BARJAK

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > BARJAK

Sayfa : Previous 1 . . . 4 5 6 [7] 8 Next
barjak	#1
Posts: 706 18. Tem 2009. 14:07:57	BARJAK ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA

barjak	#86
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:24:14	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Ovo je za tebe. Uskoro èemo te prebaciti preko granice i pratièemo tvoj put do Beograda i ja sam svestan da se možda nikada više neèemo videti. Razgovarali smo, seèaš se, o meni, o mojoj porodici i situaciji u kojoj se nalazim. Dugo nisam bio u Srbiji, a sada zbog svega što se dogada u našoj nekada jedinstvenoj Jugoslaviji ne bih imao ni hrabrosti da odem tamo. U znak seèanja na naše poznanstvo, molim te da primiš poklon koji sam doneo - rekao je Esad prilièno uzbudenim glasom, koji je na trenutke podrhtavao. Odgovorila sam mu u smislu kako to sigurno nije bas poslednji susret, kako èemo se, kada sve prode, opet videti u sreènijim okolnostima, na drugom mestu i slièno. Safet je klimnu glavom, odobravajuèi i on što je Esad rekao, ali i ovo što sam ja govorila. Zahvalila sam na poklonu i posle toga otvorila paketiè. Unutra je bila predivna zlatna narukvica, koju i danas èuvam. Uskoro je Esad napustio kuèu, pravdajuèi se da treba da ode u jedan restoran da se sastane sa poslovnim partnerima. Hazila je sedela za stolom i povremeno se, preko Safeta ukljuèivala, u razgovor. On mi je prièao da je zaokružen plan bekstva i da èeka još neke sitnice da reši posle èega èu krenuti kuèi. Tada nisam znala da èe taj put do Beograda i prebacivanje preko Bugarske biti dramatièno kao holivudski film. Verovala sam da èu sesti u autobus i doputovati do graniènog prelaza prema Jugoslaviji, pokazati pasoš i krenuti prema Beogradu. Ne, sve je bilo drugaèije i ja te veèeri nisam ni pretpostavljala šta me sve još èeka. - Safete, stalno zaboravljam da vas pitam šta je sa Ismarom. Zna li on šta se dogodilo; da li ste razgovarali o meni - upitala sam u jednom trenutku Safeta. - Da, èuo je šta se dogodilo. Naravno, ja mu nisam dao do znanja da sam upoznat sa tvojim nestankom i èekao sam da mi on isprièa. - Baš me ineteresuje šta vam je rekao. Okrivljuje li onog seljaka koji me je kupio? - Ne bih rekao da ga okrivljuje. U stvari, njemu je svejedno, on je bezoseèajan èovek i ne optereèuje se dilemom da li s ti kod nekog drugog, da li si završila u policiji, preko granice ili si izgubila život. Cini mi se da je glavni problem, , bar što se njega tièe, što mu je onaj seljak isprièao verziju koju je Ismar protumaèio na svoj naèin i povezao je onu pucnjavu, kojoj si i ti bila svedok, sa tvojim nestankom. Odnosno, on misli da su te na prevaru kidnapovali ljudi sa kojima je došao u sukob oko droge. Pretpostavlja da su bili ubedeni da si njegova devojka u koju je on zaljubljen, te da su tvojom otmicom, tako on misli, hteli da ga ucenjuju. Zamisli, on èeka da mu se jave i traže otkup za tebe. Smeje se kada to prièa, ali što se nas tièe to je najbolji razvoj dogadaja. - Znaèi, ne sumnja na ljude iz svog okruženja, na vas, na svoju sekretaricu - pitala sam. - Ni govora. Samo me je jednom pitao koliko sam puta dolazio kod tebe, verovatno mu je neki od stražara rekao, ali nakon što sam ga podsetio da si bila bolesna i da sam te vodio u bolnicu više ništa nije pitao. Posle toga Safet je zaèutao i oborio glavu. Gledao je u èašu, vrteèi je rukama. Oseèala sam da želi razgovor o neèemu što do tada nismo dodirivali ni u naznakama. Bila sam u pravu. Dete, nemoj pogrešno da me razumeš, ali ja bih voleo da porazgovaromo malo o onome što se dogada u našoj zemlji, ne da bismo se ubedivali oko neèega što se nas ne tièe i što nismo u stanju da menjamo. Želim samo da kažem šta mislim o tome, da kažem tebi koja si Srpkinja, a sve zato što su u Bosni ratovali pravoslavci i muslimani, grubo reèeno, "moji" i "tvoji". - Safete, ja o tome ništa ne znam i jednostavno ne mogu razgovaram. Mogu samo da vas slušam, ali se plašim’ da takav razgovor ne pokvari naš odnos. - Ni sluèajno. O tome i hoèu da govorim. Ne plaši se, neèu dugo i neèu te povrediti - rekao je Safet i poèeo da prièa o svojoj porodici, njenim korenima, davnom pretku Mihajlu koji je, da bi spasao porodicu, prihvatio islam. Rekao mi je i prezime koje su njegovi preci imali pre nego što su napustili pravoslavlje i prihvatili veru sa istoka. Govorio je kako je to znao gotovo svaki èlan njegove porodice, ali se o tome nije nikada razgovaralo. Samo bi glava porodice, u vreme kada je Bog dolazio po svoje, odvodio najstarijeg potomka negde na osamu i detaljno mu prièao istorijat porodice. Tako je Safetov otac uradio, tako je i on saznao sve što je te veèeri u Istanbulu govorio meni. Posle je sa žaljenjem, koje sigurno nije bilo odglumljeno, prièao o ratu izmedu muslimana i Srba, napominjuèi nekoliko puta kako èe iz svega najviše koristi izvuèi neko treèi. Rekao je da se povremeno sastaje sa muslimanima iz Bosne i Sandžaka, koji dolaze u Tursku da skupljaju pomoè za oružje, da traže podršku od turskih vlasti.

barjak	#87
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:24:55	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Safet ih je osudivao, rekao je da je nekoliko puta dolazio u sukob sa njima i onim ljudima što su davali podršku takvim emisarima. Èutala sam i pažljivo slušala. Ispred sebe sam imala èoveka koji je imao potrebu da prièa, potrebu da ga neko sluša. U jednom trenutku spomenuo je svoju mrtvu kèerku i zaplakao. Kazao je da njenu smrt tumaèi kao kaznu, koju je nekada neko od njegovih predaka zaradio i koju je on morao da plati. Èula sam da ne odlazi u džamiju, ali zbog tradicije poštuje ramazam i još neke muslimanske verske obièaje. Mislim da je ponoè veè odavno bila prošla, a Safet je i dalje prièao. Hazila je prinosila vino i meze, a ja sam se samo povremeno ukljuèivala a on je govorio o svom životu, sadašnjosti, buduènosti, planovima. Nekoliko puta mi je dao do znaja kako neizmerno žali što nema kome da dode u Srbiju, što su svi njegovi bliži rodaci umrli ili su raseljeni po svetu. Safet je otišao pred jutro. Na rastanku me je molio da mu ne zameram što je, kako je sam kazao, bio možda dosadan. Odgovorila sam da ni jednog trenutka njegovu prièu nisam tako doživela i da mi je bilo zadovoljstvo da slušam. Prošlo je nekoliko dana, Safeta nije bilo. Nisam sumnjala niti sam se optereèivala pretpostavkama, kao što je to bilo ranije, da se takvo stanje može pretvoriti u nešto nepovoljno po mene. Verovala sam Safetu do krajnjih granica. Hazila je nešto pokušavala da mi objasni, ali sve se na kraju završavalo na osmesima i bespomoènim sleganjem ramenima. Ona je odlazila u grad, a ja sam od Safeta imala uputstvo da u takvim sluèajevima ne pomaljam nos iz kuèe, da se ne javljam na telefon u Hazilinoj spavaèoj sobi, što mi inaèe nije ni padalo na pamet. Jednom sam se dvoumila da je zamolim za uslugu, da sa tog njenog telefona nazovem Beograd, ali sam odustala. Mislim da je bila subota kada se Safet pojavio u kuèi. Sa smeškorn mi je rekao da se ne ljutim što nije navraèao, bio je u poslu a opteretile su ga neke porodiène obaveze. Medutim, dodao je imam za tebe lepe vesti. - Kakve, Safete, da li je to nešto u vezi odlaska kuèi? - Da, upravo se o tome radi. Juèe sam imao sastanak sa jednim èovekom koji je odavde, ali èesto boravi u Bugarskoj i Madarskoj. Pitao sam ga da li bi mi pomogao da nešto prebacimo u Srbiju i on se složio, samo uz uslov da nije droga. Kada sam mu rekao da se radi o jednoj devojci, sa urednim pasošem, on je pristao. Sutra èemo ponovo da se nademo oko razrade plana. Ti se lagano pripremaj za put. - Što se mene tièe mogu da krenem za pola sata. - Znam, znam, nisam na to mislio. Treba psihièki da se pripremiš za povratak, pretpostavljam da to neèe biti lako. - Ako sve bude kako ste planirali, kada mogu da oèekujem polazak? - bila sam radoznala. - Do kraja nedelje u svakom sluèaju - odgovorio je Safet i ubrzo otišao. ja sam jurnula na sprat, uletela usvoju sobu i poèela od radosti da se bacam po krevetu. Tada nisam ni pomišljala na ono što me èeka na putu,verujuèi da je sve gotovo. Nažalost nije bilo tako. Stajala sam pored prozora naslonjena na zid i gledala u kišno predveèerje. Palila su se prva svetla, noè se lagano spuštala na Istanbul, a ja sam u mislima lutala po mom Beogradu. Videla sam sebe kao iz pravca Novog Sada, a ne znam `~i zašto baš otuda, ulazim u grad koji se kupao u svetlima, kako se zaustavljam ispred zgrade u kojoj sam stanovala i gledam prema èetvrtom spratu u prozore kroz koje se probija svetlo, zvonirn na poznatoj adresi i ljubim se sa majkom, koja otvara vrata i ništa ne može da kaže od plaèa. Suze su mi navirale na oèi, prva upaljena svetla na ulici prelivala su se kroz bezbroj malih slika. I dalje sam stajala kao prikovana. Dan je prošao u leškarenju i èitanju, a posle ruèka i kraèeg spavanja dohvatila me, eto nostalgija, kojoj nisam mogla da odolim. Iz svakog delièa mog organizma navirala je èežnja za Srbijom i Beogradom, za roditeljima, Èedom i ljudima koje sam volela, koje sam poznavala. Noè je veè uveliko legla na veliki grad, kada sam se vra;: ’ tila do kreveta. Uzela sam neku knjigu, koju mi je Safet doneo, mislim da se radilo o H.Robinsu i poèela da èitam. Nije mi uspevalo da koncentrišem misli i pažnju na sadržaj knjige i icada mi se napokon uèinilo da sam uronila u stranice, zaèuo se zvuk sirene ispred kuèe.

