BARJAK

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > BARJAK

Sayfa : Previous 1 [2] 3 4 5 . . . 8 Next
barjak	#1
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:07:57	BARJAK ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA

barjak	#16
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:28:11	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA drugih devojaka iz harema. Jednom me je, posle seksa u kojem smo oboje uživali, pitao iz koje zemlje dolazim. Kad sam mu spomenula Jugoslaviju i Beograd samo se nasmejao, rekavši da je sredinom osamdesetih bio u Beogradu, kratko svega jedan dan, završavajuèi poslove za svoga oca, velikog naftaša, koji je umro 1990. godine. - Sada radim, uglavnom sa Rusima i Francuzima - kazao je i napomenuo da bi sledeèi put, kada bude leteo za Moskvu, mogla da podem sa njim.Ja sam èutala, znajuèi da se treba držati Hafezovog , uputstva, po kojem nam nije dozvoljeno da iznosimo bilo kakve stavove niti da postavljamo pitanja. Gospodar je voleo da vodi ljubav u smiraj dana i u ranu zoru. Dogadalo se da provedem noè sa njim, sama ili sa još nekom devojkom, a budenje je obavezno bilo praèeno seksualnim odnosom. Jednom prilikom posle ruèka, nesnosna vruèina me oterala iz prijatnog prostora bašte u kojem sam ruèala sa Švedankom Eni, mojom vršnjakinjom, i planirala sam da najpre malo odspavam u mom apartmanu, koji je imao klima uredaj, a posle toga da skoknem do teretane i pravac bazen. Dobili smo pravo i na noèno kupanje do ponoèi. Neke devojke su donosile voèe na bazen i nisu išle ni na veèeru. Ja sam povremeno radila to isto. Jela sam ananas u ogromnim kolièinama. To mi je verovatno ostalo iz detinjstva. Nisam mogla da spavam pa sam pozvonila, tražeèi od èuvara da dode u sobu. Rekla sam mu da hoèu malo u teretanu, a posle na bazen. Toga dana radila sam veèbe za ledne mišièe, najviše tridesetak minuta. Nisam se tuširala, samo oprala ruke i krenula prema bazenu. Posle možda dvadesetak minuta, na nekih pedeset metara u od mene i èuvara odjeknuo je najpre jedan, a potom još nekoliko pucnjeva. Mi smo stali. Cuvar me je odmah uhvatio za ruku i izvukao pištolj. Za divno èudo ja se uopšte nisam uplašila. Bilo je interesantno. Stajali smo nekoliko trenutaka, a onda je iz parka izašao èovek sa pištoljem u ruci. Pogledao je levo - desno i dao znak mom èuvaru da mu pride. Ovaj je, pre nego što je krenuo, oštrim tonom rekao da ga èekam na klupi, koja je stajala nekoliko metara od nas. Samo što je krenuo, zastao je, i više prko ramena me upozorio da bi svaka moja glupost, a sigurno je mislio na skrivanje ili pokušaj bekstva, završila kobno po mene. Ja sam davno, posle onog pokušaja bekstva i surovog kažnjavanja, èvrsto odluèila da tako nešto ne ponavljam. Sedela sam na klupi nekoliko minuta, kada sam meni sa desne strane èula neke èudne zvuke. Zaklanjao me veliki csetni zid, koji je na nekoliko mesta imao rupe na sebi. Iza njega je bio park. Spustila sam glavu i, rizkujuèi da me kazne za nepoštovanje pravila, svoju znatiželju pokušala da za dovoljim provirivanjem kroz granje. Videla sam onog èoveka što je izašao iz parka i mo stražara, stajali su iznad èoveka koji je ležao na zemlj obliven krvlju. Jasno se videlo da na ledima ima ranu o~ metka. Bela košulja bila je krvava, a uèinilo mi se da on jo daje znake života: Bio je belac. Videla sam jasno da se n radi o Arapinu, pošto mu je glava neprirodno stajala okrE nuta u odnosu na telo i ja sam bila u situaciji da mu vidir, lice. Nije imao više od trideset godina. Ona dvojica su stajal i dalje iznad njega. Èovek koji je izašao iz parka imao j mobilni telefon i razgovarao sa nekim. Ostala sam u iston položaju i posmatrala šta èe da se desi. Posle nekog vremena moj èuvar s pojavio kod klupe Videvši da dolazi, okrenula sam se kao da me ništa n interesuje. Rekao je da ostanem gde sam, vratio se nazad ipark, i posle par minuta zajedno sa onim drugim izašao, noseèi ubijenog. Prešli su stazu i izgubili na drugoj strani Na belom mermeru ostali su tragovi krvi. Posle desetak mi nuta moj èuvar se vratio sa još jednim mladim momkom koji je u ruci imao kofu i krpu. Obrisao je krv. Èuvar mi j dao znak da krenemo i uskoro smo bili na bazenu. Pre nego što sam otišla da se skinem i skoèim u vodu èuvar mi je rekao da zaboravim šta sam videla. - U vašem je interesu da ne prièate devojkama šta se odigralo. To je nešto št~ sa vama nema nikakve veze i tako shvatite ovaj sluèaj - kazao je i otišao do stola gde obièno sedi dok sam ja u bazenu. Sutradan sam ponovo išla na bazen i od Holandanke èula da sve devojke znaju za ubistvo, te da se radi o nekomstranom novinaru koji je, najverovatnije, saznao šta se krije iza velikog zida i pokušao da ude unutra. Možda je došao da traži neku od devojaka. Možda mu je ovde sestra ili verenica koju su, kao i mene, odveli na prevaru. Odbacila sam takvo razmišljanje, prihvatajuèi prièu da je u pitanju bio znatiželjni novinar iz neke vanarapske zemlje. I danas verujem da roditelji nikada nisu saznali šta je bilo sa tim momkom. Možda se još nadaju da je živ, da èe se javiti. Nekoliko dana oseèala sam se èudno zbog ubistva. Moj èuvar mi je, posle dva dana, onako u

barjak	#17
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:29:30	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA prolazu, još jednom dao do znanja kako je najbolje da zaboravim sve što sam videla. Samo sam klimnula glavom. Bazen je jedino mesto gde smo mi devojke mogle da razgovaramo slobodno, bez kontrole, gde smo razmenjivale prièu o zajednièkoj sudbini, ali to nije bila raširena praksa. Ja sam, na primer, o tome razgovarala sa Holandankom i Francuskinjom. U ostale nisam imala takvo poverenje. Saznala sam da su obe nasele na istu laž kao i ja. Njima su prièali o Londonu i Atini, a meni o Rimu. Saznala sam da Gospodar ima dvadesetak ljudi kojima je jedini posao traganje za lepim devojkama po svetu. Ja sam imala "privilegiju" da me iz Beograda dovede Hafez, koji inaèe nije radio te poslove, pošto je èovek od velikog Gospodarovog poverenja i imao je znaèajne obaveze u palati. U Beograd je došao sasvim sluèajno, naneo ga je put i zajedno sa Majklom naleteo na mene. Dugo vremena moju pažnju plenio je telefonski aparat, koji je stajao u holu južnog bloka palate, gde smam èesto odsedala, posle ruèka, uglavnom sama, kada bi se moj èuvar udaljavao ostavljajuèi me da prelistavam stranu štampu, poznate modne magazine, koje smo dobijale u palati i èitale na takvim ili sliènim mestima, ali nismo imali pravo da ih nosimo u apartmane. Dakle, interesovao me telefon. Planirala sam da ga upotrebim, ali pojavio se dodatni problem - ako i to uspem, nisam znala koji je pozivni broj za Jugoslaviju. Kada sam veè pomislila da èe moja ideja ostati nerealizovana, primetila sam jednog popodneva da neki omaleni, krupan èovek, izvlaèi iz gotovo neprimetne fioke knjigu i iz nje uzima telefonske brojeve, a zatim telefonira. Taj telefon je èesto zvonio, po èemu sam zakljuèia da ima direktnu liniju, i da su oni koji se javljaju daleko od Dubaija, da se javljaju iz raznih delova sveta. Dakle, sledeèi zadatak bio je da se bar na trenutak dokopam imenika i vidim ima li šanse da dobijem Beograd. Prilika se ukazala za nekoliko dana. Ostala sam na trenutak sama, munjevito otvorila fioku, uzela imenik, vratila se na svoje mesto, pet metara udaljeno od telefona i stola na kojem je bio aparat i "mirno" nastavila da èitam magazin. U stvari, ispod njega sam pažljivo otvorila knjigu i poèela da tražim ono što me interesuje. Niko se nije pojavljivao, ja sam se zanela traženjem, a onda sam èula korake. Onai krupni èovek išao je pravo prema telefonu. Oduzela sam se. Sta ako otkrije da nema imenika? Sreèom on je okrenuo neki poznati broj i pošto je obavio razgovor izgubio se iza jednog od velikih stubova od zelenog mermera. Nastavila sam da prelistavam imenik. Jednim delom je bio na arapskom, a drugim na engleskom i u normalnim okolnostima broj koji sam tražila pronašla bih za pet minuta. Sada je bilo drugaèije. Više sam gledala hoèe li neko da naide nego u ono šta prelistavam. I tada, kao da mi je sinulo pred oèima, naišla sam na stranicu na kojoj je pisalo "Istoèna Evropa", a malo ispod to ga Jugoslavija. Bilo je nekoliko telefonskih brojeva, najviše deset. Seèam se da je na prvom mestu bio Geneks, pa Jugobanka, onda INA i tako dalje. Jasno, nisu me interesovali njihovi telefoni, veè ono ispred. Pozivni broj. Prosto sam upijala jedan od beogradskih brojeva, kao da umesto oèiju imain skener. Ponovila sam dva puta i zatvorila imenik, vratila ga u mali sto i otišla u apartman. Tamo sam zapisala broj, ponavljala ga do veèere, a kada je postalo jasno da ga sigurno nikada neèu zaboraviti, kao što ga i danas znam, bacila sam papiriè u WC. Preostao je onaj teži deo posla: telefoniranje. Nekoliko dana nisam uspela da uradim više od približavanja telefonskom aparatu na metar. Uvek bi neko nailazio i ja sam se pretvarala da premeštam novine ili da kreèem do toaleta. Toga dana bilo je neopisivo vruèe. Mislim da je bilo oko 45 stepeni. Neopisivo. Sve je gorelo. Bile smo skoro ceo dan u bazenu. Rekla sam èuvaru da moram do apartmana, da se ne oseèam najbolje, ali da bih pre odlaska u sobu, najradije posedela malo u holu, pored fontane i èitala magazine. Samo je klimnuo glavom i otišao, napominjuèi da èe se vratit kroz desetak minuta. Na vratima, koja su od mene bila udaIjena dvadesetak metara, stajala su dvojica snažnih muškaraca. Prièali su i smejali se listajuèi neke novine. Nikoga drugoga nije bilo. Munjevito sam prišla telefou, raèunajuèi daonineèe primetiti moje kretanje, pošto je taj deo bio malo manje osvetljen u odnosu na ostali prostor. Prst mi je munje~ vito leteo po broj evima. U slušalici je nastao muk. Pogledala sam prema ulazu. Ona dvojica su i dalje razgovarali, niko drugi nije dolazio.Okrenula sam se boèno prema njima, naslonila se na desnu ruku, u kojoj je u stvari bila slušalica i glumila kao da pažljivo èitam novine ispred sebe. Iz slušalice se i dalje èuo samo lagani šum. Nikakav signal, ni slobodna linija ni zauzeèa.

