na èelu èeka.
Zvezdica treæa na ruke pala,
došlo je za njom srebrno jato,
jedna je zvezda na drugu stala,
beli se, beli, moje zlato.
Još mnogo zvezda doletelo
pa je sve belo, belo, belo.
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
|
zaaana01
|
#8
|
Posts: 3205
08. Að 2010. 09:36:38
|
Balada o bajci
Bajka može da se rodi
kad god srce jako želi,
kad god deèjoj duši godi
kad se s maštom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog deèaka koga voliš,
devojèice što se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imaš prijatelje,
pa putuješ, pa putuješ
i sa njima snove sanjaš,
zemlju svoju volim, voliš,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
viðena iz deèje mašte,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
Millllla
|
#9
|
Posts: 10302
10. Að 2010. 21:07:49
|
Šta spava pod jastukom
Pod jastukom kliker jedan žuti,
Sad ga Srða traži, pa se ljutii,
Pod jastukom i loptica mala,
Tu je pala pa je i zaspala.
Pod jastukom bombona crvena,
Malinica jedna izgubljena,
Pa se jastuk pomalo rukeni,
I šapuæe: daj je, Mila, meni.
Možda Milu kliker onaj žulji,
I bombona možda dete vreða,
Loptica joj možda mira ne da,
I smeta joj kad okrene leða,
Pa æe dete da ustane htetii,
Da se loptom u igru poleti!
A veèe je, treba da spava,
Zato lutka sad oèice sklapa,
I zekina spustila se glava,
I medina pružila se šapa.
Lutka drema, devojèica drema,
Dve je lutke poljubila mati,
Njih dve æe se kada mame nema,
U snu mekom brzo zaljuljati.
-----------------
Love Is In The Air
|
|
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