barjak	#88
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:25:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Nisam obraèala pažnju na to, ali kada se auto-sirena oglasila još dva puta ostavila sam knjigu, ugasila noènu lampu na ormarièu i odšetala do kraja hodnika, gde je bio jedan manji prozor sa kojeg se videla ulica. Napolju sam pod uliènom svetiljkom videla Esada, koji je izašao iz kola, kako ragovara sa Hazilom. Nije prošlo dvadesetak sekundi a Hazila je brzim koracima ušla u kuèu, Esad je ostao napolju. Èula sam njene korake, kako se penje na sprat i bilo mi je jasno da se dogada nešto vezano za mene. Brzo sam ušla u sobu upalila svetlo i èekala. Hazila je otvorila vrata i kako ništa nije mogla da mi objasni, uzela me je za ruku i povela u prizemlje. Dole je veè bio Esad. Pokušavao je da ostavi utisak èoveka sa unutrašnjim mirom, ali mu nije polazilo za rukom. Videlo se da nešto nije uredu. - Esade, šta se dogada - pokušala sam, više nesvesno nego što mi je bila namera, da saznam razloge njegovog nenadanog dolaska. - Nije ništa dramatièno, ali moraèeš noèas da prespavaš na drugom mestu. Dolazim od Safeta i usput èu ti objasniti o èemu se radi - rekao je i dao znak Hazili da pogleda šta se dogada pred kuèom, pošto nam se svima uèinilo da su stala neka kola. Ona je izašla i vratila se brzo, govoreèi nešto iz èega je Esad zakljuèio da se na ulici ne dogada ništa vezano za nas. Radilo se o saobraèajnoj gužvi, o prolasku nekog kamiona kojeg su drugi, stajuèi sa strane, propuštali. Saèekali smo da se automobili razidu i krenuli. Uzela sam samo neseser i jedan džemper, poklon od Safeta, pošto su noèi postajale sve hladnije, a valjalo se pripremati za put. Esad mi je rekao da sednem pozadi i da se prikrijem, u stvari da legnem, kako niko sa strane ne bi mogao da me vidi. - Slušaj - poèeo je Esad prièu, kada smo se odmakli od kuèe - danas je Ismar potražio Safeta i imali su prilièno žustar razgovor. To sam saznao od Ismarove sekretarice. Ona je, kao što ti je poznato, na našoj strani i javila mi je kasno popodne da je Ismar bio strašno ljut zbog neèega i da je zahtevao od Safeta da hitno dodje u njegov kabinet. - Znaš li oko èega su se svadali? Jesu li spominjali mene - pokušavala sam u velikoj radoznalosti da izvuèem nešto više od Esada. - Ona to nije uspela da sazna, ali mi je u telefonskom razgovoru rekla da su i tebe spominjali, medutim to je bilo sve. Zvala me je na Safetov nagovor i nije, izgleda, imala povoljnu situaciju za telefoniranje, tako da je samo uspela da kaže da dodem po tebe i da te prebacim iz kuèe na neko sigurnije mesto. - Pa zar tamo kod Hazile nije sigurno? - Jeste, ali mi se èini da je Safet to uradio kako bi otklonio i najmanju moguènost da situacija krene u neželjenom pravcu. Koliko ja znam Ismar ne dolazi kod Hazile, ali jednom mi je baš Safet kazao da je u veèem društvu koje nešto proslavljalo svojevremeno u toj kuèi bio i Ismar. To, naravno, ništa ne znaèi. On se toga možda i ne seèa, ali... - Dobro, kuda sada idemo - pitala sam. - Idemo kod mene u stan. Molim te, nemoj ovo pogrešno da protumaèiš. Nisam imao vremena da nadem drugo rešenje ali smatram da èeš kod mene biti apsolutno bezbedna. Ja nisan Ismarov poznanik, znam za njega, ali se ne poznajemo, on nikada nije bio kod mene i veèeras èemo saznati detalje kada dode Safet. Zvao bih ga, ali se plašim da je još kod Ismara, pa neèu da mu otežavam situaciju. Èekaèemo. Uskoro smo, posle možda pola sata vožnje, bili ispred jedne lepe stambene zgrade, koja nije imala više od pet-šest spratova. Esad je najpre zaustavio automobil, pogasio svetla iskljuèio motor. Èekao je za svaki sluèaj nekoliko minuta i onda mi dao znak da izadem napolje.