barjak	#18
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:30:07	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sekundi su bili duži od godine. Ispod oka sam posmatrala ’e li neko da se pojavi. Sledeèeg trenutka telefon u Beoradu je zazvonio. Verovala u mom stanu. "Videla" sam naš stari crni aparat, drvenisto, koji nam je poklonila tetka Jelena pre nekoliko godina, n kojem smo držali telefon. Videla sam komodu koja je staj~ metar odatle. Telefon je zvonio, ali niko nije dizao slušalicu. Pe šest, sedam puta a onda, kada sam veè pomislila da neèe bi ništa, neko je podigao slušalicu i rekao na srpskom: - Da, izvolite. Bio je to muški glas. Nije tata, nije Èeda. Ja sam gotov izvan sebe šaputajuèi upitala: - Izvinite, koga sam dobila. Ako mi kažete kako se zovete i koga tražite ja èu da s predstavim - èula sam sa druge strane. - Tražim porodicu... ......- kazala sam. - Ne, ne, ovde stan Miladinoviè. Pogrešili ste. - Gospodine, ja se javljam iz Dubaija. Ja sam iz Bec grada. Ovde sam u odredenoj vrsti zatvora. Molim va obavestite našu ambasadu, policiju bilo koga. Šaputala sar plašeèi se svoga glasa, držeèi stalno na oku onu dvojicu. - A gde vam je to - èula sam. - Nije važno, samo recite nekome, molim vas, preklinjem vas. - Uradite nešto. Zovem se.......... - Slušaj ženo, ako veè imaš potrebu da kratiš vremf onda to ne radi telefonom i ne sa nepoznatim ljudima rekao je moj nepoznati Beogradanin i spustio slušalicu. Prekinula sam vezu i pažljivo pogledala dolazi li nekc Ne, sve je bilo kao pre nekoliko minuta. Vratila sam slušalicu i ostala u dvosedu sve dok nije stigao èuvar. Tek kasnije sar shvatila da se jedan od one dvojice sa ulaza okrenuo samo št sam se vratila na dvosed, samo što sam ostavila slušalicu, a ja sam bila u svom svetu stvorenom preko uspostavljene vez sa Beogradom. Kao da mi je bilo drago što sam pogrešila brc ili što je telefon birajuèi "prebacio". Mislila sam da ne bi izdržala, ne bih ostala mirna da su se javili èale ili keva. Poèel bih da vièem i pitanje je šta bi posle bilo sa mnom. Dva dana posle razgovora sa Beogradom pozvao me j Hafez i odmah sa vrata upitao da li sam ikada bila u Moskvi. Ne, kazala sam. On je napravio izraz lica koji bi se mogao nazuati osmehom i rekao da èu imati priliku uSkoro. Možda veè ove nedelje, rekao je. - Bièu konkretan. Gospodar treba ovih dana da putuje u Rusiju. Tražio je da dve devojke idu sa njim. Vas je imenovao, a drugu èu ja da odredim - bio je odreden Hafez. Posle tri dana spakovala sam neseser i jedan dodatni kofer. Reèeno mi je da kreèemo u Moskvu. Bila sam spremna za putovanje, sreèna što bar na neko vreme napuštam taj prostor gde mi nije bilo loše, ali gde sam bila ponižena kao ljudsko bièe. To što me je Gospodar odabrao da ga pratim na putu u Rusiju smatrala sam zriaèajnim priznanjem. Bilo je jasno da me Gospodar posebno ceni, da mu se dopadam. Po mene je došao luksuzni automobil, mislim isti onaj kojim sam svojevremeno sa Majklom došla u palatu sa aerodroma, posle izlaska iz aviona italijanske aviokompanije. Samo što smo krenuli, vozaè je zaustavio kola i ušla je još jedna devojka, koju sam upoznala na bazenu, ali nikada se nismo družile. Bila je Nemica i zvala se Elke. Nas dve smo sedele jedna do druge, nasuprot nama bio je jedan stražar, verovatno Elkin, a drugi je sedeo pored vizaèa. Pitala sarn se gde je Gospodar, ali samo do aerodroma. On nas je tamo saèekao, na punktu za èekiranje karata, nasmejao se i upitao kako smo, jesmo li raspoložene, spremne za put i sliène sitnice. Odmah je bilo jasno da neèemo putovati redovnom linijom, bez obzira na to što smo prošle kroz uobièajenu proceduru u aerodromskoj zgradi. Mali automobil odvezao nas je do aviona, koji je bio postavljen podalje od ostalih neuporedivo veèih aviona. Motori su bili ukljuèeni i mi smo ušli unutra. Pored nas dve i Gospodara, u ekipu su bili ukljuèeni dvojica stražara i jedan gospodin za kojeg verujem da je Gospodarov šef kabineta ili nešto slièno. Bio je tu i jedan izuzetno snažan èovek, verujem bodi-gard našeg Gospodara. Poleteli smo petnestak minuta posle ulaska u avion. Let je bio udoban, zabavljali smo se u jednom delu aviona, odvojenom nekom vrstom pregrade. Gospodar je insisti: da vodimo ljubav, a na

barjak	#19
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:30:44	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA moje iznenadenje Nemica je pol šala da ga odbije što njemu nije smetalo, okrenuo se me~ èekao da se Elke pridruži, a to se i desilo. Vodili smo ljul u avionu, ja i Nemica sa Gospodarern koji je u tome, izgle posebno uživao. Na aerodromu su nas saèekali neki Arapi i seli sm~ luksuzni mercedes. Vozili smo se najviše pola sata i zaustavili se pred vilom na kojoj je nešto pisalo. Bilo je evidentno da to nije hotel. Elke i ja smo dobile posebnu sobu ali, i što se mogle oèekivati, sa nama je unutra ušao i jedan stražara, upozorio nas da ne koristimo telefon, da ne razgovaramo sa konobarima, odnosno poslugom, te da ne stul mo u kontakt sa ljudima izvan kruga Gospodara. Naravno on je ostao u sobi. Nije smetalo ni njemu a ni nama što smo se Elke i ja polugole šetale po apartmanu, odlazile do kupatila, jurile po sobi... On je nemo èitao novine, povreme bacajuèi pogled na nas dve. Rekao nam je da se ponašamo kao da nije prisutan, kao da ga nema i mi smo to prihvatile. Sutradan nam je reèeno da ostanemo ceo dan u apa manu, da èe Gospodar imati neke obaveze u gradu. Sa naI je bio stražar. Najviše vremena provela sam pored prozo uživala sam u panorami Moskve, doživljavajuèi je kao n Beograd. Proradila je u meni neka do tada neprepoznatlji emocija, vezana za moje slovensko poreklo, za pravoslavl za Rusiju, za Srbiju. Oseèala sam se sigurnijom samo zb èinjenice da sam u jednoj pravoslavnoj zemlji. Nikada f nisam imala takav oseèaj, to mi ništa nije znaèilo. Uopšte znam zbog èega sam poèela da razmišljam o Rusiji kac pravoslavnoj zemlji. Seèala sam se obavezne lektire ruskih klasika, koje sam, na svoju želju, èitala u Dubaiju. Na parr su mi padali Ana Karenjina, ogromna prostranstva Rusi snegovi, ruske zime, konji upregnuti u sanke, komplet brezovih Šuma. Gledala sam kroz prozor i plakala. Elke stajala iz mene i èutala, kao da je znala šta preživljavam. jednom trenutku mi je stavila ruku na rame, prislonila glavu i dugo, dugo èutala zajedno sa mnom. Stražar je citao neku knjigu. Nije reagovao. U ranim veèernjim satima nas dve smo obaveštene da se pripremimo za izlazak na veèeru. Navodno,Gospodar hoce da mu pravimo društvo. Obukle smo najlepše haljine, našrninkale i èekale. Prošlo je osam, devet, sati i kada je otkucalo dvanaest bilo nam je jasno da se nešto neplanirano dogodilo. Stražar je ušao u sobu, u kojoj nas je ostavio samo svega par minuta, i obavestio da je veèera otkazana. Nije objašnjavao ništa a mi smo znale da bi nas dodatna pitanja samo doovela u neprijatan položaj. Probudila sam se oko devet sati. Posle tuširanja doneli su doruèak u sobu i nikako nisam mogla da se otrgnem od oddseèaja da se nalazim u hotelu. Medutim, to mesto je bilo sve drugo samo ne hotel. Oko podneva u sobu je došao Gospodarov šef kabineta i rekao da èemo popodne provesti kod Gospodara, a naveèe imamo veèeru, koja je bila planirana sinoè. Posle ruèka odmarale smo se najviše sat vremena, a onda’ je stražar dao znak da krenemo za njim. Spustile smo se sprat niže i zastali pred velikim drvenim vratima. Otvorio je mladi muškarac, snažne grade. Naš stražar je ostao u hodniku, a ovaj nas je p~op~s~io da p~oc~emo. B~o je to apartman sa ve1ikim mermernim stolom u sredini, kožnim foteljama pink boje i zidovima boje kasije. Sele smo na jedan dvosed, a nekoliko minutakasnile polavio se Gospodar pzedložio je da predemo u drugu sobu. U stvari, bila je to spavaèa soba, nešto manja od one u koju smo ušli sa velikim krevetom i dve velike palme u delu sobe kojom je dominirao veliki prozor. Nas troje smo ostali sami i uskoro je poèela ljubavna predigra, a nešto kasnije i seks. Nas dve smo zadovoljavale Gospodara, koji je uživao i taj svoj oseèaj otvoreno pokazivao. Tog popodneva bi je posebno potentan. Zadovoljio je i mene i Nemicu, a kada je sve bilo gotovo, posle tuširanja on je ustao, prišao jednom malom noènom ormaru, izvadio dve kutijice i dao nam. Otvorile smo iznenadene i videle da su unutra dve izuzetno skupocene narukvice, vredne pravo malo bogat On je èekao da vidi našu reakciju, gledao nas je, a kada srr posle poljubile videlo se da je veoma zadovoljan. Mislim zbog toga što se pokazao kao dobar muškarac, nego što je široke ruke i darovao nam skupoceni nakit. Reèeno nam je da se pripremimo za veèeru. Ležala u kadi gotovo sat vremena. Pošto je apartman imao kupatila, u drugom je uživala Elke. Stražar je sedeo na s uobièajenom mestu i nije obraèao pažnju na nas, èak i c kada sam, potpuno gola odšetala da uzmem donji veš. Ja mogla sam da se omotam nekom tkaninom, ali priznajen sam sa namerom da isprovociram tog èoveka koji je hladan poput gleèera. Verujte mi da nije ni trepnuo. San podigao pogled, zadržao ga na meni sekund dva i poi spustio na novine koje je prelistavao. Nikada nisam ot: jesu li ti ljudi, koji su brinuli o nama, bili kastrati ili po neko drugo objašnjenje. Uglavnom, nikada ni najmanjim pokretom nisu pokazali da

