velika srbija
Ljubavni Sastanak Upoznavanje

Kupovina Prodaja

Мови :
:: Головна сторінка
:: Реєстрація
:: Пошук
:: Forum
:: Chat
:: Blogs
:: Articles
:: FAQ
:: Subscription
:: Links
:: Статистика
:: Membership


Femina Magazin

YuPortal

Ljubavni Sastanak na Fejsbuku
Svako vece od 20 casova okupljanje u Pricaonici. Dobrodosli!

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

Сторінки: Previous 1 . . . 3 4 5 [6] 7 Next
sm75 #1
Posts: 117


29. Л� 2006. 01:46:51
velika srbija

pitam ja vas. kad bi mi srbi stavili tri miliona ljudi pod oruzije dokle bi stigli
vranjanka #72
Posts: 12


30. Б� 2007. 12:00:22
cyberxxx

POSLE SVADJE SVE JE SLADJE....
sto ovo ne primenjujemo svi u bilo kojoj oblasti...
hehe
cyberxxx #73
Posts: 527


30. Б� 2007. 13:40:54
???

Sta da radim sa ovoliko poljubaca
Bojim se da mi herpes ne izadje
Ajde jos jedan pa kud puklo
vranjanka #74
Posts: 12


31. Б� 2007. 02:02:29
vodite ljubav ne rat

SM75 #75
Posts: 21


25. К� 2007. 09:05:36
ALO BRE

OVO JE OZBILJNA TEMA VODITE LJUBAV NA DRUGOM MESTU
zarzan #76
Posts: 1


09. Т� 2007. 15:32:10


ja sam mislio da ce ovde biti nekih ozbiljnih komentara na ovu temu ...





V E L I K A S R B I J A

Velika Srbija je politièka ideja koji ima za cilj da ujedini sve etnièke Srbe i teritorije u kojima su Srbi nekada živeli, u jedan entitet, odnosno zajednièku državu. Koncept Velike Srbije podrazumeva jedinstvenu srpsku državu u koju æe biti ukljuèene istorijske srpske zemlje i glavnina srpskog naroda bez obzira na veroispovest.



Istorijski koncepti Velike Srbije

U istorijskim spisima zabeleženo je svedoèanstvo da je prvi termin Velika Srbija upotrebio grof Ðorðe Brankoviæ 1683. godine, u vreme dok su Turci opsedali Beè. Brankoviæ je austrijskom dvoru ponudio pisani elaborat osloboðenja i ujedinjenja svih srpskih zemalja u Veliku Srbiju koja bi definitivno spreèila dalje turske prodore u centralnu Evropu. Dok mu je gorelo pod nogama, Beè je prihvatao taj projekat, ali èim su Turci potisnuti, odustao je i primat dao sopstvenim planovima da ovlada celim Balkanom i anektira ga. Brankoviæ je u to vreme bio despot Banata, Srema i Hercegovine, na osnovu proklamacije austrijskog cara Leopolda. Pobunjivao je na ustanak Srbe na okupiranim teritorijama i tako znaèajno slabio turski pritisak. Kad su Turci uz ogromnu srpsku pomoæ potisnuti, car je u grofu Brankoviæu sagledao novu opasnost po austrijske strateške interese, uhapsio ga i 22 godine držao u zatoèeništvu, gde je Brankoviæ i umro 1711. godine u Hebu. Od tog vremena sam pomen Velike Srbije predstavlja pravi bauk za Austriju, najveæu opasnost koja preti i njoj i celokupnom katolièanstvu u pogledu željene istoène ekspanzije.