barjak	#89
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:26:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ušli smo u lift i zaustavili se na treèem spratu. Vrata na njegovom stanu bila su blindirana nakon što je upotrebio dva ili tri kljuèa našli smo se u stanu. Bio je to.prostor dovoljan za šestoèlanu porodicu. Mislim da je stan imao najmanje èetiri, možda i pet soba, dva kupatila, veliku terasu i bio je izuzetno bogato namešten. Ni traga od tradicionalnog duha. Sve u kombinaciji kože i mesinga sa bezbroj televizora i muzièkih linija u stanu. Bilo je oèigledno da tom èoveku dobro ide u životu ili je sve bilo posledica njegovog usamljenièkog statusa i naglašene brige o novcu. Kasnije mi je prièao da pomaže i svoje rodake, ali da ne pripaduju ljudima koji troše po barovima i restoranima. Sa ponosom mi je pokazivao sobe. Želeo je da me impresionira i to nije ni skrivao. Imala sm utisak da me više ne doživljava kao zemljakinju i prijateljicu, veè kao ženu koja je u njemu probudila muškarca. Popili smo pièe i on je otišao do kuhinje da zakuva kafu. Èulo se zvono na vratima. Ja sam se obradovala; nema sumnje - bio je to Safet. Esad je odšetao do vrata, ali se u nekoliko krupnih koraka vratio nazad. - Nemoj da budeš glasna, pred vratima su dvojica ljudi koje ne poznajem - šapnuo mi je i vratio se u hodnik. Ponovo se èulo zvono. Osetila sam strah. Prva pomisao odnosila se na Ismara. Poverovala sam da je od Safeta izvukao informaciju gde se nalazim i sada šalje svoje ljude po mene. Ustala sam i gledala prema prozoru. Nisam imala snage da pogledam prema ulazu, plašila sam se. Esad je i dalje bio na nekoliko koraka od vrata, naslonjen na zid. Opet se èulo zvono. Oseèala sam kako u sobi raste temperatura. Oni napolju izgleda nisu imali nameru da odu. Esad me je uzeo za ruku i odveo u jednu od soba. Pitala sam ga šta èe da uradi i skamenila se kada je rekao da èe otvoriti vrata. Nisam imala izbora. Sela sam na dvosed u mraènoj sobi i èekala. Èula sam kako Esad otvara vrata, razgovara sa nekim i kako ljudi koji su zvonili ulaze u stan. Ostalo je samo da otvore vrata sobe u kojoj sam se nalazila, da me pokupe i okonèaju neizvesnost - mislila sam u strahu. Medutim, niko nije otvarao vrata. Èula sam glasove, medu kojima je dominirao Esadov. Pomislila sam da ga ispituju, da vode nekakvu istragu. Ništa od toga. Uskoro sam, na moje iznenadenje i radosr, zakljuèila da gosti’ odlaze. Èulo se zatvaranje vrata Esadovi koraci i on je uskoro stajao ispred mene sa osmehom na licu. - Sve je u redu, možeš da izadeš - rekao je. Nisam imala reèi. Išla sam ispred njega prema dnevnoj sobi. Zaprepastila sam se kada sam na stolu, pored vaze sa cveèem, videla veliku sumu novca, amerièkih dolara. Ništa nisarn pitala, ali je Esad objasnio o èemu se radi. - To su ljudi jednog od mojih poslovnih partnera. Doneli su mi novac od posla koji smo zajedno poèeli pre dva meseca. Sada je roba našla kupca i on je ispoštovao dogovor i poslao je novac. Uvezli smo veèu kolièinu kože iz Rusije. Veè sam mislio da se radi o propaloj investiciji, ali nije tako. Pitao sam ih zašto su bili tako uporni, zvoneèi na vratima, a oni su mu rekli da ih je njihov Gazda upozorio kako ja imam veliki stan i da se može desiti da ih ne èujem odmah. Pametan èovek, ha,ha... - objašnjavao je. Samo što sam zaustila da ga u pitam kada oèekuje Safeta, ponovo se zaèulo zvono na vratima. - Nije bilo razloga za oprez. Na vratima je bio Safet. Po njemu se videlo da je imao težak dan. - Esade, daj mi molim te jedno pièe. Prilièno sam umoran, treba mi da me malo protrese, da mi ubrza krv. Potom se okrenuo prema meni, pogledao me, nasmejao se i rekao. - Dete, umalo da se danas potuèem sa Ismarom radi tebe. - Šta se dogodilo, Safete, molim vas, isprièajte mi. Zaista mi je žao, šta je bilo sa Ismarom da li je otkrio vašu tajnu? - Nije, ali sumnja. On je, rekao sam ti jednom, izuzetno inteligentan èovek. Šalim se da je sve bilo na rubu tuèe. Ipak smo nas dvojica rodbina i znamo gde je granica kad se svadamo. Imali smo do sada nekoliko žestokih sukoba neki su bili vezani za porodicu, neki za posao. I sada je poèelo od posla, a na kraju se završilo sa prebacivanjem oko porodice. To sam iskoristio da predem u inicijativu i napao sam ga zbog tebe.

barjak	#90
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:27:10	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Zbog mene? - Da, rekao sam da je bio neoprezan kada te je prodao onom seljaku, da je to glupost koja je mogla skupo da ga košta. On se razbesneo, poèeo je da me ispituje zašto se toliko brinem za tebe, našto sam mu kazao da se brinem za njega, a ne za tebe, da je sve nervozniji, što je pokazao i u sukobu sa trgovcima droge. Pitao sam ga zna li gde se ti sada nalaziš i zašto je siguran u seljakovu prièu da su te odveli nepoznati ljudi. Šta ako je sve to igra, rekao sam mu, u koju su te uvukli i gde mogu svašta da ti nakaleme. Na kraju je zaèutao. U stvari, mrmljao je sebi u bradu kako èe da te nade. Zato sam poruèio Esadu da te na dan-dva prebaci izvan kuèe i tako si dospela ovde. Posle smo još dugo razgovarali. Esad je spremio sjajnu veèeru, pili smo portugalska vina, a atmosferu su podizali glasovi Miroslava Ilièa i Lepe Brene. Iznenadila sam se kada sam ih èula, a onda mi je Esad rekao da ih veoma rado sluša, i da preko poslovnih prijatelja dolazi do njihovih kaseta. Ostali smo do prvih jutarnjih sati. Slušali smo i Harisa Džinovièa, za kojeg znam i nekakvog pevaèa, narodnjaka iz Sarajeva za kojeg se ne seèam da sam èula. Te noèi je i Safet spavao kod Esada. Ja sam dobila sobu sa pogledom na mali park. Probudila sam se oko deset sati. Njih dvojica su veè sedeli i pili kafu. Tu sam ostala dva dana. Sve vreme u meni je živeo prijatan strah da èe Esad pokušati, kada ostanemo sami, da mi predloži nešto na šta nisam bila spremna. To se nije dogodilo. Bio je prema meni izuzetno korektan, ponekad me je gledao duže nego što je to bilo pristojno, ali ništa više od toga. Bila je nedelja, kada sam se vratila kod Hazile. Ona se obradovala kao da je videla nekog najrodenijeg. Safet, koji me je dovezao, nije skrivao zadovoljstvo što za vreme mog odsustva niko nije navraèao u kuèu, telefon nije zvonio, ništa se nije dogadalo što bi nas zabrinjavalo. - Devojko, spremi se noèas. Dolazim po tebe ujutru oko devet sati. Sve je spremno, kreèemo prema granici. Odnosno kreèeš kuèi - rekao mi je u jednom trenutku. Skoèila sam uvis od zadovoljstva. Nisam mogla da verujem. Došao je trenutak koji sam èekala èetiri godine. Kreèem na put za Beograd. Oseèala sam se kao nekada u osnovnoj školi kada sam sa svojim odeljenjem išla na izlet. Prvo putovanje, kojeg se uvek prisetim, vezano je za odlazak na Taru. Noè uoèi odlaska iz Beograda dugo nisam mogla da zaspim. Tako je bilo i sada u Istanbulu. Sve stvari spakovala sam u dva kofera, istuširala se i legla sa namerom da se ispavam. Medutim, san nikako da dode na oèi. Najpre sam plakala od radosti. Nakon što me je praplavilo oseèanje sreèe susrela sam u sebi strah od puta, prosto sam se plašila susreta sa roditeljima i društvom koje sam ostavila u Beogradu. Šta da im kažem kada me budu pitali gde sam provela èetiri godine? Na put kreèem sa dva kofera u kojima je bila garderoba o kojoj mnoge devojke mogu samo da sanjaju, ali nisam valjda za èetiri godine zaradila samo to. Nešto èu morati da smislim, nešto u varijanti da mi je raèun sa lovom u inostranstvu. Nisam se dvoumila što se roditelja tièe. Veè sam smislila prièu i reèi èu im da sam umesto u luksuznom italijanskom butiku zaršila u jednoj južnoamerièkoj zemlji gde su me, sa još stotinak devojaka iz celog sveta, držali u nekom selu, u jednoj maloj fabrici, nekoj vrsti laboratorije za preradu opijuma i proizvodnju droge. Nije mi padalo na pamet da im kažem istinu. Verovala sam da bi to dotuklo èaleta. Ja u stvari ne bih ni dopustila da se ova moja prièa objavi da mi je èale živ. On je umro krajem 1996. godine i mislila sam da taj udarac neèu moèi da preživim. Citao je sve nnovine, nešto je kupovao, nešto pozajmljivao i tako bi preko "Argumenata", sigurna sam, shvatio da se radi o meni. Majci, sam rekla sve i dugo joj je trebalo da se oporavi od šoka. Ponavljala je stalno u sebi da je ipak najvažnije što sam ostala živa i što sam došla kuèi. Nisam joj rekla sve ono što je objavljeno u "Argumentu" i što sam dodatno isprièala za knjigu, ali... Medutim, da se vratim na Istanbul. Nisam, kao što rekoh, mogla da zaspim. Sati su prolazili i uskoro sam videla da svièe. Još neko vreme sam ležala u krevetu, a onda se digla, ponovo istuširala i sišla u prizemlje. Hazila je veè bila na nogama. Govorila mi je nešto uz osmeh. Bili su to naši poslednji zajednièki trenuci. Sele smo da doruèkujemo.