barjak	#20
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:31:59	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA reaguju kao muškarci. Veèera je bila u samoj zgradi u kojoj smo odseli. Za tim stolom sedelo je nas dvadesetak. Ja sam sedela Gospodaru sa desne, a Elke sa leve strane. Pored mene je sedeo njegov šef kabineta, a dvojica stražara pored Elke. Znala sai: moram da budem nasmejana, ali i da èutim. Doduše, niko nije ništa pitao, ali je bilo jasno da smo Nemica i ja u ce pažnje. Za stolom je bilo jošnekoliko žena, malo starijil nas dve, ali naša lepota je bila toliko dominantna da su s muškarci, otvoreno ili prikriveno, divili našem izgledu. Odmah po dolasku za sto, primetila sam da nasuprot mene i Gospodara sedi jedan gospodin koji mi je bio poznat: "Vratila sam film" i nikako nisam bila u stanju da ga lociram. Najpre sam mislila da je u pitanju neka poznata liènost iz svetskog džet-seta, ali sam odbacila tu pomisao onog trenutka kada je progovorio sa svojim prevodiocem na èistom srpskom jeziku. Da, bio je to Beogradanin èije ime je tada u Srbiji poznato, a posebno je to danas, kada ga ima u mnogim dogadjajima. Nastojala sam da ga ne gledam upadljivo, ali nisam mogla da budem jaèa od sebe. U njemu sam videla nadu za spas, za odlazak u Beograd, za izbavljanje iz Dubaija. Trebalo je samo progovoriti na srpskom, baciti se preko stola, zatražiti njegovu pomoè, izbavljanje. Sedela, sam kao na žeravici. Taj gospodin iz Beograda je, obzirom na lokaciju za stolom, uglavnom gledao na mene i Gospodara sa kojim je povremeno izmenjivao reèi. Spominjali su poslove koji su još bili na nivou ideja, videlo se da Srbin koji sedi preko puta mene još uvek nema poslovne i kontakte sa arapskim svetom, ali da tako nešto planira. U stvari, èovek iz Beograda najviše je razgovarao sa èovekom sa njegove desne strane, najverovatnije sa Rusom, i koliko sam uspela da razumem bio je to njegov poslovni i partner koji ga je doveo na tu veèeru, želeèi verovatno da ga upozna sa bogatim Arapinom, mojim Gospodarom. Znala sam da je novac iznad svega i to me je spreèilo da se obratim gostu iz Beograda na srpskom, da ga zamolim za pomoè. Pretpostavljala sam da mi ne bi pomogao, jer bila sam veè neèije vlasništvo i ostala je samo moguènost da me taj Srbin, koji sedeo tu, na samo tri metra od mene, kupi od Arapina i odvede u Beograd. A i zašto bi se smilovao, izazivao incident i na taj naèin pokvario, možda, neki veliki posao. Èutala sam i gledala ga. Sve je u meni treperelo. Posle dve godine boravka u arapskom haremu, u stvari u zatvoru, gledala sam jednog svog sunarodnika, èoveka koji r je doputovao iz Beograda. Naravno, ništa nisam preduzela. Veèera je trajala oko dva sata, postignuti su neki važni dogovori, u jednom delu manje dvorane svirala je muzika, džez ili bluz, ne seèam se, i na kraju je taj beogradski gost napustio društvo. Pozdravio se sa svima, ukljuèujuèi i Go~podara. Elke i ja smo stajale sa strane u tom trenutku, a moj srbin je pogledao nas i samo klimnuo glavom. Kada sam se vratila u Beograd, saznala sam kako se aove, on je poznata liènost, ali nikada mi nije palo na pamet da ovde pokušam da uspostavim kontakt sa njim. Bio bi to strašan udarac za mene. Ja verujem da je od prvog trenutka znao da smo Elke i ja samo nema pratnja Gospodara Arapina, i tako nas je i ocenio. Naravno nije znao da je jedna od tih le~ih i izuzetno zgodnih plavuša Srpkinja iz Beograda. Citave noèi nisam mogla da se oslobodim unutrašnjeg pritiska što sam bila tako blizu slobode, ili mi se èinilo. Nisam bila naèisto kako bi gost iz Beograda reagovao na moju prièu, moje javljanje i upoznavanje. Tešila sam se pretpostavkom da bi mu, vrlo verovatno, najpre palo na pamet da sam sa Arapinom dobrovoljno, pošto sam tako i izgledala, nasmejana i dobro raspoložena. Zaspala sam posle nekoliko sati razmišljanja, pokušavajuèi da zaboravim na slobodu, koja mi je bila nadomak ruke. Nikad nisam uspela da otkrijem da li je Gospodar ili bar neko iz njegove pratnje uspeo da poveže da smo Srbin iz Beograda i ja sunarodnici. Doduše, možda su ga samo predstavili kao poslovnog èoveka iz Jugoslavije, a to je širok pojam. Vraèali smo se istim avionom. Let je bio udoban, Gospodar je bio izuzetno raspoložen, tražio je da ga mazimo, ljubio je najpre mene, a onda i Elke po grudima i stomaku, Zalivao nas je šampanjcem i tražio da plešemo u èemu je Nemica bila mnogo veštija od mene. Ne znam koliko je trajao let, ali u jednom trenutku osetila sam da avion nije više miran, da se nešto dogada. I Gospodar se uznemirio. U prostor u kojem smo bili, ušao je "šef kabineta’ i rekao Gospodaru nešto na arapskom. Gospodar je èutao, ali se videlo da vest nije nimalo dobra. Avion se i dalje èudno ponašao, gubio je visinu, ponovo se dizao i kada smo mislili da je sve u redu opet su nastali problemi. Minuti su bili kao

