Ona, na parkingu pokušava da otvori vrata od kola. Ali ne ide. Brava se zamrzla! Ja, kao svaki gentlmen što bi, prilazim i nudim pomoæ. – Jaooo, kako ste vi ljubazni... – kaže ona i pokazuje prilièno oèuvane zube. Ja se tu nešto trtim, duvam u bravu kao vuk u kuæu tri praseta, i konaèno, led je pobeðen. Ona sva radosna, pita: – Kako da vam se zahvalim na ljubaznosti......? – Lako. Popiæemo u onom kafiæu – odgovaram skromno, pokazujuæi rukom... Ona stavlja torbe i zembilje na zadnje sedište i èvrstim kortakom grabi ka oznaèenom ugostiteljskom objektu. Unutra je toplo, prijatna atmosvera, a kenlerica u vrlo oskudnom miniæu, koju ona šacuje s malom dozom zavisti. Do fajronta je otišla flaša “Dionisove krvi” Napolju je stegao mraz, a ulice su se pretvorile u svojevrsno klizalište. Ona cvokoæe zubima i lako podrhtava, a onda me, “iz nekog razloga”, hvata pod ruku i pribija se uz mene. Iako je novi ZOBS na snazi, ona pokušava da uðe u kola. Na sreæu, brava se opet zamrzla i ja joj savetujem da uzme taksi. Sa neskrivenim razoèarenjem pristaje, i dok se vozilo udaljava, maše mi i šalje . |