barjak	#91
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:27:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Iznenadila sam se kad je Hazila, posle hleba i putera, servirala nešto što se moglo nazvati dimljenom vešalicom. Nisam znala kako da joj zahvalim zbog tog gesta. Znala sam, iz Safetove prièe da je ona žena koja drži do muhamedanske vere, da ne jede svinjetinu, znala sam i to da je u retkim trenucima kada su Safet i njegovo društvo slavili u toj kuèi, Hazila pripremala hranu od svinjskog mesa ali nisam mogla ni da pretpostavim da èe mi i na taj naèin iskazati poštovanje. Servirala je mešanu salatu i neki prilog sa gljivama, koji pre toga nisam jela, a strašno je bio ukusan. Zahvaljivala sam, ona me je samo gledala, smešeèi se. Pila je èaj i povremeno odlazila do prozora isšekujuèi Safeta. Uskoro smo èuli da se njegov automobil zaustavlja ispred kuèe. Kada je ušao zakljuèila sam u prvi mah, po izgledu, da je raspoložen, što mi je i potvrdio. - Sve se odvija po planu, ništa ne brini. Pre sat vremena èuo sam se sa vezom na granici. Sve je kako smo predvideli - rekao mi je èim je seo za sto. - Verujem da je tako. Safete, sada vas molim da prevedete Hazili moju zahvalnost za sve što je uèinila tokom mog boravka ovde, što se žrtvovala i što mi je ove poslednje trenutke, koje provodimo zajedno, pripremila hranu koju inaèe ne priprema. - Naravno, preneèu joj odmah, ali pre toga da te potsetim na jedan od naših razgovoxa kada sam ti zekao da je ona velika žena, sjajan karakter. Znamo se ona i ja veè dvadeset godina. Imam dve sestre, Hazila mi je kao treèa rodena sestra. Upoznali smo se u jednoj situaciji kada je njoj bila potrebna pomoè i ja sam joj pomogao. Ubrzo nas je život doveo u situaciju da ona meni pomaže. Kasnije je tragièno ostala bez èoveka kojeg je beskrajno volela. Odluèila je da sebi prekrati život i ja sam se u tim trenucima našao pored nje. Mogu èak reèi da sam je spasao. Medutim, naši su se životi na prosto neverovatan naèin preplitali. Samo što sam nju povratio u život ja sam dobio bolest koja je pretila da me sahrani. Ležao sam mesecima, ništa mi nije pomoglo, savremena medicina, leèenje u najboljim bolnicama,skupi lekovi i onda se prosto dogodilo èudo. - Ona vas je izleèila - želela sam da znam. - Ne bi se to moglo reèi bukvalno, ali u posrednom smislu svakako da mi je saèuvala život. Jednoga dana pojavila se u mojoj kuèi sa ženom, nešto starijom od mene. Tražila je da dopustim da mi ta žena pomogne. Rekao sam ti da ne pripadam svetu koji veruje u natprirodno, da sam krajnje racionalan èovek. Ne verujem u vradžbine i sliène gluposti. Medutim, suoèen sa smrèu pristao sam i dogodilo se èudo. Ta žena je zajedno sa Hazilom ostala u mojoj kuèi pet dana. Moje zdravlje poèelo je da se poboljšava, a onda su njih dve zatražile da budem prebaèen na mesto gde èu biti izolovan od uticija porodice i raznih briga. I na to sam pristao i prebacile su me u jednu kuèu na periferiji Istanbula, gde sam potpuno ozdravio za samo mesec dana. Kada sam se vratio kuèi gotovo da me nisu prepoznali. - Znate li kako su vas leèili? - Samo jednom sam pitao i Hazila mi je rekla da su me izleèili priroda i Bog, a njena prijateljica bila je samo posrednik. Otada smo nas dvoje u posebnom odnosu poštovanja. Ona je prodala nešto od svoje imovine, ostatak sam dao ja i tako je kupila ovu kuèu. Kad god mi je u životu posebno teško, ja dodem kod nje. Èutimo tako po ceo dan, ona zna šta oseèam, ništa me ne pita. Odem gore u neku od soba i u susretu sa samim sobom pokušavam da izadjem, dovoljno mi je što znam da je Hazila u kuèi, dovoljno jaèam njenu dobrotu. Vraèam se odavde kao pre. Porodica zna kada me nema danima da sam ovde. - Molim vas još jednam, Safete, da joj zahvalii ime, i recite joj da èu jednog dana, kada budem u m sti, doèi u Istanbul da je posetim, donesem joj pokl je jednostavno obidem - rekla sam Safetu, gledajuèi lu koja je, kao da razume o èemu smo razgovarali, glavu i gledala u sklopljene ruke. Safet joj je nešto g ona ga je gledala, a kada je završio digla se, prišla mi bila me. Obe smo zaplakale. Safet je taj trenutak izliva nežnosti iskoristio da moramo krenuti. Po izlasku iz kuèe okrenula sam se još jednom pozdravim Hazilu, ali ona je bila na korak iza mene. Odlucila da me prati do kola. Pre nego što sam sela u kola još jesnom sam pružila ruku da je pozdravirn, ona je prihvatila i ja sam u tom trenutku osetila nešto na svom dlanu. Otvorila šaku i ugledala nekakav zlatnik. U stvari, bio je to dukat koji i danas imam i èuvam ga. Sedela sam pozadi, a kada sam upitala Safeta treba li da legnem, om je samo mahnuo rukom i upitao me da li ponela pasoš. Potvrdila sam, vadeèi ga iz nesesera. Onda u redu, kazao je i dodao kako èe nešto veè slagati, ako zaustavi policija. Prilièno brzo smo izašli iz Ista.nbula i posle dvadesetak minuta vožnje izvan grada Safet je zaustavio kod jednog motela, gde nas je èekao Esad sa èovekom kojeg do toda nikad nisam videla.

barjak	#92
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:28:54	Predstavio se kao Vasil, dodajuci da je rodjen u Makedoniji, ali ja nisam bila raspoložena za dodatno ispitivanje. Seli smo u jedan od separea, Safet se nekoliko puta okrenuo i kada je bio siguran da niko, ukljuèujuèi konoba neèe prièi stolu zatražio je od Esada da izvadi ono što je poneo. Od mene je zatražio da izvadim pasoš. Uradila sam i za èas i uskoro je na stolu pored pasoša bilo nekoliko peèata Esad ih je na brzinu izudarao po pasošu i ja sam šhvatila da to u stvari nastavak posla vezanog za moj novi identitet. Imala sam engleski pasoš, falsifikovan naravno, ali bio je potpuno prazan, kao da me je neko nevidljivom rukom spustio u Tursku nakon što mi je u Londonu izdat pasoš. Nije išlo lako, naravno, i trebalo je prikazati da sam putovala. Tu smo popili još jedno pièe i krenuli. Esad i njegov prijatelj Makedonac išli su ispred mene i Safeta. Ja sam ponovo, na Safetovu preporuku, sela na zadnje sedište. Putovali smo satima, odmarali na dva mesta, pijuèi kafu i tako došli do Jedrena. Tu smo stali da ruèamo, a njih trojica su rekli da nema još mnogo do bugarske granice. Osetila sam da im se nešto ne žuri, a kada sam upitala hoèemo li krenuti Safet je rekao da se strpim. Shvatila sam da su dolazak na granicu sa Bugarskom planirali u toku noèi i da smo, u stvari, na neki naèin poremetili vremenski plan dolaskom u Jedrene pre nego što je ranije utvrdeno. Razgovaralo se o svemu i svaèernu, najmanje o meni, i u jednom trenutku Safet je pogledao na sat i rekao. - Vreme je da krenemo. Raspored ostaje isti. Nas dvoje èemo ièi iza vas na nekoliko stotina metara. Èula sam da idemo prema nekakvom Svilengradu, koji èe biti mesto prelaska granice, gde èe nas saèekati drugi ljudi èiji je zadatak da me prevezu kroz Bugarsku. Ne znam koliko smo se sada vozili, ali uskoro je po znakovima bilo jasno da se približavamo granici. Saobraèaj je bio sve gušèi, ali smo se probijali relativno lako. I Safet i ona dvojica ispred nas obilazili su kolonu automobila sa lakoèom. Cak mi se èini da nisu pravili bog zna kakve velike prekršaje. Imali su dobra i brza kola i to je bilo dovoljno da iza sebe ostavljamo ostale na putu. Mrak se veè bio spustio kada smo došli na granicu. Videla sam da su sva trojca prilièno mirni. Samo je Safet povremeno pokazivao znake blage nervoze. To je bilo i razumljivo, pošto je on vodio celu operaciju i smatrao se odgovornim ako nešto krene neplaniranim tokom. To se, nažalost i dogodilo. Najpre je Esad otišao do prelaza, mi smo ostali da sedimo u jednom obližnjem restoranu, a kada ga nije bilo ni posle petnaest, možda i više minuta onaj Makedonac se digao i otišao da vidi šta se dogada. Safet je osetio da sam zabrinuta i smirivao me prièom da se verovatno Esad zadržao u kupovini u nekom od fri-šopova. Uskoro su se obojica , vratili i to neraspoloženi. - Ljudi, o èemu se radi? - upitao je Safet, sada vidno zabrinut, pošto su i Esad i Makedonac seli za sto, ne govoreèi ni reèi. - Onaj nije došao. - Kako nije došao, pa smena je trebalo da poène pre sat-dva vremena - uzvratio je Safet. - Taèno, ali izgleda da se nešto dogodilo. Njega nema. Ostaje nam da èekamo novu smenu ili da pokušamo ovako, pa šta bude. Safet je smo èutao i gledao negde u vrh svojih cipela. U restoranu je bila gužva, preplitali su se glasovi onih koji su putovali: dece, žena, nervoznih konobara. Svi smo èutali. Imala sam oseèaj da niko ne zna šta sada da radimo. Safet je pogledao na sat i pozvao konobara. Kada je on došao Safet nas je upitao jesmo li gladni. - Ni govora, bar što se mene tièe, ni koru hleba ne bih mogla da stavim u usta - odgovorila sam na engleskom jeziku. Za svaki sluèaj. Ni oni nisu bili gladni i naruèili smo samo pièe. - Ovo mi se ne svida, ni malo mi se ne svida. Ne želim da mislim na najgoru varijantu, ali mogao je da mi se javi. Dao sam mu broj mobilnog telefona, bili smo u njegovom dometu, mogao je da se javi, ako se nešto desilo - govorio je Safet više za sebe nego za nas. - Znaš li gde stanuje ili možda imaš njegov broj telefona? - pitao je Esad Safeta. - Znam samo da stanuje tu u blizini i ništa više. Bio sam tolko siguran da èe sve biti uradeno kako je dogovoreno, da mu nisam uzeo ni telefon. Èini mi se da živi u ne kom selu nadomak granice, ali ne znam kako se zove. - Kako bi bilo da pokušamo bez njega - interesovao se Makedonac. - Oprostite, mogu li i ja da znam o èemu se radi? - uplela sam se u razgovor.