barjak	#21
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:32:45	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA godine. Držala sam se èvrsto za sedište. Elke je bila preko puta mene, bleda kao krpa, a Gospodar je izbezumljenogpogleda lutao po unutrašnjosti tog dela aviona. Svi smo èutali. Teško mi je da opišem kako je to izgledalo, ali približno je bilo kao da se u najelegantnijem automobilu vozite po oranici, a onda sam, kroz prozor sa moje desne strane, ugledala zemlju. Bili smo iznad Dubaija, a ja sam shvatila da nešto nije u redu sa avionom pošto je vreme napolju bilo idealno. Jedan od stražara je uleteo u našu kabinu bez pitanja, što je bilokrajnje neubièajeno, vezao za sedište najpre Gospodara, a onda i nas dve. Bio je tu i jedan dodatni pojas i, nakon što smo bili gotovo povezani, stražar se izgubio. Krajièkom desnog oka pratila sam kroz prozor hoèu li videti zemlju. U jednom trenutku avion se opasno nagnuo na desnu stranu. Seèam se da sam vrisnula, pošto se kroz prozor videlo nekoliko ravnih krovova kuèa. Zatvorila sam oèi i èekala trenutak kada èemo se srušiti, a onda se osetilo kako avion dobija snagu, osetilo se da se penjemo. Leteli smo još petnestak minuta, sada mnogo mirnije, i ja sam videla kroz prozor da se ravnomerno spuštamo na aerodrom, a kada sam osetila da su toèkovi dodirnuli pistu, mislim da sam bila najsreènija na svetu. Nisam imala oseèaj gde se nalazim, da sam u zarobljeništvu, da sam roba sa kojom raspolažu, da sam daleko od rodnog Beograda. Od svega toga bilo mi je važnije bezbedno spuštanje u Dubai. Dodirnula sam èelo. Ustanovila da sam sva u znoju, ne samo po licu, veè po celom telu. Isto tako izgledali su Gospodar i Elke. Dugo nismo mogli da se odvojimo od sedišta. Gledali smo jedno u drugo i èutali. Život nam je visio o koncu, a ubrzo smo saznali, i to lièno od Gospodara, da je jedan motor otkazao, da je bio van pogona dvadesetak minuta i da smo ostali živi samo zahvaljujuèi velkoj sposobnosti pilota. Taj pilot nije bio Arapin i pretpostavljam da je u Dubai došao iz Evrope, kao i mi. Ali dobrovoljno i za veliki novac. Trebalo mi je dva dana da se oporavim od onog sletanja. Sanjala sam da se vozim avionom koji je pokvaren, da se avion ruši u neku provaliju, da nestajem, pa sve opet iz poèetka. Odmarala sam se na bazenu, zajedno sa Helenom, devojkom iz Poljske, kada mi se uèinilo da vidim neèiju glavu iza malog zida koji je odvajao bazen od velike ograde. Nekoliko trenutaka kasnije iza zida je izašla Elke, devojka sa kojom sam bila u Moskvi i koja mi je postala voma draga. Krenula je prema meni i pre nego što je stigla do mesta gde smo se sunèale Poljakinja i ja, Helena je skoèila u vodu, a Elke je legla pored mene, okrenula se levo i desno i poèela da me zapitkuje, najpre neke sitnice, gotovo gluposti, a onda u jednom trenutku rekla: - Znaš li da sam boravak u Moskvi iskoristila, na nek naèin. U stvari, tek èe se pokazati da li sam uspela sa planom - Elke, šta si uradila, znaš li da te može stajati glave rekla sam joj, strahujuèi da je zaista može snaèi neko zlo ako je prekršila pravila ponašanja. - Ma ne, samo sam napisala jedno pisamce i stavila ga u džep onom Rusu. Nije ni prirnetio, ali se nadam da èe g; naèi. Tražila sam da se javi mojima u Nemaèku i da obavest policiju u mojoj zemlji gde se nalazim - rekla je Nemica. Ja sam èutala. Možda ideja i nije bila loša, ali naš Go spodar je moèan. Ko èe imati toliko snage da prisili policiji Ujedinjenih Arapskih Emirata da ude u palatu i rasturi ha rem - razmišljala sam u sebi. Bila sam ubedena, a to sam danas, da vlasti u Dubaiju znaju šta se krije iza visokih zi dova Gospodareve palate, ali da niko u tom svetu, u kojen je novac jedino merilo društvenog statusa, neèe ni pomislit da reaguje na nekakav zahtev iz Nemaèke. Ako do tako ne èeg uopšte dode. Elke je verovala da èe se nešto desiti i do bro je što je imala nadu, ali kad sam joj isprièala svojc iskustvo sa bekstvom osetila sam da je postala zabrinuta. Èak mi je jednom u prolazu rekla da strahuje od mos kovske epizode. Naravno, pokušala sam da je tešim, a kako je vreme prolazilo bile smo sve smirenije. Oèito Rus nijc našao pisamce. Ustala sam nešto pre devet sati. Napolju je bila paklena vrelina. Bilc je dovoljno da izadem na balkon i da se preznojim. Vratila sam se u sobu, u kojoj je radio klima-uredaj, i posle tuširanja i dor-uèka otišla sam na trening u teretanu. Samo desetak minuta pošto sam poèela da vežbam, u malu dvoranu ušla je žena tridesetih godina, tamne puti. Rekla bih da je negde iz Južne Amerike. To u životu nisam videla. Bila je prelepa, preko 180 santimetara visoka, sa telom kakvo se više ne može videti ni u filmovima. Grudi je imala najmanje "èetvorku". Struk ispod 60 santimetara, a noge da ne veruješ. Izvajane, savršenog oblika, duge i èvrste. Guza joj je bila posebna prièa.

barjak	#22
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:33:23	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Nikada do tada, a ni kasnije nisam videla tako zgodnu ženu. Ništa nije rekla, samo se skinula i trenirala obe partije nožnih mišièa. Posle je uradila desetinu sklekova i izašla. Nas nekoliko sve vreme smo više gledale u nju nego što smo vežbale. Rekla sam veè da je u haremu bio skup izuzetno lepih i zgodnih devojaka iz celog sveta, ali ona je bila nešto posebno. Sve smo u prvi mah pomislile da je nova u palati, da je došla kao juèe, ali kasnije smo saznale šta je u pitanju. Sutradan smo obaveštene, nas petnestak, da se spremimo za izlet. Uzele smo svoje nesesere, neke lagane haljine, i èekale. Desetak minuta pre polaska došao je kod nas Hafez i smešeèi se saopštio da èemo se lepo provesti i to na neobiènom mestu. Krenuli smo autobusom ali ne prema aerodromu, veè u drugi deo grada putem koji je bio nekakav poluautoput. Susretali smo ogromne automobile, uglavnom amerièke i nemaèke proizvodnje, i sve je govorilo o raskoši i bogatstvu jednog broja stanovnika. Vozile smo se više od dva sata, a onda je autobus sišao sa autoputa i krenuo u pustinju. Ne znam kako da drugaèije nazovem ono prostranstvo peska koji nas je okruživao. Približavali smo se jednom planinskom masivu u daljini. Još pola sata vožnje i bile smo u podnožju planine èiji su vrhovi bili srebrnasti. Autobus je stao i mi smo, zajedno sa stražarima, izašle. Bilo je kasno popodne ali i dalje veoma, veorna vruèe. Na mestu gde se autobus zaustavio bilo je nekoliko kamiona u kojima su bile kamile, a malo dalje u senci stena stajale su dve-tri limuzine. Desno od njih grupa ljudi je podizala ogroman šator i posao su privodili kraju. Nas su odveli do montažnih stolica iznad kojih je bilo razapeto šareno platno, mada smo bili u senci planine. Dobile smo sokove i mnogo voèa, a sat kasnije iz pravca kojim smo stigli naišla je kolona luksuznih automobila. Mislim da ih je bilo dvadesetak. Bilo je jasno da dolazi Gospodar. Za nekoliko minuta mesto je bilo prepuno nepoznatog sveta, iskljuèivo muškog, kamile su sišle iz onih velikih kamiona i bilo je jasno da se priprema trka kamila.Pre starta Gospodar je izašao iz velikog šatora i dao znak za poèetak trke. Pobedio je, èini mi se; njegov favorit i Gospodar je bio izuzetno zadovoljan. Zalivao je kamilu i jahaèa šampanjcem i uskoro je poèelo slavlje. Muzika je bila orjentalna, plesalo nekoliko profesionalnih plesaèica, koje su došle malim autobusom posle nas i veèi deo se preselio pod ogroman šator, unutar kojeg je bio još jedan mali, za Gospodara i njegove goste. Medu tim gostima primetila sam jednu poznatu facu, ali ni danas nisam u stanju da kažem ko je to bio. Najpre mi se uèinilo da je neki amerièki glumac, pa da je sportista. Nisu znale ni ostale devojke, ali nije ih interesovalo pošto je samo Nemica Elke delila moje mišljenje i složila se da je u pitanju neko poznat. Ja, ipak, mislim da je jedan amerièki glumac E, on je sa još trojicom bio stalno uz Gospodara, po èemu sam zakljuèila da je glavni gost. Pala je noè i sa njom temperatura. Gotovo da je bilo hladno. Svi smo bili u šatoru, osim straže i ponekih kojima je alkohol udario u glavu pa su izlazili napolje da malo dodu sebi. Odnekud se pojavila ona prelepa Južnoamerikanka, koju sam videla u teretani. Mislim da su je doveli kasnije. Na sebi je imala usku haljinu boje krvi, koja je više naglašavala nego što je skrivala obline njenig tela. Bila je diskretno ali majstorski našminkana, tako da su joj ionako krupne oèži još više došle do izražaja. Sela jP do Gospodarevog gosta, one poznate liènosti, i brzo sam zakljuèila da je tu na specijalnom zadatku, da ionako dobar prijem podigne na viši nivo. Ne verujem da je u pitanju bila prostitucija, pošto ne mogu da prihvatim da jedna prostitka može da izgleda onako kako je ta žena izgledala. Povremeno su sa velikog razglasa puštali amerièku muziku. Geršvina, pa Sinatru i slièno. Gost je plesao sa onom ženom i ubedena sam da su završili te noèi u krevetu. Ona ispod haljine, jasno se videlo, nije imala ništa. Pripijala se uz Amerikanca, šaputali su nešto, smejali se, dok su se i ostali zabavljali. Kasnije kada sam povezala konce i zajedno sa Elke, koja je takode bila oduševljena lepotom one Južnoamerikanke, razgovarala o tom paru, došle smo do zakljuèka da su njih oboje bili gosti Gospodara i da su bili smešteni u jednom delu palate u koji je nama ulaz bio zabranjen. Tako je ona lepotica i došla u teretanu, održavala je kondiciju, nije htela da pravi pauzu ni na putovanju, u gostima, medenom mesecu, davo èe ga znati šta je u pitanju. Uglavnom, zabava je proticala u izuzetnom raspoloženju. Medu gostima je bilo nekoliko belaca. Naš zadatak bio je da samo služimo šampanjac, a njega je bilo više nego što su oni mogli da popiju.

