Ona, na parkingu pokušava da otvori vrata od kola. Ali ne ide.  Brava se zamrzla!
Ja, kao svaki gentlmen što bi, prilazim i nudim pomoæ.
– Jaooo, kako ste vi ljubazni... – kaže ona i pokazuje prilièno oèuvane zube. 
Ja se tu nešto trtim, duvam u bravu kao vuk u kuæu tri praseta, i konaèno, led je pobeðen.
Ona sva radosna, pita: 
– Kako da vam se zahvalim na ljubaznosti......?
– Lako. Popiæemo  u onom kafiæu – odgovaram skromno, pokazujuæi rukom...
Ona stavlja torbe i zembilje na zadnje sedište i èvrstim kortakom grabi ka oznaèenom ugostiteljskom objektu.
Unutra je toplo, prijatna atmosvera, a kenlerica  u vrlo oskudnom miniæu, koju ona šacuje  s malom dozom zavisti.
Do fajronta je otišla flaša “Dionisove krvi” 
Napolju je stegao mraz, a ulice su se pretvorile u svojevrsno klizalište. Ona cvokoæe zubima i lako podrhtava, a onda me, “iz nekog razloga”, hvata pod ruku i pribija se uz mene.
Iako je novi ZOBS na snazi, ona pokušava da uðe u kola. Na sreæu, brava se opet zamrzla i ja joj savetujem da uzme taksi. Sa neskrivenim razoèarenjem pristaje, i dok se vozilo udaljava, maše mi i šalje  . |