barjak	#93
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:29:28	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Èovek koji radi na granici, carinik, trebalo je da nas èeka i da na takav naèin otklonimo svaku moguènost za komplikacije tvog prelaska u Bugarsku. Medutim, njega kao što vidiš, nema - odgovorio je Safet. - A zašto mislite da bismo imali problema ovako, bez njega - bila sam radoznala. - Postoji odreden stepen rizika, pošto je poslednje dvetri godine pojaèana trgovina belim robljem. Dolaze ovde u Tursku devojke iz cele Evrope, uglavnom preko Bugarske, ako putuju kopnom, i pošto se država prilièno oštro bori sa prostitucijom na granici su jake kontrole i provere. Možemo da pokušamo, ali se plašim da te ne izoloju na stranu i poènu da proveravaju gde si bila, kod koga si bila, šta si radila. Tu može da se iskomplikuje i završi onako kako ne želimo. - Safete plašim se da nemamo izbora. Treba da èekamo ovde na granici, a ja èu sada da odem i pitam tamo u smeni šta je sa tim èovekom i kada dolazi. Reèi èu da mi je rodak uskoèio je Esad u razgovor. - U ovom èasu i ovakvoj situaciji to je najpametnije odgovorio je Safet i Esad se uskoro izgubio u noèi. Vratio se za desetak minuta. - Rekli su mi da je zvao i tražio zamenu za smene. Navodno, nešto se desilo detetu i on je morao hitno da ga vozi lekaru. Dolazi ujutru u smenu - saopštio nam je Esad. Nije bilo druge nego èekati. - Meni se spava - rekao je Makedonac, kao da mi je proèitao misli. Prošle noèi oka nisam sklopila, malo sam dremala u Safetovim kolima, a sada je sve u meni spavalo. Popustilo je i uzbudenje zbog dolaska na granicu, sanjala sam samo krevet. - U redu. Nedaleko odavde ima jedan motel, ali se plašim da nema tamo mesta. Ako bude tako, moraèemo da skoknemo do Èeremena, nije daleko, tamo èemo prespavati - rekao je Safet. Posle nekoliko minuta napustili smo restoran, seli u kola i krenuli prema tom Èermenu. Posle možda sat vožnje zaustavili smo se pred neuglednim, motelom. Izbora nije bilo, negde smo morali da spavamo i , najpre je Esad otišao da izvidi teren. Vrato se kroz pet minuta. - Nekako èemo morati da se organizujemo, imaju dve dvokrevetne sobe. Predlažem da nas trojica spavamo u jednoj, da nam ubace neki pomoèni ležaj, tako da devojka bude u drugoj - rekao je. - Uskoro smo svi stajali pred neèim što se moglo nazvati recepcija. Sa druge strane bio je omanji èelav èovek, sa ogromnim stomakom, neobrijan. Safet je razgovarao u ime nas i zakljuèila sam da stavlja šefu recepcije neke zamerke. Onaj je samo širio ruke i na kraju nam dao kljuèeve. Tražio je dokumenta, njih trojica su dali liène karte ili nešto slièno, mene niko ništa nije pitao. Na hodniku, ispred soba koje smo dobili, Safet mi je rekao da se dobro zakljuèam, za svaki sluèaj, te da ništa ne brinem, pošto su oni sa druge strane zida. - Dovoljno je samo da pokucaš nekim predmetom po zidu i mi smo za nekoliko sekundi kod tebe - rekao mi je i nakon što smo jedni drugima poželeli laku noè i ja sam ušla u sobu. Vazduh je bio ustajo i najpre sam otvorila prozor da provetrim sobu. Nameštaj se sastojao od kreveta sa malim noènim ormarièem, na kojem je stajala lampa, jednog ormara bez pola vrata i toaleta. Bolje da ne opisujem u kakvom je stanju bio WC. Umila sam se, zatvorila prozor i zaspala, samo što sam dotakla krevet. Probudilo me kucanje na vratima. Upitala sam ko je i èula Safetov glas. Pogledala sam na sat i videla da je skoro sedam. Brzo sam se obukla i našminkala. U hodniku su bila sva trojica mojih pratilaca. Stajali su na jednom mestu i pušili. Nasmejali su se kada sam izašla. - Nemoj da se ljutiš, možda se nisi naspavala, ali moramo što pre na granicu da nam onaj naš neseènik opet nepobegne - rekao je Safet, dajuèi znak da krenemo. Na recepciji je bio isti onaj debeljko, sada crvenih oèiju, nenaspavan sa ogromnim podoènjacima. Doruèka, kao što sam pretpostavljala, nije bilo. Odmah smo seli u kola i krenuli prema graniènom prelazu kod Svilengrada. U kolima je Safet ponovio prièu koju sam èula još u Istanbulu: da èe jedan od njih, a to je izgleda bio Makedonac, samnom preèi u Bugarsku, gde èe me doèekati nova veza sa kojom èu krenuti prema Srbiji. Govorio mi je kako da se ponašam - prièa je bila jednostavna: ako bi nas neko zaustavio moje je bilo da ponavljam kako sam Engleskinja, koja studira orjentalistiku i koja je išla u Titrsku da izuèava islam. Pasoš sam dobila pre polaska na put i opet sam nekoliko puta u sebi ponovila svoje novo ime i prezime. Safet i Esad su vozili dosta brzo i na gzranicu smo se vratili mnogo brže nego što smo sinoè stigli do Cermena. Bila je gužva i pre nego što smo se ukljuèili u kolonu, koja se lagano kretala prema carinskoj kontroli, Safet je sve nas pozvao na stranu i dao poslednja upustva. Za to vreme Makedonac je otišao do carine i kada se vratio samo je potvrdio da je Safetova veza tog jutra na poslu.