barjak	#23
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:33:58	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Videla sam da sam jednom èetrdesetogodišnjaku zapala za oko. Potražio me pogledom, podigao èašu, što je znaèilo da hoèe da još pije i ja sam prišla. Bio je, moram da priznam, izuzetno zgodan, malo prosed, širokih ramena, pravilnih crta lica. Èim je progovorio znala sam da je i on Amerikanac i tako sam zakljuèila da je celo društvo iz Amerike. Pokušavao je da me odvoji od ostalih, da izademo van šatora, ali znala sam da je to nemoguèe. Veè posle nekoliko reèenica iza naših leda stvorio se stražar. Bilo je jasno da su tu da bi spreèili naš kontakt sa strancima. Mi smo bili samo lep dekor i ništa više. Van šatora pekla se jagnjetina, jaretina, roštilj je bio ogroman i sve je delovalo kao na nekom dobro organizovanom, ali ne primitivnom vašaru. Kada sam zamolila stražara da malo izadem van šatora on je dozvolio, ali je pošao iza mene. Noè je bila predivna. Gore visoko na nebu staklile su se zvezde, oseèao se vetriè, a obližnji kameni masiv davao je neku dimenziju tajne u celom tom sklopu. Iz šatora je dopirala muzika, kamiona nije više bilo, samo noè i njena svežina. Gledala sam u nebo i mislila na moje, na Beograd. Poželela sam da se odvojim od zemlje i nestanem sa tog mesta, da brzinom svetlosti odem odavde i sletim negde na Kalemegdanu, na Avalu, da poljubim èaleta i kevu, Cedu... Verovala sam da mogu ceo Beograd da izljubim samo da dodem do njega. U razmišljanju me prekinuo stražar. Morala sam unutra. Gospodar se povukao sa gostima u svoj šator, a neke devojke su pravile društvo ostalim Amerikancima, ali su u društvu bili i stražari, pazeèi da ne bude ništa nepredvideno. Mislim da je veè bila zora kada smo krenuli u palatu. Sve smo zaspale èim smo sele u autobus i probudile se po dolasku u harem. Preskoèila sam ruèak i spavala do kasnih popodnevnih sati. Ustala sam, istuširala se, malo slušala muziku, izležavala se i onda pozvala stražara, tražeèi da me odvede do bašte da veèeram. Kada sam se vraèala, a veèera je, seèam se, bila od morskih plodova, intezivno se oseèao miris mora. Razmišljala sam o Crnogorskom primorju, ubedivala sebe da èu jednog dana opet u Budvu ili Petrovac, a onda je u glavi poèeo da mi se "premotava film" sa jednog letovanja u Grèkoj. Obeèala sam sebi da èu ponovo ièi tamo, ali predhodno odavde treba izaèi. U tim razmišljanjima došla sam do onog velikog prostora gde stoji telefon, odakle sam uspostavila telefonsku vezu sa Beogradom. I kada je trebalo da skrenem u hodnik, koji je vodio prema mom apartmanu, stražar me zaustavio, pokazujuèi prstom na èoveka koji nam je prilazio sa leve strane, iz jedne prostorije, gotovo skrivene iza velikih stubova i ogromne fontane. Bio je to onaj Austrijanac koji je svojevrmeno došao u moj apartman da mi kaže kako da se ponašam i šta me èeka kada izadem odavde, posle èetiri godine. Nije zaboravio kako se zovem i kroz smešak me zamolio da sednem na nekoliko minuta. - Gosopodice - poèeo je da prièa - imam za vas lepe vesti. Naš èovek je bio u Beogradu i razgovarao je sa nekim ljudima koji na odreden naèin rade za Gospodara. Oni su otišli u vaš stan, naravno predstavljajuèi se kao trgovaèki putnici i slièno, i videli su da vam je porodica u redu. Otac je imao neki problem sa srcem i to smo utvrdili, ali sada je dobro. Ispitali smo teren i utvrdili da vaši veruju da ste negde u Americi i da ste se udali, ali pretpostavljaju za stranca koji vam, tako oni misle, brani da se javljate kuèi. Oni i dalje veruju da èete se ili javiti ili da èete doèi kuèi, a to verujemo i vi i ja. Vaše je samo da se ponašate onako kako se od vas traže pravila ovoga mesta i sve èe biti u redu - rekao je Austrijanac. Pitala sam za brata i odgovoreno mi je i on je dobro, da je otvorio nekakav butik na Novom Beogradu, ali da je imao saobraèajnu nesreèu u kojoj su mu uništena kola i to je bila jedina šteta. On je ostao nepovreden. Kada smo se rastali, a ništa ga drugo nisam pitala, uèinilo mi se da je sve bilo priredeno sa ciljem da mi se pruži dodatna nada. U stvari, nisam mogla ništa da proverim i preostalo mi je samo da verujem ili da ne verujem. Poverovala sam i to me je smirivalo. Sledeèeg dana na bazenu sam opet bila sa Nemicom. Imam nešto za tebe, kazala je i tutnula mi u ruku nekoliko malih baterija za moj Sonijev tranzistor. Kada sam je upita otkud joj to samo se nasmešila. Nisam bila previše rad znala, ali mi se èini da je Elke nešto uspela da smuti : vreme boravka u pustinji, da je nešto izmuvala od Amerik naca. Ta devojka nije odustajala od namera da nešto uradim. Jedva sam doèekala da se vratim u apartman. Te nc ponovo sam slušala Radio Beograd i plakala, naravn Seèam se da sam ljubila onaj mali tranzistor. Baterije koje ~ je Elke dala trajale su duže nego

barjak	#24
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:34:43	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA što sam oèekivala i to je m život uèinilo veselijim. Medufiim, jedne noèi, dok je na R dio Beogradu bio neki instrumetntal i kada sam èekala ves èula sam zvono na vratima. Premrla sam od straha. Ako ; èuli tranzistor, onaj govorni deo, mogla sam samo da pretp stavim šta me èeka. Sa velikim strahom krenula sam pren vratima. Zvono na vratima èulo se još jednom. U trenutku setim da je tranzistor ostao na krevetu. Munjevito sam vratila i bacila ga ispod jastuka i madraca. Zvono se èulo jedno dva puta pre nego što sam došla do vrata. Otkljuèala sam strahom. Pred vratima je stajao moj stražar. Pozvao me c krenem sa njim i rekao mi da èe saèekati da se obuèem. Krenula sam lagano hodnikom prema centralnoj pr storiji. Po mojoj proceni bilo je oko dva sata iza pola noci Èuvar je èutao, a ja sam pokušala da zakljuèim o èemu radi, zašto su poslali po mene u ovo doba. Prošli smo ho nikorn veliku prijemnu dvoranu, skrenuli desno i uskoro b pred istom onom kancelarijom u kojoj sam prvi put pos Beograda ugledala Hafeza. Moj èuvar je pokucao i ušli smo. Unutra je sedeo Haf i još jedan stariji èovek, kojeg sam vidala samo u prolaz uglavnom u centralnoj dvorani. Na stolu je imao nekolil telefonskih aparata i bio je vrlo ozbiljan, rekla bih lji Ponudili su mi da sednem i, kada sam odbila ponude~ pièe, Hafez je prešao na stvar. Poèeo je da me ispituje boravku u Moskvi - šta smo Elke i ja radile, šta smo razgovarale, da li nas je neko poseèivao i slièno. Prvi na koga sam pomislila, bio je onaj Srbin iz Beograda. Zamisli, meni je sinulo kroz glavu da je nešto preduzeo da me izvuèe iz harema, da mi pomogne, a onda sam se setila da tamo nisamo izmenili više od dve reèenice i to preko prevodioca, da sam ja uglavnom èutala i da je moguènost njegove intervenicije ravna nuli. Bar što se mene tièe. Odmah su bile otklonjene sve moje dileme. Istraga je poèela da se koncentriše na Nemicu Elke. Znaèi, to je. Otkrili su da je dala Rusu ono pisamce, odnosno Rus je nešto preduzeo. : Pravila sam se da ništa ne znam. Hafez i onaj èovek su ’ me sad pitali šta je Elke radila u sobi, da li se sa nekim èula, da li je imala mobilni telefon kod sebe za vreme boravka u Moskvi, da li je pisala kakva pisma... Od poèetka ispitivanja zauzela sam stav da nemam pojma o èemu se radi, odgovarala sam naivno, braneèi Elke koliko sam mogla, a ustvari ja nisam ni imala šta da kažem. Ono što je bio kljuè, dakle pismo o kojem mi je Nemica prièala, nisam spominjala. Ja to nisam ni videla, veè mi je ona priznala da je napisala pismo i ubacila Rusu za vreme veèere u džep. Èovek koji je sedeo pored Hafeza gledao me je pogledom koji je bilo veoma teško izdržati. Kao da je znao da nešto krijem. Razgovarali smo još nekoliko minuta, a onda su mi rekli da mogu nazad u apartman, ali da nikom ne govorim ništa. Samo sam klimnula glavom i izašla iz sobe. Naravno, u pratnji stražara. Posle ulaska u apartman, zakljuèala sam vrata i lagano izašla na balkon, u stvari virila sam napolje, pošto mi se uèinilo da se nešto dogada. Noè je bila puna meseèine, videlo se kao u sumrak. Za svega nekoliko trenutaka shvatila sam da je palata u nekoj vrsti vanrednog stanja. Veliki reflektori, koji su obasjavali ogradu, bili su ukljuèeni, za- ’ jedno sa tzv. malom rasvetom. Zid, koji je palatu delio od ostalog sveta, bio je od moje sobe udaljen stotinak metara, ali sada je bio kao na dlanu, obasjan moènim reflektorima. Prvi put posle onog ubistva o kojem sam govorila èula sam i pse. Oni su bili dovodeni spolja ili su ih držali u nekom skrivenom delu palate. Sve je bilo pod povišenom temperaturom. Te noèi gotovo da nisam ni spavala. Probudio me razgovor ispod mog balkona. Bili su to stražari, njih èetvorica. Nisam mogla da doèekam vreme za odlazak na bazen, verujuèi da èu od ostalih devojaka doznati nešto više o Elke i situaciji u palati. Medutim, sat vremena posle doruèka u moj apartman je došao stražar da me obavesti kako danas nemam dozvolu da napuštam apartman. Znala sam da ne smem pitati zašto. U haremu su pravila i naredenja morala da se poštuju bez reèi protivljenja i pitanja, ali na odlasku stražar se okrenuo i, verovatno da me uteši, rekao da ni ostale devojke neèe na kupanje. Nije me utešio pošto mi je bilo jasno da je situacija krajnje ozbiljna. Pitala sam se šta se dešava la- da ljei je Nemaèka policija zatražila od Ujedinjenih Arapskih Emirata da izruèe Elke? Da li su možda njeni roditelji došli po nju? Šta ako Gospodar odluèi da ukloni mladu Nemicu i tako izbriše tragove, ne dozvoljavajuèi ulazak u palatu? Uostalom, ko ovde ima pravo da ulazi u privatnu kuèu, posebno èoveka èije je bogatstvo ogromno?