Arhimandrit pivskog manastira i istaknuti hercegovaèki narodni predvodnik, Arsenije Gagoviæ, 1803. godine u Petrogradu zvaniènim predstavnicima ruske vlade izlaže idejni projekat o stvaranju Velike Srbije. Slièan, izrièito velikosrpski plan, 1804. ruskom imperatoru upuæuje karlovaèki mitropolit Stevan Stratimiroviæ. Ti planovi su predstavljali glavnu okosnicu Karaðorðeve ustanièke nacionalne politike. Njegovo dalje uoblièenje i preciziranje postignuto je Garašaninovim “Naèertanijem”, koje nije obelodanjivano ali je predstavljalo orijentir za sve strateške državnièke poteze srpske vlade u toku nekoliko decenija. On je primarno bio orijentisan na osloboðenje i prisajedinjenje južnih srpskih pokrajina, pošto je to u datim okolnostima bilo realnije, ali je izražavao jasnu, mada indirektnu pretenziju i prema severnim, s obzirom da je austrijska država u to vreme bila mnogo jaèa i èvršæa od turske.


Grof Djordje Brankovic


Austrougarska propaganda o Velikoj Srbiji

Kljuèna nit koja se provlaèila kroz ukupnu retoriku i politiku germanskog bloka - Austrije, odnosno Austrougarske, i Nemaèke - prema Balkanu bila je teza o opasnosti od stvaranja "Velike Srbije".

Nemaèki ambasador Ralf Hartman, u svojoj knjizi "Èasni mešetari", na strani 31, govori na sledeæi naèin: "Ovo ilustruje kolika je dubina tog straha i koliko seže u prošlost. Veæ 1876. godine, kada je srpski knez Milan podržao ustanak hrišæanskog stanovništva u Hercegovini i Bosni protiv turske vladavine i objavio Carigradu rat, izmeðu ruskog državnog kancelara, kneza Gorèakova, nemaèkog kancelara Bizmarka i austrougarskog predsednika vlade Andrašija, beše na Habsburški pritisak - u takozvanom Berlinskom memorandumu - usaglašeno da u sluèaju pobede Srba", citira on, "sile neæe tolerisati nastanak velike slovenske države".

Ono što je za sve - za Nemce i Ruse, Engleze i Francuze, Špance i Italijane - u 19. veku prestavljalo samo po sebi razumljivo, prirodno pravo na život u jedinstvenoj državi trebalo je da južnim Slovenima, odnosno Srbima, za svagda ostane uskraæeno. Njihovo stremljenje ka državnom ujedinjenju bilo je proglašeno jeretièkim i uèinjeno preteæom sablasti. Ime te sablasti bilo je "velika Srbija". Tako je, mada je srpska kraljevina uz sve težnje bila mala i slaba u poreðenju sa velikim evropskim silama, a èak ni broj Srba nikad nije premašio 10 miliona, decenijama ostalo u Beèu, u Berlinu i drugde, ali do danas se nije umirilo.

Protiv velikosrpske "opasnosti" angažovaæe se celokupni austrougarski propagandni aparat tokom celog XIX veka, a u tajnim izveštajima èelnika beèkog režima potvrðuje se da je velikosrpstvo ideologija koja je zahvatila sve Srbe, usijala im glave, pogotovo otkako se na vojvoðanskom podruèju Svetozar Miletiæ otvoreno eksponirao kao pobornik državnog ujedinjenja svih Srba. Ujedinjenje svih Srba je postao i javni politièki program srpskih radikala u Vojvodini, Slavoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.

Nakon okupacije Bosne i Hercegovine, Austrijanci i Maðari æe u Velikoj Srbiji, kao ideji vodilji i pogonskom gorivu srpskog državotvorstva, gledati glavnu egzistencijalnu pretnju, a feldmaršal Konrad fon Hecendorf osnovnim razlogom za preventivni rat protiv Srbije. Pogotovo je taj strah habsburgovaca bio upeèatljiv kada je do njih stigla informacija da je stvaranje Velike Srbije glavna politièka preokupacija tajne i u Srbiji veoma uticajne oficirske organizacije Crna ruka.

