| Sayfa : Previous 1 . . . 7 8 9 [10] 11 12 Next |
|
Janna__
|
#1
|
Posts: 915
23. May 2009. 09:05:31
|
Miroslav-Mika Antic
********
|
|
|
pahuljica_
|
#128
|
Posts: 743
14. Þu 2012. 22:43:01
|
Sreæom, jastuci ništa ne govore. Èuvaju milion tajni u mekoj belini perja...
-----------------
  
|
|
|
pahuljica_
|
#129
|
Posts: 743
14. Þu 2012. 22:52:22
|
Koliko ja razumem, najveæa poezija je trenutak kad nisi svestan pesme. I najveæi je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš.
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#130
|
Posts: 743
14. Þu 2012. 22:54:01
|
‎...Pa kad je sretnem, oèi krijem. Zvižduæem. Gledam u nešto drugo. I mislim: zbilja, svejedno mi je.
Al’ okreæem se dugo, dugo...
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#131
|
Posts: 743
14. Þu 2012. 22:58:04
|
I ja imam èaroliju, najvažniju na svetu, a to je videti neèije lice i èuti neèiji govor. I dodirnuti rukom neèiju ruku i kosu...
-----------------
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#132
|
Posts: 2027
21. Þu 2012. 01:36:55
|
-----------------
Imam problem za svako rešenje 
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#133
|
Posts: 2027
21. Þu 2012. 01:38:25
|
.....za travu se tabanima hvatam
da me vetar nikud ne oduva.
Al kad mi dodje da idem,
strasno moram da idem.
Nije vazno kuda cu.
nije vazno zasto cu.
Krv se sva u zeravicu pretvori.
nebo dlanom poravnava puteve.
Siroko me kise zaobilaze.
Obuva mi sunce zute cipele.
Kad mi tako strasno mnogo dodje
samo idem,idem kao lud
UNUTRA U MENE.
-----------------
Imam problem za svako rešenje
|
|
|
BellaRada
|
#134
|
Posts: 126
24. May 2012. 23:10:11
|
Ali, bio joj je suviše slièan. Operisan od svake emocije, plašio se oseæaja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv naèin, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli.
-----------------
What Are You Looking At!
|
|
|
pahuljica_
|
#135
|
Posts: 743
10. Haz 2012. 23:49:02
|
‎’’Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo da ostanem u tebi
budalast i èudno drag.’’
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#136
|
Posts: 743
13. Haz 2012. 01:17:12
|
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#137
|
Posts: 743
06. Að 2012. 18:03:56
|
Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa.
A unutra, u nama, kipe orijaška sunca.
Sve se to dogaða zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što æe tek
postojati u našim drugim životima.
-----------------
|
|
|
pahuljica7
|
#138
|
Posts: 8
07. Eki 2012. 17:09:46
|
|
|
|
isz
|
#139
|
Posts: 9
08. Eki 2012. 01:11:30
|
Pa vi još uvek delite èoveèanstvo na narode. Zar vas to nije prošlo?
-----------------
Veæina ljudi traga za sreæom. traže je. Pokušavaju je pronaæi u nekome ili neèemu izvan sebe Budite radosni kad god vam se za to pruža moguænost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenutci èiste radosti vrede i znaèe više nego èitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut èiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamraèiti
|
|
|
maslachak
|
#140
|
Posts: 316
16. Eki 2012. 22:13:17
|
srce u petama
Svi imaju usred grudi
nesto cime zive.
Neko ima crven cvet,
Neko ima slatku pcelu.
Neko sunce, neko potok,
ili saren propeler.
Svi imaju usred grudi
neko lepo srce.
Ja ukrala jedan sat
i sakrila pod rebra.
Da ne budu grudi prazne.
Da ne duva kroz njih vetar.
Da ja imam nesto zivo
unutra.
Lepo mozes da ga cujes
kako kuca pod kosuljom.
Ako mislis da je srce
- varas se.
Srce mi je u petama
od kad sam se rodila.
|
|
|
JOANA021
|
#141
|
Posts: 1568
28. Eki 2012. 00:37:04
|
Poklonio sam se vetru. Poklonio se tišini.
Mislim da sam razumeo.
Èitava stvar je, znaèi, u vatrometu hitrine
kojom se emituje i prima um u povratku.
Zato se kaže da dosezanje nije ništa drugo
do - prepoznavanje sopstvene poruke.
Zato se kaže da je prostor: iskustvo
kojim nas je dodirnuo sopstveni dodir
kad nam se vratio iz buduænosti.
Možda me je to sunce pozlatilo na zalasku:
bio sam èudno smiren, sa riðim oreolom kose.
Bio sam spreman za stvaranje.
Miroslav Antic
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
| Sayfa : Previous 1 . . . 7 8 9 [10] 11 12 Next |
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