barjak	#25
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:35:50	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sutradan smo dobile pravo da odemo na bazen. Najpre sam dobro pogledala i ustanovila ono što sam slutila: Nemica nije bila na kupanju. Nema je i postoje samo dve moguènosti - ili su je vratili u Nemaèku ili su je likvidirali. Ono prvo je bilo malo verovatno, a ovo drugo je u meni proizvodilo još veèu kolièinu straha. Videlo se da ostale devojke nemaju pojma o èemu se radi. Nije mi ~adalo na pamet da pitam gde je Elke, a kada je Andela iz Svedske, jedna dosadna i pomalo nametljiva devojka, upitala gde je Elke, pomislila sam da me provocira i samo sam slegla ramenima. Dva dana kasnije opet su me zvali na razgovor. Ponovila sam prièu do poslednjeg detalja i dodala da za vreme našeg boravka u Moskvi, kao što im je poznato, stražar ni jednog trenutka nije - napuštao apartman u kojem smo bile. Cak je tražio da vrata izmedu spavaèe sobe i jedne manje sobe, u kojoj je on spavao, budu stalno otvorena. I noèu. - On vam je najbolji svedok da je sve bilo pod vašom kontrolom i zaista ne vidim razlog da me dalje ispitujete na ovu temu - rekla sam pomalo uvredena, tonom koji nije bio dopušten, ali ja sam htela da rizikujem. Pustili su me i više nije bilo ispitavanja. Nikad posle nisam saznala šta se sa Nemicom zaista dogodilo. Nadam se da je kod svojih, da je živa, ali... Posle ruèka otišla sam do apartmana, a potom u teretanu. Vežbala sam pola sata i vratila se u sobu. Bilo je nesnošljivo vruèe napolju. Spavalo mi se i samo što me je uhvatio san, èulo se zvono na vratima. Setila sam se tranzistora, ali on je bio na sigurnom. Slušala ga nisam, pošto su baterije odavno istrošene. Bio je to stražar koji me je obavestio da sutra posle doruèka idem na krstarenje sa Gospodarom. Znala sam da ne smem postavljati pitanja i ostalo mi je da èekam. Posle doruèka došao je neizbežni Hafez i obratio se devojkama koje su odredene za putovanje. Bilo nas je šest. Ja sam do tada èula da Gospodar povremeno uzima devojke kada ide na put jahtom, odnosno kada hoèe da se provede, ali nikada nisam bila medu onima koje su odredene za tako nešto. Hafez nam je dao upustva kako da se ponašamo.. Saznale smo da èemo se na jahti zadržati tri dana i da neèemo silaziti, pošto èemo imati sve obezbedeno. Do marine su nas prevezli u dva luksuzna automobila. Mislim da su bili amerièki linkolni, sa šest vrata. Izašli smo na samoj obali, straža je veè bila tu i krenuli smo za Hafezom. Raspored je bio takav da se stekao utisak da se radi o manjoj turistièkoj grupi koja kreèe na krstarenje. Doveli su nas do jahte kakvu, verujem, nema ni onaj Kašogi. Ma kakva jahta, to je bio brod, luksuzni brod, dužine tridesetak metara, prelepo dizajniran, sa velikim prostorom za sunèanje u prednjem delu i nešto manjem na zadnjem delu. ’Ajde da je ipak zovem jahta. Gospodar je veè bio tamo, videla sam ga u centralnoj kabini, kroz otvoren prozor. Posle dvadesetak minuta jahta se odvojila i krenula prema puèini. Obala je ostajala iza n ali uskoro smo plovili uporedo sa obalnim pojasom. Ruè je bio oko tri sata. Nas šest smo bile za jednim stolo Gospodar u svojoj kabini, straža nedaleko od nas. Po ruèka skinule smo se i sunèale. Jahta je neko vreme b usidrena, a sa prvim sumrakom krenuli smo dalje. Uskc je pala noè i bilo je veoma prijatno. Duvao je vetar, osec se miris mora, iz centralnog dela jahte dopirala je muzik bilo bi kao u raju da okolnosti nisu onakve kakve su bi Medutim, neke od devojaka su zaista uživale, plesale ; smejale se i to mi je pomalo smetalo. Posle veèere pridružio nam se i Gospodar. Sedeo je našim stolom, pili smo vino, a pored njega je sedeo jed meni nepoznati muškarac koji je lièio na Gospodara, ili mi to samo prièinilo, pošto su i jedan i drugi bili Arapi. Kada atmosfera opustila, a alkohol uèinio svoje, iz unutrašnjc jahte izašle su još dve devojke koje do tada nisam videla r u haremu, ali ni ovde na jahti. Zakljuèila sam da su onE pratnji Gospodarevog gosta, onog èoveka koji je sedeo poi njega. Jedna od njih, prelepa crnka, sela je tom èoveku u kri a druga mu je stala iza leda i milovala ga po vratu. Videla s~ da mu prija, da je ponosan, ali sam onako ženski primetila sa velikim interesovanjem gleda u nas, devojke koje je do~ Gospodar. Posebno je zadržavao pogled na meni. Dva sat kasnije Gospodar i njegov gost su ustali i kren u svoje odaje. One dve su pošle za njima, a Hafez je dao zn meni, Svedanki i Poljakinji da kroz desetak minuta odemo Gospodara. Kada smo ušle on je sedeo na ležaju, omot velikom maramom boje limuna. Dao nam je znak rukom ostanemo kod vrata i zatržio da se lagano skinemo, ali ostanemo u gaèicama. Gledao nas je za trenutak, a on pozvao da mu se pridružimo. Znale smo šta treba da èinin Najpre smo ga masirale i ljubile, što je tog dobrodržeèe snažnog èoveka opustilo i uskoro je po erekciji pokazao da spreman za seks. Prvo je imao odnos sa Poljakinjom, veoi kratko, a onda zatražio od Svedanke da mu okrene leda, verovatno zato što je ta devojka imala izuzetno lepu zadnjcu koja , videlo se, oduševljavala Gospodara. Na kraju

barjak	#26
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:36:31	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA je imao odnos i sa mnom, tako što je on ležao, a ja sam ležala na njemu, dok je on milovao njih dve. Ostale smo u njegovoj kabini ili salonu, pošto je to bio ;roman prostor za jednu jahtu, sve do zore. Doruèak je rviran u salonu odvojenom vratima od Gospodarevih laja i videlo se da smo nas tri delovale zadovoljnije. Bile ao dobro raspoložene i moram priznati da sam zaista ivala te noèi. Naravno, mi smo znale da vrhunac treba ~stièi najkraèim putem i to smo radile u situacijama kada kod gospodara bile dve-tri devojke. Bez obzira na njegovu lržljivost i kondiciju, koja je bila sjajna ipak je on bio vek u godinama i, razume se, nije bio mašina. Ceo dan smo plovili tako da nam je obala bila sa leve `’ ane i na trenutak se èak gubila sa vidika. Gospodar je bio izuzetno dobro raspložen, kao i njegov gost. Mi smo se nekako popodne zajedno našle sa onim dvema devojkama, ali govorilo se jedino o kupaèim kostimima, naèinu ishrane ržavanju telesne težine, vežbama i ništa drugo. Straža je a pored nas, a znale smo da svi oni govore engleški i da razumeti svaku našu reè - razgovarale smo, kako drugacije, nego na engleskom. Doduše, Poljakinja i ja pokušale ,o nekoliko puta sporazumevanje na poljskom, odnosno srpskom, ali bezuspešno. Ima reèi u jednom i drugom jeziku ie razumemo, medutim, nije to bilo dovoljno za razgovor. Popodne su Gospodar i njegov gost ili rodak, ne znam mu je, lovili ribu. Sedeli su u donjem delu jahte, koja se kretala nesmanjenom brzinom. Ispred njih su bili štapovi, i ako se dobro seèam, uhvatili su sedam, osam velikih riba. Svako izvlaèenje tih morskih bièa na jahtu bilo je praèeno otvaranjem šampanjca. Uvek nova flaša. Naveèe se slavilo i sve se završilo kao predhodne noèi, no ovog puta sa gospodarem su otišle preostale tri devojke iz njegovog harema. Njegov gost je, odlazeèi, pogledao u mene i pogledom koji je znaèio samo jedno - želeo je da spava sa mnom. Izdržala sam taj pogled, pomalo bezobrazno, znajuèi da od toga nema ništa. Ostala sam sa PoIjakinjom na pramcu jahte. Uživala sam u noèi na puèini mora, pijuckajuèi hladan šampanjac. Nas dve smo spavale u istoj kabini i kada smo krenule da legnemo na kraju maloga hodnika, èija su poslednja vrata vodila u salon onoga gospodina koji je bio Gospodarov gost, èulo se glasno uzdisanje. Stražar nas je ostavio i napustio taj prostor, odlazeèi da sedne na prednji ulaz, što je bilo dovoljno ako bi se neka i odluèila na ludost da pobegne. Morala je proèi pored njega. Saèekala sam nekoliko minuta i na zaprepašèenje moja drugarica iz Poljske izašla iz kabine i na prstima otišla do vrata iza kojih su se èuli uzdasi. Svetlo u hodniku je bilo ugašeno i to mi je dalo ideju da pokušam da otvorim vrata. Bila su otkljuèana. Unutra je gorelo prigušeno svetlo, soba nij e bila velika kao Gospodareva, a kroz vrata, odškrinuta ne više od nekoliko santimetara, videla sam gospodina, kako vodi ljubav sa jednom od dve devojke. Njegovi trzaji su bili siloviti, što je devojku oèito dovodilo do ludila i dalje je glasno uzdisala, dok je ona druga ljubila njene velike grudi. Gledala sam nekoliko trenutaka i onda zatvorila vrata, plašeèi se da èe se glasovi èuti na stražarskom mestu, što onoga na ulazu može naterati da dode u hodnik. Tako je i bilo, samo što sam šmugnula u moju kabinu èuli su se lagani koraci. Poljakinja mi je pokazivala prstom da sam luda, a u meni je raslo neko zadovoljstvo. Ne uzbudenje, mada sam to osetila, gledajuèi kako vode ljubav, nego zadovoljstvo što sam nekažnjeno uèinila nešto zabranjeno. Krstarenje je trajalo tri dana i ostaèe mi u lepoj uspomeni. V’o povratku u palatu dani su tekli uobièajeno. Bilo je dosadno i samo su me spasavale knjige koje su donosili da citamo. Medutim, jednog dana se na bazenu pojavila devojka mojih godina, kestenjaste kose, jakih obrva i zelenih ociju. Izgledala je divno sa telom na kojem su dominirali tanak struk i duge, divno gradene noge. Došla je u pratnji stražara, koji joj je pokazao prostoriju sa kupaèim kostima i raznim uljima. Ja sam baš tada ulazila da promenim kupaèi kostim i da uzmem obogaèeno maslinovo ulje koje je najviše odgovaralo kao zaštita od sunca. Stražar je nodevojci davao upute koje sam èula kada smo prvi put dolazile ovamo. Stražar je krenuo i kada se udaljio desetak metara ona devojka pored koje sam u tom trenutku prolazila rekla je glasno: Ti èeš me uèiti, kako da se obuèem, jebem ti mater . Ja sam se skamenila. U delièu sekunde bilo mi je jasno da je devojka iz Dalmacije, iz Hrvatske. Ona je nešto petljala oko kostima kada sam joj prišla i na srpskom rekla: Kako se zoveš"? Trgnula se kao da sam je ošinula. Gledala je zapanjeno i polusvesno izgovorila – Danijela. Nastavila sam da hodam prema mom uobièajenom mestu, gde mi je sunèanje najviše prijalo. Blago sam se okrenula i videla Danijelu kako skarnenjena gleda u mom pravcu. Legla sam, stavila ruke ispod brade i glavu okrenula