Još jedan citat koji govori kako nemaèki ambasador (pred poèetak I svetskog rata) opisao, prenoseæi sve svojoj vladi, sadržaj svog razgovora sa grofom Bertholdom, austrougarskim ministrom spoljnih poslova. Ministar je rekao (citati prema arhivama beèkog ministarstva) da smatra "svojom obavezom da nemaèku vladu ne ostavi neupuæenu u ozbiljnost položaja za monarhiju. Po njemu, južnoslovensko pitanje - a to znaèi neometano posedovanje provincija nastanjenih južnim Slovenima -životno je pitanje za monarhiju, kao i za trojni savez. Južnoslovenske provincije monarhije ne mogu se zadržati naspram jedne Srbije premoæne na Balkanu. Monarhija može, shodno tome, biti prisiljena na zahvat ukoliko Srbija potuèe Bugarsku i prisvoji teritorije koje premašuju podruèje stare Srbije. Na moje pitanje - šta misli, kad bi se i kako zbio taj zahvat - ministar je primetio da se može pronaæi zgodan psihološki momenat. I povod se brzo ukazao. Bio je to atentat poznati, Sarajevski atentat, kada je Gavrilo Princip, pripadnik organizacije "Mlada Bosna", izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda.

Uopšte se ne govori o tome da je u zaveri atentata uèestvovalo 20 mladiæa pripadnika i srpske i hrvatske i muslimanske nacionalnosti. To je bila "Mlada Bosna". I ako je bila kakva umešanost Kraljevine Srbije u taj atentat - to nikad nije ustanovljeno. Ali, optužbe su odmah pale na Srbiju i na srpski narod, a u Austrougarskoj i Nemaèkoj zavladala je prava antisrpska histerija. U veæ navedenoj knjizi, ambasador Hartman kaže: "u Austrougarskoj i Nemaèkoj poèelo je žestoka antisrpska kampanja koja je zasenila sve do tada i Nemaèkom ambasadoru u Londonu, vojvodi Karlu Maksu Lihnovskom, dala povoda da opomene nemaèkog državnog sekretara u Ministarstvu inostranih poslova Gotliba fon Jagova, da celokupna srpska nacija - kao narod zla i ubica - treba da se žigoše.


Srpska nacionalna država predstavljala je prepreku germanskom "prodoru na istok"


Londonski tajni ugovor Saveznika sa Italijom

13. aprila 1915., potpisan je Londonski tajni ugovor Saveznika sa Italijom, u kom su nuðena teritorijalna proširenja Srbiji u sluèaju pobede Saveznika u Prvom svetskom ratu.

Kao i Bugarska i Italija je ucenjivala obe strane, iako je formalno još uvek bila u savezu sa Centralnim silama. Bitka na Marni koja je zaustavila nemaèko napredovanje, pogotovu što su Rusi krenuli sa ofanzivom u istoènoj Pruskoj, dovela je do toga da Italija poène ozbiljnije da razgovara sa saveznicima, ali ipak tako da je ispostavila jedan veliki raèun na teret slovenskih zemalja. Posle dugih pregovora, u Londonu je potpisan tajni sporazum o prelasku Italije na stranu Saveznika, s tim da ona dobije, što se tièe jugoslovenskih zemalja, deo Dalmacije do iznad Splita, i sva veæa ostrva, sem Braèa i Šolte, dok bi Srbiji (pretpostavljalo se veæ da æe Crna Gora uæi u njen sastav), prema tom Ugovoru, pripao južni deo jadranske obale, poèev od Ploèa iznad Splita, sve do luke Draè, koja bi ostala u posedu nezavisne Albanije. Kako smo mi bili èvrsto opredeljeni za jugoslovensku „opciju” – koja je u svemu visila u vazduhu, s obzirom da su saveznici, sve do pred sam kraj rata, imali u vidu opstanak A/U – mi smo, èim smo saznali za postojanje tog tajnog Ugovora, svim silama bili protiv njega, èime smo i ono malo italijanskog kredita izgubili, što æe nas, za vreme povlaèenja kroz Albaniju, skupo koštati.

