Èesto razmišljam o reèima. Ponekad mislim kako savršeno vladam njima, kako poznajem sve ono što otkrivaju, a nekada sam živela u uverenju da prepoznajem i ono što skrivaju.
Nauèila sam da mogu dodati vrednost svemu, ili je oduzeti..ako onaj ko ih izgovara ne stane u njih. Prazne rijeèi samo odlebde, pa ako su ti prijale setiš ih se, kao što se seæaš lepote duge.
Ali reèi u koje neko stane..oseæaš, uzdižu te, ispunjavaju, mogu izbrisati celi svet i stvoriti novi.
Reèima se možemo igrati, varati, oduzimati, ali možemo i stvarati, pomagati, davati. Pokušavam da zamislim kakav bi bio svet bez reèi, koliko bi bio siromašniji?
A onda se setim koliko su me volele neke reèi. Odavno ih nisam èula, a uvek su ostale ispred svega. Skoro ih se i ne seæam više, ali ih oseæam i sada. Ne žalim što su ubile moj mirni svijet, onaj novi što su izgradile je donio smisao i ja ne tražim ništa više..i više se nièega ne bojim. |