barjak	#27
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:37:20	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA ma kuèici, ispred koje je stajala nova devojka. Ona je konaèno ušla u kuèicu i izašla za manje od šezdeset sekundi U tesnom bikiniju izgledala je èarobno, posebno njene divne vitke noge. Naravno, išla je prema meni. Legla je sa moje leve strane i pre nego što je pokušal; nešto da kaže ja sam joj prstom dala znak da bude strpljiva Èutala je i gledala me. Onda sam ustala i spustila se u bazen Napravila sam nekoliko oštrih zamaha i uskoro bila u skro vitom delu iza slapa. Pogledom sam potržila Danijelu. Ona je sve vreme gledala u mene i kao da je u sekundi shvatil; šta želim, skoèila je u vodu i lagano zaplivala prema meni. Njeno prvo pitanje odnosilo se na prostor moga rode nja. Da, ja sam iz Srbije, potvrdila sam njenu pretpostavku - Rodena sam u Beogradu, gde sam živela pre nego što sarr došla ovamo - rekla sam Danijeli. Ukratko sam joj isprièala kako sam stigla u Dubai, šta mi se najviše dogadalo, da sarz više od dve godine u haremu, a onda je jedan od stražara dac znak da za pola sata poèinje filmska projekcija u dvorani i južnom delu palate. Retko sam išla u taj bioskop, pa sam sada odluèila da ostanem na bazenu. Danijeli sam savetovala da ode, obeèavajuèi joj da èemc nastaviti razgovor veè sutra. Videlo se da joj je žao, ali me je poslušala. Gledala sam za njom, dok su mi se kroz glav~ provlaèile misli o našim mladim životima, rodene smo ist godine, o naivnosti i životnoj školi koju sam ja prošla, a koj nju èeka, školi èiji je osnovni zakljuèak: nikome ništa n veruj, dok ne proveriš. Ona se udaljavala stazom kroz park. Izgledala je prelepc veè opisane divne noge i podignuta, pravilno zaobljena zadnj ca. Obuzela me radost što èu sada imati nekoga sa kim èu mo~ da komuniciram na svom jeziku. Odjednom mi se sve uèinil lepšim i nasmešila sam se shvatajuèi kako je u životu dovoljn malo radosti da èovek bude zadovoljan, da nade smisao.Sutradan sam posle doruèka krenula na bazen, medutir stražar mi je rekao da saèekam u glavnom holu. Sela sam poèela da prelistavam neki modni magazin. Èula sam da neko dolazi. Bio je to onaj Austrijanac, onaj kojeg sam upoznala još na poèetku. Ljubazno je upitao kako sam, da li mi nešto nedostaje, šta trenutno èitam i onda prešao na stvar. - Gospodice, vi znate da sam ja iz Austrije i da vrlo dc>hro poznajem gde je Beograd, gde je Zagreb, a gde je split. Znam, kao što sam vam svojevremeno rekao, istoriju tu,:; regiona, znam svaki veèi grad u Jugoslaviji i, naravno, znom da je ovih dana u palatu došla devojka iz tih krajeva, koja govori istim jezikom kojim i vi. Molim vas da budete pametni, da ne pravite glupe poteze i da na novu devojku, v,ou zemljakinju, ne utièete negativno - bio je jasan mali, debeljuškasti Austrijanac. - Ona nije moja zemljakinja. Hrvatska je sada samo’stalna država i nas dve smo potpuni stranci, pokušala sam `da izrazim neki svoj bunt i protest što me je taj èoveèuljak opet uèio pameti. - A otkud vam informacija da je Hrvatska samostalna država? Meni je u trenutku sinulo da sam rekla veliku glupost. Stvaarno, kako bih ja ovde u haremu mogla da saznam šta se do~ada u bivšoj Jugoslaviji da nemam dodatni izvor informi.sanja. Taj izvor bio je onaj mali tranzistor kojem sam povremeno davala život u vidu novih baterija. Tako sam znala šta se dogada na prostoru moje bivše domovine. Sve je trajalo sekund-dva i onda sam èula sebe kako govorim. - Gospodine, Danijela mi je rekla da je Hrvatska sada samostalna i medunarodno priznata država. - Ah, da - reagovao je Austrijanac - vi ste veè bile zajedno. - Da, bile smo juèe celo poslepodne zajedno i prièale smo gotovo dva sata - rekla sam, pošto u razgovoru sa Danijelom nisam provela više od pola sata, a ni tada nismo spominjale ni rat u Jugoslaviji ni njegove posledice. Austrijanac mi je dao još neka upustva, izrazio ubedenje da èu u Danijeli dobiti novu prijateljicu, ali još jednom je napomenuo da se klonimo eventualnih zajednièkih pokušaja u neèemu što je u palati kažnjivo. Otišao je i ja sam krenula prema bazenu. Tamo je, u vodi, veè bila lepa Splièanka, i kada me ugledala preko njenog lica preleteo je osmeh. Uskoro smo ležale pod velikim suncobranom. Danijela je prièala svoju prièu. - Rodena sam u Splitu, otac mi je bio gradevinski inženjer, a majka je radila u banci. Imam još jednu sestru i ona je starija dve godine od mene. U stvari, ona je na neki naèin kriva što sam ovde, jer me je zvala da dodem kod nje u Italiju. Tamo su me dvojica mangupa isfolirala da èu dobiti unosan posao u Kanadi, u nekoj filmskoj producentskoj kuèi, i tako sam završila u Dubaiju -