Danas je teško zamisliti šta bi se iz svega toga izrodilo, ali ako se zna da je zaleðe te obale, celom njenom dužinom, bilo srpsko i pravoslavno, a da je veæina katolika na samoj obali bila srpskog porekla, pa i srpskog opredeljenja, nije teško pretpostaviti, da bi sve bilo drugaèije i kudikamo bolje, od onoga što nam se desilo sa Jugoslavijom. Ali, u tom èasu, u Srbiji nije bilo èoveka koji bi na to pristao.

Italija æe nam kasnije još jednom dati šansu da stanemo na svoj srpski kolosek, kada nam je zvanièno predložila da priðemo Èetvornom sporazumu (Engleska, Francuska, Rusija i Italija), i da tako formalno i konaèno postanemo saveznik, što je Pašiæ otklonio, jer bi to znaèilo priznati i Londonski tajni Ugovor i „izdati” naše ratne (jugoslovenske) ciljeve.


Proširenja ponuðena Srbiji po Londonskom Ugovoru iz 1915. godine


Koncepti "Srpskog kulturnog kluba"

Nemoguænost funkcionisanja i stabilizacije prve jugoslovenske države, usled sistematske hrvatske opstrukcije i subverzije, nedugo posle Prvog svetskog rata postepeno æe trezniti srpske politièke predvodnike u pogledu stvarne moguænosti i realne perspektive zajednièke države sa Hrvatima i Slovencima, pa æe se ideja Velike Srbije postepeno obnavljati u javnom životu. Prvo kroz formiranje Srpske stranke i naziv njenog službenog glasila, a u martu 1928. godine radikalski narodni poslanik Puniša Raèiæ je na sednici Narodne skupštine zahtevao da se država preuredi i preimenuje u Veliku Srbiju. Prelomni trenutak je došao državnim udarom, koji je prikriveno izveden neustavnim formiranjem Banovine Hrvatske. Pošto je Radikalna stranka tada bila potpuno razbijena, a Milan Stojadinoviæ fizièki odstranjen iz politièkog života, nije bio moguæ organizovan partijski otpor samovolji regenta Pavla Karaðorðeviæa i izdajnièke dvorske kamarile, pa je grupa najistaknutijih srpskih intelektualaca formirala Srpski kulturni klub koji æe reafirmisati srpsku državotvornu ideju pod sloganom "Srbi na okup", na žalost prekasno, kako su naredni dogaðaji pokazali, uvodeæi srpski narod u novu istorijsku tragediju.

Osnivaèi Srpskog kulturnog kluba bili su Slobodan Jovanoviæ i Dragiša Vasiæ. Formalno ili neformalno, svojim srpskim nacionalnim idejama taj klub æe za sebe vezati Vladimira Æoroviæa, Dragoslava Stranjakoviæa, Stevana Moljeviæa, Lazu Kostiæa, Nikolaja Velimiroviæa. Najzad je potpuno shvaæen veliki promašaj napravljen prvodecembarskim aktom 1918. godine, a lamentiralo se i nad propuštenim prilikama da se izvrši amputacija Hrvatske, po kom pitanju je prvi ideju javno izneo Stojan Protiæ u polemici sa Antom Trumbiæem odmah po ujedinjenju, kralj Aleksandar 1928. godine i Milan Stojadinoviæ 1937, nastojeæi da definitivno reši hrvatsko pitanje, našavši se zbog toga pod unakrsnom vatrom dvorskih ulizièkih krugova i udružene opozicije. Ideju Velike Srbije tridesetih godina svesrdno su propagirali Dobrosav Jevðeviæ i Radmilo Grèiæ, kao i Mladen Žujoviæ, Zoran Andriæ, Nikola Stojanoviæ i Vojislav Vujanac. Srpski kulturni klub je razvio široku aktivnost organizujuæi predavanja, izdajuæi novine i razvijajuæi srpsku državotvornu ideju na iznova probuðenoj nacionalnoj svesti.