barjak	#94
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:30:17	i Safet je po ko zna koji put objašnjavao kako da se ponašam u moguèim situacijama. Znala sam da brine, slušala sam pažljivo, a kada se Makedonac prikljuèio, Safet je još jednom ponovio neke sitnice. - Dobro, izgleda da je sve u redu i sada, dete drago, došao je trenutak da se rastanemo. Ti èeš da sedneš sa Makedoncem u kola i vas dvoje èete preèi u Bugarsku. Tamo vas èeka jedan od mojih ljudi, u stvari njegov sin, kao sam jutros èuo, kada sam uspostavio vezu sa njim. Radi se o mom dugogodišnjem poslovnom partneru, Bugarinu, koji mi je postao veliki prijatelj. I njega èeš kasnije upoznati, nadam se. Budi bez brige, sve èe biti u redu - rekao je Safet i onda se okrenuo Makedoncu. - Tvoje je da je prevezeš preko, da odeš do motela koji sam ti spomenuo, gde èete èekati veza. Znak raspoznavanja su kola koja voziš. On èe te prepoznati po registraciji i boji kola koja voziš. Oko toga nemoj da brineš. U sluèaju da na samorn prelazu Bugari ili ovi ovde zatraže dodatne informacije vezane za nju, ti samo reci da si je pokupio u Istanbulu da te je zamolila za prevoz do Bugarske. Ostalo èe ona objasniti - kazao je. - Safete, znaèi li ovo da se zauvek rastajemo? – upitala sam ga. - Ja se nadam da nije tako. Verujem da èemo se sresti u povoljnijim okolnostima. Možda jednog dana kad dodeš u Istanbul kao turista ili kada ja dodem u Beograd. U svakom sluèaju, ti imaš moj broj telefona, ja imam tvoj èuèemo se. - Safete, danima sam se spremala šta da vam kažem u ovom trenutku i sada nièeg ne mogu da se setim. Hvala veliko, vi ste za mene uèinili najveèu uslugu u mom životu. Nikad niko, osim mojih roditelja, nije uradi toliko, nije se žrtvovao kao vi. Ne verujem da bih se ikada izvukla da vas nisam srela. Beskrajno vam hvala - jedva sam uspela da kažem, suzdržavajuèi se da ne zaplaèem. Na kraju nisam mogla izdržim. Suze su mi krenule same, zagrlila sam Safeta. Kad sam se odvojila od njega, videla sam da su mu oèi pune suza. Poljubila sam ga, on je izvadio maramu, obrisao suze i pokazao Makedoncu da krenemo. Svi smo èutali, a onda sam prišla Esadu i poljubila ga. Rekla sam mu nešto slièno što sam kazala Safetu. On je samo klimnuo glavom - Esade, moraš da se oženiš, ti si dobar èovek i potrebna ti je porodica. Ne zaslužuješ da ostariš sam - rekla sam mu posle èega je taj dobroèudni musliman iz Srbije samo širio ruke, ne govoreèi ništa. Pre nego što sam krenula da otvorim vrata automobila za èijim je volanom Makedonac veè sedeo, Safet je iz džepa izvadio mali paketiè i dao mi. - Ovo je za seèanje na Istanbul i na vreme koje smo proveli zajedno. Hvala ti dete što si me podsetila na mnoge slike iz moga života. Neke su bile veoma bolne, ali Bog je valjda rekao da se ponovo suoèim sa njima. Od seèanja se ne može pobeci. Želim ti sreèan put i, molim te, javi se èim stigneš u Beograd. Obeèala sam da hoèu, stavila paketiè u neseser i sela u kola. Krenuli smo i ja sam još jednom mahnula Safetu i Esadu. Videla sam da Safet ponovo briše suze, dok je Esad stajao sa obe podignute ruke. Veè posle nekoliko desetina metara i u retrovizoru sam videla samo kola iza nas. Na samom prelazu Makedonac je bio hladan kao led. Turski carinik, kojeg smo èekali prošle noèi, nešto ga je pripitkivao, on je ležerno odgovarao i prošli smo taj deo granice bez ijednog problema. Na redu su bili Bugari. - Kod njih neèe biti ovako. Znaju da ovim putem idu velike kolièine droge i sigurno èe nas pretresati - opomenuo me je moj pratilac. Tako je i bilo. Nikakvih pitanja u vezi samnom nije bilo. Pogledali su moj pasoš, vratili ga nazad, ali onda nam je bugarski carinik dao znak da se odvojimo na stranu. Izgleda da smo im bili sumnjivi. Uskoro je poèeo pretres i to je trajalo više od pola sata. Imali su pse tragaèe za drogu. Makedonac je mirno pušio neke kubanske cigare, ali ja sam u jednom trenutku posumnjala u moguènost da se u kolima nalazi droga. Možda je, Makedonac, mislila sam, na svoju ruku, kada veè prelazi, stavio koji paketiè u kola. Tek da ne ide uzalud. Nevažno je sada da li sam bila u pravu ili ne, pošto Bugari nisu pronašli ono što su tražili. Carinik se zahvalio na strpljenju i krenuli smo sa granice. Vozili smo nekoliko kilometara do motela sa velikim parkiralištem. Tu smo stali i izašli iz kola. Makedonac je ponovo zapalio, nije povukao ni dva-tri dima i pokazao je rukom: - Eno ga, ono je naš èovek. Pogledala sam u stranu i videla mladièa mojih godina, možda nešto starijeg kako stoji i gleda u stranu. - Ne verujem, veè bi došao ovamo - rekla sam. - Doèi èe - uzvratio je Makedonac, i samo što je to izustio onaj mladiè je lagano krenuo prema nama.

barjak	#95
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:31:32	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Dobar dan, ja ovde èekam da nekoga prebacim do Beograda, ako se ne varam - èula sam da kaže na èudnoj mešavini makedonskog i srpskog, odnosno bugarskog jezika. Delovao je pomalo smešno, ali smo sve razumeli. - Nije bilo sumnje, bio je to naš èovek. Makedonac je potvrdio da je na pravom mestu i mladiè je pružio ruku. Sada sam bila u situaciji da ga dobro pogledam. Bio je moje visine, sa izrazitom crnom i gustom kosom, uskog lica na kojem su dominirale divne plave oèi. Dok je držao moju ruku u svojoj, kao da me je struja tresla. Prvi put posle èetiri godine moje emocije prema jednom muškarcu bile su nekontrolisane i pozitivne. Rekao je da se zove Kiril. Pozdravila sam se sa Makedoncem i ušla u crni Audi, do kojeg me je odveo Kiril. Gledala sam u njega kao opèinjena. Krenuli smo.On je ukljuèio mini-muzièki stub u kolima. Bila je to potpuno nova situacija u kojoj sam se našla. U meni je se javilo oseèanje za koje nisarri znala èetiri godine. Imala sam u Dubaiju i Istanbulu seksualne kontakte, o kojima sam govorila u ovoj ispovesti, u nekim od njih sam zaista uživala, vrlo retko, ali priznajem da sam tada bila zadovoljna kao žena, medutim ni jedan od tih odlazaka u krevet nije imao veze sa onim što odnos muškarca i žene podiže na viši nivo. Uživala sam, retko, ali samo zato što je moje telo oseèalo potrebu za muškom rukom, za spajanjem, bila je to ona iskonska potreba za neèim što je prirodom odredeno da nam bar na trenutak pripada. Svaki dolazak do vrhunca u tim vodenjima Ijubavi u haremu i kasnije u Istanbulu predstavljao je liniju iza koje više nije bilo dodira, onog za mnoge žene posebno važnog milovanja i dodirivanja telom nakon seksa. E, toga dana, posle prelaska tursko-bugarske granice, kada sam videla Kirila u meni se probudio i taj drugi deo žene koji je spavao èetiri godine. Ne mogu ni danas reèi da li je to bila ljubav ili strast, trenutak zanosa u kojem sva èula uživaju, ali od prvog minuta druženja sa Kirilom ja sam oseèala da moje telo reaguje drugojaèije i da neèu uspeti da se kontrolišem. Da budem otvorena do kraja, želela sam veè nakon desetak minuta poznastva da završim u krevetu sa mladim Bugarinom. U stvari, krevet mi i nije bio potreban za ono što mi je bilo na umu. Kiril je vozio prilièno smireno. Videlo se da nije neiživljen mladiè, neiskusni klinac, koji èe nastojati da impresionira devojku brzom vožnjom u luksuznom automobilu. - Reci mi o èemu se ovde radi? Od oca sam dobio zadatak da te saèekam. Reèeno mi je da imaš engleski pasoš, ali da si Srpkinja koju treba prevesti preko moje zemlje i prebaciti u Srbiju, otvorio je Kiril temu koja mi nije bila prijatna, ali shvatila sam je kao uvod u nešto što èe da bude interesantnije. - Nadam se da èeš uraditi ono što se od tebe oèekuje. Istina je ono što su ti rekli. E, sada mogu da ti kažem o èemu se radi, naravno ako te interesuje. Mislim na tu nelogiènost oko pasoša i moje Srbije u koju se vraèam posle èetiri godine odgovorila sam. - Da li si èetiri godine provela u Turskoj? - Ne, bila sam u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odgovorila sam iskreno, ali pre nego što je Kiril reagovao novim pitanjem rekla sam mu da je boravak u toj zemlji bio vezan sa mojim radom u jednoj trgovaèkoj firmi, pa sam nastavila da lažem o teškoèama u koje je ta firma zapala, što se odrazilo na moj status i onda se rekla sam se sve iskomplikovalo do te mere da sam ostala bez pasoša. Ta situacija me je dovela u Tursku iz koje su me prijatelji prebacili u Bugarsku. Jedan od njih je poslovni partner tvoga oca i tako sam ja dospela na ovo mesto gde sada sedim - rekla sam, smešeèi se i gledajuèi u Kirila. On je reagovao samo osmehom. Taj mladiè je bio svestan svog fizièkog izgleda i utiska koji ostavlja na žene. Ubedena sam da ih je pre mene imao mnogo, a i danas ih sigurno ima. Posle mog dolaskau Beograd sa njim sam razgovarala samo jednom. Taj telefonski kontakt je trajao nekoliko minuta i bez obzira na dogovor da se opet èujemo nikada se više nismo èuli. Ali ono što sam sa njim doživela pamtièu verovatno dok sam živa. Posle dva sata vožnje i zajednièkog stava da smo gladni, zaustavili smo se kod jednog restorana, spolja gledano privlaènog i ugodnog. Tako je bilo i unutra. Oboje smo uzeli aperitiv, a posle jela smo popili po èašu crnog vina. Kirff mi je prièao o sebi i svojoj porodici, mladem bratu i sestri starijoj tri godine od njega, koja je udata i živi veè šest godina u Kanadi. Bila sam radoznala i upitala sam ga zna li kakvim se poslovima bavi njegov otac i moj prijatelj iz Turske", odnosno Safet.