barjak	#28
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:38:12	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA prièala je Danijela na dalmatinskom, splitskorn nareèju. Slušala sam je sa velikim uživanjem. Povremeno sam odlazila sa roditeljima na more u Dalmaciju, najviše na Braè, i obožavala sam taj njihov govor. Danijela je imala najèistiji oblik dalmatinskog govora. Èula sam od nje da je završila srednju hemijsku školu i kada se spremala da upiše biologiju u Zagrebu, dobila je poziv od sestre koja je deset godina pre toga otišla u Milano, da dode u Italiju na mesec dana. Zaljubila se u Milanu u jednog Italijana i ostala u toj zemlji. Posle je, kao kod svih iskrenih ljubavi, došlo do razoèarenja, raskinula je sa tim momkom i poèela da radi u restoranu kod sestre i njenog, supruga. Bila je pomoènik šefa sale ili tako nešto. Nije joj bilo loše, plata je bila solidna, ali onda dolaze dvojica sa prièom o divnom životu u Kanadi. Daju joj do znanja da bi, zbog svog izuzetnog fizièkog izgleda, u producentskoj kuèi mogla biti primeèena od nekog režisera i da bi mogla napraviti uspešnu filmsku karijeru. Još samo neka privatna škola glume i sve èe biti u redu, govorili su joj. Tražila sam da mi opiše kako su ta dvojica izgledala i veè !, ; posle prve reèenice bilo mi je jasno da je jedan od njih bio onaj prokleti, šarmantni Majkl, èovek koji me je, zajedno sa Hafezom, u Beogradu ubedio u jednu isto tako lažnu prièu. Danijela se raspitivala kakve su šanse da se pobegne iz j’ arema, može li se doèi do telefona, jesam li bila u gradu. Samo što sam poèela iskreno da odgovaram, sinula mi je aisao da je ta devojka možda podmetnuta sa ciljem da od aene izvuèe nešto u vezi sa Nemicom Elke. Odgovarala sam naivno, uglavnom odbijajuèi moguènost da se izjašnjavam. Nije me pitala ništa o Nemici i tu sam se pomalo sama sebe postidela. Èinilo mi se da sam postala paranoièna. Posle smo skakale u vodu, ronile i opet se sunèale. deke devojke sa kojima sam se pre Danijelinog dolaska lružila prilazile su, ali kad im je postalo jasno da Danijela i a govorimo na jeziku koji one ne razumeju, odlazile bi uz smešak. Ostale smo skoro do veèere na bazenu. Rekla mi je t` la je 1989. godine poslednji put bila u Beogradu, kod rodbi- y ~e po oèevoj liniji, a otac joj je bio poreklom Italijan. Naime tjen deda, po oèevoj liniji, živeo je do poèetka tridesetih godina dvadesetog veka u Beogradu, a onda je prodao kuèu na Dorèolu i preselio se u Split. Posle Drugog svetskog rata taj njen deda je napustio Jugoslaviju, ostavljajuèi celu porodicu. Odselio se na Siciliju i nikada se više nije vratio. Danijela mi je sa žarom u oèima prièala o nekom Dejanu iz Beograda, kojeg je upoznala te 1989. godine u bašti "Ruskog i ara". Cinilo joj se, rekla je, da se zaljubila, a onda je morala u Split i sve je ostalo na nekoliko poljubaca u parku pokraj Zoološkog vrta. Dedina sestra umrla je krajem osamdesetih, ali Danijela je održavala stalnu vezu sa njenim potomcima, tojest sa unukama koje i danas žive na Dorèolu. - Cini mi se da Ivana udala 1990. godine - rekla je Danijela. Veèerale smo zajedno. Sa nama za stolom bila je Poljakinja, tako da smo razgovarale na engleskom, osim kada je Danijela koristila svoj soèni, vulgarni reènik. Tu je bila majstor. Skidala je sve sa nebesa, tako da sam se ja sve èešèe krstila. Nisam neki vernik, u crkvu sam išla povremeno, ali kako je Danijela soèno psovala, da Bog saèuva. Dva dana kasnije, kada sam došla na bazen, videla sam anijelu i veèinu ostalih devojaka skupljene oko jednog stola. U prvi trenutak mislila sam da neki od èuvara daje nova upustva, ali kada sam prišla bliže, videla sam da je u sredini tridesetogodišnja žena. Odmah sam shvatila o èemu se radi, pošto ona i nije mogla da prièa u kontinuitetu, veè je odgovarala na pitanja devojaka. Bila je to žena koja je preživela našu sudbinu. Dakle, bila je u ovom haremu; provela je èetiri godine kod Gospodara i onda, kao što nam je svima reèeno, kada smo došle, izabrala grad u kojem joj je Gospodar kupio lep stan. Ona je, prema sopstvenoj prièi, odabrala Barselonu. Sada živi tamo, ima sopstveni butik, i lepo joj je. - Dvoumila sam se izmedu Barselone i Los Andelosa, ali ipak sam odabrala Španiju. Ona mi je temperametnija, to je zemlja sa bogatom i interesantnom istorijom - prièala je gošèa, ubedujuèi nas da se strpimo i da èe na kraju sve biti dobro. - A kako ste vi došli ovamo, kako su vas pustili, pošto posto~i moguènost da sve isprièate policiji - bila je radoznala naša Svedanka. - Devojko draga ja sam boravak u haremu prihvatila kao nešto što moram da prodem. Za to sam dobila neku nadoknadu, imam stan i butik u Barseloni, živim lepo, a ono što sam prošla znam samo ja. Uskoro èu se venèati sa jednim bivšim sportistom. On veruje da sam bila trgovaèki putnik, ja nema razloga da dižem prašinu oko svoje prošlosti. Ona jeste bila neobièna, za neke od vas èak i ružna, ali ni u jednom trenutku ovde se nisam oseèala poniženom - govorila je naša gošèa.

barjak	#29
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:39:02	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Rekla nam je da je rodena u Finskoj, da je još od malih nogu sanjala o danu kada èe napustiti tu zemlju i otièi u beli svet. Njoj je harem u Dubaiju bio provod, mislila sam u sebi. Rekla je da se zove Brigit. Zivot nije drugaèije shvatila nego kao provod, avanturu. To nam je priznala, a kada smo : insistirale da nam kaže ko joj je dozvolio da ponovo ude u harem, otvoreno je rekla da je to Gospodar. - Obeèala sam da èe taj moj ponovni dolazak, ustvari obilazak, ostati veèita tajna, da samo želim da se podsetim na èetiri lepe godine. Meni je, moje devojke, ovde bilo lepo i nikome nikada neèu reèi da je Brigita u Dubaiju izgubila èetiri godine života. Istina, nisam imala uvek seksa koliko mi je bilo potrebno, ali i zato ima leka. Ostalo je bilo kao iz bajke - držala se svoje teorije došljakinja. Niko od devojaka nije poznavao Brigitu. Uostalom, ona sama je rekla da je u Dubai napustila poèetkom 1990. godine, a sam znam da smo mi devojke koje smo tada bile u haremu u Dubai došle uglavnom 1991. godine. Brigit je prièala da je u kontaktu sa još nekoliko devojaka koj su sa njom bile u isto vreme u haremu, da su sada sve uspešne žene i majke, solidno žive, a neke od njih povremeno kontaktiraju sa Dubaijem. Nisam joj verovala. I danas verujeni da je u pitanju nameštaljka koju je organizovao Hafez ili neko drugi. Sve sa ciljem da kod nas devojaka popravi raspoloženje i ulije nam dodatnim optimizam. Ta žena je ostala u haremu još dva dana. Spavala je u delu palate u kojem su boravili stražari i personal, i to mi je ulivalo novu sumnju da se radi o režiji. Videla sam je kako sutradan odlazi iz palate u "likonlma", a kada sam, pre spavanja, izašla na balkon, èula sam njen glas u parku. Razgovarala je sa nekim o putovanju koje je sledilo. Posle sam razgovarala sa Danijelom o Brigit. Splièanka ~e dvoumila. Najpre je mislila isto što i ja, da je u pitanju blef, 0 onda je pomenula moguènost da se radi o stvarnoj situaciji, da je Brigit zaista bila ovde, da su joj kupili stan i lokal u Barseloni i da je ona sada zadovoljna. Posle jedne divne veèere sa Danijelom sasvim sluèajno spomenula sam rat u Jugoslaviji. Danijela je èutala i videlo se da ima nešto da mi kaže. Nešto važno. Zamolila je da tu temu ostavimo za sutra i ja sam samo klimnula glavom. Rastale smo se i ja sam krenula prema svom apartmanu. Stražar je išao iza mene. Odmah posle doruèka otišla sam na bazen i tamo zatekia Danijelu sa još dve devojke kako nešto èaskaju. Za nekoliko minuta ostale smo same i nastao je period èutanja. Obe smo znale da treba da nastavimo razgovor voden prethodnog dana, prièu o ratu u Jugoslaviji. Naravno, mogle smo obe da se pravimo lude, da otvorimo desetu temu, ali... - Danijela, ako ti je neprijatno da prièaš o ratu ja èu to razumeti. Ostavimo tu temu. Ti si iz Hrvatske, ja iz Srbije, našle smo se u istom sosu i ne vidim šta može da nam donese rasprava o onome šta se dogadalo u Jugoslaviji, ovo vreme kada sam ja u Dubaiju. Uostalom, ja o tom ratu znam vrlo malo, gotovo ništa. Znam šta se dogadalo 1991. godine u Hrvatskoj, èitala sam novine, gledala televiziju, a šta je posle bilo... Pustimo to, može da nam pokvari odnos koji smo izgradile - rekla sam Danijeli u jednorn dahu. - Ne radi se o tome da èe iz našeg razgovora da se rodi sukob - uzvratila je Danijela i nastavila: - U pitanju su dogadaji vezani za rat, koji kod mene pobuduje velike emocije. Znaš, moj otac ima u sebi italijanske krvi, o tome sam ti prièala, i bio je u Splitu sumnjiv po nacionalnoj liniji. Istina je da se on izjašnjavao kao Hrvat, ali je istina i to da je njegovo hrvatstvo bitno drugaèije od onoga što je postalo važno u novoj Hrvatskoj. Poèeli su da sumnjaju u mog oca, tražili su od njega da se dokazuje na nacionalnom planu, na poslu su ga maltretirali i, da bi sve to skratio, on se prijavio u dobrovoljce, u hrvatsku vojsku, prièala je Danijela. U trenutku sam zakljuèila da joj je otac izgubio život, da ; je mrtav. Gledala sam je u oèi, oèekujuèi da mi to kaže, ali Danijela je nastavila prièu. . - Poslali su ga na hercegovaèko ratište, tamo su se tukli Hrvati i muslimani. Ja sam bila u Italiji i to sam tek kasnije saznala od mame. Rekla mi je telefonom, kroz plaè. On je posle tri meseca ranjen i to veorna teško. Dopremili su ga u bolnicu, bio je van svesti. Ležao je u Splitu desetak dana u šoksobi, a onda je, na našu veliku radost, mene, majke i sestre, progledao. Uradeno je još nekoliko operacija i on je prohodao, ali i danas se veoma teško kreèe. Propao je, nema ga šta videti. Moj otac je bio izuzetno zgodan èovek, a sada lièi na starca. Majka pati, veoma teško žive i da im nije sestre, koja pomaže iz Italije, pomrli bi od gladi - prièala je sada veè kroz suze Splièanka Danijela. Ja sam èutala. Rat sam u poèetku pratila kroz medije, a onda su se dogodili Majkl i Hafez i

Sayfa : Previous 1 [2] 3 4 5 . . . 8 Next

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.