Istaknuti srpski intelektualci patriotske provinijencije


Ravnogorski velikosrpski koncept

Ravnogorski èetnièki pokret Draže Mihailoviæa prvenstveno se rukovodio ideologijom velikosrpskog državotvorstva. Velika Srbija je glavna preokupacija skoro svih èetnièkih boraca, njihovih komandanata i ideologa, mada kao koncept èesto nije do kraja razvijana. U prvo vreme osnovni tekst u kome su izložene vodeæe ideje predstavljala je Moljeviæeva rasprava “Homogena Srbija”, koja je služila kao priruènik ideološkog obrazovanja ravnogoraca i glavni propagandni materijal. Moljeviæ se nije direktno suprotstavljao opstanku Jugoslavije, ali je insistirao da se unutar jugoslovenske države jasno omeðe sve srpske zemlje i one uèine homogenim u etnièkom pogledu. Dragiša Vasiæ i emigrantski ministar inostranih poslova Momèilo Ninèiæ veæ su bili naèisto s tim da Jugoslaviju uopšte ne treba obnavljati, ali iz jasnih spoljnopolitièkih razloga takav stav se nije javno iznosio. Ali u èetnièkoj štampi i propagandnim govorima istaknutih ravnogorskih aktivista Velika Srbija je bila osnovna preokupacija. Velikosrpska ideja je ovladala srpskim narodnim masama i sve do obrta u saveznièkom stavu nije dozvoljavala komunistima da preuzmu inicijativu.

Ponašanje emigrantske vlade u Londonu, u odreðenim fazama i kralja, I krajnja politièka nesposobnost, predstavljali su ogromno optereæenje za ravnogorski èetnièki pokret i kljuèni remetilaèki faktor u koncipiranju njegove jedinstvene, koherentne i èvrste ideologije. Dragiši Vasiæu je bilo jasno da se hrvatski ministri iz petnih žila trude u oèima zapadnih saveznika obezvrede ustaške zloèine, da nipodaštavaju srpske žrtve i žele da spreèe posleratno polaganje raèuna za genocid koji je poèinjen nad Srbima.

U pojedinim delovima Ravnogorskog pokreta dilema Velika Srbija ili Jugoslavija zadržaæe se sve do kraja rata i mnogo dragocene politièke energije iscrpeti, stvarajuæi i zbunjenost u narodu i dezorijentaciju vojnih komandanata. U programsko-politièkim nedoumicama Draža Mihailoviæ 1943. godine pravi veliku grešku preorijentacijom na Veliku Jugoslaviju, državni projekat sa èetiri federalne jedinice, Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bugarske pod dinastijom Karaðorðeviæa. Narod je bio suviše umoran od takvih projekata, a to se nije moglo uklopiti ni u interese velikih sila antihitlerovske koalicije.

Teheranska konferencija Staljina, Ruzvelta i Èerèila donela je odluku o obnovi jugoslovenske države i pružanju pomoæi Titovim partizanima, i to 28. novembra 1943. dan uoèi zasedanja AVNOJ-a. Mihailoviæ je ostavljen na cedilu. Zapadni saveznici su izdali Srbe. Najteži udarac èetnicima Draže Mihailoviæa ipak je zadao kralj Petar II Karaðorðeviæ. Kralj je smenio u junu 1944. godine Božidara Puriæa sa mesta predsednika vlade i postavio Hrvata Ivana Šubašiæa. Britanci su tako forsirali sporazumevanje dva Hrvata, Tita i Šubašiæa na srpsku štetu.

Stalno kolebanje izmeðu jugoslovenstva i velikosrpstva bilo je najfatalnije za srpske nacionaliste, dok je tradicionalno rusofilstvo velikim delom zabludelu omladinu odvelo u komunistièke vode i prouzrokovalo krvavi graðanski rat meðu samim Srbima. Pored toga, ozbiljnim ljudima pamet je stajala pred prizorima neverovatne hrvatske krvožednosti. I najveæi zloèinci - i ustaše, i maèekovci, i klerikalci, uspevali su da svoja nedela gurnu u drugi plan i svetsku javnost zaslepe propagandnim floskulama o sopstvenoj ugroženosti velikosrpskom hegemonijom, unitarizmom i centralizmom. Vatikan i kljuèni saveznièki krugovi po srpskom pitanju našli su se na istom poslu s podudarnim ciljevima, protežirajuæi prozapadno nastrojene Hrvate protiv srpskih “varvara”.

