Aman ljudi!!

Zwzamo se,mnogo ste ozbiljni.

INTERPUNKCIJA

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoæe da se kaž, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili reèenièni znaci.

Znaci interpunkcije su: taèka, zarez, taèka i zarez, dve taèke, navodnici, upitnik, uzviènik, zagrade i crta.

Taèka se stavlja na kraju obaveštajne - potvrdne i odriène reèenice, na primer: Svaki dan uèim za ispit. Za ispit ne uèim redovno.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava èesto i u razlièitim reèeniènim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih naèela srpskog pravopisa slobodna (logièna) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji èine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova reèenice.

Zarezom se odvajaju:

a) reèi i skupovi reèi (istovrsni delovi reèenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srðan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih piæa, i društvenih igara.;

b) nezavisne reèenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro veèerao i nestao.;

c) paralelni delovi reèenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniæu tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, veæ u planini.

d) reèenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.;

e) reèenice u inverziji (kad se zavisna reèenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaæu te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;

f) reè ili skup reèi koji su naknadno dodati ili umetnuti u reèenicu: To je, dakle, tvoj voænjak. Sve æu ti, naravno, isprièati. Ti si u pravu, neosporno.;

g) vokativ i apozicija su, takoðe, naknadno dodati u reèenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi æete, deco, dobiti slatkiša. Tebi æemo, bako, doneti voæa. Dela Ive Andriæa, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.;

h) uzvici isto nisu sastavni delovi reèenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!;

i) umetnute reèenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voæarstu, gotovo svi gaje maline.;

j) izmeðu mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.

Taèka i zarez se upotrebljavaju:

a) izmeðu reèenica koje su u složenoj reèenici manje povezane sa drugim reèenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svaðu.;

b) izmeðu grupa reèi koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put æu poneti: odeæu, obuæu, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.

Dve taèke se se stavljaju:

a) iza reèi kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.;

b) ispred navoðenja tuðih reèi (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: "Novac za ekskurziju je obezbeðen".

Navodnicima se obeležavaju:

a) tuðe reèi kad se doslovno navode , na primer: Ulazeæi svi zagrajaše "Sreæan ti roðendan!"

b) reèi koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima neèemu ne želi da se da suprotno znaèenje: npr.: Znam, ti si "vrednica". Doneo je tvoj "veliki projatelj".

Na kraju upitnih reèenica stavlja se upitnik, a iza uzviènih reèenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuðenju, povišenim glasom, stavlja se uzviènik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne vièi! Požar! Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzviènik; npr. On položio?! Ne daš?!

Zagradom se u reèenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reèi ili dela reèenice, na primer: Interpunkcija (reèenièni znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reèi (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 - 1918) vladale su nestašice hrane, odeæe i lekova.

Crta se piše:

a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štamšanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se reèenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
- Ko je to bio? - Upita majka.
- Moj drug.
- Zašto ga nisi pozvao unutra?
- Žurio je - promrmlja Miloš.;

b) kad se želi nešto istaæi, ili naglasiti suprotnost, neoèekivanost; na primer: Poðem ja, kad - nigde nikog. Sve sam nauèila, sve znam - ne vredi, zbunila sam se.

PRAVOPISNI ZNACI

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reèi za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u reèenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: taèka, dve taèke, nekoliko taèaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

a) Taèka se kao pravopisni znak upotrebljava:
- iza skraæenica: npr., itd., sl., tj.;
- iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.

Taèka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih naðe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome æete naæi informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene elektriène instalacije. Na 10-15. kilometru æeš ugledati planinarski znak.

b) Dve taèke se kao pravopisni znak pišu:
- izmeðu brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i èitaju se "prema".
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u reèima ploviti - plivati - poplaviti.

c) Nekoliko taèaka (najèešæe tri) stavljaju se:
- umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa...
Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i reèe: "Divno je vratiti se kuæi".

d) Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
- izmeðu brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 - 15 kilograma krompira.
Ivo Andriæ (1892 - 1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati veæ ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.

- izmeðu naziva gradova i drugih mesta da bi se oznaèio pravac kretanja, na primer: Put Beograd - Niš ima veliki privredni znaèaj.
- izmeðu dva ili više imena kojima se oznaèavaju tako tesno vezani pojmovi da oni èine jedan pojam.: Utakmica "Crvena Zvezda" - "Partizan" je uvek najznaèajnija utakmica koja se igra.

e) Crtica se kao pravopisni znak piše:
- izmeðu delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehanièar, foto-aparat, aero-miting;
- pri rastavljanju reèi na slogove na kraju retka;
- u složenim ili izvedenim reèima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
- izmeðu skraæenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata meðu sukobljenim stranama neæe doæi. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.

f) Zagrada kao pravopisni znak:
- služi da oznaèi oba oblika reèi o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
- stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se oznaèava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. - a), b), v) itd.

g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to taèno?

h) Znak jednakosti se upotrebljava izmeðu reèi da bi se oznaèila njihova jednaka vrednost, a èita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u reèenici)

i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u struènim tekstovima.
- znak > se èita "dalo je" ili "razvilo se u", npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
- znak < se èita "postalo je od", npr.:
crnji < crn -ji; junaèe - junak -e

j) Akcentski znaci se beleže u struènoj literaturi (obièno iz gramatike) i u obiènim tekstovima kad je potrebno da se oznaèi reè koja se od iste reèi u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno oznaèiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najèešæe genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerâ možeš zakljuèiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznaèeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zakljuèiti, a ne samo iz jednog.

o tweetily....pa jel moguce da ti nista ne razumijes?????.....

ti najobicniju poruku ne razumijes.....dzaba ti se poslije i najprostijim , najdirektnijim rijecima pokusa protumaciti, ti ni to ne razumijes......

a gatas....ama za gatanje moras moci bar osnovu poruke da shvatis, da bi mogao da prorices, a ti tupav ko beton......

jebote led, nevjerovatno....jadan li je onaj tvoj Bog kad ga ti zastupas.....