barjak	#96
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:32:02	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Pravo da ti kažem ne znam, ali mi se èini da je u pitanju trgovina robom koja dolazi sa zapada i prebacuje se na tržište Ukrajine i Rusije odgovorio je. To mi je bilo pomalo važno da saznam, pošto sam sumnjala da se i Safet bavi trgovinom drogom, a ne bi mi bilo drago da se ta sumnja potvrdila. Sada mi je bilo lakše. Kiril je u nekoliko navrata pokušavao da sazna još neke detalje vezane za "moj rad u Dubaiju", ali ja sam vešto uspevala da prebacim razgovor na drugu temu. Pitao me je i koga imam u Beogradu, šta mi rade èale i keva, kako žive. Od njega sam prvi put èula detaljnu prièu o stanju u mojoj zemlji prouzrokovanu uvodenjem sankcija. U prvom trenutku nisam verovala, mislila sam da se šali kada je govorio da je Srbija izolovana, da su granice zatvorene, da preko Srbije ne idu više ni kamioni iz drugih zemalja, da nema goriva, hrane, da vlada siromaštvo. Sedela sam nemo i slušala. Prièao mi je o strašnom periodu iz 1993. godine, vremenu inflacije najveèe na svetu, kada je stotinu nemaèkih maraka bilo bogatstvo u mom rodnom Beogradu. - Dolazio sam u Beograd nekoliko puta za poslednje dve godine. Otac je radio neke poslove sa ljudima iz Beograda, prodavao im je naftu i neke tehnièke stvari, a otuda je uvozio žito. Video sam da ljudi žive veoma loše, ali ako mogu da te utešim ni u Bugarskoj nije mnogo bolje. Mi nismo pod sankcijama, ali zbog blokade Srbije oseèamo negatvne posledice. Bar nam tako kažu, mada pametniji ljudi znaju da su razlozi teškog života u Bugarskoj druge vrste. Vlada nam je nesposobna, sve je tehnološki zastarelo, ljudi su nenaviknuti da rade i samo vredni i izuzetno sposobni dobro žive prièao mi je Kiril. Posle toga smo prešli na vedrije teme. Razgovarali smo o muzici, šta ko voli da sluša, na kojima smo poznatim koncertima bili, koji nam se filmovi svidaju. Iznenadila sam se kada je poèeo da nabraja naše pevaèe i glumce, filmove i serije koji su snimljeni u Beogradu a sa velikim uspehom su prikazane ili se i sada prikazuju na njihovoj nacionalnoj televiziji. Kiril me je posle toga, bez ikakvog uvoda, upitao jesam li u Dubaiju imala kakvu simpatiju ili ljubav. Priznajem da sam bila zateèena pitanjem, pa sam verujem, i pocrvenela zbog njega, ali sam se izvukla odgovorom da je u našim godinama normalno da imamo simpatije. Medutim, on je hteo direktan odgovor. - Znaèi li to da ti je tamo ostao neko veoma drag? - Ne, to ne znaèi, ja sam osoba koja se teško i sporo zaljubljuje - odgovorila sam. - Mi smo u godinam kada su nam pored ljubavi važne i druge stvari za koje ljubav nije uslov - iznenadio me je Kiril tvrdnjom koja nas je uvela u novu fazu razgovora, u tom èasu meni veoma privlaènom. Nemam pojma šta sam odgovorila, ali od tog èasa naš razgovor je dobio novu dimenziju i na kraju smo otvoreno razgovarali o telesnoj ljubavi. Oseèala sam da sva treptim. Ispijali smo se oèima i bila sam spremna da toga èasa odem u toalet sa Kirilom i da tamo vodimo ljubav. Posle jednog gutljaja vina on je ostavio èašu i spustio svoju ruku na moju. Lagano me je milovao. I dalje smo èutali i gledali jedno drugo. Uzbudenje u meni je raslo i tog trena sam bila spremna da vodim ljubav. Kiril je pozvao konobara i platio :raèun. Iz restorana smo izašli, držeèi se za ruke. Krajièkom oka sam videla da smo oboje privukli pažnju gostiju. Svesna sam svoga izgleda, u restoranu su bili uglavnom muškarci i verovatno su svi zavideli Kirilu u tom èasu, ali obzirom na to kako je on izgledao normalno je bilo da budem sa njim. Normalno bar za te ljude koji o nama nisu ništa znali. Seli smo u kola, Kiril je izašao sa parkinga, ukljuèio se u saobraèaj i kada smo dostigli uobièajenu brzinu kretanja ponovo je uzeo moju ruku, ali ovoga puta je prineo usnama i poljubio. Posle toga je spustio svoju ruku na moju butinu i taj dodir je kod mene izazvao mali šok. Lagano mi je milovao unutrašnju stranu butine. Zabacila sam glavu, naslanjajuèi se na sedište. Zatvorila sam oèi, opustila se i poèela da uživam dok je uzbudenje u meni neprestano raslo. Tako nisam ni primetila da je Kiril skrenuo sa glavnog puta. To sam registrovala tek kada je smanjio brzinu. I dalje ništa nismo govorili. Zaustavio je kola kod puta, koji je vodio prema maloj šumici udaljenoj možda pedesetak metara od tog mesta. Videla sam da se dvoumi, a onda je krenuo prema toj šumi. Desetak minuta kasnije bili smo u strasnom zagrljaju, a ja na sebi više nisam imala ni delièa odeèe. Prešli smo na zadnje sedište gde sam ga gotovo silovala. Nisam mogla da saèekam da skne odeèu, legla sam i povukla ga prema sebi. Pantalone su mu bile spuštne i to je bilo dovoljno. Do vrhunca sam došla za minut-dva. Ostali smo u kolima još pola sata, a potom nastavili put. Približavali smo se Plovdivu. U samom gradu Kiril je uzeo sobu u jednom ne baš luksuznom hotelu.

okisha	#97
Posts: 5447 18. Tem 2009. 15:32:20	barjak da li je ovo knjiga ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