Projekat Velike Srbije u Drugom svetskom ratu doživeo je katastrofu i slom pobedom komunistièkih partizana i uspostavom 6 federalnih republika, te stvaranjem 2 autonomne pokrajine u onome što je ostalo od Srbije.



laki44 #77
Posts: 56


10. Т� 2007. 14:43:14
izvinjavam se

što æu malo komentarisati na ovu temu a vjerovatno æu navuæi gnjev vas samih na mene
ali nema veze svako ima poravo ad bude gnjevan ali zaista imam potrebu ad vam nešta kažem
nemam ništa protiv vaše ideje velike srbije sve donle dokle se ne tièe mene
stvarno ali stvarno nemam ništa protiv te ideje niti mi se sviða niti mi se ne sviða jednostavno sam indolentan na nju isto kao što ste vi indolentni na to šta sam ja sinoæ jeo to je moja stvar
ali bi vam zaista želio reæi nekoliko èinjenica
koje su opšte poznate
u veæini ih je rekla vranjanka i zaista joj se divim koliko je oštroumna nije vidjela ali je dovoljno svjesna da pogleda problemu u oèi
a da nije bila svjedokom
ali ja jesam bio svjedok svega
gledao sam sve svojim oèima
krv
bijedu
jad
blato
i onih koji su napadali i onih koji su bili napadnuti
svi su izgubili vjerujte mi
nije vrijedno to što se svi srbi bore da žive u jednoj zemlji jer su izgubili i oni a izgubili smo i mi sad sam namjerno rekao ovako iako ja nas ne smatram nama a vas vama jer smo mi svi isti
samo bih jedno volio znati
od onih vajnih nacionalno optereæenih bez obzira kako se zovu
kako mogu naškoditi nekom djetetu nekoj ženi samo zato što se ne zove onako kako njima odgovara
ne
ja takav ne mogu biti i nikad neæu skontati to
samo se pitam kako ti ljudi mogu ikako spavati
doðe li njima na san lice nekog djeteta kome su oduzeli život a da to dijete nije ništa uradilo
ljudi ganjajte ideje koliko god želite držite se svoje nacije to je ok
ali ne tražite ðavola sa oružjem
stvarno nije vrijedno
cyberxxx #78
Posts: 527


10. Т� 2007. 15:26:53
Laki je malo nervozan

Zasto svima smeta to sto bi Srbi da zive u jednoj drzavi? Ne znam ko si i sta si, odakle si, pa ne mogu da komenterisem tvoju naciju ali...
1. Albanci - Srbija, Makedonija, Grcka (sever), Crna Gora. Reci mi gde medju njima nema ideje o stvaranju Velike Albanije? U kojoj od pomenutih drzava a u kojima zive nema te ideje?
2. Slovenci - Njih ne komentarisem, niti ih mrzim niti volim. Ni vino ni voda.
Hrvati - Zavrsen posao. Sacuvali su drzavu. Ocistili je. Ne potpuno ali dobrim delom.
Muslimani - ? Ima vise ideja. Ne zelim nikoga da vredjam, mogla bi se otvoriti nova tema o njima. Priznajem i postujem tu veru ali sam misljenja da svaki nas musliman zna svoje poreklo.

