Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Ljubav-sta za vas predstavlja?
Mozda ste se cesto puta zapitali sta je to ljubav, ali jos uvek niste otkrili njeno pravo znacenje i razlog zbog kojeg se javlja. Retkost je da postoji osoba koja se nije razocarala u ljubavi, jer i tuga i patnja su njen sastavni deo. Bez njih ona ne bi ni postojala. Usprkos tome, vecina ljudi ce se složiti da je ona najlepsi osecaj na svetu. Sta za vas predstavlja ljubav?
Za svaku ljubavnu nepriliku ili patnju postoji emocionalni kljuè. Kako neko može da pomisli da æe mu od koristi biti tuð kljuè? To nikako ne može, ma kako se upinjali i zavaravali. Taj kljuè zaista, morate vi sami da napravite, jer on nije ni od gvožða, ni od zlata - veæ od istog materijala od kog ste i vi sazdani.
Gdje su nestali snovi svi kamo su nestale želje potonuli su u rijeku suza utonuli u sumrak života srce pusto kao pustinja osamljeno,napušteno duša prazna, rupa bez dna otupjela, bezosjeæajna izgubljena u savršenom svijetu..
Tako mocna, ponosna sto postojis. Pobednica... Zalim te... Slobodna da lutas, i kao prosjak sto izdaje svoju nemoc tako i ti, vecni pratilac nemocne duse i gubitnika. Zar ti da mi budes senka mog puta? Ne vidim sebe u tebi vise, Oslobodi me, sebicna samoco, Zar samo za tebe postojim? I pretis da ne smem da upoznam srecu Ne govori vise da nista vrednije nije... Samo put do nistavila i prosca ljubavi i dadilje.
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Èekaj me, i ja cu doæi, samo me èekaj dugo. Èekaj me i kada žute kiše noæi ispune tugom. Èekaj me i kada vruæine zapeku, i kada meæava briše, èekaj i kada druge nitko ne bude èekao više. Èekaj i kada èekanje dojadi svakome koji èeka.
Èekaj me, i ja æu sigurno doæi. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore èekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Èekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Èekaj me, i ja cu sigurno doæi, sve smrti me ubit neæe. Nek kaže tko me èekao nije Taj je imao sreæe! Tko èekati ne zna, taj neæe shvatit, niti æe znati drugi da si me spasila ti jedina èekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat æe mo kako preživjeh vatru kletu - naprosto, ti si èekati znala kao nitko na svetu...
Konstantin Simonov
*****
Poðem tako, sam sred puta toga; Drum kremenit kroz maglu se sja; Noæ je tiha, pustoš sluša boga, Sjajne zvezde besede bez sna.
Dok na nebu svetli praznik vlada, Uz sjaj plavi, zemlja spi pod njim . . . Što je meni tako teško sada? Da l šta èekam? Žalim li za èim?
Od života veæ ne tražim ništa, I ne žalim minuli svoj dan; Tražim još slobodu, i mir ištem! Tražim samo zaborav i san!
Al ne onaj hladni san iz rake . . . San bih zadnji hteo tako plah, Da mi veèno žive grudi lake, Da mi prsa puni tihi dah;
Da svu noæ, sav dan mi uho gali, Slatkim glasom pesma budi strast, Da me tamo gde me život svali Veèno senom èuva šumni hrast.
Ljermontov
Kazivanje gnostièara Vasilisa o postanju svemira
Pre prvih drhtaja i prvih mena, Pre svih poèetaka i svih konèina, U nezamisliva, u tamna pravremena Predbivstvovaše jedino Dubina, To jedno nešto, neèega, Dubina, Predveèna, predstvorena.
U svojoj samotnièkoj boli Zaželela je ona plamsaj nekog nepoznatog žara.
I poèela je najzad svetove da stvara - Jer nije imala ovako šta da voli.
Irena Grickat
Stranci poput nas...
U snu u kojem je cijeli dan ponoæ... ...hodam s otvorenom ranom ne oèekujuæi pomoæ... Spuštam glavu na dno te isušene doline... ...usidren uspavankom tek probuðene planine... I dok snenim oèima gledam pokošene pustinje vlastite svijesti... ...namještam oblak i pokušavam sjesti... Kako bih lakše mogao riješiti zagonetku... ...koju je luðak poput mene urezao u pripovijetku... O izgubljenoj noæi u kojoj sja mjesec žuti... ...o spoznaji koliko je i Bogu teško priznati da se na nas ljuti... Ali i on ogorèen u svom jadu... ...gubi svaku nadu.... Da bi stranci poput nas mogli zajedno biti... ...puzati, letjeti , sniti...
Ivan Jukiæ
Nisi moj
Trudim se da gledam neke druge oèi da èujem neki drugi smeh da vidim neke druge usne blizu mojih ali ti mi ne daš
Previše si mi dozvoljavao da u tebi uživam kao da si pokušao da me navuèeš da budem zavisna pa da posle ne mogu da te se okanem
Sada se samo seæam jer to je sve što mogu mada ne bi trebalo
Iako pokušavam da te naðem negde drugde u nekom drugom kroz njih uvek tebe vidim i uvek me opomene to seæanje da si samo jedan a da nisi moj.
Ozdraviæemo
Razbolesmo se svesni svoje tame. Krivi su slutim razni Paganini. Golubi ognja sleæu joj na rame, a ja se kupam hodeæ po tišini.
I ništa nisu kažem sarkofazi Kad cveæe vene u najlepšoj vazi.
I ništa nisu stare piramide kad smrt zelena svima isto ide.
I ništa vina, ništa restorani kroz koje ludo provitlaše dani.
Ozdraviæemo svesni svoga zraka zahvalni možda nekoj maloj ptici. I slušaæemo svakog sreænog mraka kako gudalo umire na žici.
Slobodan Markoviæ
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Kada se jednom budemo sreli, prepoznaæes me po tome sto se moji koraci neæe æuti, jer mi ti nikad ne dozvoliš da hodam po zemlji.
Pretvaraš me u senku. Vodiš me u svet slobode. Opijaš me reèima. Hraniš poljupcima. Oplodiš me muzikom i ja radjam snove.
Uzmeš me samo za sebe, onda nesebièno pokloniš drugima. Razvlaæiš moje misli, pleteš mrežu u koju se zapliæem. Uèiš me da hodam po reci, pružaš ruke ka nebu, dozivas kišu.
Ne plašim se smrti,ona æe jednom sigurno doæi. Plašim se tebe,nikada nisam siguran da æeš mi se vratiti.