barjak	#98
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:32:41	Verujem da boljeg u gradu i nije bilo. Javio se ocu, u Sofiju, potvrdio da je sve uredu i obavestio ga da èe prenoèiti u Plovdivu. U grad smo ušli sa prvim sumrakom i sada mi je žao što nisam imala vremena da razgledam, uèinilo mi se da je Plovdiv interesantan, ali tada mi je neuporedivo interesantniji bio rnladi Bugarin Kiril. Sarno što smo ušli u sobu, bacili smo stvari i pali na veliki francuski ležaj. Zamolila sam ga da se istuširamo i to smo uèinili. Ja sam prva otišla u kupatilo, a posle nekoliko minuta došao je i Kiril. Ljubili smo se dugo pod mlazom tople vode posle èega smo se spojili. Videla sam koliko je bio iskusan po tome što mi nije dozvoljavao da dodem do vrhunca, govoreèi da èe mi kasnije biti još lepše. I bilo je tako. Prešli smo u krevet, gde smo jedno drugom radili sve što nam je padalo napamet. U meni se probudio vulkan. Ono što mi je èetiri godine nedostajalo, ta istovremena reakcija tela i emocija, bacila me je u virove nekontrolisane strasti. Imala sam nekoliko orgazama te rioèi, menjali smo poze, voleli se na krevetu, na podu, pored prozora... Nikada pre tako nešto nisam radila. U Beogradu sam imala vezu sa Dejanom, iz solitera preko puta, sa kojim sam inaèe išla u treèi i èetvrti razred srednje škole, ali naši seksualni odnosi bili su veoma retki i nimalo maštoviti. Svetlosnu godinu daleko od onoga što sam te kišne noèi, kasnog septembra 1995. godine, doživela u Plovdivu. Svaki deo žene u meni bio je probuden. Kiril mi je govorio kako ni on nikada pre nije tako , uživao. Prijalo mi je da slušam njegove reèi kako sam divno gradena, kako imam najlepšu guzu na svetu, da su mi grudi èarobne. Nije me interesovalo da li je lagao. Te noèi mi je laskanje prijalo, bilo je dodatni faktor moga uzbudenja. Zaspala sam u njegovom zagrljaju i probudila se negde oko devet sati. On je i dalje spavao. Otišla sam do kupatila, istuširala se, a kada sam se vratila u sobu on je još spavao. Èaršav je skliznuo na pod, verovatno kada sam se ja izvlaèila iz kreveta i Kiril je bio pred mojim oèima kao od majke roden. Imao je lepo telo, a moja želja još nije bila ugašena. Legla sam pored njega i poèela da ga milujem najpre po gornjem delu tela, a posle izmedu nogu. Brzo se u njemu probudila muškost i ponovo smo vodili ljubav, ponovo uživali. Umesto na doruèak iz sobe smo izašli u vreme ruèka. Sišli smo u hotelski restoran na ruèak. Pre ulaska unutra Kiril mi je rekao da saèekam nekoliko minuta da donese nešto iz kola. Samo što se on izgubio, naišla je grupa mladièa, njih pet-šest, koji su oèigledno bili oèarani mojim izgledom. Zaustavili su se i poèeli, najpre, da dobacuju, a potom pokušali i da stupe u razgovor sa mnom. Mislim da su bili sportisti, pošto su na sebi imali sportsku odeèu. Držala sam se rezervisano, pomalo i uplašena, ali potom sam procenila da mi se ne može dogoditi ništa ružno, muškarci i žene su prolazili pored nas, ulica je bila na nekoliko metara, recepcija nama iza leda - pa sam se malo poigrala. Najpre sam izgovorila nekoliko reèenica na engleskom, to nije dalo rezultata, jer nisu govorili tim jezikom, a kada sam, trudeèi se da moj srpski lièi na makedonski a time i na bugarski jezik, pitala grupu napaljenih momaka kada su poslednji put bili sa ženskom u krevetu, oni kao da su doživeli šok. Nastao je muk, a posle toga smeh. Nisu se smejala samo dvojica iz grupe, oni što su zapoèeli razgovor i na poèetku bili najhrabriji. U tom èasu je ušao Kiril, najpre malo zastao, potom odluènim korakom prišao nama i, obraèajuèi se meni, upitao šta se dogada. - Ništa, momci su procenili da nisam Bugarka i pitali su me šta radim ovde. Bili su vrlo pažljivi - odgovorila sam. Dok sam to govorila, grupa se lagano povlaèila u dubinu hodnika, a Kiril i ja smo ušli u restoran da ruèamo. Posle nekoliko minuta oni su ušli za nama i seli na drugu stranu restorana. Ja sam im bila okrenuta licem, Kiril ledima i videlo se da mu nije svejedno: osetila sam dozu ljubomore što, na kraju krajeva, svakoj ženi godi. Samo ako nije preterano i optereèujuèe. Posle ruèka smo nastavili putovanje. Padala je kiša, ali naizmenièno. Smenjivali su se intervali sunèanog vremena i kiše, koja je pljuštala kao da je neko razrezivao niske i tamne oblake. Kiril je vozio prilièno brzo tako da sam u nekoliko situacija morala da se pridržavam u krivinama. Nisam želela da mu kažem da smanji brzinu niti da ga pitam zašto žuri. Put je trajo nekoliko sati, noè je veè uveliko pala kada smo stigli u Sofiju. Pre toga smo stajali na jednom mestu, stotinak kilometara od grada i zadržali se ceo sat. Plan je bio da na brzinu popijemo kafu, ali smo se rasprièali i vreme je proteklo kao tren. Prvi put u životu našla sam se u Sofiji. Kiril je prièao da u tom gradu njegova porodica ima veliku kuèu i nekoliko stanova. - Voleo bih da vidiš moju porodicu i da spavaš kod nas predložio mi je, ali sam ja uzvratila da, ako veè mogu da biram, želim prenoèište u nekom od sofijskih hotela.

barjak	#99
Posts: 706 18. Tem 2009. 15:33:17	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Nemoj pogrešno da me razumeš. Bez obzira na ono što se medu nama dogodilo juèe i noèas, molim te, imaj u vidu da se znamo dva dana, da tvoj otac zna da je u pitanju devojka koju iz Turske treba prebaciti u Sofiju, a sigurna sam da je veè o meni stvorio sliku koja ti se ne bi svidela. Zato me ostavi negde u hotelu ili budimo noèas opet zajedno negde gde nas neèe tražiti, kao prošle noèi. Kiril je èutao i uskoro smo zaustavili automobil ispred nekog servisa za popravku automobila. Možda je bio i centar za prodaju kola, nisam sigurna, ali verujem da je to mesto bilo vlasništvo Kirila ili njegovog oca. Ušli smo u jednu prostoriju, prijemnu kancelariju i toga èasa èetiri èoveka su u sobi ustala pozdravljauèi Kirila. Izmenili su nekoliko reèenica, misam razumela o èemu razgovaraju, posle èega je on telefonirao. Zakljuèila sam da razgovara sa ocem, ali zbog buke, koja je dolazila sa ulice i iz druge prostorije, nije mi bilo jasno o èemu razgovaraju. - Idemo - rekao mi je Kiril, a jedan od onih tipova skoèio i otvorio nam vrata. Svi su izašli za nama i otpratili nas do kola. - Razgovarao sam sa ocem. Drago mu je što si u Sofiji. On se u meduvremenu èuo sa Safetom i to nekoliko puta. Ljut je što smo se zadržali u Plovdivu. Slagao sam da ti je pozlilo, da sam te vodio lekaru, koji je preporuèio prekid putovanja i odmaranje najmanje dvanaest sati. - Šta si mu rekao za noèas - bila sam radoznala. - Ono što si tražila. Ostaèemo zajedno, ali èu ja, sada kada te smestim u hotel, morati da odem na sat vremena do kuèe. Treba nešto da odnesem ocu. Molim te, daj mi svoj pasoš. Bila sam iznenadena nepoverenjem od strane Kirila. Verovatno je pomislio da èu pobeèi, što je bilo suludo u situaciji u kojoj sam se nalazila. Zašto bih komplikovala sebi život tu na pragu Srbije, sada kad je, posle èetiri godine, moj Beograd tu pred nosom, na svega nekoliko stotina kilometara. Bez reèi sam izvadila pasoš i pružila ga Kirilu. Bila sam i pomalo ljuta. On me je smestio u jedan od najluksuznijih hotela u gradu. Sve vreme dok je obavljao formalnosti na recepciji nisrno razgovarali, a ni posle u liftu. Uneo je moje kofere u sobu i izašao napolje rekavši na odlasku da èe se vratiti za otprilike sat vremena. Cutala sam. Samo što je Kiril izašao zakljuèala sam vrata i otišla da se istuširam. Zaista, on se vratio brzo i rekao mi da se spremim, pošto želi da me vodi na veèeru. Rekla sam da nisam gladna, što nije bila istina, ali sam i dalje bila ljuta i uvredjena zbog isakazanog nepoverenja. - Nemoj, molim te, da se ljutiš. Možda nije bilo pametno ono što sam uradio, ali zašto ne razmišljaš na drugi naèin. Zašto se ne zapitaš jesam li to uradio zbog nepoverenja ili iz straha da te veèeras ne izgubim. - Kako da me izgubiš, gde mogu da bežim i zašto da bežim, kada sam tako blizu Srbije. Uostalom, imam u dzepu svega nekoliko desetina nemaèkih maraka i kuda sa tim da bežim - slagala sam Kirila u vezi novca, pošto mi je Safet na rastanku dao 500 DEM. - Izvini, nisam to znao - reagovao je Kiril izvlaèeèi iz sakoa nekoliko novèanica od po 100 DEM i dajuèi mi ih. Odbila sam i dalje glumeèi uvredenu osobu, ali na njegovo insistiranje uzela sam 200 DEM. Na veèeru smo otišli u jedan nacionalni restoran nedaleko od hotela. Svirala je lagana muzika, koja nas je, uz neko crno vino posle veèere, odnela na krilima posebnih oseèanja, onih na kojima smo lebdeli protekle noèi u Plovdilu. Pod uticajem alkohola Kiril je, dok smo plesali a bio je to moj prvi ples posle èetiri godine u kojem sam stvarno uživala, poèeo prièu o svom životu u kojem bi voleo da vidi mene. Spominjao je neke poslove, putovanja, Švajcarsku. Èutala sam privijena uz njegovo telo sa glavom na njegovom ramenu. Vratili smo se u hotel posle ponoèi. Još u liftu poèeli smo sa žestokim i strasnim poljupcima i pretraživanjem tela. Samo što je Kiril zakljuèao vrata, oboje smo poèeli da se skidamo. Odeèa je letela na sve strane. Minut kasnije na velikom krevetu, koji je zauzimao valjda pola sobe, Kiril je uranjao u mene. Verovatno zbog alkohola popustile su sve koènice u meni i seèam se da sam vrištala, što mi je on kasnije preprièavao, smejuèi.se. . . Zaista sam uživala u seksu sa tim mladièem. U stvari, sa njim sam otkrila lepotu telesne ljubavi. Dugo sam razmišljala o noèima u Plovdivu i Sofiji sa mladim Bugarinom, analizirala sebe, svoje ponašanje, a posebno uživanje koje sam osetila. Verujem da je to bila posledica onog što sam doživela u Dubaiju i Istanbulu, gde sam spavala sa muškarcima, ali bez obzira na neke trenutke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se mogu obeležiti kao veoma prijatni, sve do Kirila nisam kompletno uèestvovala u èinu telesne ljubavi.

Sayfa : Previous 1 . . . 4 5 6 [7] 8 Next

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.