Ideja Velike Srbije je stara. Stara toliko da danas sluzi da bi je poneko izvukao iz naftalina. Ja jesam nacionalista ali nisam ekstrem. Mozemo se svadjati i krviti na forumu ali mislim da nikom pametnom danas nije stalo do ratovanja. Jedina i najveca goruca tema na Balkanu trenutno je Kosovo. Ukoliko se nesto i bude desilo budite sigurni da nece sa sadasnjim predsednikom. Ovaj je lik samo fizicki. Nema on petlje za ratovanje i suprotstavljanje bilo kome.
E sad, nikom pametnom nije do ratovanja ali kada je Kosovo u pitanju, mislim da se tu pamet ne pita. Svakom Srbinu krv prokljuca kada se pomene moguca nezavisnost Kosova. Rekao sam Srbinu, ne zelim da to sad komentarisu oni koji misle da su Srbi samo kada se sportisti vracaju sa medaljama, nego oni koji su to i srcem i dusom. Ne bih voleo da bilo sta ispadne lose, stvarno. Najbolje je da se status Kosova odlozi za jos neko vreme. A sta ce biti i sta ce se desavati, mi se tu najmanje pitamo. Bice kako je zacrtano. Pozdrav svima
laki44 #79
Posts: 56


11. Т� 2007. 09:18:24
da

ja sam inaèe mustafa druže i živim i radim u Sarajevu
nisam rekao ad ja imam nešta protiv ideje velike Srbije niti mi smeta
ako pogledaš to sam veæ na samom poèetku napisao gore
ali ako æe se ta ideja ostvariti krvlju mnogih i tekako imam protiv te idje ne samo te ideje nego bilo koje ideje koja æe se ostvariti krvlju
i veliki svjetski policajci ameri su za mene najveæi tirani èija ideja velika amerika je zamotana u celofan i krvlju se ostvaruje
i protiv tih ideja sam ja
cyberxxx #80
Posts: 527


11. Т� 2007. 10:27:57
Moj Mustafa

Velika Albanija je mnogo veæa pretnja svetu od Velike Srbije. Nemoj mrzeti amere. Pokaži malo poštovanja i zahvalnosti prema njima. Da nije bilo njih, nebi bilo ni Vas. Nebi mogli ostvariti ni deo svojih ciljeva. Seti se da je za vreme rata Vaš najveæi saveznik, pored islamskih zemalja, bila USA. Hrvatski saveznik Nemaèka. A naš? Ko je stajao iza Srbije? Dršava èiji je šef države primao novac od Bedžeta Pacolija, najbogatijeg albanca. Nadam se da æe danas Rusija pokazati više brige o Srbiji.
laki44 #81
Posts: 56


11. Т� 2007. 11:15:26
moj prijatelju

znaš za tvoju informaciju ni ja ni ti nemamo pojma šta se gore na višem nivou u ime viših ciljeva raspravlja dogovara i odluæi
nije "nama" kako ti reèe trebala pomoæ amera i za tvoju informaciju oni su uveli embargo za uvoz oružja nama pa tako njihova pomoæ je bila svrsishodna
ali to je veæ drugo pitanje druže
ideja velike albanije ista je po meni kao i ideja velike srbije kao i ideja velike bosna kad bi se rodila
potpuno ista
oni kmoji je kreiraju i pokrenu imaju pravo da je sanjaju i ad je ostvare mirnim putem po meni
vjeruj mi nemam zaista nemam ništa protiv toga da na svijetu postoji velika srbija sa svim srbima u njoj ad žive
to je potpuno pravo
i nemam ništa protiv ni velike albanije da u njoj žive albanci
i to je tako
ali ako æe ta velika srbija nastati oružjem e protiv toga imam zaista nešta duboko sam protiv toga
isto je i sa albanijom i sa bosno ad ima pretenzija na raèun drugih naroda da se širi
a sljedeæe veoma bitno druže jeste što obièni ljudi narod nema u tome ama baš mnogo uticaja gore se veliki sastanu dogovore i tako je
iako ima ona stara istinita lakše je masu pokrenuti nego jedinku druže
razmisli o tome gdje si ti u tome gdje sam ja u tome
srbima koji žive u sarajevu ne fali ništa
žive isto kao i ja
koliko su se uspjeli snaæi toliko i dobro žive
i za tvoju još jednu informaciju kod ans u sarajevu asd se bolje izjasniti da si srbin ili hrvat jer æeš odmah dobiti posao u dræavnoij administraciji nego da kažeš da si bošnjak odnosno musliman
ali to su veæ teme za dalju diskusiju
druže to što si ti nacionalnista nikoga ne boli
što si prvržen svom narodu poštujem
svojoj vjeri takoðer poštujem
ali nacionaliste ljude koji imaju krvi na rukama ne da nepoštujem nego mrzim bez obzira kako se zvali da li im je ime mustafa zoran mate nije bitno oni za mene ne vrijede i nema te ideje koja može opravdati njihovo ponašanje
cyberxxx #82
Posts: 527


11. Т� 2007. 11:39:36
...

Bas mi je drago za ovo sto si mi rekao vezano za posao. Imam jednu prijateljicu odavde sa lj-s koja je iz Sarajeva i nikako da se zaposli. Verovatno do sad nije znala da mora reci da je srpkinja da bi dobila posao.
Nacionalista... Zasto ta rec uvek asocira na krv? Nacionalista je covek koji voli svoju naciju. Nije to nista strasno. Dobro bi bilo da je vise nacionalista. I u Bosni i u Srbiji. Onaj koji ne voli svoju naciju, nikada nece voleti ni tudju. Znam za neke koji su se odrekli svoje vere... Tuzno je to. Da im nisam u kozi. Sada su veci fanatici od pravih. Znas vec kako je. Sami sebe ubedjuju da pripadaju novoj veri
laki44 #83
Posts: 56


11. Т� 2007. 12:19:16
vrijeme

je druže od nas nauèilo da nacionalizam vežemo za nešta što je vezano za krv i što ne donosi dobro
pogrešan izraz
i ja se èudim ljudim koji su iz nekog razloga promjenili vjeru
ako su to uradili iz svojih ubjeðenja poštujem a ako su to uradili radi nekoga nikako ne poštujem
SM75 #84
Posts: 21


01. Ч� 2007. 23:29:46
MUSTAFA

VRATI SE PRAVOSLAVNOJ VERI VERI TVOJIH PREDAKA
sanjin75 #85

Posts: 3362


05. Ч� 2007. 16:16:02


Nisam detaljno stigao sve proèitati--samo letimièno...
Biæe prilike za detaljnije èitanje a i komentare............

Ono što sam davno negde proèitao ili je to deo neke pesme je sledeæe:

KOSOVO JE DUŠA SRPSKOG NARODA!!!
A SRBI SU NAROD KOJI NEÆE IZGUBITI SVOJU DUŠU!!!

To je suština vezana za Kosovo!!!
-----------------------
laki44
Nemoj da ti ja napišem podatke na koje neæeš imati odgovor!!

Za to bi zapravo trebalo otvoriti drugu temu pa da vidimo koja je to jedina demokratska zemlja na ovim prostorima bila i ostala od svih drugih novonastalih.
Iako se moj stav bude zvao nacionalistièkim neka se zove!!!!

Imam i ja kolegicu iz Sarajeva--student generacije na svom faxu!!!
I znate šta joj smeta kod zaposlenja---IME---eto vam vaša demokratija i vaša država
Navedi mi zemlju u kojoj takva "demokratija" postoji

Zapravo sredite svoje dvorište pa zavirujte u tudje!!!!


-----------------
Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj
Сторінки: Previous 1 . . . 3 4 5 [6] 7 Next

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.


Share this link:
:: EROTSKE PRICE :: SANOVNIK :: ZABAVA
| Час створення: 0.0230968 сек.| Зараз користувачів на сайті: - 2 | Зараз гостей на сайті: - 1040 | Powered by Ljubavni-Sastanak.com |

Marketing | Features | RSS News Feeds | Зворотній зв`язок | Testimonials | Terms Of Use | Privacy Statement
Extreme eXTReMe Tracker